Књижевне новине

LJUDI I

GODINE

Humorist i hamanist Pisac 0 piSanju

a (Povodom pedeselogodišnjice smrli Marka Tvema)·

Najbolji uzor. književnosti amekog zapada i tvorac njenog najačujnijeg i najuticajnijeg roma:: DOŽIVLJAJI HAKLBERI FINA, ark Tven je jednom prilikom pre nrti rekao: „Došao sam na ovaj et 1835 godine sa pojavom Haic ve komete. Kako će se ona opet ojaviti iduće godine, očekujem da ~ zajedno s njom i otići.“ To se “oduuilanje ispunilo, kao i mnogd ruga koja je Tuven izrekao tokom voga dugog života. Slično ovoj ne eskoj pojavi, Marka Tuena, čovea i umetnika, mjegovt sugrađani esto smatraju nekakvim prirodim fenpmenom. Današ, kada se roslavlja peđesetogođišnjica njego e smrti, Tuven je još uvek najslav ji, najzanimljiviji i najčttariji pi ac amoričke književnosti.

Bio je u svemu izuzetan — U :yojoj dinamičnoj spoljašnosti, svo jim brijantnim i neođoljivim, goorničkim darom, svojom velikoiušnošću, svojim svueobuhvatnim smislom za komično.

Rođen u doba kada se tek razvi jao američki humoristični genije, Tven je zarana postao vešt pripopeđač šaljivih anegdota koje su pre vođene i podražavane širom sveta. U tim popularnim delima, Tuem se čas suvom konstatacijom, čas drastičnom hiperbolom ili raskošnom metaforom hvata u koštac sa svuim sitmm uzročnucima suvakidašnjih ljudskih nevolja, Tu je brica-derač koji bespomoćnog pisca ispunjava neograničenim strahom; tu imamo sve zanatlije grada, naročito sajdžije čije su usluge izlišne jer piščev časovnik uporno odbija da pruža tačne podatke o vremenu; tu je i bicikl, ia čudouišna napravd, člje se intencije u pogledu pravca vožnje znatno razlikuju od uvozačevih; tu je i nemački jezik sa suojim neophodnim glagolima koji se međutim pojauljuju u rečenici tek pošto je strpljivi slušalac imao vre meno đa prepliva okean tamo i ma trag; ı stotinu sličnih stvari. Humor ouih crtica pruža čitaocu Omo što psiholozi nazivaju poštedom utroška emocije. Uz malu i prijatnu količinu đuševnog uzbuđenja, Dpružamo sebi odukke. Mi se smejemo jer \uviđamo da smo sui doživeli slične situacije. Tvenove šaljiue priče postaju univerzalno prihvatljipe, jer, kao svaki proizvod zdravog humora, one nam pomažu da održimo psihičku ravnotežu u Ssuetu grubih realnosti koje se mogu podneti samo ako smo u mogućno sti da im se ponekad narugamo.

Ne iserpljuje se pak sav Tvenov humor u šaljivim ili neverovatnim pripovetkama kao Mo je onao slavnom, žapou skakaču iz olruga Kalaverasa. Od takvih neobuzda

Dramaturg: — U pređašnjem razgovoru Spo”

film stav,

menulj ste soonario za kratki i s tim u vozi Vaš poseban izložite ga, molim Vas, -Kritičar: \ = Stav nije samo moj. Doduše, ja sam kod nas možda prvi zastupnik jednog shvatanja u scenariju za kra tki film, shvatanja koje se u svet” skoj kinematografiji javio , Skoro kad i film, U poslednje vreme, međutim, nisam više samo „glas vapijućag”, Sad je,.. hor. DrarnatuPg: —.Hor? Kritičar: M“: — Da, hot. Veliki, Masovni U njemu Su syi stvaraoci kratkometražnih {imoya. 1 poneki kritičar,

Dramaturg,

— Izvinite, ali Koju pesmu taj hor peva?

Kritičar:

— Pesma je vrlo jednostavna:

„Mratki film 86 piše KAMBROM a ne penom!” To je jedini suih. Dramaturg:

MAREK

nih burleska sa Diuljeg zapada, Tve nov se komičm dar s uremenom po mera ka satiri čija je oštrica uperena protiv ostataka evropskog jeu dalizma, protiv mračnjaštva u bilo kom obliku, netrpeljuosti, preten cloznosti, duoličnostt i ljudske pohlepe. U pripoveci o čoveku koji je korumpirao čitav jedan grad (Hadliburg) i suve mjegove najelitnije građane, Tuenova se satira još Više približava nemilosrdnoj ironiji čiji je cilj skoro isključivo moralistički i reformatorski. Izražavajući se potpuno slobodno u svojim auto biogrofskim spisima i ogrommom broju pisama, Tuen neustrašivo pod vrgava oštroj satiri svetske bogata še, ili, na primer, boigisku vladđauvi nu u Kongu, podmitljive političare u suojoj sopstvenoj zemlji, ruski despotizam, predviđajući njegovu skoru propast, i najzad sve oblike svireposti i nepravde, Kada govori o ratu, njegovo je lice ozbiljno; tim se tonom obraća i Nikoli Tesli, pismom. iz Beča 1898 godine, preporučujuči mu da suoje destruktivne izume usavrši do te merč, da oni buđu u stanju da spreče svaki pokušai ratnog napada bilo koje mor namiee ili vojske. Obuhvatajućt u isto ovo vureme svojim sada gneUnim pogledom obeshrabrujuče poja ve u Svetu, Tven kaže: „Trebalo bi da ljudski rod ponovo doživi potop — ali ovona puta bez prisustva No jevog kovčega.“

Makoliko očajan bio Tuenov za– kijučak o čovekovoj sudbini, on je do kraja života zastupao interese humanosti u ljudskim odnosima i

to najčešće oruđem satire. „Za vaš

ROM

— Onda, molim Va, primite i mene u hor, Neka u njemu bude i jedan dramaturg.

Kritičar:

— Vrlo rado. Ako svi mi, zainteresovani, složno zapevamo. . .

Dramatu?g: :

— 1 odlučno!

Mritičar:

— Da. 1 grnomko, snažno...

pramaturg:

-—= Pobedićemo!

Kritičar: .

— Oho, Vi ste velik optimist. Pobe diti?, Uspećemo samo delimično.

Dramaturg: :

— Delimično? Zašto”?

Kritičar: .

— Ne sumnjam u krajnji ishod, Ali ne ireba se zavaravati da _ĆO već koliko sutra maločas izloženi stav biti opštopriznat i svugđe Uvažen, Najgad, ovaj Btav se nč mo» že generalisati i proglasiti univerzalnim, To bi bila zabluda. Za izver sne filmove, kratkometražne, scena rio treba pisati, čak je to nužnost, postulat bez koga se ne može egžir sirati,

TVEN

rod u svom siromaštvu,“ kaže njegov Sotona, glavni tik novele „TAJANSTVENI STRANAC”, „postoji sa mo jedno efikasno sredđstuo. — a to je smeh. Vlast, nouac, ubeđivanje, proganjanje ili skrušeno preklinjanje mogu golemu obmanu samo đo nekle potisnuti, oslabiti ili umanji ti tokom vekova; samo je smehom možete rasprsnuti u alome jednim jedinim udarcem.“

Ipak, najvažnije i najprijatnije oblike svoga humora Tven nam pru ža u portretima svojih besmrtnih likova Tome Sojera i Haklberi Fina. U doživljajima ovoga poslednjeg naročito se očituje onaj blagi ah i sadržajni humor, često Oobogaćen folklornim primesama, koji ne samo da dzaziva smeh već i implicira najhumanija moralna shva tanja i sudove. Tu leži najviši domet Tvenovog humorističnog stva ralaštva. Iz sažetog dijaloga izmedu. Haka i Tetke Poli, saznajemo što izvesni piščevi likovi misle o crnačkom robovanju, a time indirektno, i kakav je autorov stav. Ka da Hak obaveštava Tetku Poli da je neki parobrod na Misistpiju dožipeo sudar, ona uzvikuje:

„Ju! Da li je bilo žrtava?“

„Nije,“ odgovara Hak. „Samo jedan Crnac poginuo.“

„To je zaista srečna okolnosti Znaš, ponekad, ljudi strođaju rilikom takvih nesreča!“

Tuen je umeo da sagleda proti vurečnosti živola i, ismejavajući ih, da ih podnosi. To je ono što. je T:arokteristično za njegov humor,

VIDA JANKOVIČ

Još uvek sam zbunjen kada razmišljam o ume nosili; ne o njenim vidovima kao što su slikarstvo, muzika, vajarstvo nego o umetnosti pisanja. A. kada razmišljam o pisanju, to nc činim u vezi sa poezijom, iako osećam dužno poštovanje za pesnike, već se moje misli usretsreduju na dva izražajna oblika proze: na roman i pripovetlku, ·

Za sebe lično ne smatram da pripadam nijednom kultu savremene književnosti, bila to klasična škola ili škola »pretučeme generacije« (bitnika), dok mi se čini da celokupma savremema ljteratura u svetu tapka propisanim pravcima, gajena u konformizmu, prema shvalanjima pristrasnih mozgova, Samo zbog ovog ja bih želeo da ostavim sve i da odem negde, jer ja nisam ćutljiv i ne umem da gladim. Ponašam se kao kovač na literarnom polju i volim da udaram čekićem, da udaram.

iz dana u dan, iz godine u godinu ja želim da postanem pripovedač u svelu pisane reči. I kako postoji tako nešto kao što je umelnost pričanja pisanom rečju, ja moram da je prihvatim jer se trudim da korišćenjem reči, njihovim značenjem i rasporedom Što prisnije opšlim sa čitaocem,

Veza između pisca i čitaoca preko romana i pripovedaka može biti mnogosiruka i oma se kreće od romantičnih istoriskih zbivanja, ljubavnih limunada i naučno-fantasličnih romana sve CO zaista vrednog književnog proizvoda na umetničkoj visini, Ipak, za mene kao pisca ovde postoji samo jedno: ispričati čilaocu nešto zanimljivo,

Bez obzira kako se to maziva, veza pisca i čitaoca preko romana i pripovetke je proslo proces korišćenja odgovarajućih reči kojima se posle čega sleduje pokušaj da se isti zadrži u slanju neke opčinjenosti onim što čita. Da bi ovo posligao» pisac priča čitav niz događaja na takav način da se čitalac ne protivi penjanju na vrbunce i poniranju u provalije piščevi misli i doživljaja njegovih ličnosti, Najzad, vešt pisac će blago vratiti čitaocu na kraju svog dela na čvrsto tlo njegove sopstvene re alnosti i svega poznatog što ga

okružuje u svakodnevnom životu. Ako je, pritom, čitalac trajno impre” sioniran onim što je pročitao a njegov karakler ojačan, veza između pisca i njega je bila plodna i uspešna,

Postoje više definicija rodovima. Moja sopstvena oikrivanja i opisivanja lju skog duha u svim njego vim oblicima kojima se on manifestuje W Životu, u snazi, u slabosti, u uspehu i porazu, u ljubavi i mržnji, Ovo pretpostavlja stvaranje izmišljenih osoba, u mom mozgu, koje su realne i ne samo realne i ži“

o pomenutim književnim lasi: To je ustvari proces

voine nego koje će kroz štampanu reč postati životnije i stvarnije no Što je to slučaj sa zaista živim ljudima.

Romani i pripovetke su umetnost pričanja, oni u sredstvo opštenja koje.da bi postojalo zahteva dva činioca: onog Ššlo daje i onog što prima, Oni na taj mačim postaju Veza, varnica kontakta što obezboduje prisnost izmedu pisca, koji ima nešto da saopšli, i čitaoca, koji to želi da sazna.

Stigavši do ovog jedinstva pisca svesno i namćrmo zaobilazim kritičare u literarnim stvarima,

Ali, Mritičarima je obezbedemo mešto u istoriji. Svi mi, i pisci i čitaoci, možemo ga uvek odmah prepoznali. o je ona osoba koja nemilosrdno udara pisce po cevanicama i mlati čitaočev duh kada je nešto postignuto bez njegovog učešća i odobrenja. Ipak, kako svet napreduje a prosvetla se učvršćuje, postajem siguran da će doći vrame kada će kritičari imati da plate za svoje sopstvene knjige kao mi ostali.

Sada, pošlo sam raščistio sa kritičarima, voleo bih da izložim listu osnovnih elemenata iz kojih se sa aloji veza izmedu pisca i čitaoca:

1. KONCEPCIJA. U početku ona pretstavlja račlanje romana u piščevoj glavi, gajenje te ideje svojim emocijama a zatim njeno oslobađanje kroz štampanu rec.

2. SHVATANJE, PERCEPCIJA DELA. To je prosto sastajalište pisca i čitaoca na poznatom Zemljištu., Izložbena galerija, mesto gde se pisac i čitalac sreću u pokušaju i

i čitaoca, ja — te evnuhe

da se sporazumeiu, ocene, pribvate ili odbace vezu između sebe hoju im nudi roman.

3, USVAJANJE. Ovo je piščev cilj, neminovni lizaj opšlenja i mesto na kome sc piščevo stvaranje prima ili o bacuje, ceni ili prezire.

Eto, takvi su elementi veze kroz čelka do kraja, |

Prvi preistavlja radan period, u kome se roman sivara i oblikuje, Svaki pisac ima svoj sopstveni mer tod planiranja ovog procesa pa ga prema ipme imam i ja, Ja bih to ovako objasnio:

romane od po-

ıLI PEROM

Dramaturg:

— Primer?

KMritićar:

— Recimo, naučnopopularni žanr i njemu slični,

Dramaturg: en

— 'račno, Nevolja je u tome Što se odomaćilo shvatanje da se svaki kratki film može napisati.

Kritičar:

— Da. Stoga, minogi filmski režiseri u kancelariji pišu film O, recimo, zadrugarusivu ili o poplavi. lii o izgradnji autoputa, o brigadama mladih, Pa se onda na raznim foruwmima djskutuje, diskutuje, diskutuje... pa 5e onda redđiguje, rediguje, rediguje... pa Se onda, najzad, snimi umnogome različno od nap.sanog, ali ipak imajući u vidu tekst, tako da gOtoV film preistavlja konglomerat planiranog (u kancelariji) i doživljenog, nađenog, uhvaćenog na tierenuU, A to nije dobro, svakako, I t0, mislim: takvi filmovi, nikome nije potrebno.

Dramaturg:

— Znate, ima tu i jedma zakonska proproka. Trebalo bi donekle

· dugo: gde su nam filmovi o aktu-

izmeniti Zakon o filmu, Naime, zakonođavac obavezuje da filmski savizu” svakom filmu koji skloni da puste film samo na Osno” vu čega? Razumljivo, „viza” se stav lja na scenario, Hoću da kažem ovo: ljudi iz preduzeća su često skloni da puste film samo na osnD vu: ideje i poverenja u autora, ali... 1 isprečio se zakon, Treba imati scenario. A svi znaju, i svi se slažu, svi: autor ideje, režiser, pro ducent, da 56 projektovani film pra vi na terenu, da se tamo „piše” kamerom. Naime, to je slično novinskom reporteru koji ode na lice mesta, pa Što „oseti” to i donese redakciji. « Kritičar: 3

menjajmo zakon. Odje reč negira praksa,

'redbu o kojoj Zar ne? 'Dramaturd: — Svakako, Dajmo više elastičnosti, više poverenja, više, ako hoćete, rizika... Inače, kukaćemo još

akutnim problemima? Ljubomi, RADIČEVIĆ

elnim i

vezuje pažnja čilaocA, ·

MARČELO MASKERANI: BUĐENJE PROLBEĆA

Erskin KOLDVEL

Razmišljati samo o romanu koji će se napisati nije

dovoljno. . + ."Treba stalno posmatrati, kopati po životu, nala+ dima i u svim oblicima života

ći dobro i zlo u lju ovoga OOVtka: Zato su potrebne godine lutanja, kre-

tanja i pulovanja, a iskustvo i znanje stečeno na ovaj Bečia ZONE bi sadržano u jednoj jedinoj reči, u jed" nom bučnom smehu i ljubaznom pogledu.

Minogo toga Wreba da se uradi pre nego što se vizija romana pojavi.

Kao i glumac, pisac mora da uvežbava svojn ulogu

re pojavljivanja pre publikom, da nauči obre Yoduia i da zapamti čitave dijaloge. Kada se ovo por stigne, treba živu reč pretvoriši u pisanu. I, najzad,

ličnosti u romanu moraju biti takve da u njega uču iz života i tamo se ugodno osećaju dok žive u njemu,

Percepcija je probni teren za napisano delo, Pisac pretstavlja svoj proizvod čitaocu sa nadom da će mači srodan duh i osobu koja će deliti osećanja i emocije njegove slike čoveka. Šš druge strane, čitalac prilazi romanu u Želji da se zabavi, ili da nešto sazna u ol krivanju karaktera i događaja, da sagleda viziju života koja je iznad njegovog horizonta,

Bez obzira na sve drugo, na ovoj izložbi vrednosti vomana, ovaj mora da sadrži motive koji su istiniti, značajni i pre svega ljudski. U njima mora biti na gona za voljenjeni i mržnjom, nečeg što neminovno pri" siljava čitaoca da se raduje uspehu izmišljene ličnosti i da plače nad njenim padom.

Ovo su svakodnevni elementi koji deo romana i oni mogu biti bezvredni i besciljni ukoliko nisa upotrebljeni od strame pisca na takav nači koji bi probudio misli i osećanja čitaoca i poneo ga sudbinom jumaka romana, čija ličnost ma početku knjige nije bila ništa drugo do nečije ime i prezime olisnuto na hartiji, da bi na kraju, znojem i 5posob“ nošćn pisca, postala stvarnija i Žživotnija od samoga života.

Pyihvatanje književnog dela od stanc čitaoca | cilj i namera piščeva, jer bez ovih prvih piscima ne bilo mesta u Životu,

Postoji tu i tramplienje romana 74, novac, To je takozvana komercijalizacija autorovog talenta, a ustvari prostituisanje umetnosti. Ipak, to je ekonomska nemi“ novnost naše civilizacije, Điscu treba brana da napuni stomak, dok zbog svog lično mira ne može okolo da tumara bez odela. Naravno da iz ovoga ne proizilazi zaključak da svi pisci pišu zbog novca,

Krajnji rezultat ova tri elementa koncepcije shvatanja i usvajanja književnog dela — jeste opštenje i veza u istom onom smislu kao što je to slučaj sa telefonom, štampom i radiom. IU savremenom svetu na“ predne nauke možda izgleda da je opštenje ljudi putem romana što j

čine sastavni

daleko obimnije nego što je ono ustvari, Pored glupavih cenzora u nekim američkim gr postoje druge najozbiljnije pretnje slobodnoj- cirkenlaciji romana. akagyh!6GYŽ WOW i

Sve više i više, u mnogim nacijama, književnost i pisci se ograničavaju u opšlenju iz političkih razloga, me samo sa čitaocima u svojoj zemlji nego i sa onima iz inostranstva, i

O ovome bi trebalo da razmišljaju svi koji žive na ovoj planeti. Bez obzira na zemlju u kojoj živimo, bez obzira na boju naše kože i politička ubedenja, svi smo mi ljudska bića. Ljudski duh je univerzalan i nikako nije ograničen samo na iednu izabranu naciju i rasw,

Bilo bi krajnje opasno mavići se na ograničavanie opštenja među ljudima i to prihvatiti bez protesta. mnogim zemljama današnjeg sveta, pisac može da op“ slane jedino ako postane oruđe propagande.

Takvi pisci ne opšte sa svojim čitaocima, neg. samo upolrebljavaju svoj talenat za služenje političkim doktrinama. IČada već postoji takva iedma vrsta ume» nosti kao Što je roman, onda ireba biti svestan činje“ nice da on kao umetnost ne može opstati bez slobode misli i osećanja njegovog stvaraoca. Zbog ovoga naj“ više „pate čitaoci iz takvih zemalia; oni ne samo da su lišeni romana koji su proizvod iskrenog stvaranja, nado su i podvrgnuti izmuravajućoj propagandi koja slabi duh i falsifikuje stvarnost života oko njih.

I nisu ovo sve posledice ograničenog opštenja iz” među ljudi u savremenom svelu. Zabranjuje se pre" vođenje slobodno stvaranih romana sa jednog jezika na drugi, iz naše zemlje u njihovu i obratno, Mikakav DEPOA u nauci se ne može prihvatiti kao uspeh sve dok su ljudi u svetu žrtve ograničavanja kontakta, dok ih hrane bljutavom kašem propagande i vode bespo” moćne kao bebe, jer je i samo opšienje, bilo ono usmeno, štampano ili elektronsko, takođe u tesnoj vezi sa naukom, i

Napredak je s nama, ali nažalost samo naučni na” predak, jer ljudski napredak neće moći da se podigne iz svog poniznog klečećeg stava u svim narodima i da krene slobodno u budućnost, sve dok se we uspostavi

svcopšte poštovanje prema ljudskom duhu, Kada to

faci dode za sve „Dude, za sve narode i rase, civi” izacija će opravdati svoje postojanje na ovoj planeti,

(Preveo AlLiksandar KOSTIČ})

WRRSNRGNNO

KNJIZEV.NE NOVINE