Књижевне новине
.
ON
#
Remoleciya Saveone narodne skwpštine stročnom alrezovanja kadnova (pretstavlja osmov iz koga treba da se izgradi novi sistem stručnog obrazovanja koji, po svojm gprimcipijelnim shvatanjima, a i verovalnim rez , Ozmačava izmzetam i izvan redan događaj u našem društvu. Taj novi sistem obrazovanja ipodrnaztmmeva, u oppanizaciji i sadržajima, svesirana angažovanja svih društvenih wrganizacija, privredeih preduzeća, škola, kao i kulturnih i drugih mslitucija, čija je delatnost očevidna na ovim poslovima, tako da — kako se to ističe u Rezoluciji — »kwio sastavni deo celokupnog wistema vaspitanja i obrazovanja ima prvenstveno zadatak da osposobi pojedinca za određeni stračni rad u društvu«. To je mogućnost da se razni čovek izgrađuje i formira u polbptmu sociyalhstićkm ličnost, čija stručna angažovanost neče 'mamjih „oštrim, vestranost i kvalitet mjegovih lriterijwma, koji sn Predoesloy za njegovu i ličnu i druMivemm egzristenciju. To će izmeniti i shvatamja stečemog strnčnog znamja. Ziyamične kvwalifikacije neće biti presudne u wcenjivanju i magrađivanju radnog čoveka. One će biti, i već jesu, jedan od wshova koji treba pohvrditi remultatima i sposobnošću koija se pokazuje na određenom radnom mesm. Odlučna prednost novog sislema stručnog obrazovanja sastoji ss;u tome što om mije unapred utvrđe.ni put, Sve formalne obaveze i slični zahtevi izbegmwti su raznoslranim %Ohlhicima koje namačava Rezolacija i koji jesu stvarni sadržaji stručnog obrazovanja. Biće moguće da svaka orivredmna organizacija ili jayna služba oganizuje stručno brazovamje., prema wwejim «specifičnoštima 1ı preme svojim potrebama.
. _Valia wočiti da se dosadašnji način sticanja stručnog znanja, koji,ije imao u sebi odlike klasične škole (određeni broji godina školovanja, zvanične kvalifikacije, nastavni pro' gremi sa Često suvišmim mnepotrebnim nreclmetima), meće više koristiti, Polazi se od činjenice da obezbeđivanje kadrova najviše mora biti posao, prema zahtevima i mogućnostima, poje“ dimih organizacija, ustanova i predu'zeća.. Oni se mogu — što je bitna novima — pojavljivati i kao osnivači škola i svih vrsta ustanova za stručno obrazovanje. To podrazumeva da oni lim mnstamnovama, pored organizacione struktwre, propisuju i zadatke: dužinu 4drajanija. školovanja, nastavne programt...tipove i orijentacije stručnjaka koje kao Mifanova treba da daje i slično. Pomu saradnju na ovim poslovima ostvarivaće 1 organi društvenog samoupravljanja tih wstamova. (Ovde treba upozoriti da ukoliko ustanova irna pretenziju da se Wvrsti u opšte priznati stepen stručnog obrazovamja, koji bi imao dejstva na teritoriji cele Jugoslavije, mora osigurati minimum osnovnih sadržaja u po-
Povodom Rezolucije
Savezne narodne skupštine gleda znanja, madtave i wastavničkog Života E čoveka. Pa ly bn e ap aka co Ce sap
ičiki gaom, we i * |] [57] i či i i razni, | i alizacija wstawova i Skola stručnog o- umetnički i kuki Dole, ćelaa mizacije 1
brazovanja,. što je takođe jedan cd novih stavowa, znači „usaglašavanje fommiramja lkualrova cwečemim potrebama, . Korisna promena ogleda se i u uvođenju proizvodnog, odnosno praktičnog rada wu sve oblike i saxlržaje stručnog obrazovanja. To jeste izvanredna prilika da se nwčenicima, još za vreme školovanja i obrazovanja, na najočevidniji i najprakličniji način približe problemi pro izvodnje, da im se potvrde teoretske postavke i da se na savremen način, uz korišćenje proizvodnih sredstava, ukaže ma mačaj proizvodnje i modernog mzmnelnog rada, Tako će to podjednako biti i nastojanje društva da mnestene wemih, ipak prisutnih razlika fomeđu fizičkog i intelektaalnog rada.
Sve ovo pretpostavlja izvesnt pro meme. M onganimaciji školskog sistema i reorganizaciji utamova za aolbrazovanje radmika. Nastaće jedna nova, Piva, aktivistička imstibucija koja svom de neće dš6crpljivati jedino u whodlanim i wotvrđenim oblicima obrazovanja. Njeni sadržaji biće neprekidno traženje puta za što efikasnije stručno wbaveštavyanje radnika, za takvo obrazovanje koje će se produžiti, kako se veli u Rezolnciji, i ostvarivati »u boku čitavog radnog veka pojedinca«. To je realno u slučaju organizovanja čitavog niza elastičnih i, po sadržajmim aocsnovnim i beležjima, jedinstvenih ustanova koje će wmeđavati kompletno stručno U savršavanje. Tome će najbolje odgo voditi budući školski centri. Oni će obezbeđivati više, čak i sve etape u stmučnom obrazovanju. Mogu se u njima obučavati kadrovi od kvalifikovanog radnika do tebničara ih inženjera. Bez sumnje je da se za po četak orgamizovamje tih centara nvože očekivati jedino wu jakim privrednim preduzećima i ekonomski razvijenim komunama, mada je i udruživanje mogućnost koju će verovatno male privredne organizacije koristiti,
Rezolucija o stručnom obra»ovanju i njeno sm enje podrazumevaju i niz novih pravnih propisa koji će omogućavati | pravilna dejstvovanja novog Sistema stručnog olbrazovanja. Može se očekivati da će i ostali društveni i privredni činioci u svojim redovnim aktivnostima više obezbedivati umpeh stručnog. obrazovahja kadtova, pošto stPimi značajan: predac slov za tšpešne i pozitivne rezultate jednog društva. :
U kulturnim relacijama, značaj novog sistema obrazovanja podrazmmeva približavanje svih oblika kultvre svakom radnom čoveku, a posebno povećavanje osmovnih kulturnih navika i kulturne obaveštenosti, što se — kao što su primeri već potvrdili — neminovno odražava na bogaistvo i lepotu
pojedinci, Na jedan edan, ali ipak ačewidan način Sabe: slovenska kultwra ovim. sistemom brazovanja dobija veliku podršku i mogućnost da se približi radnim ljadima, mogućnost čije naMozbiljnije predeljenje treba da bude povećana stvaralačka aktivnost radnog čoveka, koji u kulturnim doživljajima neće imati jedino deo slol Og: vremena, već će mu to postati sastavni i stalni rasporexi života.
Miloš JEVTIC
mulje, blstavi mesingani naslo-
pivom. Ljuđi sede i poatreju konje koji stoje pred iz-
lozima sa manufakturnom robom i
ogledaju se u baricama prave kiše ii ,
Vi izlazite sasvim .semi, nova crma kravata lepša na povetatcu. Nežnost... nežnost.. .
Postoje dve ulice kojima ste jako mavikli da hodate, jedan skver, jedan žbim zelemila.
Kalo usamiljeno deluju ovi lampi oni koji se rasprskavaju ugsusret jutru.
Pretsedmici opština, seljaci iz. oko lime, popovi. koji sloje pred crkvom i razgovaraju sa studemtima o prmimamosti duha i materije.
Slatko ušećeremo voće, zubi devoj čica u prolaza, gimrmazistlaimje, hor koji nastupa. u svečanoj povorci (vozila se gzeustavljaju), dam je mled. !
Ponovo ste UL svojoj sobi gde na stolu leži započeta pesma, ali damas vam se me rađi i sve metafore čime Štuove i bezvredme, Kraj pesme je jeđam cvet koji vas seća ma. stazice Pogubljene u vlažmom zelenilu,
Prisečate se da odete do biblioteke i zamenite kmjigu koja je nepročitama. Devojke u crnim mamtilima ređe oko polica i poluolkrenute kažu vam da je roman na čitanju ili prepotuačuju jednu knjigu za koju u posledmje vreme vlada veliko imteresovaemje.
Ima mlađića koji mose bređe, ima mlađića koji mogu popiti ogromne količime ruma, ima mladića. nsemešemih i opaljemih suncem kao brava,
Ima ljudi koji zastajkuju. dok yeolazite i okreću se, ima ih koji vem prožaju, ruli i započimju razgovor o literatui.
Izet SARAJLIĆ
· Uočava: .uočavate
PESNIK U PROVINCIJI
i: waše lee koji vam so javljaju đeok „jašu, bicikl, ima ih Moji za vema Dog izraze, ima ih koji trube i prevrću. Be po Uugijamom. a6faltu,
te svoj bezizlazanm položaj. razlike, očajno se SDpu“e-
mate da se izjednačite sa drugima.
Najzad bez uepeha., ;
Kako zvomo bruji u đaljini, kako se ju gsvečama brda, kako oblaci putuju.
Vreme vam izmiče, osećate da postojite, ali niste sigurni da ste
baš to vi, taj čovek koji veruje da
"bronze, crmi prođavci
je obeležen.
Letnje bašte gde se skuplja mla dež, pozomnice koje se dovršavaju. kafamnice na svakom koraku, mesar nice crvene kao zora, igrališta, sladoledžije koje izvikuju dok im lcd cuni niz prste, zatvorema kapija cd „Večernjih novosti”, ulice gde se diže kakluma i spuštaju betomske cevi, previmuta zemlja i vaše sećanje koje bespomočno ukazuje prstom.
Sami... sami...
Najzad tu su avatte 58 udđatim žemama čije muževe ljubazno pozdravljate, velika gala pretstava za čaršiju, u stilu Bajrona, jedno pseto koje vas ostavlja ushićemim, gvozdema i cvet bačem pred noge ali sesvim slučejno.,
Poznanici, prevrtljivci, neđolazak na sastanke, kucanje pisaćih mašina koje dopire kroz prozor različitih · uređa,. sekretarice, šefovi nadleštava koji popodne provode u krugu svoje porodice, i
Tri nedelje, tri medelje zaboga se niste Meunpali, ali vam se smučava pri potresli na red pred gradskim kunpatilom, puštate kosa da vam naraste reko mere do samog ukOovratvvika. Škola, doček gostiju iz preduze-
DPFE PESME
Vrabac wdeežen s chem sve više podiže svoj glas, Dolaze oni odozdo
da zauzmu vlast,
Razlike između tebe i mjah Dodđavola, kakve sad razlikei Suh uvek ostaće stih. Bazilike uwvek bazilike.
Pa ipak, jedno stoleće
i istog broda posada,
vali drukčije ste zaljwbljemš m i dćkmukčije muči 'ves"i dosaa,
Sve drukčije. I movi, I sećanja,
Oni pravo & dgrališta wšli sm u poeonju., U Vila danonoćmo ti si išao na većam da bi sve nisko wu ljawlima otišlo već jednom u pemziju,
Ali danas dole s melamholijom! Nikakvih sećanja damas! Saživi se s ovom čarohijom.
I slošaj ptičji Parna,
Došli su pesnici movi,
Ld
S movem aukem i melem. 'Ti si pevao slabodu. „Oni e se komnstiti slobodom.
Piši mi na zelenu adresu leta, Poljupci koje mi šalješ neka budu poslednje večernje novosti,
Glava mi je puna m
ekih divmih someta,
a nema nikog ni da mi opromi ni ne oprosti,
e =c<-=<===GGS—eš"
ća, male pažmje' i velika mem, vir deco kad vam kažem, ja sam umeo. ram, ja sam strašno umoram danas, ne smejte se, ne menjajte mesto ne spavajte, ne dgovarajte dok ne pitam, ne ovo, ne ono, ne. ne. he...
Iadi ste, pravite šale na račtm vaših prijateljica koje dopodne pro vedđu uz kafu, crveni cvetići i lo. zica pred kućom, Dake, staramajke u svilenim Kkapicama, penzioneri koji otšetaju na sat dva do groblja gde su vojnički grobovi iz svih ratova, a takođe i grobovi vrlih gra đana koji umtrešc u nevinosti duše kao rođitelji i ratnici.
„Groblje je divan vrt...” recitujete u sebi Gijoma Apolinera ko# je umro u jednoj sobi od posledica rane zadobijcne u ratu dok su AvoOna pariska sa svih iornjeva označavala Kraj klanicei ljudi pruža! jedni drugima ruke.
Uveče sedite u bioskopskoj sali, stiskate prste ili se jedmos: i borite sa snom. Š i
Uveče razgovarate sm pprijateli: ma o Sattru koji je ovih dama Beogradu.
Uveče se čuju psi u cigammali # zvezđe obasjavaju uzane .prozoPe,
Postoji devojka koja vas voli je šetate sami tamo i Ovamo pomajei nasmešeni, pomalo izgubljeni.
Postoje stvari koje ćete tek do: živeti jer vi verujete u budućnosi naročito vašu budućnost.
Negde postoje časopisi koji mi objavili vaše pesme, negde postoja urednici koji vas poznaju.
Na pragu ste da osetite bezizs razno lice večnosti.
| Najzad zapažate da imate tolike i toliko godina što vas drži U to. talnoj depresiji nekoliko časova, ·
Gimnastičarni u fiskulturnim “ala ma, mišići ubojica, dečaci sa noževima tankim kao mačji jezik, svet izokiremut, maskarade i pripremljeni komcerti, zviždaljke sudija, Šes+ . naestogodišnjaci u svetlim odelima sa džez trubama pod miškom, pots smevanja profesoru, izopačene stra= sti i mala srca.
Jedam čovek koji pada sa dyvugoy šprata bolnice na vežu zemlju, ·jedan učitelj disciplinski kažnjen, jedam ošamarenmi dečak između zida sa puzavicom i zida gradskog javnog .klozeta. .
Sanjarite, sanjarite | neprestar# da io najzad postaje i pomalo ne pristojno,
proleće
CP)
2-V1ilI-1960
Biti ravnodušan prema zločimu i zločincu, niukom slučaju ne znači biti i dovoljno mudar pa razumeti u šta sve čovek može da se izrodi i u kolikoj meri ela se izobliči. Lo u prvom redu znači ne biti do : voljno ·društven, dovoljno aktivan i nemati izgrađcnu · svest. svojim obavezama i dužnostima u društvu,
svakog iremulka i na svakom mestu, "To znači biti - egoista i konformista,.. podešavati život iskljačivo
.. prema svojim potrebama i prećuimne se saglašayvati · ·-sa zločinom, pa u krajnjoj liniji, možda di. nesvesno,. . biti ma. strani zločina. Je, čovekova svest. se provce" .
| rava baš na pitanju njegovog aktivnog. učešća u ol-
.- wstranjivanju zla, pod. čim se podrazumeva i njegovo
~ učešće u. ogudivyanju. zločina, znači njegovom ·.sprečavanju, i kroz lo zaštifi čoveka od svakog evemtualnog zločina. Prema tome ne biti ravnodušan prema zločinu, nastojali da se zločinac kazni i. otstrani iz društva, ne 'znači biti manje čovečan od omoga koji je zadovoljan, saznanjem jli uverenjem, da nikad | svoje ruke neće preneti preko nedela i da mu je to ćlovoljno, ili da je to pak s njegove strane «dovoljan „ doprinos društvu, Jer, iz redova ravnodušnih uvek su se izdvajali oni prema kojima nije trebalo ii ravnodušan. .
U današnjem svetu ravnodušnost uopšte je jedan
dokaz kukavičhika, bez obzira na mobwve takvog slava, i ona povlači odgovornost ne samo za sve ono šlo se događa iz dana u dan, nego i za ono. što se može dogoditi i pretstavljati najveće zlo i najveći zločin od dana kada se čovek uspravio na ovoj planeti, Pogoovo zbog toga što mnogi zločinci nisu kažnjeni, pa se prema tome svet nije obezbedio ed budućih zločina, a samim tim nije obezbedio od uništenja i eno najvrednije što poseduje i što je uprkos ogromnim adricanjima i nebrojanim žrtvama uspeo da izgradi. I ako svet danas treba da se ujedini, onda si. gurno da to treba i na pitanju pronalaženja i kažajavanja, zločinaca iz, prošlog rala jer će svakako tim ' putem najlakše da ispolji švoje humanističke pobude i da isproba svoju savest i svoju svest, da izmos>ci na videlo sav ljudski mrak doprinese tome da se on raspadne i da ga nestane, i
To je ozbiljan zahtev našeg vremena:
No, .nelogičnost našeg vremena, svakako ne jedina, 'je i u tome što se na pojedinim stranama sveta ispo-
"ljava ne samo ravnodušnost prema zločincima iz rata
JEDAN ZLOĆINAC MANJE ~
nego im se omogućava da se skrivaju, pa im se čak pruža i zaštita. Promalaze se zakonske i pravne xlredbe kojima se zaštjćuju ratni zločinci, onemogucuje njihovo izvođenj& pred sud, a niko, ili bar ne oni koji:
| se pozivaju na te w%aredbe, nc pitaju se na osnovu
kojih su pravnih normi ubijeni milioni mevinih, i milioni drugih, koji su prošli ispod mučenja, ostali doživotni duževni bolesnici, Ne bi se moglo reći da
GODIŠNJI ODMORI SU
Jušros su opet pisali nešto povodom moje. namovije zbirke.
O oticajmnapobovo 'izmišlili su čitave priče,. .
„2.Najveći uticaj ma-mene izvsšila j alittaz te" piračlitahi jer, 'žaboga, koga"
se No He
ja 'Tvoje ime nije ušlo niujedan leksikon,
Ali za mene ti si sve, kao vojniku w prvi dam mira
krevet i suze i cveće u vazi. Turnje oči su mi jedma leldima u ovom damu koji prolazi i odlazi.
zločince štie samo omi oko čijih gradova u rabu mlsn bile razapete bodljikave žice, i koji me mmaju: šta je značilo živeti četiri godine i iz dana u dan, svakog trenutka očekivati smrt od ncža ili od gladi, pa im zbog toga svi zločini izgledaju neshvatljiyi, već da su u pitanju i druge, mračne sile. L,ju-hi pomućeme savesti + mamijaci pored kojih se, dokle' god postoje, ne mogu U miru pisati pesme.
NA. PRAGU! (Karikatura .A, Klasa)
e jedna apsolyemtkinja germanistike, ,
Koga se tiče to što si ti za mene iVEonolulii Madagaskar i Meksiko, istorija koju, klecajući, obiđoh uzdmž i popreko.
nema te nigjedmoj emciklopediji, niujednom »Ko je ko,
.. Aleksandar: RISTOVIĆ
e 4
3 “m GG) ta
Ako je ljecam od najvećih zločinaca prošlag ata, Adolf Ajhman, koji je, kako se tvrdi, uvek bio bes. prekorn O even i bio besprekoran otac, ubica preko pet miliona „Jevreja, morao da bude ukraden iz jedne zemlje da bi u drugoj bio izveden na sud, onda je to sramota onih koji su tog zločinca štitili i omogućavali mu da bude zašlićen. Jer, ovoga trenutka nije važno | samo to da jedan takav monstruozni lip kakav je. ! Ajhman „dobije zasluženu kaznu, nego da se preko | tog kažnjavanja svet, i oni koji su u prošlom ratu naj | više, stradali, uvere da se takvi zločini ubuduće neće događati i da su u većini oni koji to neće dozvoliti,
„zbog toga što ljudi danas i kada prelaze preko ' NIŠ i kada u podne sedaju za postavljen sto, sbrepe O od rata isto toliko koliko se prisećaju onoga ·
Poznato je da' svi zločinci, kada stanu na ono“ mesto sa koga treba da odgovaraju za dedbhe! ala 8 bee ne kaju i ne podrhtavaju od straha, pokušavaju
a sa svojih rukm krivicu prebace na onog jednog koji je najviše kriv, pretstavljajući se tako kao oni } kojima je bilo dodeljeno da samo izvršuju narzđenja. · ako Ce verovalno pokušati da se ponaša i Ajhman ali, nadajmo se, da time neće moći da se zakloni od .-· razne, Svi „oni 'koji su proneli svoj život knoz užase, . svi oni koji su otslojali tamo gde je bilo najteže i najstrašnije, i to u ime majviših ljudskih pobuda, · imaju pravo da postave pitanjć svakome za svaki po. stu pak a pogobovo jedmom takvom ubici kakav je Ajhman. Jer, postoji nešto Šlo. se zove svest o dobru io zlu, moć rasučlivanja, a svako saučesništvo u zloćimu, čak i kad je najmanje, mora se identifikovat · kao „zločin. Ajhman nije izvršavao tuđa naređenja, on nije bio saučesnik, on je bio onaj koji je smišljao, pripremao i izvršavao zločine i kad bude kažnjen, svet: zbog toga ireba da bude zadovoljan i spokojam. Istina, tada će na svelu biti samo jedam zločinac manje, ali i to je dovoljno upozorenje onima prerušenim i skrivenim ubicama da vreme nije na njihovoj strani, i da se njihov lik nije toliko izmenio .da ih-više.niko ne može prepozmati. Njihova nedela „i posledice tih nc dela BU. tolike da se ne mogu zaboraviti i ljudi treba da pokrenu i zemlju i vodu da im se onemogući da umru u posteljama, sa prozračnim čelom, onako kako |\ umiru dobroćudni starci. - S
Slike užasa još lebde pred očima. 7 j | Ljudi upregnubi m jaram, ljudi ubijani maljem, ljudi izvađenih očiju, ljudi na putu za krematorijum. Oni su bili nečiji očevi i nečija braća, sinovi j'smpruge i majke. A šta su sve mogli da budu i da postanu.
Ravnodušni }iamlet da bi se bilo plemenit. e dNi
Da bi se wu svet verovalo, treba biti uveren'da će % Postači pravedan, ZO
je rekao da.ireba bij strov
· Dragoslob GRBIČ
KNJIŽEVNE NOVINđIB