Књижевне новине

e Nastavak sa 1 shtane roiš1 jenih koncepcija o samovolinosti i neprikosnovenosti BO zije, Što, mumjvećim delom, po-

· javu pesničkog novog vala dis-

kvalitlikuje i udaljava od & garde. »Avangarda „ispunj Vai obično važnu funkciju, pisao je Van Vik. Bruks, pošto je njen zadatak »da otkrije novi talenat... Avangarda je zaslužna i za to Što se neprekidno stara, o osvežavanju i pročišćavanju vazduha koji pisci udišu. Avangardizam movog vala, ugasio se Onoga časa, kada, su novi pesnici, sa svojim pesmama i shvatanjima, stali na ona mesta koja su ranije pripadala, mjihovim protivnicima; onoga tremutka kada su se zaustavili u svome revoltu, bez obzira što su mekadašnje borbene parole, nastavili da, koriste u odbrani izvojevanih polusloboda. Tako, U sadašnjoj fazi, jedđnim svojim „delom pretfstavlja nedvosmislenu „negaciju 8 vangarđizma, poezija novog vala veštačkom „pseudomorfozom „pokušava da zadrži svoj stari ugled, zabašurujući okolnost da je u samom njenom tkivu došlo do kobnih kvalitativnih Izmena: njena, ispunjenost, sobom zamenila, je mesebičnu angažovanost, avangarde ma strani novih, autentičnih istina O čoveku i pravih, potpunih stvaralačkih mlobodn,; eruditivnost i knjiškost zamenili su njen smeli, sveži duh; izveštačenost hjenu neposrednost, m iporna maYljivost, majčešće svojstvena, Osrednjima, njenu zakržljalu brirodnu senzibilnost. Riušilačke BEcija novih pesnika završila se tako da je na meslo nesebične prosečne falentovanosti poezije zanosa (došla sebičnost talentovane prosečnosfi novogp vaja,

Podržavana vlastitim mitom o svojoi neprikosnovenosti i revoluciona,rmosti, pofpomognuta, ĐOslednjim, sasušenim izdancima, kasnog, već olinjalog nadrealiz« ma, poezija, movor vala, stvaram i dalje iluziju unutrašnje hSaTmonije. Veomm škrti aplauz istomišljenika, i onih koji su, zasenjeni veštim i primam]ljivim irazama, o večnom jurišanju, ne uspevaju da, ispune njenu Dra?” pinu i da anfirmišu mnmien »avanm* „parđipamcć, pošto svaka »pravž,

SEBIČNOST PESNIČKE „4FANGA4RDE“

· revolucionarna.

ka umetnost, hrabro se su

stavljajući svome vaarbhqe 1Ot. kriva samu sebe, sasvim. bulcvalno, kao zastarelue (Mžem Jonesko. »Avangardisti«a novog: vala nasuprot tome, jednako Uporno pbokušavaju da afirmišu svoju permanentnu stvaralačku revo_Jucionarnosk, koristeći se, sve češće, relativno tačnim i prihvatljivim teorijama o ontološkom karakteru poezije i neiscrpnoj

mnogostrukosti ljudskih. vredno.

sti, koje, svojim izvanrednim senzibilitetom, otkriva, i oslobađa moderna poezija. Istinitosk ninogih učenja, kojima se »avangardac. zaštićuje, ne izvinjava, međutim, lažnost i prazninu njene izveštačenosti. Pesma je, govorio je Alber Kami, »jedini nesebični prijatelj ljudske dušeq« i sve moderne pesničke teorijo podrazumevaju fu jednostavnu istinu kao uslov bez koga Sc O boeziji uopšte ne može govoriti, Negirajući, svojom prirodom, taj bitni preduslov pesničkog aktivizma, poezija novog vala velikim. delom živi danas kao sebični prijatelj vlastite samodđopadljive igre. Mjena, sudbina, stoga, nije neizvesna; pesnik koji je uzviknuo »Poeiju će svi pisati!«, implicirajući prek stojeću navodnu demokratizaciju pesničkog senzibiliteta, zaboravio je samo da, njegovo proročanstvo ne daje nikakav odgovor na, pitanje: ko će tu poeziju čitati? .

Sudđeći po onome što se, pod vidom kritičkih prikaza, pojavljuje u štampi posle gotovo SsVake njihove knjige, pesnici novog vala još uvek ne moraju da se brinu o budućnosti, kao što se ne brinu ni o sadašnjosti, IUmesfo ćihkalaca, njihove Knjige dočekuje šačica posvećenih, jednim. te istim mionotonim skandirainjem: talentovan, talentovana, falenftovano. U pesničkim talentima, zaista ne oskudevamo, 'T'a, hiperprodukcija talenata je, vatn sumnje, uzvišen i plemenil, posao, samo što su čjtaoci već siti talentovanih pesnika, i njihovih mehura, od sapunice.

Oni su željni prave, autentične poezije. Oni čekaju jednu novu avangardu.

Predrag PALAVESTRA

Filmski velerani najzad glume sebe

matog našoj publici sa prošlogođišnjeg gostovanja Njujorške filharmonije, biće uskoro snimljeno za film. Đelo Je doživelo veliku popularnost wu Americi i Evropi i prema, mišljenjinh

Dva. velikana» francuskog i svete skog filma, Šarl Boaje i Moris Sevalje, koji su ovih dana navršili 6L i 71 gođinu, primili su uloge u filmu >»Pani«, čije se snimanje o» bavlim na Rivijeri pod rukovođenjeni Džošue T.ogana, Barl Boaje, đugogsođišnji »Don Žusn« filmskog platna, tumači mlogu #seđelog penzionera koji vol đm povuče meku čašu više, a neumorni Ševalie, prviput bez trađicionalnog šlamnog Ššeširm, i štapa, me igra i ne peva nego oživljava. sumorni Karakter starca obolelog od | pođagre. Nasuprož očekivanjima, obn glumca, se osećnju znatno komofnije pređ kamerom, Mao Šfo to može lepo đa se zakhliači i sa maše 1 grafilje.

JOŠ JEDNO PRIZNANJE, KNJIŽEVNIKU KOZENSU Dobitnik Policerove nagrade za hknjli-

ževnost, američki pisac Džems Gould Kozens ovih đanm je predložen #74 još jednu zmačajnu nagrađu. TD je takozvani, MHauelsova mueđalja, koja se dođeljujie u ime Američke aka”

| Mdemije umetnosti ı književnosti i 10

Svake petc godine m majbolji roman objavljen u tom periođu. Dosad je dodeljeno svega osom ovih mnagradan 1 Kozensu dje pripala čast da buđe deveti đobitnik Mauelsove medalje. „Razlog za dođeljivanje magrade Akađemija je našla u kvalitetima njeEovog: romana »lL,jubavliu opčinjenć, (By Love Possessšed), koji je postao bestseler u ftohu dužeg poriođa,

BERNSTIMNOVO MUIUZICČCKO DELO NA FILMU

Muzički komađ »Pričća iz Zapadnog,

Niujorka«, američkog 'dđirigenta i kompozitara Leonarda Bernstinm, po-

| novosadskim »Poljima«a a, škripi i — da ne kompromituje i dalje 5VO-

producenata biće veoma zahvalna materija za filmski iretman. Poznati koreograf i scenarista Džerom Ro-

bins, koji je đao iđeju, režirao i

koreografirao Bernstinovu muzičku dramu, preuzeće i režijm filmske verzije. | ž* NASLEDNICA MARIJE., KALAS?

U, do neđavno mepoznatoj, pevafici Tžaan Saterlend iz Australije niko od operskih stručnjiaka nije gleđao hyvalitetnijeg umetnika sve do nje“ nog đebija u MBelinijevoj operi »Puritancis Njen uspeh na sceni Ko» went Garđema je ustalasao ljubiteije i poznavaoce operske umetnosfi, kola je otkrila jedan glas dostojan samo Marije Kalas i Renate ”ebalđi, Ovu ocenu je nedavno potvrdila i sama Marija Malas, koja je prisustvo~-

vala: prefstavi »kučije đi LamermurT«,

u MWojoi je Džoan Saterjend pevala

naslovnu MUlOgU -

ili avangardistič- ·

NENAD RAĐANOVIĆ . k LSy:vC a) '

Dva djetinjstva * (sBvjetlost, Sarajevo, 1960) ~

Zbirka pripovedaka Nenada Kadanovića »Dva djetinistva« ne nosi u sebi velike poruke mi pretenciozna značenja, Pisana iskrenošću i toplinom jedne darovite mlađosti, koja se još potpuno nije otrgla od detinjstva, ona dočarava i oživljuje dečje viđenje sveta. Pisac prilazi detinistvu najpre Kroz ograničene viđohMhruge mnepomućenog seoskog živovanja u kome 5e »bockavo trnje straba« čini jedina tragedija sveta MW kome se boravi i koje, kad ga nestane, izgleda kao da nije ni postojalo, jer se posle njepa Živi lepše i lakše. Drugi đeo žbirke otkriva, atmosferu jednog drugog detinjstva u kome Život polako uči iskustvu i zrelosti, uči đa je lepota wu mnogo 5lučajeva zabluđa | da ohične stvari, divno primamljive ponekađ, skrivaju ftrageđiju koja ma da buđe surovo bolna.

Mađa je BRađanovićev stvaralački postupak wu prvom delu zbirke bio različit ođ onoga u drugom on ot kriva jeđno sigurmo pronicanje“ u tajne đečje psihe Moja je, ponekad se čini, i piščeva sopstvena, Mada de, površno gleđajući, u prvom delu knjige psihologija isključena i zamenjena jednostavnom narativnošću, ona se ipak može otkriti u postupcima junaka, njihovom rezonovanju i razgovorima, (Vaso Je prznica i pravi se važanm kao da je on deđini na svijetu bio na vašaru). Rađanović nije ovđe samo pisac za deci i o đeci, jer svet detinistva oživljem i doživljen takvom jeđnom mepo-

· srednošću nije samo njegov svet; on je pripađao svima, onima koji su đanas liuđi i koji će, sećajući se nevinih dečjih zžebnji koje su mnestale, zaboraviti one teže primefnc, ali đaleko stvarnmije i opasnije, koje ih danas prate, a

U đrugom delu knjige »Trg ptičas« piščeva #ć(#elja đa psihologizira je primetnija, ali ni ovđe ne prelazi granice „nepretencioznog prilaženja đaečjoj psihi, Rtađanović Želi da se Oirgne od jednostavne narafivnosti 1! »pjetinistva i mjesečine« i đa sa» opšti svoju jeđnostavnu poruku, fra glčnu vw suštini i humanitarnu po nameri. Posebna vređnosft: Radđanovićeve Knjige je njegov „jezik, NLeksički bogat,i dopađljivo živopisam, uvek je poetski intoniran, čist i svež. Bamo ponekađ ie mepoftrebno mebrižljiv (»Srce se stalo PENJATI GORBE....), Niegova. Rratka rečenica nikađ nema mnmopofrebnog balasta i u diskriptivnim ođeljcima Matkađ «se približuic lirskoi minijaturi bliskoj

1 ____ _____

staroj kineskoj i japanskoj poeziji, (*Mjesec je pao u rječicu. Prelomio se na, bržacima, zapetljao u zatvoru uskih Rkrošanja | topola, izronio oKkrugao i svjež kao lice dječaka poslije veselog događaja«).

Jedna' pripovetka iz ove zbirke, »Dječak i leptir«, zaslužuje da se \posebno istakne jer su se u nju slile najlepše vrednosti ovog darovitop pripoveđača, Posle ovih jednostavnih priča, koje ne pretstavljaju veliki umetnički doživljaj ali su jedno prijatno poznanstvo, buduće, ozbilin}je Radnanoyvićeve zbirke, očekivaće se sa nestrpljeniem i radđoznaiošću, IDušan Puvačić

žx*

9. M. Lorems

Prekršitelj

(Otokar Keršovani«, Rijeka 1960)

»Prekršitelja, kao i ranije preveđeni NLoremsovi romani »Duga« i »Zaljubljene ženme«, obrađuje vrio složene probleme koji se „neizbežno j skoro uvek prilično surovo pojavliuju u međusobnim odnosima 1zmeđu žene i muškarca. -— Reč je o liubavi Sigmunđa, zrelog, sređovečnog čoveka, oca porođice, i Helene, njegove osamnaestogođišnje učenice: njih dvoje provođe sami neđelju.da na na moru, prepušteni uživanju u lepotama prirođe i ćuđiljivim plima=mn svoje velike ljubavi, Roman je dnevnik fog odmora udvoje. Kada opismje uživanje Melene i Sigmunda Lorens se služi manjeviše Konvencionalnim sređstvima i već prilično oveštalim rekvizitima, i poređ toga Što se truđi da dočarm i ambijent malog primorskog Jetovališta, uokvirenog čuđesno lepom prireođom, šumnim morem, gastim maglama; pisac je tai pejsaž često povezivag sa

muzikom, najčešće sa Vagnerovim motivima, kojih su se ljubavnici najrađijie prisećali. Ali u „drugom

delu romana, kada I,orens opisuje psihičko stanje Sigmunđovo pri ponovnom susretu sa, svakiđašniicom m Lonđonu, sa porođicom, Mwćom, perom, izgleđa da je piscu pošlo za

Yukom da se cslobođi ranijeg, pomalo sentimentalno obojenog tona i da se malo više zabavi preživliavanjima svog jumaka m otsuđnim trenu-

· rima ponovnog susrefa sa porođicom,

kađa je počelo da se javlia i ose» ćanje MWrivice, Zbog toga je završni đeo romana vređniji od prvog: „u njemu je Torens pokazao đa nije pisac koji želi đa u svemu povlađuje pomodno] literaturi. F-

Ako je prilično komvencionalna ali vešto građena fabula bila samo jeđan okvir koji je piscu poslužio da još više zainteresuje čitaoca, i pored toga što fa fabula đosta potseća na stanđardna dela savremenog zabavnom romana (čak pomalo izaziva Kransoaz Sagan), može se ipak reći

asorijacije na literaturu

da je pisac, unutar nje, uspeo da dočara psihička ijudi jednom pomalo čuđnom i neobičnom,

stanja u ali, zato sasvim mogućnom odnosi, Kao i u drugim svojim delima, Kerens i ovđe uočava Koliko su čudni i memirni fokovi ljudske liubavi i koliko ljubav, kađa se ostvari, makoliko bila MWratka, može đa deluje na čoveka i njegovo raspoloženje. To i jeste ono što ovom delu đaje glavnnm vrednost.

Moman »Prekršitelj« pre

svega zbog svoje: fabule, dosta čitalaca, Nismo sigurni da će smisao piščeve poruke, baš zbog fabule, đoći do svakog čitaoca, što je redovno slučaj sa romanima ove Yrste. . Ovo NLorensovo delo štampano je u korektnom prevođu Milivoja Mezorane, u ukusno opremljenoj biblioteci »Delfin«

imaće,

TOEJ,

POVODOM „KOORDINATA SENSIBILITETA“

Nastavak sa 2» strane

poeziji ili u društvu, ili i u jednom i u drugo” — jer se te dve on: SAJ SB RaPKaR

1 i jivo prožimaju. način: i Mr OOL MV b e za diskusiju. Ako O. Davičo 85 vremena na vreme, manje ili više intenzivno, oseća tu nužnost, ima dosta terena. Ali najprimitivnjijih načina pisu »O koordina— nproglašavalti druge kon-

io on čini svakako j

je svakako jedan od kako on to čini u svom na tama sensibiliteta«

zervativcima, »černosotnicima« i da bili obasuti vatrom plemenitog gneva,

+ ist, votočan katapult instalirao O Ohvidor u ae književnom životu i u -—— katapult, koji još sa-

je O. Davičo u našem

nio može pomalo šuje, nego samo d ga konstruktora., Intenzivno se, već dugo, il ćutkuje (što je ustvari jedno ratni revolucionarni pokret ture, vezan mnogobrojni man sa pripremom i razvi

»socijalne literaim neraskiđivim veza”

td., da bi oh-

Takva je »Polja«.

doma-

napada, ili preisto) naš pred-

tkom naše Revolucije.

Istovremeno se, već dugo, plorifikuje (i na najvnašarskije načine), i pored svih deklaracija O »dijalektičkom ukidanju«, nadrealizam. Da bi paradoks bio nakazniji — dok se predratni poRkret revolucionarne »soojjalne literature« polLuušava da negira etiketom : »prepraginatizam«e i slično, ulozi nadrealizma nrunetljivo se pripisuju i ykrajnje društvene implikacije«, ali u ovom slučaju kao Dpovitivnn osobina! — da bi se socijalne, daklc aruštvene implikacije u revolucionarnoji »socijalnoj literaturi«ć okvalifikovale kao smrtni greh — a Sve to u »odbranu«a poezije! | logika feoretičara, novosadskih

»pragmatizamt,

U ifom se ograničenom krugu znoji »teoretičar« i »istoričar« književnosti O. Davičo, VIšeći svoju »nekakvu sintezu svih komponenti ljudskosti, a stvaralački je i dandanji na liniji nadrealizam--socrealizam--nadrealizam, mu je i naša kritika, već ponešto rekla.

Kao jednom od najtalentovanijih naših bpisaca ja mu, kao i ranije, uvek, želim da što Dre izađe iz tog kruga.

o Če-

Čedomir MINDHEROVIĆ

LEONID ANDREJEV

U magli (»Svjetlost«, Sarajevo, 1960)

Novele Leonida, Andrejeva. izazvale 5u u vreme kada su se pojavile pravu senzaciju, Ali ni danas, šezdeset godina posle toga, one misu izgubile mnogo od svoje vrednosti. Pisac je uneo u junake svojih novela toliko života da ih je sačuvao od prolaznosti svojstvene mnogim pomodninı delima svih epoha,

Tako me prekida. potpuno 5a frađičijom ruske proze NIX weka (evidentan je uticaj velikih pisaca Đrethođdmne generacije ma njegovo delo), T,eoniđ Andrejev se ne zadovoljava već otkrivenim putevima mego traži i nove, Postupak mu je, sato, daleko moderniji nego kod mjegovih prefhođnika, a same novele, posmatrane kao celina, zanimljive su ne samo kao rezultat eckRsperimenta, Rao ostvarenje originalne stvaralačke individualnosti, O mnjima Andrejev donosi interesanmtam i homplikovan svet promašenih intelektualaca, Wriminalaca, prostitutki i anarhista, ljuđi sa spoređnog koloseka, 1! sa samog dna društva, u periođu socijalnih promena i vrenja koji je već nagoveštavao revoluciju. Andrejev ne viđi izlaz iz situacija u koje dovođi junake svojih novela; Iufalica na stazama između realizma | simbolizma, om i sim nije raščistio sm mnogim međoumicama I pređrasuđama svojih savremenika. Ali vato, za” hvaljujući izvanrednoj psihološkoj analizi, „svojevrsnoj fakturi pripovetke i majstorskom stilu, om se, 58 umetničke strane, gotovo notpbuno iskupljuje.

Novele odabranetu ovoj zbirci dostojno reprezentuiu svog autora, U njima su zastupljeni svi problemi koji su najčešće stajali pređ piscem: traženje jstine, mogućnost saznanja objektivnog i upozndvanja dđrugih ljuđi,.a khrogza sve to, u krajnioj li niji, i smisao ljuđske egzistencije. Andrejev vešto oblikuje neuravnožšežene, problematične inđiviđue koje pate zbog nesređenih odnosa u mi-

kro- i mahkrosvetu i vođi ih putem ·

čiji je Kraj ludilo, zločin ili smrt, Ww tome se ogleda piščev pesimizam i nemogućnost prevazilaženja sređine iz koje je ponikao. »On nije prečistio čitav niz računa sa stvarnošću, sa vlastitim delom, čak sa wlastitom ličnošću«, kaže Lav Zaharov u informativnoj belešci o piscm ma Mraju ove knjige. Ali možđa je baš takvo đelo, neođređeno i mebmwiozno, bilo potrebno đa se prekorači prag zgrade realizma i da se bar maslute nove mogućnosti proznog pisanja. Zato TLeoniđ Andrejev mije klasik, već isfraživač i movator, prethodnik novih, značajnih strujamja w rwskoj prozi XX veka.

MWnjign sm preveli Nikola Sokolovski i Momčilo Mistić.

Ivan Šop

SEAD FETAMHAGIC:

Četvrtak poslije petka.

(»Svjetlost«, Sarajevo, 1960)

Fetahagić je svoju zbirku »Četvrtak posliie petka« nazvao »varijacije i teme, Prvi utisak po čitanjm varijacija o ljubavi nagoni na pomisao da je Metahagić svoje teme najpre. doživeo kao ličnost, a tek poslelih rekreirao kao pisac. Čini se kao da su njegove kratke skicc istr gnute iz nekog dnevnika ljubavi, dnevnika u Kome sc misu samo Tređali gogađaji, nego gde se događajima prilazijo sa jednom tragalačkom, ai nalitičkom ozbiljnošću punom žejje da se dđadnu psihološka razjašnjenja i produbljenja, Prvih sedam proznih skica sveđoči o jednoj intimnoj vezanosti Fetabagićeve ličnosti za svet njegovih junaka, za svet one mladosti pune nedoumica, zabluda i nesporazuma, čija prividna, naivna tragika može da se đoživi veoma duboko. Jer Fetahagić priča o mlađo« sti khroz ljubav doživljenoj, o dobu u kome je pul ođ tragičnog raspoloženja do slanja potpune sreće kratak kao put od dečje suze đo dečjeg smeha, On invanredno slika ona ra spoloženja kađ se oseća prisutnost ali se me oseća posedovanje, kađ 5e nešto gleda ali se ne viđi ono što

se vidi, kad se o onima koji su đragi

misli kađ se i ne misli. Data u okvirima svakiđašnjice, običnih, stvari, prođubljenih veoma Wspelim psihološkim senčenjima MFetahagićeva Worjiga jedmostavna je ne samo sVvoOjim temama nego i svojim Kazivanjem. Međutim, osećanje poistoveČenosti pisea i njegovih ličnosti ni» Rako me znači đa kod njega nema one mužne odeljenosti stvaralmačkog doživijavanja od životnog doživljavanja, koja mora da postoji u svemu što teži da buđe stvarno umetničko. -– U tri pričanja drugog ciklusa Metahagić ponovo razmatra ođnos čovekš

i ženeć, Ali, m odnosu na prvi ciklus,

razlike su Pprimetne, Problemi koji Ba Manimaju misu više iskljućivo pitanja mladosšti. &roz odnos čoveka i žene, uglavnom u braku, on se bavi izvesnim etičkim i pš\ihološkim bpilanjima, veoma aktuelnim za savremenog čoveha, Mađa nmezrelost nije pot»

malih

već 1 ,

va.

Sgezaeeosne S oca scaGGQ0BeogeBeraocoOrSeseGGGecO00001XeAO 040

puno otsuina, zrelost je primetnija, psihološki pristupi ličnostima prođubljeniji (analize ponekad graniče sa tokom svesfi), a ozbiljnost shvatanja Svog stvaralačkog zađatka psvugđe prisutna, Bez svesne želje đa iđe za jevtinim efektima, (koje tip proze hojom se on Davi često omogućuje) Fetahagić je sve podredđio svojoj osnov“ noi nameni: otkrivanju i rasvetljav vanju čovekovih strepnji, zebnji, ne“ doumica, neizvesnosti i nesigurnosfi„ dakle, stanja psihičke mapregnutosti u kome je granica između Mmnor• malnog i nemormanainog teško ođređijiva: Mađa je zbirka nemnjednačena, Fed tahagić se pretstavio kao pisac prozi vrlo zrele i veoma savremene.

D. Xx

ANRI KRASTITU

• Kriza (Matica hrvatska, Zagreb, 1960)

Fabula ovog romana zasniva se nd zakulisnom životu bankarskih krugod Pisac pokušava dz pruži slike delovanja finansiskog kapitala na, Žid vot i suđbinn društvene elite u Franu euskoj, Ali pritom previđa jeđmne činjenicu — da su finansiske operad cije, naročito u slučaju hađ prelaze okvire zakona, suviše komplikovane, da bi se mogle obraditi usput, u jeđnom izrazito zabavnom romanu, pisanom fakfografski, Takim stilom, bea posebnog wuđubljivanja u jeđanm ekskluzivan, specifičan svet. Cena koju Kastiju plaća zbog toga mije mala: ovaj roman Je lišen umetničke snage i uverljivosfi, pa čak nema ni đokumentarnu vrednost, koju je antor težlo da di svome đelu.

Kastiju vešto, stilshi doterano pri<s ča o krizi jedne porođične hanke, pritisnute MNconcentrisanim kapitalom Ronkurencije., u čijoj se senci odi« gravajn liubavne avanture vlasnikove žene. U tom spletvu događaja, koji se odveć brzo smenjuju, “postoji ne= Koliko epizođa Koje nagoveštavaju nešto više, uspelije, ali uhklopliene mw celinu i ovakve stranice me đostiža meku značajniju visinu,

Đok glavne ličnosti ave Mnjige o* staju međovolino objašnjene, neđore“ čene, među epizođnim likovima. pisac skicira nekoliko izraziftijih inđiviđns alnosti (Mannel Pereira, Rože Dalie). U ođiomcima gde se javljaju ovi lis postaje autentič“

kovi i atmosfera

nija, odđređeniia, Zato ovaj roman, kao celina, deluje neujeđnačeno i nes dđovrvšeno, |

Munjigu „e preveo Srećko Džamonja.

KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost, umetnost + društvena pitanja Ređakcion! odbor:

Bora Cosić, Slavko Janevski,

dr Mihailo Marković, Slavko

geesasae6cGı Weeogesecgsosoerg

Mihalić, Peđa „Milosavljević, Branko Miljković. Tanasije Mladenović, Mladen „Oljača, Vladimir Petrić, Đuza Radović, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković. Direktor:

TANASIJE MLADENOVIĆ Uredn1tct;

MILOS 1. BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: CEDOMIR MINDEROVIC List izdaje Novinsko-izdavačko pređuzeće »Književne novine, Beograd, Francuska %#, Redakcija: Frsncusko V, tel, 21–000, tek, račun: 101=07-1-208 List ızlaž) svakog „drugog petka. Pojedini broj Din, 80, Godišnja pretplata Din. 600, polu> . godišnja Din. 300, za inmostran= stvo dvostruko. Rukopis! se ne vraćaju. Tehničko-umetnička opremat DRAGOMIR DIMITRIJEVIC Stampa »GLAS•, Beograd, Vlajkovićeva 8.

„4o000bO.on nom ne a 0