Књижевне новине
~
ZIVOT Letnja sveska (1—8) sarajevakog časopisa »Zivot«e na uvodnom mestu donosi esej američkog Kmjiževnika Saula Beloua „»Rastrojemost jedmog pisca« EFsej pobuđuje imteresovamje, prevashodno zbog shvatanja „koja autor u njemu zastupa, a, domekle, i zbog toga što je Belou, čoadnom igrom slučaja, jedan od onih retkih Imostranih pisaca Mhcowji su kođ nas postali poznati prvo kao ličnosti, pa tek onda kao autori određenih dela — Saul Belou je nedavno boravio u našoj zemlji, a esej u »Životu« je jedno od prvih, ako ne i prvo njegovo delo prevedeno na naš jezik. U svome eseju Belou »rasmatra odnose između literature i svakodnevnog Života, književnika i društva, tradicionalnog i modernog u svijetu lijepe književnosti, Polazeći od problema rastrojenosti sa lNojim se današnji pisac sukobljava, Belou amalizira fenqmen razbijanja piščeve pažnje 1 njenog odvlačenja dejstvom raznih uticaja — od rada kojim se on bavi i na koji želi da
usretsredi svoje stvaralačke napore.«
Polazeći od pitanja »Gdje smo rođeni? Šta rađimo ovdje? Kuda idemo?« Belou zaključuje da »živimo u dobu koje nazivamo eshatološkim. Čitavi svijetovi postali su lagani kao ping-pong loptice. Za ručkom razgovaramo o dobru i zlu, smrti i besmrtnostl, a uz ispijanje koktela potežu se muetafizička pitanja, kao da bi svijet — kao te flaše — mogao da
_ iva Kovskog, Percov upoređuje Jesenjinove utiske iz Amerike s redovima Majakovskog. On podvlači da je 1 Jesenjin, koji je nečto pre boravio u SAD (u zimu 192>—1923), gledao Ameriku realno, očima socijalističkog pesnika, •»On je osetio da je u Amenici on prvi sovjeteki pisac koji je boravio posle Oktobarske revoluocije.c Jesenjina je tamo odvela »vlastita sudbina njegovog odnosa 3 TIsiđorom Danken. Pesnik je s njom obišao gotovo sve države. Severne Amerike, prema programu Koncera-
ta slavne balerine. Proveo je tamo.
mi manje mi više nego četiri meseca. To je, po našem damašnjem mišljenju, dovoljno ... Jesenjin nije živeo samo osećanjima. Om nije bio samo liričar, kako se to obično misli, nego i politički pesnik.ć«
TRazliku između Jesenmjinovih i Majakovskijevih utisaka o Americi, Dpisac članka viđi prvenstveno u tome što Majakovski — po mišljenju Percova koje on dokumemtovano utvrđuje — za sebe nije mogao da kaže da su mu se, posle boravka u Americi, »pogledi izmenili«, — kakho je tvrđio i priznavao Jesenjin.
P.
NE)
NEUE DEUTSCHE LITERATUR
Istočnoberlinski mesečnik »Nova nemačka kKknjiževnoste (Neue dđeutsche Literatur«) donosi u svom julskom broju, pod naslovom »iz prepiske Tomas Man — Johanes R. Beher«, nekoliko interesantnih pisama, koja u izvesnom smislu osvetljavaju stav Tomasa Mana prema Ne-
predužu u zvanjima srazmerno svojim doprinosima pokretu. Najviši čin imaju takozvani »patasesori«, ili direkini nastavljači ideja osnivača. Nešto niži položaj zauzimaju »satrapi«, među Koje treba ubyrojati i čuvenog filmskog reditelja Rene 'Klera. \
S vremena na vreme Koledž patafizičara se pojavljuje u javnosti sa ponekom manifestacijom ili proglasom. U poslednje vreme njihov najveći poduhvat je bio zahtev da se, za vreme Kkrunisanja engleske Kkraljice BElizabete, na ceremoniji uputi »patafizički« pozdrav uspomeni markiza De Sada. „Inače se aktivnost društva uglavnom ogleda u književnom časopisu »Dosijea« koji izlazi tromesečno i dostupan je samo članovima Koledža. Član ovog koledža postaje svaki ko prizna pravila pokreta i uplati, deset »nepatafizičkih« dolara.
»Evergrin rivju« je pružio svojim čitaocima bogat izbor proznih i pesničkih dela patafizičara, među Kkojima su najzanimljivije drame u jednom činu, počev od Žarjjevog »Oca
riju nekog drugog, što bi ga otstranMo od njega semog; to mu čak
izgleda nepojmljivo i užasava ga. On zapaža da se time „odvaja od ostalih ljudi, jer niko ga više na svetu ne interesuje već samo on sam i mlađić koji je postojao juče i Nheooji danas više ne postoji, zasenjuje mlađića ... A ustvari, ništa nije tako obično kao to: starenje, a ne starost, izaziva da patimo čim o tome dobijemo saznanje, odnosno čim primetimo da nismo više deca, Činjenica da se kod svih ljudi to zlo ne pretvara u opsesiju, ne menja stvar,
Od zla koje muči mog mladog prijatelja samo prava starost leči, kao što nas sve smrt leči od života. Mo-~
'me mlađom prijatelju nije nepozna-
to da ga njegovo očajanje što nema više 17 godina, što nije više anđeosko stvorenje između deteta i čoveka, spasava od jednog užasa koje je jedno od najčudnijih osećanja na svebu: to njegovo ubeđenje je ne samo u tome da će šve prestati za njega, već da je sve već počelo da prestaje. Ne, niste vi tako čudni kao Što mislite, mladi prijatelju!
i Ako ste vi neko čudo, to je takođe“
svako od nas. Ta opsesija neizbeŽnog kraja ne pravi vas različitim od drugih ljudi; ali ideja o smrti nije vam bila nikad zaklonjena jednim drugim bićem. I nikad niste za tih prvih 17 gođina, za kojima toliko kukate, to ni pokušali? Mislim da bi neko od Frojdovih sledbenika mogao iz te pećine izvući neku malu reptiliju ... Ali ja nisam taj sledbenik, a i vi ne želite da se izlečite od vaše bolesti, odnosno onog što vas čini osobitim bićem.
donosi ko-
Julski broj časopisa mentar zbornika autobiografija i autobiografskih književnih ostvarenja
129 savremenih ruskih pisaca, koji ima za cilj da pruži opšti uvid u rusku literaturu nastalu posle Oktobra. Međutim, autor L. Lazarev se ne zadržava samo na tome. On pokušava da određi mesto ruske literature u opštim literarnim tokovima i njenu ulogu u istoriskom i sociološkom „razvoju Sovjetskog Saveza. y
Polazeći od Lemjinove konstatacije da koreni umetnosti treba da dopru do najširih rađnih masa, đa je one razumeju i vole, đa mora da objedini osećanje, misao i volju tih masa da im bude stimulans u stremljenjima, Lazarev tvrđi da je tzv. stvaralačka slobođa buržoaske umetnosti samo neđostatak jedne partije koja bi usmeravala umetnike. To usmeravanje ili partijnost, po njemu, nije prosto priznanje autoriteta partije. Partijnost sovjetskog pisca je njegov odnos prema pojavama stvamosti koju „obrađuje, njegov ideal, njegova ljubav i mržnja. On nije ravnođušni letopisac, već borac koji svojim talentom učestvuje u izgradnji društva; on nije ilustrator društvemih istina, već »istraživač ži-
U vremenu između XII i XVI veka, Acteci su osnovali svoju staru prestonicu Tenočitlan — M oko 1325 godine, zatim su sebi ošigurali prevlast nad «Moezoa: asimilujući, kao ono stari Rimljani u Evropi, sve manje kulture, koje su ulazile u njihovo carstvo. Teksto„ vi iz te actečke epohe, kojima da. mas raspolažemo, veoma su mnogobrojni i zato njihovo proučavanje još nije završeno. Srećom, većinu tih rukopisa sakupili su misionarı u godinama koje su sledovale španskoj najezdi, i od tih misionara naj. čuveniji je jedan melez Bernarđina di Sahagun, Njegova Opšta istorija, Nove Španije, snabdevena dugim ci. tatima, osnovna je enciklopedija actečke kulture. Prethodđeći mođerne mtnologe, Sahagun i njegove ekipe istraživača, svi u kaluđerskim rizama, · stavljali su na Mhartiju sve ono. što le usmeno cirkulisalo, kao himne i sveti psalmi, mit i kosmogonija, epopeja i legenda, pa i prolana dela koja su se stvarala „na dvorovima prinčeva i Kraljeva, kao Montuzeme, kralja Meksika i cara Nezahual„ kulatla, kralja Teksasa, ili Tekauehuacijana, kralja Huentocinka. Književnost je dotle bila samo usmena: stavi Meksikanci upotrebljavali su piktografski sistem, koji se i danas viđi na uskim savijucima zakona ili na zabeleškama „isključivo verskog
se 1; mi č ; :
SO aprarni do: vecere U takvom mačkoj, kao i stav Nemačke prema Ubu-a« do Joneskove »ĆČelave peva- O Sa mogu ipak da učinim samo „ota koji duboko, marksistički ana-
pitanje: »Zašto ću napisati svoje idu- Manu. čica: 1 »NOsdFoga«, Patafizičaki su POponog: da vaše =. odvratim od tOKd lizira njegov tok, protivrečnosti nje- i U pismu, datiranom 16 novembra ipak iskreni prema sebi, pa prolog zla i da vam obratim pažnju na je" govog razvoja.
će djeio?«- Još je uvijek moguće, i poredđ svih teorija koje tvrđe suprotno, da se odgovori: »Zato što oo jeste potrebno« Knjiga, svaka knjiga, lako može biti suviŠnma. Ali ispoljiti! ljubav — može li ovo biti suvišno? Ima li nje toliko oko nas? Ne baš mnogo. Ona je još rijetka, još divna. I još uvijek djelotvoma protiv rastrojenosti.«
1947, Man piše Beheru:
Već moj novi roman, »Doktor Faustus«, koji treba da se pojavi i u Nemačkoj, uveriće mnoge da je bila zabluda, gleđati u meni dezertera od nemačke sudbine. U pismu od 23 jula 1948, Man kaže:
— Pitali ste me o jednom prilogu za novu reviju. Ah, ja pripađam lju-
Tomas
na početku »ĆČelave pevačice«, kaže publici u gledalištu: »Gospođe i gospodo, ja se potpuno slažem s vama. Ova stvar je sasvim idiotska«, Časopis na kraju objavljuje faksimil originalne poruke barona Žana Molea. vice-kuratora Koledža za patafiziku, u kojoj se on obraća »civilizovanom ili necivilizovanom svetu« i obećava ljudima potpuno spasenje i izlaz iz
dam pojam do danas najviše prljan od svih pojmova, a koji ipak najviše znači. A to je: ljubav! Jer čovek, ako mne voli drugog, on voli samog sebe. A to je vaša bolest, mladi prijatelju. To je vaše ludilo!
Nije ovde reč o tome da sc lečite, već da se približite, blagodđareći pisanoj reči, detetu od koga se udaljavate zajedno sa svakom sekundom
Oktobarska revolucija je »početak početaka«, »prekremni pumkt života, nepresušni izvor stvaralačkog madahnuća« sovjetske literature. »Snagu nam je dala revolucija kao što nam je dala iskustvo« citira autor Leoniđa Leonova, i čim se rođila (u Trevoluciji) sovjetska literatura je odmah izašla na »svetlu arenu« i Ostavila pečat na čitav razvoj umet-
reda (kalendar!, liturgije, vračanja), ili na istoriskim i administrativnim spisima.
Svi ovi tekstovi pisani su na nahuatlu, narečju još uvek živom kođ Indijanaca u okolini Meksika. Na-
\ P. dima, koji su uvek vezani za dale- doline plača ako pristupe pokretu svoga života. Jer ako ne volite ni nosti XX veka, »Obično kad se gOVO- huat! je jeđan izdvojen jezik, koji ke, pre svega nepraktične poduhVa~ patafizičara ~ ili žive po njihovim kog, vi se zatvarate u sebe, a 10 je ri o svetskom značaju sovjetske li sačinjava zasebnu grupu. Mnoge nje-
: te, i bio sam stoga oduvek rđav sa- pravilima. najteža tamnica. Zao tražite odmah +terature, spominju se nama neOSspOT- gove reči prešle su u francuski i radnik. Trenutno nemam i ne vi- A.K izlaz, kopajte OJBT prolaz ka tome no bliski pisci kao što su Anri Bar- druge evropske jezike; tako tal-ka-
dim ništa za Vas — to je dobro po- Oi ~ detetu Od 1788Qdina, bis i M. Andersen-Nekse, a zaboraV- kahuatl (kikiriki), hoholat (čokolada)
A ko je taj dečak? Varao sam sebe ıja se da je uticaj naše literature tomatl (patlidđžan) itd. Ovaj jegik,
znat izgovor.. Sve što mogu obećati
LE PFIGARO
maločas kađa sam kazao da smo gFOo-
zahvatio kudđikamo širi krug umet-
zvani nahuatl, neobično je blag i ja-
Najnoviji, juiski broj sovjetskog jeste, da ću Vašu želju zadrža
časopisa »Oktobar« objavljuje zani- ČOOMNe za slučaj da Daka Baba TTE tovo svi bili pod njegovom čaroli nika Zapađa«, kaže Lazarev. san, a ima 1 mnogo apstraktnih reči, mljivu studiju V. Percova »Majakov- odgovarajuće. Za sledeće proleće TI RATRE jom. Ustvari, to se odnosi samo na Pošto ima za okosnicu jedam isti telo da jedan dobar poznavalac ovobh ski o Americi«. Na osnovu pesama treba da završim novo predavanje o izvesnu vrstu ljudi. Mladić se uvek istoriski događaj i jedinstven sižejni jezika, aAmžel-Marija Garibej kaže VV. V. Majakovskog i arhivske gra- »Sve više zazirem od čudovišta Žuri da postane čovek i igra se pre raspon (porazni kontrast prošlog i iAVBeC »Ayistotelo i TieBel Tiogu
đe, Percov detaljno prikazuje odnes sovjetskog pesnika prema „Americi, ističući političku misiju Majakovskog kao primaran faktor u razumevanju »američkog ciklusa« njegovih pesama.
Geteu, koje ću održati u Vašingtonu, Oksfordu (Engleska) i Cirihu. Možda bi jedan deo odatle bio nešto za Vas.
2 juna 1955, Manu povodom osamdesetog
u čestitci upućenoj rođen-
kakvo sam ja, koje se nikad nije zanimalo nekim drugim onako mučno i stalno kao samim sobom ...« To je citat iz jednog Rilkeovog Dpisma iz 1911 godine, koje u broju od
vremena čoveka, a kađa dođe u njegovo doba nije mu više prijatno. Pa šta se to desilo? Da li ste vi zaista osetljivi na prijatnost vaših godina ili se podajete nekoj nejasnoj ne-
sadašnjeg) sovjetska literatura je, iako heteronacionalna, organski celovita u svim ključnim pitanjima kao što su odnos umetnosti i stvarnosti, mesto umetnika u društvu,
biti prevedeni na jezik nahuatl, a da njihova misao ne izgubi ni jednu niansu«.
N.E
Percov smatra da su stihovi Maja- „ana, Johanes R. Beher piše: , 30 jula navodi Fransoa Morijak u prijatnosti prema zrelijem dobu U karakter humanizma itd. Čak i u kovskog o Njujorku, napisani u A- _— vi ste, Tomas Man, poštovani i svome članku »Detinjstvo i smrt« koje već i vi zalazite? Ustvari, vaša pogledu zanatskog postupka, s obmerici 1925 godđine, a štampani U- „oljeni kao nedeljiva, potpuna lič- kao odgovor svome mladom ano- bolest se i javlja baš na tom prelazu zirom na to da ima jedđimstvenu uloslavnom kasnije u moskovskom ča- nost, kao istaknuti umetnik, koji se nimnom korespondentu. između aodvrainosti i začaranosti: i gu i suštinu, ona je jedinstvena. Sko- | Džom Holms, i sam pesnik i knji sopisu »Ekran«, karakteristični PO nikad nije izgovorio, ako je trebalo | Posledice ovog duševnog stanja ona je 1 reč tajne koju samo vi ro svi književnici su prošli kroz ževni Kritičar, u broju od 31 jula svojoj dokumentarnosti i da ih je hrabro istupiti za stvar slobode i plaše ovog mladog čoveka — na- znate. Jer samo dve stvari postoje školu novinarstva. To je po lLaza- komentariše nedavno objavljen poetpesnik pisao gotovo kao informativ- mira. Vi ste čast nemačkog imena stavlja Morijak —O wi posledice je na svetu za vas, mladi prijatelju: revu jedna ad pozitivnih pojava, ski ciklus (SABRANE PESME) Lo-
ne reportaže. »Amerika je bila isuviše malo poznata sovjetskom čitao-
spasli i visoko održali u vreme, kađa je Nemačka stajala najniže.
osetio već u svome srcu. On hoće da piše, ali ne jedan roman, ne isto-
detinjstvo i smrt! N.Z,
jer novinarstvo pomaže da se uoče životni procesi koje površni pogled ne može uvek da uoči, ona stvara
rensa Darela, Irca po rođenju »koji to svojom poezijom ne dokazujeć Ton njegovih pesama je potpuno na
cu, isuviše neobična kao objekat, da LS ne bi vredelo prikazati je čitaocu R d | VO VODIĆ: naviku da se brižljivo istražujt po- mivou savremenog evropskog poetšto prirodnije.« adoslav · au
j dave. S.B. skog ukusa koji je tokom godina
Govoreći o boravku Majakovskog ; sačuvao nijansu novinarskog stilaci u SAD, Percov navodi da je pesnik EVERDREFN REVIEW ~ a
a: - 7 j Raspoloženja se menjaju, ali bogat“
a Ca eo aa na ulje) i FOJNICK FE SONA4TE M |F R VR stvo opservacije je komstanino, Njed
ORAZRU UL JEOBIV" gae elje- Poslednji broj Ovog zanimljivog C gova poezija je posvećena površins
skom i spoljašnjem — za ono što je
nicima i održavajući književne večeri. »Za ruske kolonije u Njujorku i Čikagu, za sve iseljenike . iz Rusije, koje je obišao na istoku SAD, u gradovima gde je Majakovski na-
književnog časopisa ceo je ispunjen mnogobrojnim člancima i prilozima o pokretu »paftafizičara«, kako sebe nazivaju pristalice besmisla u umetnosti. Sam termin »patafizika« je eti-
PETA.
Po oblacima, u zvezdama, u lišću, po prostorima, u dušama, u srcima, putuju ove reči, ove vizije,
DE FRANCE
Postoje još i danas u Meksiku, na
ispred pesnika nikad ne neđostajd metafore. Pa ipak, ponekađ je prisu“ tan i unutrašnji čovek koji pati, ljuti se, filozofira ili uopštava što je pred
po vodama, u sluhu, u sokovima, ove rane, odbolovane,
ove velike nežnosti.
Putuju ljubičice, lutaju ove ruke, padaju neba i cvetaju kosti, dolaze tuge, odleću u beskraje,
njegovim očima ili u njegovoj svesti;
»Moje pesme — rekao je Darel jeđ= nom — su najpoštenija slika moje ličnosti«. A to je slika stopostotnog Evropejea koji pripada generaciji či“ ji su idoli, kako on sam priznaje,
stupao, dolazak ruskog revolucionarnog pesnika pretstavljao je veliki događaj. Dovoljno je reći da je u Njujorku bilo sedam javnih nastupa ... U prepunim salama slušali
vulkanskom tlu skamenjene lave, u prašumama i na peskovitim bezvodnim. dolmama, ostaci stare actečke kulture — kaže u svome članku »Uvgyod u poeziju Starog Meksikas
mološki izveden iz nekoliko grčkih reči, koje su u izgovoru stopljene u jednu jedinu, i odnosi se na nauku priđođatu metafizici u cilju njenog proširenja, kao što je i ova po”
su pesnika ruski radnici Pitsburga, Klivlenda i Detroita. Niz predavanja o literarnim temama i čitanja stihova Majakovski je održao na sastancima radnika u vreme borbe ženskih krojača, koja se burno rasplamsala u Njujorku tokom letnjih meseci 1925 godine.«
Nakon relativno iscrpne analize »američkog ciklusa« pesama Maja-
VINJETE U OVOM BROJU IZRADIO MILO DIMITRIJEVIĆ
6
slednja razbila granice klasične i realne fizike. Ova »nauka« se zamiva na zaključcima izvedenim iz maštanja o osobinama realnih objekata u prostoru, kojima su dođati atributi neviđeni u svakodnevnom životnom kontaktu čoveka sa njima.
Osnivač ovog pokreta je francuski simbolista Alfred Žari, koji je svojom dramom »Ubu Roi«, napisanom krajem prošlog veka, nagovestio kasnije pisce nadrealiste i ceo ovaj književni eksperiment. Žari je ostva-
u daleke luke, u jauke. Pričaju senke o onome što će biti, lete još uvek kao magije,
ovce velike nežnosti.
Iznad talasa, sa vetrovima, iznad mogućeg, u olujama, iznad drveća, u krvima,
. kidaju dušu, kidaju kože, padaju u prašinu, dižu se opet visoko,
pevaju O užasu,
o izgubljenim danima, o suncima, ratuju za ono što biti ne može!
ŠESTA.
Žan-Klarans Lamber u avgustovskom broju. — Blagođareći strpljivim istraživamjima čitavih četa naučnika sa mnogih strana sveta; i baš pod tim njihovim različitim metođama i disciplinama rada, „stara kultura i umetnost iščezlih Acteka pojavljuje se ponovo na videlo dana u svoj svojoj lepoti. Iz njihovih rađova vidimo i tu činjenicu „da rušikačko delo španskih | „Konkvistađora nije bilo fako definitivno kako se to mislilo do pre đesetak godina.
Daglas, Alđington, „Lorens, Eliot, Grejvs. Otud je i njihov uticaj nš poeziju T,orensa Darela evidentan. Odgovarajući na pitanja jednog novinara, Darel je rekao da mu plsanje poezije zahteva više vremena nego pisanje romana, izuzev onih »strahovito retkih« pesama koje je U jednom dahu ispevao. »Potrebno je pronaći način da se lava ukroti ka? ko se ne bi rasprostrla i učinila štetu. Treba je kanalisati. Poezija je
rio glavni karakter patafizičara, oca Posle ovih obimnih „ispitiv. : ij . - i anja, aj vnica, Poe
UB: ČUJE BU „OBobine 1, DOBČUDOŠ Voda i sunce, prašina u plućima, aotečku lnjiževnost možemo danas "“Procenjivo skupa ljubavnića.
gledani | „gorepomenutim „metodom, vatre odasvud, tihe agonije. da upoznamo i da u njoj uživamo. ija Je forma; udvaranje formi 1 nje
postali uzor za sve potonje Žarijeve sledbenike. Žari je otišao još dalje i prilično besmislenu. đefiniciju patafizike »preveo« u matematičke simbole, što mu je omogućilo da objavi svoju čuvemu jednačinu boga: »Bog je tangenina tačka između nule i beskonačnosti«.
Između dva rata, „patafizičari su bili skoro. zaboravljeni, jer su ih nadrealisti nađmašili svojom bučnošću i cinizmom stvaranja. Međutim, odmah po završetku poslednjeg rata, u Francuskoj se osniva koledž za patafiziku, kao posleđica ponovnog otkrivanja ideja Alfređa Žaria od strane intelektualnih krugova. Koledž ima svoja stroga pravila i utvrđenu hijerarhiju svojih člamova koji na“
I nikad ne pitaj kome zvono zvoni,
i nikad ne sumnjaj u svoje jedino lice. Samo ćutati, samo sanjati, bar pokušati, videti daleke vrhove, zelene ravnice, videti nju visoku, u beloj haljini, slutiti bela kolena, što nežno proviruju, slušati čudna disanja, što uspavljuju, ljubiti slatke usne, što nadražuju. Samo ćutati, samo sanjati, izdvojiti se! Samo ćutati, samo sanjati, zaljubiti se. Pokušati zavoleti, pokušati oboleti,
kao nekad, u detinjstvu,
oboleti;
u bolesti, lepi moj, najviše si sam,
najviše slobođan, da se ispovedaš, samo sebi, svojoj volji, rukama.
Jer ko se brani, pola mu se veruje,
kad se braniš, bolje je:
napađaj!
Zato, samo ćutati, samo sanjati, voleti!
/
'|_________ _______–_-—--–—đ _–––Z–:V: —–JJ«"Z || e TI _ II .T,_r—
U vreme njihovog suđara sa Zapađom, Actieci su bili baš na vrhuncu svoga uspona; a što se tiče drugih plemena, kao Maja u Jukatanu, i onih u Gvatemali i u Monđurasu, ajihov je zalet bio slomijen već više vekova ranije. Rađa su došli Španci, trađicija tih ostalih plemena bila je već oslabila i dokumemti o njihovoj umeinosti već su i tađa bili retki. Baš nekako pred dolazak Špamaca, prvosveštenici Staroga Meksika uništavali su sami ostatke nekadamje meksičke književnosti i sami unosili verski mrak u narodne mase, tako da je Književnost starih Maja izgubljena za nas, ukoliko se docnije ne pronađu neki njeni novi traBovi. no zavođenje cela je igra. Može čod vek posedovati kompletan pesnički aparat, ali ono što mu je, konačno, najpotrebnije, to je nešto kao ]8850; vrlo delikatna stvar kojom će uhva” titi jelena«. Forma je ono, zaključu“ je Holms, što je u Darelovom poets skom opusu značajno i veoma vredno »kao vanijacija u Rkontroli«. Holms nije zadovoljan materijalom koji ta forma kontroliše. On smatra da sU Grejvs, Daglas, Lorens i Eliot odgovorni za Darela i da će i oni (koji su još živi), a i Čitaoci biti srećni
jer će otkriti i voleti potomka. i B.A.P,
KNJIZBV.NE NOMVANB,