Књижевне новине

(ROBA AJK : ve a = a ovdje lagana KOM DO. TO no

sivari korisne kao -Kkrpa e ; ih ugodno za, opip da -se--obrišem njom koje traživši uzalud j a alud među

ı Hmenkama, eđrxi prema želji lik trenutka ajet tako.

traživši sve dok se ne zamorim obećavam sebi tražiti. OROVO: kad manje umoran sa možda malo o 0 MED jeb ili pokušati i posve iggnati OPE Um: govoreći MLD uistinu ne misli

ne želja da se buđe nešto manje bii ; je prejaka želja za malo Depolo DOO ako: đer ne kad dahtanje prestane ne čujem ništa, te vrste to nije kako mi se kaže ovaj, put

niti za posjetiocima ne želja za Dposi i

ovaj but dolazeći pema O sa PIN GROF svake vrste govoreći mi o sebi život i smrt kao da, se ništa ne bješe dogodilo možda čak o meni najzad da mi pomognu izdržati tad zbogom do drugi put svaki od njih „natrag putem kojim je došao

sve vrste staraca kako su ljuljali mene jim koljenima zavežljajčić fianela, i čipke" Bu tim su slijedili moj tok života,

drugi ne znajući ništa o mom Č i

\( |: i početku osim

Oeaee o Beck pabirčiti iz javnih izvje-

štaj ( ovorkanja, ništ ji E OE. j a o mojim Do

drugi koji bijahu uvijek poznavali me ovdi : | 7 ovdje na mojem posljednjem mjestu njihovo Dž canje Je O njima samim o prolaznim radostima, O Oe o a što se rađaju i umiru a Se ništa ne bješe dogodil i možđa iakođer na PCBjU O ad, Sa

ostali konačno koji ne znaju mene i Li On pak stupaju teškim korakom mrmljajući sebi tražili

.su utočište na pustom mjestu da budu sami

najzad i daju oduška, svojim bolima nečujno

ako oni viđe mene ja sam čudovište iz pustoši

·koje gleda, čovjeka po prvi put i ne bježi pred

njim istraživači donose kući nnjegovu kožu među svoje trofeje

izmenađa, iz daljine korak glas ništa tad iznenada nešto nešto tada iznenađa, ništa, immenada, iz daljine tišina,

život lad. bez posjetioca sađašnje izdanje nikakvi posjetioci nikakve priče nego moje nikavi zvuci nego moji nikakva tišina nego tišina, koju moram razbiti kad ne mogu da, podnesem više to je s čime moram izdržati

ako ostali stanovnici očito svevažeća, duga Dpre-

pirka da ne da ne natežući dok najzad zaklju-

čak ne ja jedini izabran dahtanje prestaje i to je sve Što čujem jedva čujno ako ostali stanovnici pored mene ostali ovdje zauvijek u blatu tmini duga prepirka svaki izgubljem zaključak ne ja jedini izabran

a ipak san meni dat san kao da bijah okusio ljubav male žene u mojem dosegu i sanjajući također to je u snu također o malom čovjeku unutar nje imam ·to u svom životu ovaj put tu i tamo dok putujem

ili u nedostatku srodnog mesa rezervni sam ovce ovca ona nc bi došla meni ja bih išao njoj uvući se u njeno runo ali oni dđođaju ne samo životinja ovdje duh je neophodan um također minimum od svega inače suviše velika čast, |

okrećem se prema svojoj ruci svojoj slobodnoj ruci privlačim je k svome licu to je po“ moć kad sve nodostaje hrana za misao likovi snovi spavanje i velike potrebe kad velike po: irebe neđostaju potreba ići jesti povraćati i niže potrebe sve moje velike kategorije bića

MILAN KONJOVIĆ: ĆOSAK »DŽINE«

nego prema mekom elu

dolazi bliže mojem licu ne vidini „pzabvaram svoje oči i nešto mneđostaje inače normalno LOOP ili otvorene zatvorene ili otvorene

ako nije dovoljno ja.to oživim zatvorim i ot-

u Ra ora 1 Otvorim deset puta petnaest a |

OB znvjesa, Sada moje oči se zatvore moje

ako io nije dosta stavljam je na, lice ona bOSsve pokrije ali gnušam se faknuti sebe nisam bio bez toga ovaj put

zovem ono ne dolazi ništa ga ne boli neće doći potrebno mi je jako pozivam svom svojom

snagom to nije jako dovolj j ĐOonbvo Je J voljno postajem smrtan

sjećanje očito dahtanje zastaje i subjekt je moje sjećanje očito svevažeći ovaj čas ie ustinu promjenjiv ali znam da sad ovaj gSlas od kojeg je tako malo ostavljeno u meni jedva Pa kad dahtanje prestaje ni milioniti dio

moje sjećanje kažem navođim da ide na bolje ono ide na gore da mi se stvari vraćaju ništa mi se ne vraća ali zaključiti iz toga da niko

zaključiti iz toga da niko nikad ponovo neće obasjati me svojom svjetiljkom i ništa mikad više od starih dana i noći ne

naredni drugi lik ipak drugi oni će uskoro prestati izgleda, to sam ja od glave do pete S licem moje majke vidim ga odozdo moje majke lice to je kao ništa

TOO u rešetkastoj sjenici oko koje se svila erbena mirisno sunce pršće crvene crijepove dobri Bože . Mi ; JE %

ogromna glava našeširena sa pticama, i cvijećem nadnijela se nađ moje blijede kovrdže oči gore žestokom ljubavlju dok moje moja glava zabačena unazad pod savršenim kutom nudi joj svoje blijede uzdđigmute oči moje oči

klečeći kao koplje uspravno na jastuku DbezoObličan u bijeloj spavaćici sklapajući ruke svom snagom molim se prema njenim uputama

nije gotovo ona mrmlja vjerovanje Apostolske Vjere posmatram njene usne dok me ona ne može vidjeti

ona prestaje oči gore ponovo podižem svoje u žurbi i ponavljam sve krivo

zrak. podrhtava odđ zuja kukaca

svršeno je prestaje kao svjetiljka ugašena prostor trenutka prolazan trenutak to je moje

prošlost sva moja prošlost štakorčić za mojim petama ostalo izmišljotine

izmišljotine to staro vrijeme dio prvi ogroman razmak vremena kad vučem sebe i vučem sebe zadivljen što mogu uzica, režući mi vrat vreća se treska meni uz bok ruka isbružena prema zidu jarak što ne dolazi nikad

i Pim dio drugi šta, ja radim mnjemu šta On. kaže meni : ; izmišljotine kao ona mrtva glava ruka živa,

još stolić što ljulja se oblacima žena koja skače na noge i juri van u vjetar

ne mari ne kažem više jesam fo ja jesam to

· Ja nisam više takav svršeno je sve ovaj put sve što ikad kažem je kako izdržati kako izdržati (Preveo Tomislav LADAN)

OL UN O PLP UAN - OLUJA UI La ska rešenja za doživljaj snažne vi-

Ali-to ipak ne bi moralo dovesti, do izlaganja radova koji se teško mogu uklopiti u opšti nivo izložbe (KEĆIĆ, DAMJANOVIĆ, MILAN PO POVIĆ, VANJEK).

Grafika| Izglgeđa da je u poređenju sa Ostalim tehnikama grafika u celini donela najbolje rezultate. Ovde se može reći da ni jedan eksponat nije povređio opšti hivo, a ima ih koji se mogu ubrojati.u zaista odlične. KARANOVIĆ i SRBINOVIĆ, prvi naročito majstorstvom metjea, a drugi criginalnošću invencije, pokazali su i ovog puta da ım Opravdano pripmda vođeće mesto |!

našoj grafici. Jedan od najmlađih izlagačn, BRANKO MILJUŠ protstavlja među grafičarima icpo

iznenađenje. Odlikuje ga zanatska 'zrelost, talenat za kompoziciju i fina osetljivost za mogućnosti „rafičkih rešenja. — Senzibilan i liža?, NIKOLAJEVIĆ je dođao srpskoj grafici akcente čiste Hrike, postupDkom kojim se do sad ni jedan nas Umetnik nije poslužio sa toliko adekvatnosti između ideje i osečanja, izraza i mogućnosti. — KRATO HVILOVE, bojene gr=dke, pune di-

KNJIZEVMGORS MPWIINE

namike i ritma, izvanredno postignutih hromatskih odnosa i Vrlo modđerne.u koncepciji i postupku zajsta se mogu ubrojati u najbolje eksponate na izložbi,

Posleratni procvat grafike oci-

_ gledno nje bio trenutan. Naši u-

metnici pokazuju izvanredan aflnitet za izražavanje u ovoj tehnici a interesantno je dna u njoj negu ju više tonske odnose slikarskog karaktera nego jednostavna linearna rešenja, više bogatstvo mater1Je nego lakonski izraz poteza. IL mada je osetan nedostatak nekolicine na ših grafičara ~ Maskarelija, Luko vića i naročito Stojana „Ćeliča ovaj otsek Salona pokazuje lepu ho mogenost i kvalitet celine.

Skulptura Skulptura deo izložbe. S ; Mada je STIJOVIĆEV, doprinos značajan, naročito sa abbonosom koji znači izuzetan umetnički do-

pretstavlja najslabiji

življaj,a „Dve forme“ ANE BESLIC,

donose savremenu interpretaciju harmoničnog odnosa masa; iako je JANKOVIČEV „Portret slikata“ | u svojoj Vrsti odlično skulptorsko

rešenje, a oble mase OLGE JANČIČ predstavljaju originalna vajar

talnosti; iako figure MIŠE POPOVIĆA znače doprinos sintezi tradicionalnog i modernog shvatanja [orme, a skulpture OLGE JBVRIĆ donose klimu svetskih avangardnih pokušaja — ipak izložena skulptura u celini pretstavlja najslabiji Geo izložbe. Pojedine dobre stvati, nenaglašene brojno, nisu mogie da spasu opšti utisak. Međutim, srpsko vajarstvo je bolje nego to to pokazuje većina eksponata Saionu, ono je i bogatije.

Nigde se nije lako negativno pbokazalo Šta znači pri jednoj ovako odgovornoj prezentaciji ograničiti se samo na poslat materijal, jer svi znamo koliko je vrednih stvati po fateljeima! A ovde, ne samo da nedostaju imena skulptora i srednje i mlađe generacije nego je i izloženi materijal vrlo neujednačen. Ako broj ekponata beleži ujedno i isticanje kvaliteta, zašto (osim Stijovića koji izlaže po pozivu) ni jedan od vajara nema po tri eks ponata? Celina izložbe samo bi dobila da je povećan broj eksponata dobrih skulptora. Ako se išlo za najvišim dostignućima, zašto su izložene i slabe stvari od umetnika za koje znamo da imaju znat“

Korist od estetuke

Sa međunarodnog Kongresa za estetiku

. Prihvatajući i reprođukujući jednu temu sa Kongresa estetičara, u Atini, želimo ne samo da, obavestimo o dragocenim mislima koje je na Kongresu izložio

· Etjen Surio. već i da potstakne-

mo na, razmišljanje o jednoj važnoj stvari, koja izaziva tako mnoge nesporazume. Znamo da mnogi književni i umetnički kritičari, polazeći od istoriskog neuspeha, spekulativne estetike, od kasnijih plodnih kolebanja, ove nauke između spekulacije i empirije, poriču potrebu i vrednost estetike. Znamo takođe da mnogi gledaoci i slušaoci sumnjaju u to da im estetika može biti od

vo na goleme namere i velike nađe.

Pre svega estitika, jeste i mora biti nauka. Makoliko veliko bilo uživanje koje pružaju književni eseji o umetnosti, makoliko velika bila korist od filozofskih razmišljanja o prirođi umetnossti, estetika započinje tamo gde ima tačnih, solidnih i primenljivih saznanja, U ovom trenutku raspolažemo tako mnogim Ppozitivnim znanjima o karakteru Umetnika, o postupcima stvaralačke misli, o uklapanju dela u dati socijalni kontekst, o individualnim i kolektivnim reakcijama ljudi itd., da se logično na-

PEĐA MILOSAVLJEVIĆ: DONJA KREDA

074014+ČJCUI———

koristi u trenutku kada dođu u neposredan dodir sa umetničkim delom. Najzad sami umetnici naj češće i najiskrenije ne veruju u to da će im nauka o lepom olakšati ili razjasniti njihov praktičan, pronalazački, stvaralački posao. Zato se, naizgled s pravom, možemo pitati: čemu estetika?

Ako estetiku tradicionalno odredimo kao filozofsku disciplinu ili, tačnije, kao samu filozofiju

sa gledišta umetničkog stvaranja, onda ćemo razumeti samosvesno i dosledno poricanje. svake mogućne koristi od estetike, kako za publiku, tako i za samog umetnika: estetika se piše za onog, kome umetnost pretstavlja zagonetku i problem, za, onog: ko je u stanju da se kreće na nivou filozofske refleksije. Tako shvaćena estetika Ostaje, đakle, po sopstvenom određenju bez pravog dejstva na umetnički i društveni život.

Ako, međutim, uzmemo estetiku ne samo kao filozofsku, već pre svega kao posebnu nauku, koja danas raspolaže obiljem popzitivnih saznanja, onda se tek otvara, pitanje efikasne primene i praktičnog proveravanja iih znanja, pitanje koristi od estetike. Odavđe polazi Surio, napominjući sa pravom, da korist nikada ne sme biti pokretač naučnog “istraživanja, ali da svaka prava nauka mora nmaći, ranije ili kasnije, korisne primene, koje pokazuju njenu povezanost 58 aktuelnom i živom realnošću. U ime dosad avljenog rada u ovoj naučnoj oblasti, Surio usta je protiv svake suviše skromne ili suviše ograničene koncepcije estetike: estetika ima puno pra-

meće pitanje koristi od tih znanja i te nauke.

Surio ističe sledeće momente.

S obzirom na to da se estetska činjenica uvek javlja povezana sa socijalnim, psihološkim, ekonomskim itd. činjenicama, u teoriji o tim činjenicama, neophodno. je znati i ulogu estetskog faktora. U takozvanoj industrijskoj estetici ispituju se na Drimer uticaji estetskog ukusa DUblike na određene fabričke predmete u okviru jednog: socijalnog i ekonomskog kompleksa.

U vaspilnom pogledu Surio

ističe da je korist od estetike

očigledna, i velika. Nije u pitanju samo umetničko vaspitanje, već opšta kultura i, naročito, razvoj detinjstva i mladosti.

Surio dalje naglašava praktičan značaj takozvane prospek livne „estetike, koja, po niegovoj definiciji, treba da Dri-

meni već poznate ciklične zakone umetničke inventivnosti, razvoja, ukusa publike, pe-

riođičnosti estetskih revolucija i td., da bi predviđela verovatnu situaciju umetnosti za deset, za dvađeset, sleđećih godina. Zatim, estetika je od Koristi umetničkoj kritici. Profesionalna kritika se po Suriou mora Oosloniti na pozitivna znanja iz estettike, ako već ne želi da zastupa perspektive jedne koterije, mondenske grupe ili neke redakcije. Svaka ozbiljna kritika je primenjena estetika. Ali i u svakidašnjoj, familijarnoj kritici izvesna estetička, znanja bi bila dovoljna da se otkloni na primer besmislena diskusija u kojoj treba zauzeti stav za apstraktnu umet nost ili protiv nje u celini. Takav stav može zauzeti samo onaj ko nije u stanju da pravi ra?-

liku između velikog dela, i osređnjosti, između stvarnog genijai banalnosti i prazne agresivnosti. U osnovi takvih diskusija nalazi se, po Suriou, teškoća, prilago đavanja jinventivnoj vitalnosti savremene umetnosti.

Najvažniji je problem da li umetnik može izvući neku korist, od estetike, i to ne samo iz direktnog, ličnog poznavanja ove nauke. Očigledno je da estetika ne može pružiti umetniku nikakva rešenja za probleme koji se otvaraju u njegovu stvaralaštvu, ali estetika može rešiti neke OoDpšte probleme koji se nameću umetniku u njegovom konkreinom životu: ona može ukazati na teškoće, na primer, ekonomsske i tehničke, na koje će umetnik sigurno naići, na nerazumevanje publike i td., ali i na metođe nekih genijalnih stvaralaca, kojima su bile uspešno savladane te teškoće. Zatim, buđući da

je umetnik uvek svoj sopstveni

kritičar, sve ono što je rečeno o koristi estetike za kritiku, važi i u ovom odnosu.

Ali ono što je po Suriou bitno i što dosad nije dovoljno uočeno, jeste činjenica, da razvoj estetičkih studija može indirektno pomoći umetniku, tako što će disponirati stvari oko njega, da bi se njegov genij mogao bpolpuno razviti i ostvariti. Estetika je uvek pretstavljala ohrabrenie za umetnost, estetika je moglia i može učiniti da umetnik me, buđe usamljen. Dužnost je estetike da sređuje ogromni Dpsihološki i socijalni kontekst, u kOme akcija umetnika stiče efikasnost, i sigurnost.

Najzad, Surio iznosi svoje misli o onome što se u umetnosti intelektualno ne može izreći, Što prekoračuje nauku, ali ne dolazi u sukob sa njom, i što on naziva, svetim.

Toliko Surio.

Završavajući ovaj članak želeli bismo da alternativu koju smo u uvođu postavili, estetika: filozofska ili posebna nauka, rešimo u prilog posebne nauke, ne poričući filozofski značaj i karakter ove nauke. Svakako je mogućno podeliti filozofske i posebnonaučne zađatke estetike i provesti mnoga, konkretna istraživanja, koja će stajati u meusiljenom skladu sa filozofskim fundamentima ove nauke. Od tradđicionalne filozofske „discipline, estetika je danas postala samo-

stalna posebna nauka, pa valja promisliti mogućne koristi od

ove nauke i unaprediti njenu društvenu efikasnost.

Milan DAMNJANOVIĆ

no bolje, (ZARIN, GATALICA, VOJIN STOJIĆ, MIRA JURIŠIĆ). Zašto izložiti od VERGOVIĆA uz dobru terakotu i onaj banalni portret u bronzi? Ima u ovom odelenju ı čudnih nesporazuma, predmeta KOjima nije mesto na ovakvoj izložbi, kao korekcija prirodđe da bi „ličila“ na čoveka u drvetu STE=VANA DUKIĆA. Slično je i ba „Oklopnikom“ OTA LOGA, inače ta lentovanog mladog skolptora «oji je ovog puta poveden primerom Paolocija i tendencijom da se faktura skulpture oživi tretiranjem u vidu plastičnog kolaža načeo jedan problem i zapao u zabludu. Njegov gips nema snagu i ubedjlivost istine jer je na njemu sve veštačko: i faktura drveta i predmeta izliveni a ne nađeni i ukomponovani u fak turu sa kojom treba da građe novi vid dramatične površine. Ovakav je rad irebalo da uvek oslane u aleljeu kao početni pokušaj nečega što će jednom, u daljem razvo,iu, verovatno sazreti u ideju. Njegovo izlaganje zaista nije usluga autoru.

Skulptura je često pastorče na našim izložbama. Salon je to Mogao da izbegne. Međutim, po ekspohatima, reklo bi se da organizatori nisu steowliski prišli ovoj grani

naše umetnosti koja nije ni slaba ni nezrela, niti tako neinventivna.

Tapiserija

Savremena umetnost potstak!a je pravu renesansu ttapiserije. Mnogi su u svetu slikari i vajari, i to iz ređova najvećih, koji se izražavaju i ovom tehnikom „negujući mnoge · njene vidove. Plemznita, mada vrlo komplikovana za izvode nje, tapiserija je među tehnikaraa moderne umetnosti ona za koju naš čovek — i umetnik i gledalac ima vrlo mnogo aliniteta. Zato je svakako vrlo opravdano Što je salon obuhvatio i tapiseriju.

BOŠKO PETROVIĆ je sa svoja iri eksponata (naročito „Kreveti na sprat“) postigao i ritam komypozicije i sobodu invencije koja je savladala prepreke koje često nameće postupak tkanja. Ali mada ije PETROVIĆ dobar majstor tapiserije, nije jasno zašto se salon zadovoljio samo jednim izlagačem. Treblo je insistirati na radovima Vujaklje, zatim Olivere Galović i naročito na monumentalnim i originalnim ostvarenjima Milice Zorić. Tek tada bi i ovaj otsek Salona pokazao i svoju raznovrsnost i svoj pravi umetnički nivo.

Oktobarski „salon pretstavlja neosporno — i pored nekih opravdanih zamerki i propusta — zna=

čajnu kulturnu manifestaciju. Od ziv umetnika i publike najbolji ja dokaz da je ona i dobrodošla. Vidimo da je ovaj Salon bio zamišljen vrlo široko, išlo se za velikom smo trom savremenog stvaranja. Možda je to i opravdano za prvi put. Ali posle ovako opširnog uvoda, verujem đa bi Oktobraski salon .dućih godina mogao ostvariti uže, ali zato još kvalitetnije izložbe *ompo novane u sklopu jedne o.lređene koncepcije u pogledu imena umetnika, odnosno izbora rađova. Takve bi izložbe izgubile revijalni kaakter koji treba ostaviti manifestacijama stručnog udruženja, a dobile bi oblike antologija, vazličitih prema koncepciji i sastavu žirija koji ih komponuje, ali uvek na visokom umetničkom nivou. 'Takve bi likovne antologije doprincie i selekciji materijala i njegovom najobjektivnijem vređnovanju kae i većoj vitalnosti same izložbe a manjoj mogućnosti utišavanja bojedinih prodora i

Dr Katarina AMROŽIĆ