Књижевне новине

| ak ae ov, __ Sa deset hiljada radnika

| U ogromnom sivom taksiju, melo posle podne, sečem ljudske talase ovog neprekidno uznemienog: mora

Nebo je oblačno

Grad se u čitavom svom bes-

| _ Plavi dvospratni autobusi

· Daleko, daleko, negde preko judskog mora 7 i

. Preko dokova

Na kraju svih. sivih predgrađa

čovečanstva Zidine Kesoram Cotton Mills

I čitav jedan svet prošlosti

- Kao da je sve jednom bilo i

da će biti

Svi izdanci _ Svi korenovi · Svi cvetovi _ Sve opalo lišće svih jeseni Sva bolovanja i sva umiranja (05 Užareni crveni pesak

Usijani ljudski kovitlac

Svi zalasci sunca negde daleko,

nad krovovima i svi usamijeni

· koraci pođ prašnjavim drvori iK prašnj TVOTG-

· Gomile tramvajskih i autobuskih zgužvanih karata na stanicama ma kojima je ko ma ko i

| ko zna otkuda sišao i otišao

Gde

Mrtva svitanja u hotelskoi sobi zastrtoi danju i noću zavesama sa, izbledel]im štampaninı cvetovima. Jedva čČujno i sve čujnije hujanje erkondišnera. .

Vreme kao da se nije pomaklo ni za trenutak

Vreme kao da sc vratilo đa dugo dugo stoji

Tli to ja stojim

Tzmeđu ljubavi i smrti

Između smrti i smrti

Sam

sam

»The human race is not divided into the Kingđom ol Ormuzd and the Kingdom of Ahriman. In each man are those two kingdoms of light andđ of darkness«. .

Bhagavadgita.

Knjiga mi je na zastrtom krevetu, kraj uzglavlja. Ostavio mi je Profesor, koji je u podne došnao iz Santinikotana, Tagorinog rodnog mesta,

»... In each man are these two kingđoms of light and darkness«. S vremena, na vreme pročitam „poneku stranicu, dok jedan. miš pretrčava preko dotrajalog crvcnog tepiha s kraja na kraj sobe

Soba, je neprekidno zatvorena, bog vrućine, iako je već novembar Nema ni jedne ptice

Nema kočinskih vrana

Nemsz. bombajskih slepih miševa Kad se posle beskrajnih vožnji iskrcam iz taksija

Vraćam se u tu sobu

Još jednu moju hotelsku sobu

T sve više mi izgleđa kao da je sve prošlo

Da je velike srebrne dakote nestalo negde u nepovratnom nobeskom »lavetnilu ,

Dok iz prašine koja uđara u stari ogromni taksi

U zvonjavi tramvaja i trublje-

_ nju autobusa

U asfaltu i neonu Kalkute

Promiče neki raniji moj život

Neki daleki đan jedne mladosti

Light and darkness

Gde su prošle gođine a gde sam se to vratio

Gomile tramvajskih i autobuskih zgužvanih karata na stanicama na kojima je ko zna ko i ko znam, otkuda sišao i Otišao

Gde

Gde ;

Gde je to odletela velika drebma dakota

TI da li će. se opet vratiti „Da li će se ikad vratiti.

Čaurin#i

Nedelja

Na trotoarima

Na travnicima '

Između plavih autobusa i belih tramvaja

Mršave kalkutske krave

Ne preživajući ništa

Ko zna, čije

Ničije

I tonge

I rikše

I taksiji

I beskvajne gomile ljudi rasute S kraja na Kkraj parka

Po obalama močvara

Preko Trkališta

Pored crkve Sv. Pavla bred kojom limuzine — blistave na suncu — čekaju da, se svrši misa

JJKSPONAT SA IZLOŽBE AMERIČKI PRIMI:NJENEM UMETNOSTI

Čedomir MINDEROVIĆ

— Odlomak iz dnevnika — ~.

Dilipa Malakara — x5visoko u potkrovlju, prljavi sobičak prePod knjigama -— nije bilo kod

Kao da čujem šuštanje crnih Kalku

krila, Jesu li to kočinske vrane _ Jesu li to bombajski slepi miševi , Na stepenicama Vrlo uskim Masnim od prljavštine Seđe i čuče ljudi i žene u nedeljnoj dokolici U Na prvom spratu žena je brzo sakrila, dojku | – Leva ruka deteta, bila je u Drljavom gipsu od članka do lakta, Stepenicama nema kraja” Napolju već plamte ogromni zeleni plavi žuti neoni Stepenicama nema kraja . Suštanje crnih Krila je sve jače To su kočinske vrane To su bombajski slepi miševi To je vreme koje je zastalo

SoS e

| Nita Čakraverti vratila se sa . pogrebnih svečanosti u Kalkutu i 'Udala se u dvanaestoj, muž joj je umro u trinaestoj, rodila je dete u čČetrnaestoj

Otac joj je sa Cejlon&,

Ali HENRI grad, njena kuća je

Usijani kovitlac svih sivih predgrađa, čovečanstva Njena kuća ·

Prljava, uska kapija |

Prljavo, visokim zidom 'ogra> đeno dvorište

Prljavo, zagušljivo pretsoblje sa, tri prljave, dotrajale naslonjače j

Promuklo · piskavi glas njene sestre.

Nita

Cvikeri obloženi lažnim zlatom

Jela je tortu dok nam je Dpričala svoje »hobije«: jahanje, plivanje, ples r

Hteo sam da joj dam još mnogo torte — bila je „očigledno gladna,

Već dugo

Možđa još od onog dana kad se rastajala sa Cejlonom

Hteo sam da joj dam još mnogo torte I rekao sam joj da ne jašim konje, da ne plivam, da ne ig-

ram , Zaustio sam da joj kažem da mi je »hobi« vreme koje je stalo Užareni crveni pesak Usijani ljudski kovitlac Daleki dan jedne mladosti Light and darkness Spavači u krpama pođ čliljavim zelenim gasnim fenjerima, na Čauringiu u neopisivoj ZVOnjavi tramvaja i trubljenja bezbrojnih automobila 1 autobusa Kad sve kreće staništima Kad sva vozila zastaju T svetle oči nad volanima I čađava magla i mrak guše slabašnu svetlost na uglovima Hteo.sam da, joj dam još mnogo torte | Profesore Dajte jeđnu veliku tortu »8& Nitu Čakraverti koja še Droblematično vratila sa problematičnih pogrebnih svečanosti Za Nitu koja jaši

Ratarozni

ı Pliva

Igra ji Između ljubavi i smrti Ismeđu smrti i smrti. Tri prljave dotrajale naslonjaČe su prazne Prljavo zagušljivo preksoblije je prazno

Ovikeri. obloženi .Jažnim zlatom svetlucaju nad Kaikutom. koja tone u beskrajni mrak PTOPBNOFGMC: VO, ta PR Re a ela Tu smo Stigli smo do hotela, Pogledajte kako Je ovaj stari

· liftboj bledožut

Zašto se povodi

S renUg se da stavi lift u pore Bluza mu je na plećkama krvava Krv mu teče iz potiljka TRIO da će svakog trenutka ast

Profesore je li to »Ramona«e

| što se čuje iz restorana

Lift je Stao

Liftboj je otvorio vrata i ngmoćno podigao ruku progovorivši jedva čujno laku noć

Zastali smo da ga upitamo šta mu se dogodilo

3; SLBSIKA odozđo sađa so Čula ace

Lift mu je bio priklještio glavu Poluga mu je ypritisla potiljak Krvari

Laku noć

. Šugo anđelo O

= „ya _ ——--— —____o w a o ——_____-___C ____—

: sapne dises yaiiio aaa dopaga eo ape ei lia ubskgaio | -. o ——

ve spremna SB 20 Peina 1 aktex SO eu žoloeti đa odem daleko, daleko do aske. . eyan jednostavno neću ti doći i na stolu

ud čekaće me tvoje ruke i čaj. U društvu s brezama šetaću u noći ; a ti ćeš misliti đa je zauvek prošao naš maj. Na sve spremna budi, i | na smeh i na i životima, našim možda Da bih bio muzej, . ; ako DR Će Oi Ten Touton rethodno moram da em Ljermontov. Prothodno moram đa ti napišem stotine ovakvih ređaka. Jer u stihu ništa se drugo i ne dešava, sem ljubavi i vere. Tako je bilo u doba pređaka. _ Tako će biti } hiljadu godina posle naše, posle tvoje i moje ere. (*'

suze. . tek prvi čin je gotov.

Pa ipak, Ee na sve spremna, budi,

jer zajedno nami je i da čekamo i da spavamo,

da strahujemo za sunc8, za sme,

za, SDOVE. Preostaje nam još toliko toga a u našim glavama,

nažalost,

mesta nije samo za stihove. Nekad možđa neću ni primetiti bore n8& tvom liću, ni bele epolete snega na tvojim ramenimsn,

kad uđeš s uliće.

'Nekađ tvojim Kćerkama zaboraviću dg, isp ričani ysnežanu« i »Crvenkapicu«. TI četiri ziđa naše sobe učiniće ti se kao četiri beznndežna, zida, tammice. Ponekađ pomislićeš da odumirem, kao država. Ni Danton.

ni Goran, '

, ni Koševoj Oljeg.

T to ja, koga si za besmrtnog držala, z8 najboljeg! -

Na, sve spremna , na, psovke i na madrigale,

na suze i ha pisma što preklinju i prete, ali ruke koje su mi se jednom. predale te ruke su svete!

Miroslav Slavko MAĐER

Tri stavke sa umorno mišljenje

LIJEPO JE BITI NEBSRETAN

u lišću duše pjevaju oči nešto je zauvjek svršeno u tom pađanju tko pati srce mu mora biti na lišću

takva blagost dva oka neki otkinuti svijete

daljino neizrečena koraku koji se gubiš iza svjetala

razdiru te ostavljaš jasnost ljudi ono si što je lijeps patnja LIJEPO JE BITI PIJAN

život ma tebi je bogati smijeh

kako se:može

istinu treba razgrabiti i znati dušu pjevanja

Rađaj se na ulici na teturavoj travi na jednookom suncu

na zaigranim usnama, opel, se preokrenuti lupeška je ljepota

glavi

kome je malo disanja taj goni sebe vatri

LIJEPO JE BITI SIROMAŠAN

drmati nebo prekapati oblake u glad vjerovati

ništa nemati oprostiti svim raskošnim stvarina postojanje duša je tu kao veliko nezamjenljivo dijete

pisati vidite umornim a

u ruke gleđati bez rukavica osjećati se ponosnim i malim skromna, je ta ljubav koju ipmlaćuje vjetrina život

Prošlo je vrijeme poezije

Udavit, ćete moj glas u krpe sve papire lire potisnut ćete me na slijepu ulicu gurnuti sa ceste moja, bezazlena violina riječi smeta vašim ušima . svaki Čas može se desiti baci je

kudđa da otjeram svirku staru kao svako stoljeće . treba li ponijeti sav inventar snova u nepovrat . ipak pjesnici ne kukajte i ne kockajte na najljepše .

vjeti ako se ponekad ništa no zaljulja U

ZOTOGIAICCJKLLIKKIIKKICNLLKCIL__ULIULJ_UC— CCIRA A aa o a aa u o ei

| i

LI ZTVOT OKO. NAS

VARALICE |

„KLove,

a ulovljeni”. Lakovernost je posledica lične posreće i nezadovoljstva onim što še u životu Ppostiglo, što se želelo a nije moglo da ostvari, mađa iz·gleda da\šu joj uzroci sasvim druge prirode. Zbog toga što među lakovernima ima dosta

neprošvećenih, može da Se učini da samo DDL

Roji ne vide dalje nego što se očima može videti, postaju lakoverni a samim tim varani i

prevareni. Jer, lakovernost neminovno 28. sobom

povlači i prevaru kao rezultat nesagledavanja života onakvim kakav' on stvarno jeste i traženje utehe tamo gde se ona ne može nači. No, nisu samo neprosvećeni ti koji dozvoljava ju da ih drugi prevare ili sami Sebe Varaju, jer među takvima ima i onih za koje še ne možc reći da su neobrazovani i koji svojim ugledom i položajem mogu da potvrđe da ptica nije sve što leti. Razlika je jedino u štepenu Jakovernosti,. jako između onoga ko ide kod vračare verujući da će mu ona doneti sreću, i onog *o kupuje srećku bilo kakve lutrije uve ren .da će mu sigurno ona doneti sreću, nema velike razlike. TI jedan i drugi veruju u udo, dakle u nemoguće koje nikada ne može postati moguće eko se ništa ne čini da še iz nemogućeg iziđć. - ji :

Svet je danas Svakako više nego ranije žaokupljen želiom za brzim i lakim uspehom, a

"2.

LAKOVERNI

opšta neizvesnost, svakao samo povećava iu želju, Niko ne želi da ostane anoniman, još ma nje da bude prosečan, i otuda i traži najkrači i najravniji put da se od prosečnosti izbavi. Oni koji ne veruju da mogu radom ı Svojim SpOsobnostima da postignu više od onoga štiO DOstižu, uzdaju se da će to moći uz bomoć nekog, arugog, ne proveravajući ko je i kakav je taj koji im iz daljine pruža ruku, 1 pošto Su najosetljiviji na lepu reč, pošto ona ima čarobnu moć da svakog čoveša prevede iz realnog sveta u svet snova, oni.joj veruju, verujući ipak više u njen zvuk nego u njen Smisao, A pošto žele da se ispovedaju, pošto imaju potrebu da nekom povere svoju nesreću ili bat ono što smatraju svojom nesrećom, oni sami traže takve koji će ih slušati i koji će im verovati, Tako upadaju u Kklopku koja im jc pripremljena vešto maširana, ponekad i svesni toga da iz te klopke neće moći da aziđu, srljaju onako kao što u propast srljaju oni kojima je lakše da ih drugi žale nego da se drugima suprotstave.

Gledajući druge, one koji imaju više USpeha oni koji ga nemaju ili bar misle da ga ne-. maju, proveravaju svoje sposobnosti u odnosu na te koje zamišljaju srećnim, nemajući nikada dovoljno snage i razuma da ne budu pristrasnt. Uostalom, poznato je da nesrećni misle da 5Uu drugi uvek srećniji od njih, pa,čaz i onda kada imaju malo razloga da sebe smatraju nesrec-

nim. A. pošto im je teško da priznaju da su od nekog nesposobniji i pošto ne mogu da sagledaju svoju pravu meru i realno ocene SVojU vrednost, jer bi time, kako misle, potcenili 5voju ličnost, oni uspeh drugih ne posmatraju kao rezultat izuzetnih napora i izuzetne vrednosti nego jedino kao rezultat srećnih okolnosti koje su tim srećnim omogučile da uspeju, Dakle, lakoverni, na prvom sštupnju Jakovernosti uvek misle da „su drugi, sve ono što imaju i što

· mogu, stekli zbog toga što su se rodili pod srcć

nom zvezdom, tom jedinom zvezdom o kojoj se vekovima govori a koja ne poštoji ni u jednom sistemu niti će ikada biti otkrivena.

TLakoverni počinju da veruju svemu i svakome, mađa su prevafeni od onog trenutka kad su prestali da veruju u sebe, a wad su Već jednom pošli tim putem, teško im je da še vrale, jer im se uvek čini da su na omaku Svoje sreće, da im je oma gotovo pod tukom. Uvek nomišljaju na ono Što su Već uložili đa bi do sreće došli, i ne mogu da to jednostavno OtbišU, ia zaborave jer, bi tada, imali manje nego što au imali onog časa kad su se upuštili u izgubljenu igru l1akovemošti. I mada iz dana u dan 'maju sve više dokaza za to dđa treba da brestanu da veruju, da je već vreme da se probude, mađa u trenucima prisebnosšti sagledavaju da su žrtve prevare i dokazi za to postaju sve očigledniji, nemaju snage da to sve uviđe i čini se da što su više obmanjivani šve manje VeTu'ju da su žrtve obmane, I tako Se nastavlja suluda trka za Srećom i onim što sreću treba da donese, ona postaje Sve brža i brža, pa še otuda i ne primećuju obrisi realnog Sveta, ne sagleđavaju stvari u pravim dimenzijama niti se realno procenjuje njihova vrednošt. A. pošto ipak negde predstoji kraj toj trci, pošto jednog trenutka mora da ponestane snage i strpljenja

da se veruje u neverovatno, kada se otrezne i osveste, ti lakoverni poštaju već skrhani i go= tovo nesposobni da normalno zakorače u realni svet.

Novine svakodnevno pišu:

Neka: žena je Doverovala da će joj neka

druga žena vratiti muža koji ju je Ostavio, i VM

toj varalici dala gotovo Sve Što je imala, pa ipo bila prevarena. .

Neko je vetovao da će mu neki čovek uš- |

tupiti stan, dao mu | ono što nite imao i Ostao

prevaren. Neko je nekog ubeđio da ni u šta ne treba

verovati pa su na kraju obojica bili prevareni.

Psihologija varalice nije bitno drukčija od

psihologije prevarenog. On je istina taj koj lo ~

vi, ali on je svestan da je ulovljen već sa prvini lovom lako se od tog uverenja brani na razne načine i najčešće time što prilaz: drugoj žrtvi. Istina, nekad okolina posmatra drukčije ta dva

čoveka, i onoga Dpfrevbaremog <nžaljeva, smatra”

juči ga Plupim, dok se varalic: potajno divi smatrajući njegove prevare za ušpeh | zadrža” vajući odmos prema prevarama kao i prema

svakom tuđem uspehu. No varalica, čak ! kad je lišen sposobnosti da sd zamigli nad onim što čimi, da shvati posledice prevara koje je izvršio, kađa je neosšetljiv, Rakvim želi da 8Ć prikaže i bude samo hladan i poslovan, oseća zamku na nozi | sa savkim Rkorakom | to da se ta zamka sve višc šteže,

Varalice mnle i velike, nevešte i vešte, DO

stojaće još izvesno vreme, odnosno sve do dok postoje oni koji su bilo iz kog razloga DTinuđeni dn veruju u nevervatno. U srečnu 72VC-

zdu. | Dragosiay GRBIĆ

KNJIŽEVNE NOVINB ,