Књижевне новине
TEME RATA I REVOLUCIJE
a Nastavak sa 1. strane
utičući presudno, a, često sudbonosno i tragično, na Život svake porodice i sudbinu svakog mpojedinca. Kod nas je zato, izgleda nam, nemogućno govoriti o žrtvovanoj, izgubljenoj ili pretučenoj generaciji, rat i razaTanja udarili su takav pečat celoj našoj eposi, a revolucija je izmenila tolike odnose i vrednosti, da te promene osećaju ne samo generacije koje su ih neposredno doživele već i generacije koje žive, pa i one koje će tek živeti. Nemogućno je stoga doticati ili obrađivati bilo kakav naš savremeni problem i bilo kojeg našeg savremenika, a da se pri tome mimoiđu rat i revolucija. Svi mi još živimo u njihovom znamenju, pa se čini da · je sasvim nesavremeno gOvoriti o njihovoj nesavremenosti. Uostalom, treba pogledati našu prozu. Samo knjige koje se sklanjaju u hermetičku, nerazumljivu fantastiku i SsimboHku, ili one koje govore o dalekoj prošlosti ili budućnosti, uspevaju da izmaknu tome znamenju. Pa i one samo neposredno i (prividno,
Ostaje da se razmotri drugi problem koji se tiče odnosa naših pisaca prema temi rata i revolucije.
U prvim godinama posle rata, kađ su revolucionarne promene u našem društvenom životu bile još u svom prvom zamahu, naša prozna književna produkcija, gotovo apsolutno zaokupljena ratom i revolucijom, bila, je u Osnovi romantična. Rat. i revolucija osećani su kao još Živ, aktivan, dejstvujući fenomen i .Činilac, a pisac, nošen njima, pisao je iz njih, iz njihove sredine i iz njihovog pravca kretanja, oslanjajući se na svoja još sveža sećanja, sa pogledom jedva Obrputim unazad ali sa mišlju i Osećanjima upravljenim unapred, ponet, i, zaokupljen romantičnim društvenim idealom budućnosti, čak i onda kad je govorio o sadašnjosti, pa i o bližoj prošlosti. Afirmacija pozitivnih strana i snaga revolucije predstavJjala: je sama sobom jedino mogućnu i jedino društveno oprav
danu" kritiku života i njegovih.
negativnih strana. Drugačije se u to vreme nije moglo i drugačije ne bi ni valjalo.
Prvi otpor ovakvom stanju došao je, kao obično, od onih koji su ćutali. Zatim od onih koji su, ukazujući na formalnu nerazvijenost, ove literature, primijtivnost i siromaštvo njenih kn?iževnih sredstava, na prvo mesto isticali kulturu forme i izraza, suprotstavljajući rudimentarnom romantizmu Svoj erTuditski artizam. Sledeći otpori javili su već protiv sadržaja, isprva, uopšteno, kao kritika literature koja priča (story telling literature«), zalažući se za takovvani poetski, simbolični, problemski roman, pisan hermetički, unutra*njim monolggom, tokom svesti i podsvesti, itd. Neko vreme, u Otporu protiv deskripcije, konkretnosti i istoricizma ratnog romana, traŽžilo se utočište u gotovo iitski nejasnoj i mutnoj simbolici, %# onda, su se čule i kritike na račun mita naše oslobodilačke bor be i revolucije. Najveći deo dotadanje literature kritikovan je kao idealizatorska, nestvarna, i neumetnička, primitivna i uitilitarističćki propagandna crno-bela lakirovka, a kritika je trazal, kompleksnije likove boraca revolucije i dublju analizu duše njenih neprijatelja, osudu nje nih grubosti i izvesnih preterivanja. Roman u kome Sc OMisani sukob komesara i komandanta i streljanje jednog partizana od strane njegovih drugova, pozdravljen je, manje više jednodušno, kao novi pravac u razvoju našeg ratnog romana. Mislim da“je tu nezde zaista bio kraj jednog perioda naše literature. . Ono Što je zatim sledilo kao
da je neko vreme predstavljalo trku između pisaca Pprogzaišta i kritike na tom novom putu koji bi se, za razliku od onog DpTrvog, romantički perspektivnog periođa, mogao nazvati roman– tički retrospektivnim. Projicira-
jući svoja nova shvatanja i raspoloženja unazad, „u Prošlost, pisci su sad rat i revoluciju ne samo posmatrali iz svoga Vremena, već ih i slikali prema svom vremenu 1ı svojim novim pogledima, crpući iz ratne i revolucionarne prošlosti samo dokumentaciju za unapred utvrđene teze, koristeći se njom samo kao opštim okvirom' za već zamišljene, formirane pa čak i kla, sifikovane likove boraca i neprijatelja revolucije. Ili su sa staroromantičnim srcem i dušom prihvatili tuđa im, od pismene "ili usmene Kritike sugerirana shvatanja, namećući ih ne samo prošlosti već i sebi i svojim DOgledima, na nju. Dok je u prvom 'slučaju slika rata bila subjektiv no obojena i subjektivno ograničena, u drugom slučaju ispadala je još i hibridna, nedoživlje na i neuverljiva. I tako, mada su književni rezultati dva perioda naše ratne i revolucionarne literature toliko različiti, ponekad čak i suprotni, svojim književnim prosedeom oni Su u Osnovi identični — romantični i jedan i drugi. Samo, dok je prvi, angažovano romantično glorifikovao, „drugi je, uživajući u slobođi dezangažovanosti, ni malo manje šematično kritikovao. Prvi se služio pretežno rumenim bojama, drugi je u paletu mešao tamne i crne. Ali, ma da boje često tumače i izražavaju raspoloženja, one, kao. što je poznato, ne određuju škole. Tako se desilo da su se, književno uzevši, dva naizgled suprotstavljena periođa jedne literature u stvari našla na istom stablu, samo na dvema stranama. Međutim, jednu literaturu čini celokuvonost, njenih često različitih htenja i ostvarenja. U književnini konfrontacijama, menjaju se i dopunjuju suprotstav ljene strane, često učeći baš jedna od druge. Možda, je i vreme sazrelo za izvesne sinteze, pa će
i podstrek koji će proslava gOdišnjice revolucije nesumnjivo dati našoj ratnoj literaturi doprineti da ona uđe u svoju Ssledeću, zreliju fazu, a već dovoljna vremenska perspektiva, poslu žiti ne da se ratu daju nova Obeležja, koja nije imao, već da se bolje uoče i u svem „svom značaju i značenju vide ona koja je istinski posedovao. Erih KOŠ
IL POZNANSTVA
IT IO —- S ~
Dragoslav GRBIĆ
Pobeda
USTANAK
| } | U bezvremen dan
IGMANSKI MARŠ
i | ~ Tim putem gore
|
| i budućem svetu | TAOCI
ije. Ko će jutros da
| k
i srca,
tamo
od pokislih basa
| KOZARA
ima li zemlje da
ima li još Živog
|
Pala je prva žrtva u ime žrtve poslednje koju će suza da uveća.
U bezvremen dan podignuta ruka. Svi koji su tu postali besmrini: umrli su kako se nije umiralo.
Tim putem se poriče zaborav | u koji su preci bili uzidani za rane tvrdim vetrom uvijene, | za kosti od sunca Pprogorele.
| u krug,
| određene da potamnele zamene
| · glave u čađavi čelik okovane. | | j Ko će da upamti te prozeble oči | što čekaju da beonjače postanu
optužena, da su u podvig urasla i kada su za to već prestarila.
Ko će da dočuje korak započeti . kojim odlaze kroz prethodnu noć |
gde čela istanjena neće dotaći vezane ruke pre nego zemlju. |
RANJENICI 5 NERETVE i |
U njihov duazdah nije stala noga
_ onih Što nogom zgaziše u plač ij jer su podigli srce sa kamena ostavljeno da samoću nadživi,
jer su poneli onog što je osto
0 \ a a _6.a „a Ima li još živog da žive popamti, | „n
ustanka
; U bezvremem dan podignuta ruka, : Svi bili u nižoj službi života saznali su da nema suvišne Krvi.
podignuta ruka,
stopala u snegu
osuđenim da progonstva pamte dok razumom krv sustalu hrabre
gledaju u teme.
usnama šupljem suncu okrenute
| isBioji glave |
da beči u san,
onog: što je lego da doželi hleb koji su pojeli oznojeni konji. I vek je nastao time što živi nisu preneli suzu preko mrtvih.
Grob do groba. Grob. Do groba grob. Ima li zemlje što drugo me posta,
| Grob do groba. Grob. Do groba. grob.
da živoga čuje.”
| se po njoj gazi, |
Grob do groba. Grob. Do groba grob.
Pobednici kraj grobova prolaze
| \ | i traže zemlju za siktavo ŽitO. |
NAŠA KNJIZEVNOST U SVETU
U poslednje vreme pojavljuju se uıu dnevnoj i Meriodičnoj štampi sve češće vesti i komen tari o rezultatima koje naša književnost postiže u inostranstvu. Pri tome se ističu uspesi pojedinih autora i pojeđinih niihovih dela, a ponekad nailazimo i na opštije preglede. Naročit povod za ovškve preglede bilo je svojevremeno objavljivanje bibliografske publikacije »Jugosiovenska književnost u inostranstvuć*). Interesantna, je, a možda 1 karakteristična, činjenica da 5e do pojave ove Dbublikacije nije ni približno znalo koliko je dela naših pisaća objavljeno u svetu od rata. naovamo. Iako neminovno :i'epotbuna, pomenuta brošura pružila je dragocene informacije, otvorila oči meupućenima i iznenadila one koji su se smatrali upućenima. Jer broj od 350 izdanja u toku 15 godina nije mali. Sada je prema dopunskim i novim podacima. ini zbir uveliko prešao cifru od 400,
Da bi se iz ovih podataka mo gli izvući potrebni zaključci. potrebno je. da se najpre Što detaljnije upoznamo sa činjenicama — tj. da vidimo šta je, gde i kada objavljeno. (Treba imati u vidu Činjenicu da je Ovaj pregled rađen na Osnovu privremenih podataka iprikuplienih posle objavljivanja navedene brošure. Stoga nije isključena mogućnost da poneko izdanje nije obuhvaćeno pregle-
*) Aleksandra Grgić i Slobodan Komadinić: Jugoslovenska književnost u inostransivu, bibliografija 1945-—1959., ' izdanje Jugoslovenske autorske apencije, Beograd, 1959.
dom. U svakom slučaju, podaci za 1960. godinu su nepotpuni.})
Ako napravimo raspored objavljenih izdanja DO zemljama, videćemo da, se na čelu liste nalazi Čehoslovačka (sa zbirom od 119 knjiga). Za njom na priličnom odstojanju dolazi 8SSR sa ukupno „70 izdanja; onda, u drugoj grupi, dolaze kao najjači interesenti za našu knjigu Bugarska i Mađarska (sa po 33 i>»danja), Poljska (sa 26), Zapadna Nemačka (23) i Italija (%). Tek posle njih nailazimo na Veliku Britaniju (sa 15 izdanja) ji Francusku, Austriju i Istočnu Nemačku (sa po 12). Ostale zemlje učestvuju sa manjim brojem u ukupnom zbiTu od 490 izdanja (Rumunija sa 9. SAD sa 6, Švajcarska sa 5, Kina sa 4, Indija i Švedska sa oo 3, Danska, Norveška, Holandija, „Grčka, Portugalija i Tsrael sa.po 9, i Finska i Venecuela sa po 1).
Dakle, među glavnim »DpOtrOšačima«a naše literature nwalazi se većina istočnoevropskih zemalja. Međutim, slika se unekoliko mernja ako se ne uzmu wu obzir dela starijih autora. Iako se podela na starije i novije ne može precizno izvršiti, moglo bi se u opštim crtama reći đa su stariji pisci srazmerno jače zastupljeni upravo u dvema zemljama ma čelu liste, Čehoslovačkoj i SSSR-u. Prema tome, ako se imaju u vidu samo dela naših novijih autoTa, može se konstatovati da Učešće ovih zemalja u ukupnom
'gpbiru nije toliko koliko bi na
nrvi pogled moglo izgledati na osnovu gomjih vodđataka.
Ako analiziramo “strukturu objavljenih izdanja DO književnim rađovima, dobićemo sledeću sliku: :
Kao što se može Wretpostaviti, dominantnu grupu čine TOmani (sa 158 izdanja). Posle njih, i to daleko, dolaze pripovetke (ukupno Tl izdanja). Posle njih, i to daleko, dolaze prjpovetke (ukupno T1 izdanje). Đonekle iznenađuje „srazmerno velik broj dramskih dela (54) i poema ili zbirki pesama (34 izdanja). Dečja Kmjiževnost je zastupliena prilično slabo (sa svega 16 izdanja).
Naročito „povoljnu pojavuv predstavlja lep broj raznih antologija, kojih je ukupno bilo 45. Od toga na antologije poezije otpada najveći broj (18. Antologija pripovedaka bilo je znatno manje —e Svega 8. Pored toga, objavljeno je 11 BHCOlogija narodne poezije i 7 zbirki narodnih pripovedaka. I pored svih eventualnih nedostataka Ovih antologija, preko njih 'se inostrana književna, publika verovatno na s najsvetraniji i najpregledniji način mogla Uupoznati sa našim literarnim dostignućima u Dpršlosti i sadašnjosti. Treća, možda najzanimljivija i najvažnija strana OVOg pitanja je Kretanje broja stranih igdamja iz godine u godinu,
1945 6 1955 10 1946 20 1954 9 1947 7 1955 15 1948 81 1956 39 1949 15 1957 65 1950 4 1958 1 1951 ~ 5 1959 57 1952 1 1960 41
(nepotpun podatak)
Posmatrajući ovu tabelu, možemo odmah uočiti dva odvojena periođa: prvi, od 1945, do
- kolektiva. Ona, dokle, | samo jednome
ta, i naša
| Ivan _SLAMNIG
MALI MONOLOG O METAFORIL
Donedavna, metafora je smaikrana ukrasom; čak je i danas koji put na snazi to mišljenje. Smatrajući metaforu, metonimiju, sinegdohu, poredbu i tako dalje ukrasima, nakitom, podrasumijevalo Se, da postoji „neki bezbojni tekst, govo?T, u koji se, razonode radi, umeću ukrasi onako kao što se neka OVI ili lonac s palmom može staviti u vrt da Bi ga se tim dodatkom uljepšalo.
Tragajući za razlozima takva stava, pronaći ćemo vjeru u pOostojanje objektivno lijepoga sOvora ili pisanja, koji je ugledam i koji ima svoje norme, U što su uključeni i stajaći tropi, ili određena, Škola ili mođa građenja tropa. Takvi su, na primjeT, izrazi rodna gruda ili naše gore list, koji su doista dolazili kao dodatak, privjesak tekstu 1 za nečiji ukus — ukras.
Međutim, metafora je nešto drugo. Govoreći sada O njoj Uuzimam je u širem pojmu Ppš. jedva da je dijelim od poredbe. Karakteristika je metafore miješanje sfera, miješanje svjetova 1 sislema. Metafora je OSnOVa pjesništva, besjedne umjetnosti, ostvarena, mogućnošću miješanja sfera u jeziku.
Metafora, je dakle vezana 5 nekim osnovnim svojstvima riječi i s nekim osnovnim Kkretanjim8, u samom jeziku. Teško je metaforu odijeliti i od slike: naučili smo, da vrlo često izrazom slika, hazivamo upravo metaforu. Drigi, đoslovniji oblik slike bio bi opis, iznošenje percepcija: Činilo bi se, da ova opisna slika sama po sebi ima opći karakter. Međutim, što će ljudi na Sto načina doživjeti jedan te isti objekt, pa i sam opis zamišliem objektivistično postaje speciličan, jedinstven. Ako dođamo dovoljno važnosti summačenjima i prizvucima, ustanovit ćemo, da i onaj opis, koji tobože iznosi gole percepcije, ima nešto od metafore. ; i
U metafori pjesnik na jedinstven i neponovljivi način spala, sfere na Osnovu usporedbe . ili analogije. Po tome, metafora ie element, jedne jedinstvene pOTUke, a to je pjesma. Izraz »pOTUkaa ostaje nam u terminima &Uvislosti i komunikacije. Pjesma, s druge strane, pripada svijesti | vripada i svima. RazmotTrimo to na elementu pjesme, na metafori: ona je jedinstvena 1 po tome je vezana UZ inđividuu pjesnika. Međutim, sfere, koje metafora, spaja, moraju pripada-
| |
vrhuncem u od 1953. do
1951.
godine, 1948. g., i đrugi, 1960., sa rekordnom »žetvom« u 1958. g. Na granici između njih nalazi se 1952. — godina SkOTO potpunog »vakuuma« (objavljen
sa
je samo jeđan poljski prevod. »Seljačke bune« od Augusta Šenoe, dakle ništa od savremenih autora8a,). !
Šta je uslovilo ovakav razvoj? Odgovor na ovo pitanje možemo donekle dobiti tek ako izbliže osmotrimo proezultate PpOstignuto po geografskim DpOdručjima. Naime, osnovni ton i karakteristiku kretanja u prvom periođu davale su istočnoevroOpske zemlje, Što se jasno vidi iz činjenice da je u 1945. godini u ovim zemliama objavlieno 5 izdanja (prema 1 u Zapadnoj Mvropi i SAD zajedno), u 1946. g. i? (prema 3), u 1947. gp. 93 (prema 5), a u 1948. g. 27 (prema 4).
U ovoj grupi žemalja izdavačka delatnost razvijala se vlanski odmah Ipo svršetku raliteratura tamo je dobijala iz gođine u godinu sve vidnije mesto. Nagao prelom u
Nastavak ma 8. strani
Mihailo N. STOJANOVIĆ
ti kolektivu, kojemu 1 pjesma
pada. sa Progućnodi. miješenja sfera živi u samom jeziku. Mi govorimo, na primjer, o repu ispred mesnice, ali nibko ne Će pomisiti, da je riječ O kakvoni možda telećem repu, koji je mesar is. pustio pred vratima, već će 8vima biti jasno, da, je riječ o nisu ljudi, koji stoje jedan za dru-
im. Popularni primjeri sU i noga od stolice 'ili glava ćavla, "ralkve izreke ne nazivamo meta. forama — bar ne metaforama wu pravom smislu — zato Što nam ne pružaju. nikakav novi zapažaj. Drugo je pitanje, nisu li bar neki od takvih izraza neka. da bili impresivni, »ostranjenja i djelovali na slušače kao meta. fora. Danas takve „pojave Droučava, historija jezika, ali lako je moguće, da sU nekada pripadali oblasti estetike. »BRuka«c prvotno znači »kupilica«, i lako je moguće. da je u pradavna ve. mema bila iromski, šat ) slikoviti izraz kao što je današ. nje američko slangovsko »lunch hook«e — kuka za ručanje. Ro mansko »testa« (glava) značilo je nekađ w»zemljan8a posuđa, razlupana lončarija«. Tako je valjda i sasvim praktički, bezbojni termin »glava čavlaw bio nekad metafora RKkreirana od nekog pjesnički nastrojenog kovača, i onim časom kadđ je prešla u opću tumpotrebu, postala je naprosto termin. ·
Srodni su ovome Kkonvencionalni izrazi nekog razdoblja ili nekog tipa književnosti To su zanatski elementi Qpjesničkov stvaralaštva i njihova upotreba predstavlia majstorsku svjeđodžbu pjesnika. Mnoge primjere za to mogli bismo naći u našoj narodnoj poeziji, zatim u starom pjesništvu, ali u svakom razdoblju postaje popularan određeni način građemja metafore, Tako smo mi neđavno proživjeli val metafora u kojima su se stapali što disparatniji elementi, a taj je val bio tako akutan da se može govoriti o modi.
Slijedeći stepem su okamenjena metafore, simboli, koji se mozi javljati kođ jeđnog autora ai u čitavnom razdoblju. Svi ti pre lazi metafore i slike u općenitosti znače prelaz u samo sred-
stvo, u jezik. Kad određen krug 3
sistematski trebliava, meke simbole, možemo govoriti o simboličkom jeziku kao Što ie 1DOtreba izraza iz klasične ili neke druge mitologije.
Konačno, u učinku metafore
odnosno poredđbe ili slike mjeluje i zvuk. Tako suvo drvo niie isto što i suho drvo, a u stihu yTrepavice krilo lastaviceć Jlastavica majbolje odgovara poredbi — a ne možda gavran ili kos — zato što se rimuje. ~
T tako smo đošli na rub OVe teme, došli smo na prag Ta?7g0vora, o odnosu metaforike i akustike, Što nas podsieća na prob Tem odnosa sadržaja i forme, koji se, kako znamo, ne smiju dijeliti.
Bilu ——
VESTI
PESTIVAL KRATKOMETRAŽNOG TI DOKUMENTARNOG FILMA
U velikoj đvorani Domz sindikata od 1. đoa 6. marta održan je VIIT fe stiva! jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma. Posic pro jekcije filmova 6. marta svečano Sl pređate nagrađe najboljim ostvareniima prikazanim na ovoj reprezenta“ tivnoj filmskoj manifestaciji. Nagra” de su dobili: Za režijm — Stjepan Zaninović za film »Poruke« u in{0" mativno-dokumentarnom karakteru U iznosu 200.000 din. i Branko nanitović za film »Pogreb Štefa MHalačekat. Milenko Štrbac za film »Srećna NM” vas, Branko Marjanović za film »Pri' ča« o glavatici- i Hrvoje Sarića 7 film »Put Ra haprednom govedh!
stvu«, Pored toga dodeljene su M"
grade za scenario, kameru, tekst, mi” viku, Scenografiju, glavnom crtačm ita.
»*
DVE PREMITERE DOMAĆIH DRAMSKIH DELA
Hrvatsko narodno kazalište U okvi” ru prošlave svoje i0p-godišnjićć izvelo je 26. febrmara dramu Mirkš Božića »Pravednikae, Dramu j rao Dinko Radojević, a glavne su tumačili Marija Aljinović i Crnković.
glogt
Zagrebačko dramsko Kazalište, ” sle premijere MHadžićeve, Matkoviće” ve, Buđakove drame izvelo ie 3. ta »Dramski-omnibusaVanče KO vića »Susretia,
ma?”
KNJIZEVNE NOVINB
e reši