Књижевне новине

;

JUGOSLOVENSKI GRAPICARI U BECU

Pebruarski broj ovoga lista donosi u likovnoj rubrici prikaz izložbe šestorice: jugoslovenskih grafičara u Beču. Izložbu je pripremio Zoran Krıžišnik, a zastupljeni su Riko DeFC Janez Bernik, Zlatko Prica,

aden Srbinović, Ordan Petlevski i Boško Karanović.

Likovni hroničav lista govori o savremenoj jugoslovenskoj grafici, ističući značaj ljubljanskog Bijenala grafike, Moderne galerije i Kknjiževno-umetničkog časopisa »Naši Razgledi«. Jugoslovenska grafika, kaže on, za žetvu poslednjih deset godina ima đa zahvali delimično omiljenosti kod umetnika i publike, koju je stekla za vreme narodnooslobodilačke botbe, a delimično mnogobrojnim umetmničkim eksperimentima između dva rata. UO nastavku su đate ocene radova svakog izlagača.

Ova će se izložba, posle Beča, prodđežiti u Gracu, a u martu će u BeČu izlagati „zagrebačka | „Martovska grupa. Za uzvrat organizovaće se

izložbe austrijskih umetnika u lLjubijani i Zagrebu. (I. 8

LES LETTRES ĐĐ

RNJIZEVNOST NA SUĐENJU

'U broju od 15. februara, Ana Langfis u članku pod naslovom »Nespokojni« kaže:

»Sve više i više pisci kako nam izgleda, osećaju grižu savesti. Inače, otkuđa toliko objašnjenja, dokazivanja, obazrivosti oko samog čina pisanja? I pre no što im sec traži, oni se žure da dadu objašnjenja, brane se, đokazuju. Svaka Knjiga koja se pojavi okružuje se silnim olakšavajučim okolnostima. Knjiga se đaje

knjižaru, a matenijal oko knjige dnevnoj štampi. Reklo bi se da je književnost na suđenju.

Twrdim da je pisac najskrupulozniji od svih ostalih ljudi. On je prepun obzira. Istina, čini zla, ali ne namerno. On se izvinjava novinaru koji ga intervjuiše — razumete me, ja sam hteo samo đa izložim svoje želje, i me bi trebalo u tome viđeti... pravđa se i na radiju; u književnim listovima i svuda on pronalazi nesporazume koji mogu dati povoda da se misli da je on zadovoljan što piše. Ne, on ne oseća nikakvo zadovoljstvo. ;

Radost pisanja? Nestala je ona zajedno sa radošću života, nesumnjivo. Bilo bi suviše lako pridavafi tu Osećanje sramote književnosti jedino po zi, Pisac nije uvek ona stara namiguša, kako su je neki blagonaklono predstavili. Zašto da om ne sumnja, potpuno iskreno, u ono šta piše? Za-

NAŠA KNJIŽEVN

Nastavak sa 2. strane

ovoj razvojnoj liniji donela je poznata politička atmosfera, posle 1948. godine. Broj izdanja odjednom je opao 5a 2 na 9 u 1949. god., a zatim na svega 2u 1950. g. U trogođišnjem periođu 1951—43. objavljene su u Ovim zemljama svega dve naše knjige. (Ovo je rečeno pod pretpostavkom da su podaci kojima raspolažemo tačni i potpuni. Međutim, čak i ako to nisu sasvim, osnovna tendencija sva kako ostaje ista.)

Šta je uslovilo ovakav razvoj? Odgovor na OVO pitanje možemo donekle dobiti tek ako izbliže osmotrimo rezultate DOstignute Ipo geografskim područjima. Naime, osnovni ton i karakteristiku kretanja u Dprvom periodu davale su istočno" evropske zemlje, Što Se jasno

' vidi iz činjenice da je u 1945. gO-

dini u ovim zemljama objavljeno 5 izdanja (prema 1 u Zapadnoj Evrobi zajedno), u 1946. 8. 17 (prema 3), u 1947. g. 22 (prema 5), a u 1948. g. 27 (prema 4). U ovoj grupi zemalja izdavačka delatnost razvijala se blanski odmah po svršetku rata,

naša literatura tamo je dobijala,

iz godine u godinu SVE vidnije

mesto. Nagao prelom u ovoj razvojnoj liniji donela je pozna ta #9oolitička atmosfera posle

IL a OUT.

IZLOG ČASOPISA

LA FIPRA LETTHRARIA

DERADENCIJA. FANTAZIJE Pod ovim naslovom pisac članka Eli. Talarik, u jednom od poslednjih brojeva iznosi zanimljiv mada već

ei odavno poznat stav prema savremenoj književnosti i Multuri:

»Vreme bajki je prošlo, ko hoće danas (a zainteresuje široku publiku mora da se obrati dokumemtarnom: viđeti i omogućiti drugima da viđe nove pDoOjave ili bar one koje nove izgledaju. »Pronalaziti očima«, kao što je rekao jedam poznati pisac.« Kao primer navodi se genijalni Volt Dizni koji se ođ Pepeljuga i Pinokija okrenuo svetu prirode, »Ootkrivajući« magični život biljaka i životinja pun nepoznatih uzajamnih odnosa i veza. Otkrivanje nepoznatih realnosti autor mavođi kao naročito važnu karakteristiku savremene literature. Po njemu, danas je umoetnička književnost više nego ikada bliska putopisu, reportaži, otkrivanju nepoznatih ljudi i krajeva. Istina on tu osobinu nalazi i kod velikih dela prošlosti, od »Rata i mira« do »Mrtvih duša«, od »Verenika« do »Mobi Dika« — svuda težnja đa se pokaže jedan svet realan, ali različit od svakidašnjeg. Dostojevski počinje jednu svoju priču rečima: »Kad bih ja bio romanpipisac..« a Anđre Žiđ kaže o '»Tesnim vratima«: Drugi bi od ovoga napravio roman...«, kao da žele da upozore čitaoca da se tu radi ne o fikciji, već o istini. Ali nikađa ranije taj fakat nije bio opšta istina i deo Oobostrano poštovanog dogovora izme-

što njegovo nespokojstvo nije stvarno? Zašto ne bi osetio izvesnu nezgodu kad upoređuje svoje pisanje i svet u kome živi? Svet, u kome se umire sa najpodrugljivijom lakoćom, u masama sagoreva, muči, gde se pokolji nevinih pohavljaju; svet koji svakoga trenutka može biti uništen u nevevovatnoj igri »sve ili ništa, ili prostom jednom greškom. I pisac sebi postavlja pitanje: đa li jedna lepa rečenica, suptilna, novi izraz nekog osećanja, da li muzika reči i zanos uzbuđenja, da li takve stvari imnju mesta pred ljudskim patnjama? Kao ono kad slikar postavi SVO je platno usred polja sa žitom i čeia brižno rezultat sravnjavanja. Prirodno, njegovo će platno biti Dprodato, all i žito pokošemo. Tako je tu redu stvaTi.

Iz toga stanja duha rođen je jeđam neobični realizam. Pisac ne sme više đa zatvori krug SVOE Uunutrašnjeg života, on ostavlja mali otvor da bi zahvatio od te krvave stvarnosti probleme našeg vremena. Ali on još manje sme da otvori širom tai krug navali sveta koji ga okružuje, jer pređoseća da me bi izdržao, da bi prsnuo u parčad, suviše je Krt. otuđa Timjiževnost kompromisa, alibija. Neki su rešili problem ne postavljajući ga. Oni su se zatvorili u svoje majušne kaveze, u kojima greju svoja fela Žutokljiunaca. S vremena na vreme izlaze iz njih dđa bi se opravdali. (N. T,)

1948. godine. Broj izdanja odjednom je opao sa 27 ma 9 u 1949. god., a zatim na svega 2 u 1950. g. U trogodišnjem mperiodu 1951—53. objavljene su u ovim zemljama svega dve naše Kknjige. (Ovo je rečeno pod pretpo-

stavkom -da su podaci kojima J

raspolažemo tačni i potpuni. Me đutim, čak i ako to nisu sasvini osnovna, tendencija svakako Oostaje ista).

U zapadnoevropskin zemljama i SAD objavljen je u istom periodu minimalan broj prevoda naših dela. Ako napred pomenutim ciframa dođamo još pOdatke za 1949. g. (6 izdanja), 1950. g. (2) i 1951. g, (5), dobijamo za ceo ovaj periođ ukupni zbir od 26 izdanja.

Taj oskudni kvantitet utoliko manje znači što je proipraćen vrlo neujednačenim i nereprezentativnim Kvalitetom. Naime, sudeći po postignutim rezultatima, do izdavanja. naših dela u ovoj grupi zemalja, dolazilo je u prvom periođu više sticajem slučajnih okolnosti i raznim poiedinačnim akcijama nego neam sistematskom literarnmom ' opaganđom, pa je stoga i iz_5r dela u pojedinim zemljama »io potpuno proizvoljan i neadekvatan. Počev od 1953. godine slika se osetno menja. Geografska ras-

đu pisaca i čitalaca. »Pre sto.godina od pisaca se zahtevalo da im dela buđu bar verovatna, damas se traži da govore istinmu, i samo istinu. Krače rečeno, osuđema je famtamija.« U želji da razjasni svoju terminologiju pisac objašnjava distinkciju između famtazije i imaginacije: dok se kod prve radi o »idiotskoj opsednutosti ničim“, druga polazi od realnih pretpostavki i njima se vraća na Kkraju jedne perfektne ekvilibrističke igre, posle kontrolisanih izleta u prostore fikcije. (IT. K.)

[uf pila xOh\)17 117. 1{49{1,J

AMERIČKA KRITIKA. O ŠOLOHOVU

Kada je prošle godine štampana »Žetva na Donu« (tako je delo preveđeno u Americi) Mihajla Solohova, bio Je to prvorazređan literaran đogađaj, već i zato što je to jedino veće delo u protekle dve dekađe, knjiga je postala bestseler i prevedena je na 32 jezika.

Povođom štampanja ovce Knjige u Americi, u broju od 195 fTebruatra istaknuti stručnjak za "rusku literaturu Mark Slonim objavljuje svoj komentar. Po njegovom mišljenju le» gemđa koja je ispredena oko imena Šolohova slika ga kao Čoveka nezavisnog, potpuno integralnu ličnost, i pored činjenice da je morao da revidira pod pritiskom »Tihi Dom«, koja ne šteđi reči u napađu na liteTarmi birokratizam,u svojoj zemlji.

»Žetva na Donu« Zbog događaja iz ranih 30-tih godina koje obrađuje može da izgleđa kao istorijski YOman, ali njen glavni predmet nije u evolkaciji izvesnog perioda već u potretima ličnosti koje su sve samo ne crmo-belo slikamje u maniru SOcijalističkog realizma. Mađa sama po sebi predstavlja celinu knjiga se može smatrati đrugim delom »Uzorane leđine« u kojoj je Šolohov »pokazao svu surovost i idealizam ove borbe« (kolektivizacija poljoprivrede). »Na-

Aleksandar ČAS KLAS

_-— -—_-_—--— —---—

stavljač Tolstojevog metoda p&siholoŠškog realizma, Šolohov nije obđaren dubinom, mudrošću velikog predhodnika, ali je od njega naučio da ova vrsta naracije koja teži »istini u Životu« može da slika totalna, zaokružena ljudska bića.ć

Bolohovu se može prigovoniti da slika uvek naivne ljude i da izbegava psihološke komplikacije i da je njegovo shvatanje ljudskog srca Ograničeno. Ne treba zaboraviti da on slika primitivne ljuđe, a njegovi su Kkrepki, puni vitalnosti, njegovo pisanje poseđuje solidnost i sve čega se dohvati načinjeno je sigurnom rukom.

»Žetva na Donu« — po Slonimu nije veliki roman ni važno ni važno umetničko delo. To je samo dobra broza u maskom maniu XIX veka koja nema namemi da nešto suzbija ili nećemu pouči, Kao takva ona predstavlja zrak svetlosti i nade u carstvu suvoparne umiformnosti.

(B. A. PJ)

ARTS

KAKO' JE JUNG SANJAO DA }MA NAMERU DA UBIJE »SVOGA OCA« FPROJDA i

U broju od 28. februara, povodom objavljivamja mekih dela nemačkog filozofa Junga, Maniel de Digez i Dpiše između ostalog:

»Zazirem mnogo od biograia koji objašnjavaju meko delo prikazivanjem ličnosti njegovog tvorca. Gotovo uvek čovek. izgleda lošiji od svoje tvorevine, Mnogo pre no što je Prust branio ovo gledište povodom pisanja Sent-Beva o Stendalu u svome delu »Protivu Sent-Beva, Karl-Gustav Jung formulisao je svoju psihologiju umetničkog stvaranja u kojoj pisac prestaje da bude neka vrsta bolesnika i žrtva neuropatskih simptoma i malazi sve svoje dostojanstvo na ispitu psihologije nesvesnog.

Čovek kao đa izmiče portretisti; pa ipak mam se čini da izvesna kreativna slobođa, izvesna radost, izvestan oblik mudrosti kod Junga ne može

ISTORIJE

| — NE RADUJTE SE PRE VREMENA, MISTER EDISONE, JOŠ NE ZNATE KOLIKI ĆE VAM BITI RAČUN ZA STRUJU!

OST U

podela u početku OVOE drugog iperiođa daje znatno drukčiju sliku. Dok su u toku prve dve godine OVOB periođa (1953. i 1954.) u istočnim zemljama Oobjiavljene svega 3 Knjige, u zapadnim zemljama objavljeno ih, ie 16. U 1955. godini raspodela, je već podjednaka (8 na Istoku iG na Zapadu), a od 1956. g. počinje opet da se zapaža sve jače učešće istočnih zemalja u ukupnom zbiru ,(31 prema Tu 1956. g. i 50 prema 9 u 1957. g.). Ova »renesanss« dostigla je SVOju kulminaciju u 1958 Bg. (66 izdanja, prema svega. 6 na Zapadu), a onda je prilično „naglo popustila. Tako je ukupni broj izdanja u 1959. godini spao BOtovo na poloviu (sa 66 na 835) u poređenju sa prethodnom godinom, a, u 1960. g. — prema privremenim ima — izgleda

da pokazuje dalju tendenciju ·

smanjenja (zabeležena su samo 93 izdanja). :

Za razliku od prvog perioda, godine 1953-—-—60. pokazuju u Oodnosu na zapadne zemlje dosta skromne, ali konstantne rezultate, koji se u poslednje dve gOdine osetno popravljaju. Naime,

u 1959. g. objavljeno je 21 iZ-.

danje, a u 1960. g. (prema, privremenim pođacima) 18.

Analizirajući.brvi deo OVOg DČrioda, (tj. godine 1953—859), ,sti-

SVETU

čemo utisak da je ovaj skromni broj izdanja rezultat s jedne strane sporadičnog interesovanja pojedinaca za našu knjigu (ili, bolje rečeno, za pojedine autore), a 5. druge smišljenib napora na polju naše kulturne propagande u inostranstvu.

Međutim, u drugom delu Oovog perioda (1959—60) zapaža se na Zapadu vidno jačanje interekovanja sa našu književnost na jednom širokom frontu. Ne samo da se objavljuje veći broj izdanja, već se sve više i sve Češće javaljaju i nova imena. Naročito vredi podvući činjenicu su ovde većinom u pitanju knjige izdate pod normalnim KOmercijalnim uslovima. To svakako označava jednu kvalitetnu promenu u celoj situaciji. Očigledno je da je naša Književnost, u prvom ređu savremena, najzad prokrčila sebi put na inostrana, knjižarska tržišta,

Ako analiziramo naše izglede u budućnosti, postavlja nam se pre svega pitanje koji oblici književne delatnosti imaju najviše mogućnosti za plasman u inostranstvu. Po pravilu koje važi gotovo u svima zemljama, bez obzira na njihovo društveno uređenje i vladajuća estetska merila, romani će i dalje biti u najpovoljnijem položaju. Pripovetke malaze put do iodavača,

iz južnjačke

biti shvaćen ako ga čovek me pozna” je lično. Ali sve možda zavisi i od načina Kako ispitujemo biografa, da li postoji meki stvaralački mačin đa ispdtamo, na primer, Život Stenđalov, Prustov ili mekog drugog našeg savremenika. A možda najzad i samo stvarno prisustvo pisca treba za– hvatiti da bi se našao jasam odnos izmeđeo čoveka i njegovog dela kako bi i sama biografija bila vezana sa onim umišljenim kojim je delo natopljeno. Čim stupale Kod Junga život je Šeć izmenjen, kao kod Dalija ili Pikasa, Čiji se Wwnmutarnji univerzum preliva preko #viskidačnice, Jedna vila aopkoljema je drvećem usređ bašte, pored Ciriškog jezera, i čovek dolazi do vrata zgrade, iznad kojih piše na latinskom: »Godine 1908 Karl Gustav Jung i njegova supruga ima TRauhenbah sagradili su ovu vilu na ovom ·usamljenom i prijatnom mestu«. I odmah je stvarnost već DOdređena izvesnom snu, možda »stvar– nijem« mego u nekog nadrealiste, ali ipak smu. I zaista, tu i nema stvarnoeti, »Ovaj sto i ova stolica su Ssamo plihološke stvarmostie — reče mi docnije sam Jung, pokazujući mi sto m bašti, za kojim on piše. —

U toj divnoj bašti Jung nam je ispričao jednu sjajnu anegdotu koja je karakteristična za čitavo njegovo delo. Jednoga dana, putujuči u društvu Projda prekookeanskim brodom, ma putu za Klerk-univerzitet u Americi, on je sanjao jeđam Sam: mađa je bio svestan da je ma sred okeana, ipak je zamišljao da je u nekoj kući a stiu I.uja XVI, i vođem nekim čudnim | „predosećanjem sišao je u podrum te kuće, kopao zemlju i našao jed leš sa dobro očuvanim mesom, ali bez kostiju. :

I Yrojd je objasnio Jungu da njegov sen znači đa je imao nameru da ubije svoga ooa, a to je ovde praktično značilo samoga T'rojđa, da bi zau-

zeo njegovo mesto... (N. T.)

AMERICAN

dudic Bada

OHIIMODL

O KRITICI

u obliku platonovskog dijaloga u

kome učestvuje jeđam pisac i jedan kritičar K. Zeljinski je u februar. skom broju objavio literarno-teorijski člamak »Paradđoks Kritike“. Glevmu reč u raspravi, razume se, ima kritičar. On iznosi sve uticaje hcritike. i wticaje na Kritiku, odnos Kritike prema đelu, autoru i čitaocu i ob. nuto. Najimteresantniji su, međutim, pasaži u kojima se pokušava. da se Writika definiše, da se odredi njena prirođa i njeni zadaci: '

»Kritika — to je pre Svega mišljenje, to je talent, to je savest to je ljubav prems umetnosti.... Kritika to nije informacija, mije ponavljanje novinskih fraza i tuđih mišljenja, · nije koketovanje žfrazom, To je ot kriče. Ona mora đa sadrži Sve Ži. votne sokove.

Specijalnost literarne Kuitike je u tome što kritičar mora da bude istovremeno i naučnik i političar 1 wmetnik i liričar i filozof. Ja verujem samo članicu onog kritičara Koji stoji iza onoga Što piše kao čovek. Ja hoću da čujem i otkucaje srca kri tičarevog, a ne samo da se uverim da je on uman. Neka mi on dozvoli da osetim svoje negodovanje svoj iirizam, svoju tugu, svoj podsmeh u hiljadu formi... I zato mi ne BHOovO- | rite o »Kkritici uopšte. Govorite mi o svakom kritičaru posebno. Govo vite o ljudima, o talentima. A iz nj: Tovih prožimanja dobiće se mo što nazivamo Kmnjiževnom Nıitikom,

wilozofija plus ličnost. I imuetnič. ia ličnost pri tom. Eto mog programa Wrdtike. (S. B.)

LTERATURE

TREĆA KNJIGA O »GRUPI NEPOSTOJANIH“

K. Hju Holman u najnovijem broju ovog Časopisa objavijuje prikaz mnedavno štampane Knjige Luize Kouven »rne fugitive group«, više značajan jer prenosi neke pišćeve stavove i mišljenja o istaknutoj grupi pisaca poznatoj pod tim imenom, ncgo sam po sebi.

Reč je, naime, o šesnaestorici ameYičkih pisaca koji su se 20-tih i SO-tih godina skupljali u gradiću Nešvilu, 'Penesi, Ćitali svoje stihove, komemtarisali ih i osnovali sopstveni časopis »The fugitive«. „Najpoznatiji članovi grupe bili su, danas poznati i cenjeni pisci Džon Hrou Rensom, Alen Tejt, Robert Pen Voren i Donalđ Dejvids, koji su dali impuls socijalnom i političkom pokretu 930-tih go” dina poznatom pod imemom „Južni Agrarijanizam; »ova srećna zajednica entuzijazma i poetskog talenta po mišljenju autora knjige — Sstvorila je nešto veoma blisko visokoj intelekiualnoj građanskoj poeziji Om nje po klasnom smislu građansku bDcgo po motivima) koja je proizlazila kulture i promalazila

svoje mofive u konfliktu modđerne

mnogo teže, a pogotovu poezija. Međutim, to svakako ne znači da, se treba pomiriti sa činjenicama i ići linijom „najmanjeg otpora, već samo da treba VOditi računa o realnim mogućnostima kada nastojimo da Ostvarimo program koji sebi postavimo. :,

Naročitu (pažnju ireba ubuduće obratiti na dečju, odnosno omladinsku literaturu; tu je dosad postignuto malo, ali u inOstrapstvu postoji dosta jako i nedovoljno iskorišćeno interesovanje. Što se tiče geografske raspodele, verovatno je da će se nastaviti tendencija povećanja bro ja izdanja u zemljama Zapada, uz istovremeno jačanje pozicija. naše literature u istočnim zemljama, — s tim što će se, nasu-

prob dosađanjim iskustvima —|

verovatno u obema grupama, zemalja, manifestovati srazmerno jači interes za nsše mlađe autore. Posebno pitanje predstavljaju zemlje Azije, Afrike i Južne Amerike. Tamo je dosad učinjeno vrlo malo. Međutim, 85 Obzirom na razvoi novih zemalja, nabujalih energijom i Žželjnih znanja i kulture, može se OČe-kivati da će se i na tim „»neobrađenim«e područjima uskoro postići prvi rezultati — utoliko pre oko se ima u viđu ugled koji Jugoslavija uživa u tim zemljama i interes koji tamo vlada, za Sve manifestacije našeg

inđustrijalizacije i agrarne tadkije, Zajednički »građanski« Karakter Wačajniji je nego posebni kvaliteti (e nova koji su grupu sačinjavali. Li! Džon Krou Rensom bio je stvar »jedini tvorac« grupe mađa je veza” između mističnih teorija i entuzijazmsa Sidnija MHirša, kao i Došlđa Dejviđsa, bila vrlo bliska, AgrešivHi" mođervnizam Alema Tejfta uneo je ra“ sol u grupu. Njegovo rađikalno pri• hvatamje Mliota 1 insistiranje na pra» vovaljanosti »moderne« poezije donelo je mnoge rasprave i neslaganja. Pripadnici ove grupe posvetili Su se docnije kritici, socijalnoj filozofiji, ontologiji itd. Knjiga I/uize Kouven | je odmedđavna treća, a čimi se, po autoru člamka, i najbolja, koja govori o grupi »PFugitive«. To je znak, isto. vremeno, da se pridaje sve više značaj grupi Rensoma, 'Tejta, Vorena | Dejvidsa, čija je najveća važnost U tome što je na izvestan način »UčVI“ stila profesiju pisaca Koliko svojim uredničkim rađom u mnogim čas0O” pisima žtoliko i menjajući nastavu literature na Uumniverzitetima« i tako učinila u naciomalnoj literaturi veliki i pozitivan udicaj. (B. A. P)

društveno-bpolitičkog i kulkurmog života.

Na, kraju, postavlja se pitanje u kojoj meri su odgovorni forumi i organizacije svojom Sistematskom delatnošću doprineli najnovijim uspesima naše literakure u svetu. Postoji izvestan utisak da.su ti uspesi više posle dica probuđenog interesoOVi za naše stvaralaštvo uopšte, ne go neke naše organizovane akcije. Neosporno, ovo interesovVa- | nje je preduslov za uspeh, i be njega odn. pre njega nije mn go vređelo forsirati nikakvu OT ganizovanu delatnost na polju plasmana. Međutim, upravO zbog toga je u, ovom trenutku | naročito važno da se Dpog ] formama, rada iskoristi ova Mi soka, konjunktura«, koja — _ i sve konjunkture — neće iraja" ti večito.

Dakle, mogućnosti za Adi dobre rezultate postoje. Peta) no je samo dobro organizova i koordinirati celokupnu delat. nost na plasmanu naše l u svetu, Tu se, naravno, odmah postavlja i pitanje na koji bi način i kojim metođama to m0“ | plo najbolje učiniti. Ali ko pilš" | nje prelazi okvire ovog Čisto | formativnog članka. i

wiihailo N. STOJANOVIĆ