Књижевне новине
| EMS Poe ii
_ TZLOG ČASOPISA
\
TRSAVER:EMUE:NIK
MIHAILO LALIĆ ILI BORBA PROTIV ANIMALIZACIJE COVERA POD OVIM naslovom u junskom broju ovog časopisa Dragan M. Jeremić piše o književnom delu Mihaila Lalića, Ron= statujući da je gotovo celokupno Laličevo stvaralaštvo vezaao za probleme rata i za čČovekove probleme u ratu, Jeremić uočava da se čovek .u Laićevom delu često javlja u Jvema neljudskim situacijama: »ilo kao progonjena zver, bilo kao čovek koli je u ratu podivljao )ı bostao vuk. Nasuorot velikom broju savremenih numanista koji govore o otu1enju čoveka u svakodnevnim uslovima savremenog društva, Lalićevo delo ice neka vrsta oštrog i humano protesta protivu čovekove animalizacije do soje dolazi u ratu, Dajući za to čitav niz ubedljivih primera iz raznih Lalićevih dela, Jcremić pokazuje da Lalićev odnos prema ratu, uprkos izvcsnim. prividnim sličnostima, ne ma mnogo zajedničkog sa tradicionalnim odnosima naše literature prema ratu. Lalič ne prenebregava izvesne etičke vrednosti kojima rat pruža priliku da se pokažu i potvrde (hrabrost, upornost, istrajnost itd.) i na taj način se nadđovezuje na našu tradicionalnu literaturu o ratu; ali, to je ono što u Lalićevom delu nije naro čito bitno. Njegov osnovni smisao i suština njegove poruke u potpumo suprotni i njegov odnos prema ratu i deformacijama koje rat stvara je odlučmo negativan. „Lalić je“, zaključuje Jeremić, „ne samo jejam od pisaca koji stvaraju ma najboljim književnim tradi»ijama, nego i jedan od najmođernijih pisaca savremene jagoslovenske književnosti. Jedam novi, snažni izdanak našeg tipičnog mentaliteta ištorije i etike i, istovremeno, piac koji je dao jednu našu verziju tretiranja egzistencijalmih problema savremenog čoveka u kmjiževnosti".
(P. P-ć)
SUROĐPE NOV DUH U MAĐARSKOJ KNJIZEVNOSTI
TULSKI T AVGUSTOVSKI broj za 1963. gođinu ovog čakopisa posvećen je, po jednoj pozitivnoj trađiciji „sumarnoF preseka kultura raznih. naroda, mađarskoj „jMnjiževnosti. „Mađarska književnost ... kaže u pregdovoru Pjer Abraam -— prestala je da izražava trageđiju geografski i jezički izolovane kulture, Pisac, sVe= smi predstavnik svoje nacije, ne tumači više iščezle tečke slutnje. Mađarski narođ ne O» eeća se više izgubljenim u centru jedne tuđe Evrope. On se je oslobodio svog straha od U-
earmmljemosti, On se oseća soli. dđarnim·u zajednici koja podr=žava,·poštuje, tumači i širi plo dove njegovih stvaralačkih na pora. Zbog toga su mađarski pisei napustili baruštinc bezna=đa da bi ušii u oblast gde, poput svih književnosti sigurnih o svoju „prošlost“, mogu da oslobode uzlete svojih. prirodnih pbđarenosti. Živahnost, ironija 1 lakoća jesu, u istoriji mađarske književnosti, nove tekowine, ali nikako kao kod onih pisaca koji su ostavljeni bez poverenja u prošlost. Jednostavmo, mađarski pisci mogu ubuđuće ove tekovine da izraze na nov način.. Mađarska kultura, uopšte, stekla je nove kvalitete.
Časopis donosi poctske·i pro 'tne priloge četrđeset i jednog pisca. Od teorijsko-književnoistorijskih. priloga zanimljivi ku člamci Orelijana Sovažca „Mađarski jezik“, Alberta Đerđea „Klasicizam“, Andre Lazara „Mađarska Kknjiževnošt u tratcuskoj“, ele Kopeckogš
5
C Mbjć_
„Francuska WNiževnost u Mađarskoj, Lasla Boka „Pet figura“ (gde se raspravlja o San-. doru Petefiju, Kalmanu Miksatu, Endre Adiju, Zigmundu' Moricu + Miklošu Radnotiju), Lasla Ilješa, „Pisci - mučenici“, Mikloša Saboličija „Atila, Jozef”, Petera. Nađa „Pozorište u Mađarskoj“ i Zoltana Kodoljija „Sećahje na Bartoka“,-
JU MMamku „Savremena, poezija“ Mikloš Beladi ističe da madarska poezija danas najverniJe održava kaVakterislike ltekuće književnosti. Ona” ie ta koja ie najvećma u centru svih aktuelnosti. „Roman je još. uvek samo obećavanie: dranin se iscrpljuie, doduše s uspehom, više u istorijskim ncgo u savremenim problemima. Na protiv, celokupna esencijalna tendencija naše poezije, bilo ona socijalistička ili buržoaska. bilo da je imspirisana tradicijom i narodnošću ili modevnim i urbanim, mastoji da čuje 1 uhvati glas današnjeg čoveka. Naša poezija je bogatija, smelija i modernija od ostalih gra na naše književnosti, ali je Upravo u njoj mogućno pronaći i najviše znakova izvesne konšfuzije.“ (D. S. 1.)
TFhe New ; Hungarian OQuarterb
DO UTICAJU FILMA NA MKNOTZEVNOST U DRUGOM ovogodišnjem broju ovog časopisa Mikloš Almaši veoma iscrpno analizira uticaj filma na Knjievnost. Film je sada, ističe on, preva-– zišao onaj stupanj kad je kaskao za literaturom, pohnizno moleći od nje „umetnički savet“. Mađa je i danas spreman da prima uticaje od nje, film ipak predstavlja umetnost koja čvrsto stoji na svojim nogama. Već se može govoriti i o utica– ju filma na Mnjiževnost. Istina, taj uticaji je dosta latentan, O njemu se pre može nagađati nego što sc r- e opisati,
Osnovni stav o ovom Dpitanju mogućno je formulisati sledećim rečima: izvesni izrazito književni izumi, a medijum filma, prilagođili su se novoj umetnosii i, tako prilagođeni, vratili se literatu'ri, Kao primer za svoju tezu
Almaši mavodi naturalizam. Na”
turalistička škola, .što se literature tiče, mrtva je i zaboravljena. Međutim, neorealizam je prihvatio naturalistički stil i pretvorio ga u svoj medijum. U meoralizmu naturalizam ie doživeo pravu revolu ciju i literatura ga, preko filma, ponovo otkriva kao nešto što se korisno može upofrebiti.
prešavši-
Almaši veoma dokumentova– no analizira nekolike najizrazi tije vidove toga uticaja, Prvi slučaj o kome govori on naziva „okom ulice” — način na koji se u filmu posmatra okolni' svet kao karakter, ravan drugim karakterima 1 primenu tog pboOšupka u Književnosti. Drugi primer Almaši naziva „iluzija i realnost“. Mada nije fılm otkrio san u umetnosti. on mu je đao jednu dublju ilu ziju realnosti. Pantastične stvaYi koje se na platnu događaju bliže su, ı gledaočevoj svesti. svetu rcalnosti nego što su fitaocu. romana. Pod uticajem Rima mnogi pisci u svojim delima polaze sličnim putem. Danas se fantazija koristi da bl se izvesni' problemi izrazili na daleko uzbudljiviji način, nego šio bi to Inače bilo mogućno. I u literaturi se čudovišne stvari sve više počinju dđa posmatraju kao nešto svakidašnje., Mnoga dobra Mnjiževna dela ostaju dugo vremena „ne poznatu“. Njihovo filmsko „otkrivanje“ preko noći im donosi veliku bopularnost. ima slobašnih dela koja, prevedenu jezik, dobijaju wu tim
na filmski uzbudiljivosti. U
snazı i
slučajevima tema i sadržaj bolje odgovaraju medijumu. fil
„ma nego romana,
„Rečiti gest“ u poslednje vreme nalazi sve veću primenu u literaturi, Mada je izvanredna snaga spoljašnjeg izraza već dugo poznata u oblasti iiterature, film ju je u poslednje vyreme ponovo otkrio, i ona ponovo nalazi put u oblast u kojoj je nikla. „Vizuelni, doživljaj i dubine duše“, karakleristićni ča filmovc PFelinija i Antonionija, nalaze svoju primenu l novom romanu, To se naročito odnosi ma stvaranje atmosfere. RBmocija i raspoloženic Junaka prožimaju realnost svojom bojom i mi je vidimo onakvom kakvu joj boju oni daju. Ličnosti se kreću među senkama — svojim Kreacijama, a stvarni okolni svet može samo da se naslućuje. Na taj način čovek predstavlja i istra=– žuje dubine duše.
Završujući svoje izlaganje Almaši primećuje ' da se snaga uticaja filma ma literaturu ne sme preuveličavati. Taj uticaj se manisestuje samo u izvesnim vidovima, dok glavni tok literature ostaje van njegovog domašaja. (D.)
VINETE NA JB. TI 9. STRANI
IL PONTE
FELINIJEVI PROBLEMI
FERNALDO DI ĐAMATEO na zanimljiv načinm piše O poslednjem „PFelinijevom filmu „Osam“ i po. On pruža mogućnost. jednom, imaginal-
nom. Mročeovcu da izhese švoje primedbe na Felnijev . film, i odgovara na
svaku primedbu posebno, nastojeći da posredno iznese SVO” je mišljenje o delu. Kročeovac zahteva da umetničko delo bude čisto i au}lentično, potpuno odvojeno i nezavisno od ličnosti svog stvaraoca. „O sam | po“, međufim, bez Fe-
linija (ne samo Felinija umet-
IZRADIO ĐORĐE ISAKOV
nika mego i PFelinija čoveka), ličnosti, psiha — me predstavlja ništa, Dalje, imaginarni kritičar smatra da svako pravo umetničko delo mora biti stro Eo Rkoherentno, da sve treba tražiti u delu, ništa izvan njega. „Osam i po“ je načinjen od serije nevezanih lirskih zanosa, priči anedostajc koherentmost, ona, se „ne. drži“, Ali iz toga ne proizilazi da je film neuspeo. Istina, teško je dokazati i da je uspeo. „Osam j po““ je neprobojan kao kakva srednjovekovna tvrđava. đAli, pita se Đamateo, da li se mora uvek postavljati samo to pitanje đa li je film loš ji dobar. Kritika mije samo prosto glasanje „pro et contra“, ona je 1 nešto drugo. Pravo
Ako ne znale ko jie Šekspir
ipak, šta je za mene ta kvimtesemcija prašine?“ Šekspir, Hamlet, Čin IJ,
IJ PROŠLOM BROJU „EKRıjiževonih, objavljem je komemntavY mapis o Šekspirobim celokupnim, delima. („Ilustrovana poAnonimni znakove čuđenja 1
novina“ moj popularni
VII 1963.) stavlja
litika“, 2. memtator
jedam, odlomak iz mog napisa. odgovora. ispisujem sledeće citate:
u, doba maciomalnogn uspona i privredmog procvata izražavd tragičam, pogled, ma žipbot i majdublj i pesimizam“, „.. sama ta činjemicd... osećamjtu odgovoynosfti..“
Arnold Hauzer, Socijalna istorija umetnosti i kniževnosti,
S. 2 (Šekspi)
svedoči o mjegobom,
Hym,Šštoeme
str. 396.
„Kako je divan, stvor čovekl... Kako je izrazom sličam anđelu! Kako .po Yazamvu, maliči ma, boga! — ukras S 0 života! — Pa
fo. VMZOYT SDVDeCgGa
ma.
ko-
Umesto
tom 1I,
~ 2, SKZ,
Ostala mesta u mom teksktu gde komentato mije stavio smakove čuđenjd mogu se maći u, vaznim, različitim, bpYlo sličnim, varijantama, u svakoj opširnijoj studiji o Šekspiru: da mije origimalam, , bulkoalnom, smislu, jer je pozajmlipao teme, iz „Gesta Danorum"“ na. primer: zašto je gemijalam, i origimalam tako da ćete mu lako otkriti sledbenike i epigone; da čoli titi izgubljeni raj, to je istima pradrevnog mita koja i damas važi; da je Šekspir wvek bio ma strani zdyabog
Pojava Beograd, 1924, str. 69.
ili
čovek mikad meće pobvrYajedmomg razuma, pravednosti a' protiv feudalnog,
nadmenog i prazmoglavog, o tome piše i A. Hauzer,, A. Smirnov i drugi tuma-– či Šekspirobih dela.
Miođrag MAKSIMOVIĆ
Nad zabeleškama...
(Nastavak sa 5. strane)
(„Ja znam samo hoću, a ne znam šta hoću / Stotinu bih stvari u isti mah
hteo“). :
Na prvoj strani knjige Šta ćemo kako ćemo od Aršinova Bojić je ovako razložio i sintetično ·izneo' svoj :sud o knjizi: „Ovu knjigu treba da čitaju deod proste pouke. Najbolia je korist kad je pouka skrivena i kad je čovek sam izvuče iz dela,
ca. Ko ima koristi
Eno mu, zato, pripovedaka
ćevića (Ljudsko srce). Tu je uvek pravda i srećn najzad na strani nevinih. Steta za ovakav povez i ovakvu ha,
tiju“. ;
) ;
Za misao Aršinova „Ko ne zna zapovesti božije, taj zaboravlja 'na dužnosti svoje“, Bojić na strani 166. irezveno dodaje: „Ne čini vera sve, Nije
istina“,
Tlije Vuki- Značaj
listu“
ljali svakako . kritika.
.On je”od 1910. godine u
Za „naravoučenija“ Aršinova Bojić ima jetkih rečenica: da je Aršinov vulgaran (str, 160), da „piše kao naš Milovan Vidaković“ (str, 161) ili, na primer, na strani 157: fesor? Ženski rad, možda, kad. ovako zna gramatiku?!“ i dr.
Ove Bojićeve kritičke primedbe i u-
· tiske publikujemo jer imaju izvestan za Bojićev Rkritičarski razvoj.
„Sta li predaje ovaj pro-
. „onevnom
i „Pijemontu“ („Književni ponedeljak“ je uređivao s književnim kriti.čarom Brankom Lazarevićem) napisao čitav niz pozorišnih i književnih recenzija i osvrta koji bi po obimu. predstav-
jednu pozamašnu knjigu
_ Viadeta VUROVIO
nom svetu, „slatki -Žživot“
portažu:Fučika. (E.-R.).
pitanje, ono koje,nas mora zanimati, jeste šta je hteo Yelini? U „Slatkom životu“ on je rekao svoje mišljenje o savreme
e je njegova „suma“, U njega je uneo svoju prošlost i svoje nade ili iluzije o buđućnosti i svet u kome se to ~ zbivalo. „Sladak život“ je celina, zid. Sta mu. je posle njega preostalo, -kojim putem. je mogao da krene? Da pravi filmove na posebne teme, psihološke Hi sociološke, u čemu je već
'imao iskustva? On je odlučio
da produži istim putem bo „Bvaku cenu. Stvorio:je prvi dosledno i otvoreno autobiografski film u istoriji kinematografije.. Dino Bukati napisao je da je ovaj film masturbacija gemija. Parola je dobra, prihva=timo je. Telini voli da bude genije. Geniji imaju naročite povlastice, Mogu sebi dozvoliti i ono o čemu obični ljudi 1' ne sanjaju: na primer da se pokazuju pred publikom tako kako Bukati kaže. Geniji imaju u sebi iIcglo večite, beskrajne Kkontradđiktornosti, Felini je došao dotle da nema više ništa da nam kaže osim onoga što može izvući iz svog ličnog života, ali uspeva da od toga „ništa“ načini jedno „sve“, posredstvom neke SVOJevrsne magije (reč koja se Peliniju mnogo sviđa). Izlaže mam svoju ličnost, mesrećnu jer je izgubio nevinost i odbrambene „pradosti detinjstva, željnu da se vrati tom detinjstvu, ali nam izlaže i jedan pogled na svet, (T. KJ
Slovansky. prehled
MAJAKOVSKI I ČESKA MARKESISTIČKA KRITIKA TRIDESETIH GODINA
ĐOD OVIM naslovom Jan Jtča, koji je o Majakovskom 1 češkoj poeziji dvadđesetih godina pisao ranijc i na drugim mestima, u trećem ovogodiBnjem broju „Slovanskog Ppšehleda“ piše ne samo o odnosu češke marksističke kritike pre ma ovom velikom pesniku, čija je sedamdesetogodišnjica ne davho proslavljicna, već i o Uulo. zi Majakovskog u češkom dru, štveno-kulturnom životu i o Uticaju „koji je u predminhen= skoj Češkoj vršio,
Na češki jezik' prvo jie prevedđen njegov „Levi marš” (1920) koji je u Ceškoj dvadesetih go dina bio jako popularan; njegovu popularnost malo je zasenio umekinički prevod njegovih „150.000 000“ ·(1925). OU vreme kađa je češka poezija tražila put prema radniku, tu eposi proleterske poezije koja se završava „Voikerovom smrću (1924), za delo Majakovskog jako su se interesovali najveći Žeški proleterski pesnici Jirži Volker i St. K. Nojman, čiji Ru stvaralački principi u „Crve nim pevanjima“ (192983) bliski Majakovskom. „Već u vreme praške posete pesnika (mart „1927) orijentaciju češke leve po ezije određivao je modernistič ki pravac „Devjestila“ koji )e bio dosta uđaljen od ciljeva ko jima-je, kao i većina sovjetske poezije, težio Majakovski; tako češki levi pesnici nisu znali za tadašnje stvaralaštvo Majakov-
" skog koji je živeo pre svega u
sređini recitatorskih grupa,
Procvat radničkih recitatorskih grupa tridesetih godima tražio je nove brevode. Kao knjiga su izišle crtice Moskva—Njujork—Prag &(1937. u prev, Jirži Vajla), dok je prevod članaka „Kako praviti stlhove" štampan već za vreme okupacije 1940. zajedno sa studi jom Šklovskog, Nove pesme Majakovskog donosila je periodika kao ..Naša cesta”, krađe cka „Pohođenj”, i dr.
Veče Majakovskog 1520. godime pretvorilo se u političku demonstraciju koju je morala da rastera policija, Majakovskog kao svoj uzor uzeo je St. K. Nojiman (pesma „Za Majakovskim“, 1930.),g a „Rudđe pra-
vo” ga je označilo kao pesnika revolucije, F. MK, Šalda koji sc u celini slabo snalazio u sovwvjetskoj poeziji i koja mu ije bila poznata samo iz čeških prevoda zanimao se-·za Majakovskog. Majakovski je pored Noj-
mana uticao na: grupu pesni-
ka koji su izišli iz kruga ,Tvor be“ „Indeksa“, „Mlade gardđeć idr. a i na revolucionarnu re-
\
Džems BOLDYVIN
POSLE DRUGOG SVETS u novijoj američkoj literatur Dos Pasos, Fokner — postigla
tako neprikosnovena a i vanje PO Uoaljive, ali žaljenja dostojne neadekvatnosii
mlađih književnih umetnika. Još uvek, na primer, slušamo žalopojke kako drugi svetski rat nije uspeo da donese književnu žetvu koja bi se mogla uporediti sa že ivom koju smo skupili posle prvog. Docnije ćemo ras. pravljati koliko je gluba ova žalopojka. ; Cim neko od pa mladi Paman nas opavešlaYau sre nezavisnu junakinju, odma" U CC. __ beg. oc vbeosingvej ili Ficdžerald učinili islo boije bes
e Ć o 218 js bili toliko nesmotreni Da konačno bolje, Ukoliko ete, izvesnih ljudi s njihovim
okušali da povežemo žŽi wi liabazan) 8 5 dobi bismo strog (Hi ljubazan) savet . da vremenom, Sve su već, izgledalo
; očitamo trilogiju USA. VEĆ | 5 KUBI PP učinili bolji od nas, naši učitelji. Isto tako se činilo,
ne iako davno, da je američkoj POSSVaı suđeno da Dropadne u hladnom zagrljaju T. S. Iliota. aj
= Re ijh sadruga, Tismo voljni da
Ni ja, niti iko od mojih SOO ikavyaju. Niko od
s na j čin definišu ili ograničavaju. EO id
ba nal Bat Gq; preterane skromnosti i OVO što sledi nije
S a ; O ik zves ie da mi nije ma napisano u duhu žalopojke. Izvesno. Je 100di koi :
mikam ovde delo četvorice judi olje sam
SOLI v KoNEac naprotiv, siguran sam da ja ı nekONeiO
mlađih pisaca koje imnm na umu, ima 750 POOVGE
poštovanja za njihovo delo nego većina njihov bod-
nošliivo kakafoničnih obožavalaca. i
Ja, na primer, dovoljno poštujem BOS CE me ražalostile njegove izjave o rasnom pitanju, a ih bio neprijatno dirnut plitkom retorikom njegovog govora prilikom primanja Nobelove nagrade, i da Žamorii njega radi —·: kvitičkoj tuposti koja JC prihvatila (od čoveka koji je napisao Olakšana u avgustu) onako nebranjivo mufno delo kao što je Uljez u prašuvu ili Re« kuoijem za kaluđericu,
Beskorisno jc, dalje, podsećati | slučaju, da je Slegova reputacija počela da biva nenapadljiva u istom onom trenutku kad je počelo opadanje njegovog dela, opadanje od koga se ono nikad nije Oporavilo — od vremena romana Za kim zvomo zvoni. Osvr# unatrag dozvoljava nam da kažemo da ova dečačka, romamfična i naduvana knjiga obeležava Hemingvejevo odricanje od nabora da shvati mnogostranost, zla _koje postoji u svetu. Ovo znači isto što i kad se kaže da je on ha, izvestan način, izneverio napor da postane veliki romansije?.
Ja lično verujem da je to napor koji svaki romansijer mora da učimi, uprkos činjenici što su izgledi protiv njega, i što on može, konačno, to nikad ne zn ati da učini. U mojoj svesti napor da se postane veliki Tomamsijer podrazumeva jednostavno pokušaj da se kaže najviše istine što čovek može da podnese. a zatim još malo. To je napor koji je. po samoj SVOJOJ prirodi imajući na umu da liudi pišu knjige, da vreme prolazi i energija se troši, a sigurnost mami -— očigledno osuđen na neuspeh. Uspeh je američka reč koja, razume Se, ne može, osim ako se ne definiše na jedan krajnje strog, ironičan i bolan način, imati mesta u rečniku jednog umetnika.
Mi živimo u zemlji u kojoj se reči upofrebljavaju uglavnom zato da bi se spavač zaštitio, a ne da bi se probudio; zbog toga. čini mi se. laskanja koja su tako grubo nudili stariji od nas nema ništa s njihovim delom — koje je, ponavljam, snažno < nego m našim nagonom da se osvrnemo na mešto što sad smatramo jednim srećnijim vremenom. To je laskanje u čijem se korenu nalazi panika.
Mislim da je istina, ali sam spreman da me neko
ISTINA 1
ROG RATA izvesna imena i — Hemingvej, Ficdžerald, su takvu ležinu i postala da se koriste kao merila za otkri
—
se, u Hemingvejevom
ispravi, da prethodno spomenuti divovi imaju bar jednu
stvar koja im je zajednička: jednostavnost, Ne mislim ma njihov stil (mada bih, u stvari, protiveći se i Kkritičarima i običnim čilaocima, mogao), nego ma način nš koji su posmatrali svet. To je američki pogled na svet kao na mesto koje freba ispraviti, u kome je mevinost neobjašnjivo izgubljena. To je onaj gotovo neizrecivi bol koji daje onakvu snagu mekim ranim Hemingvejevim pričama — uključujući tu Ubice — i izvanrednoj sekvenci ribolova u romanu Sumce se opet ?ađa; Zbog toga, takođe, Hemingvejeve jumakinje izgledaju onako osobeno bestrasne i honstruisane. . |
. Ispred Getsbija, koji traži zelemu svetlost, neprestano izmiče njegova tuga; on nikako ne shvata da je zelena svetlost tu da bi uzmicala. Benu, Čavyliju. Muvrhausu i svim ličnostima iz USA život na isti način podvaljuje; au knjizi se nigde na nagoveštava da smo svi mi, sva-– gda. živeli u svetu u kome snovi izneveravaju i bivaju izneveravani, gde ljubav umire, ili, još nepodnošljivije. ne može da umre, i gde nevinost. mora umreti ako želimo da ikad počnemo ono putovanje prema većoj nevinosti koja se zove mudrost. | . : ROE NR ĆEŠe POROTOVOH dela koje, površno gledano, :a m zamerkama, čovek treba samo da razmohri jegovu viziju viteškog Juga, koja se proteže kvoz celo njegovo delo. Čak i onda kad je najviše užasnut zločinima u svom kraju — ne mislim foliko na zločine počinjene protiv crnaca koliko na zločine koje su nje E preci 1 savremenici izvršili, i još vrše, SSR pro-
+— On je i : SOLO
vili Orddvakana! ZU ag BB probu suprotstavljajući je
adi o E. aroeričičih romansijera, čini mi se, ukljuravnica, sećanje a a na a SOJU, 56 De bljačkcan, OB O NOV CU RO fajanstveno stanu mogućni. To se nije desilo I pani O KOV OSM PO St O SC IM lesilo, panika o kojoj g0Bilanjepe de a iz Genie što se suočavamo s užasi SBiO PAGE de su ili nisu svi naši snovi omanuli. Kako O OroBiO postanemo ono što smo stvarno postali?
mo, kao što izgleda, doista tako prazni i tako
očajni, šta možem čini 4 a o da uči ? KK ž s realnošću? nimo? Kako da se povežemo
Pisci su u jednoj zemlji krajnje važni ljudi, bez obzira na to da li je zemlja toga svesna ili ne. Složene istine o jednom narodu otkrivaju umetnici toga naroda — to je zadatak umetnika. Ko god, na primer, pokuša da shvati Trancuze, biće primoran da, pre ili kasnije, čita Balzaka, Sam Balzak svojom ličnošću ilustruje sva ona zla, zagonetke, zablude, ambicije, radosti, sav onaj hehaj, smo trenost, strpljenje, prepredenos, i osvetoljubivost koji SOS BOY JT, Jer, naravno, on je taj narod:
je on bio Fram : i i že kao nj Szledalo SR lea taa oni, oni služe kao njegovo američke pisce od Džemsa Peni Henrija Džemsa do Viljema Poknača
Zar nije mogućno razaznati u crtama SC) One Kuperovog Unkasa? I zar Lambert O iZ Džemsovih Ambasadora ne potiče iz slabina j jE „Su osvojili kontinent, wništavajući Unkasa i borobijavajući Lukasa, da bi sagradili fabriku koja DVOdI robu „koja nije vredna pomena” —. i kojom, daaa ČVršće ruke, upravlja jedna udovica jaka
'*emu.je moralna dilema Lambemnta Strečera ako
Kupera, preko
TPoknerovoš
KANARUDŽ.EVIN:E NIO:V:149,8
To je, sasvim fačno i 78 ,
UA, JEO JE i o = A an R_i i n A BG BR i