Књижевне новине

DAN

_ Velike

;

NASTAVAK ŠA 1. STRANMB

zr "T.—~

i Britanije, SAD, Francuske, Poljske, Bugarske, Čehoslovačke, Rumunije, Švedske Norveške, Mađarske, Demokratske Republike Nemačke, „Danske, Holandije, Austrije i Kanade.

Simpozijum će trajati do 19. sep-~

tembra i u okviru rada po sekcijama

ee saopšteno preko osamdeset referata. Simpozijum je samo jeđan detalj u' okviru završnog dela proslave organizovane povodom Vukove stogodišnjire. U Beogradu, u Elnografskom muzeju, otvorena je 15. septembra izložba pod nazivom „Jadar — Vukov zavičaj“, a 20. septembra u Tršiću će biti priređem veliki tradicionalni sabor i u Loznici otvoren Vukov spomenik, rad vajara Miodraga Živkovića,

: Jugoslovenska književnost . 1965. godine u Bugarskoj

"OVIH DANA su se pojavili i po-

slednji katalozi bugarskih izdavačkih preduzeća za 1965. godinu. Kao. što se vidi iz kataloga ona će i ove godine izdati nekoliko knjiga jugoslovenskih autora.

„Narodna kultura“, izdavačko preduzeće koje se bavi isključivo izdavanjem knjiga stranih autora, ove godine će objavit: u 25.000 primeraka Lalićevu „Lelejsku goru“, zbormik „Izabranih · novela“ Pr, Bevka u 10.000 primeraka, i zbirku pesama Otona Župančiča u 6000 primeraka.

Omlađinsko „izdavačko preduzeće ·sNarodna mladež“ će objaviti Knjigu Stevana Bulajića „Nebeski mornar“ u 10.000 primeraka i sl'kovnicu Anđelke Martić „Veliko herojstvo“ u 30.000 primeraka, Izdđavačko preduzeće sindikata „Trud“ („Rad“) će izdati jedan mali zbornik pripovedaka Branka Ćopića, a vojno izdđavačko preduzeće posle ovo= godišnjeg uspeha „Kozare“ će štampati i knjigu M. Renovčevića „Simela Šolaja“ u 10.000 pripemraka.

Konkurs za međunarodnu _ nagradu „Cortina —

Pisaro er kk 4W ati

O lisse.1965“

REVIJA „ULISSME“, posvećena međunarodnoj „kulturnoj „problematici (urednik Marija Luiza Astaldi) ustanovila je 1949. godine međunarodnu evropsku nagradu za dela koja svojom pojavom znače izuzetan doprinos savremenoj mauci. Pomenutu „nagradu, koja je dodeljena već dvanaest puta, dobili su istaknuti naučni đ radnici iz raznih evropskih zemalja za svoja dela iz raznih kultumih i naučnih oblasti. ı

· Trinaesta po redu, nagrađa koja će se dodel:ti 1965. godine, raspisana je za -delo u kojem je, istorijski ili kritički, obrađena izvesna pojava ili ličnost iz evropske literature. Žiri će u obzir za. nagradu uzeti samo ona dela koja su objavljena u Evropi u to-

_ ku. poslednj:h pet godina i koja autor

ili izdavač dostave na sledeću adresu: Direction đe la Revue ULISSE (Sezione Premio EKuropeo Cortina — Ulisse), 43 Corso d'Italia, Roma.

Učesnici konkursa freba da dostave

· svoje radove pre 28. februara 1965. go-

dine, u pet primeraka. Dela koja nisu objavljena na ~:talijapskom, francuskom, engleskom, nemačkom ili španskom jeziku treba dostaviti sa objavljenim ili na mašini otkucanim prevo·dom na jedan ođ pomenutih jezika.

Nagrada u visini od milion lira je nedeljiva. Pobedniku će b:ti dođeljena u Cortin: dAmpeco pre kraja leta 1965. Ukoliko izabrano delo nije objavljeno u Italiji, žiri se obavezuje da prevođenje predloži nekom “„italijanskom izdavaču. |

0 . Jugoslovenski pisci na slovačkom

| U JUGOSLAVIJI je nedavno boravio urednik izdavačkog preduzeća „Le-

Pa literatura“ iz Bratislave i obave-

stio nas o knjigama jugoslovenskih autora koje treba da izda fo preduzeće,

2

U štampi se nalazi izbor pripovedaka.

Antonija Iisakovića koje je preveo prevodilac Jan Siracki; Isakovićeve pripovetke biće objavljene pod naslovom „Paprat i vatra“. Takođe se štampa i knjiga Oto Bihalji Merina „Umetnost naivnih u Jugoslaviji“ u prevodu Ivana Minarika.,

Romani „Nečista krv“ Bore Stankovića, „Travnička hrohika“ Iva Andrića i „Bakaruša“ Jare Ribnikar već se prevođe, Stankovićevu „„Nečistu krv“ prevodi Em. J. Kubinek, Andrićevu „Travničku hroniku“ Ivan Minarik, a „Bakarušu“ Jare Ribnikar Andrej Vrbacki.

'U pripremi je knjiga' u kojoj će biti objavljen ciklus pesama o Kralieviču Marku, koje će prevešti Ivan Minarik; uz knjigu prevođa biće objavljena i studija profesora Riste Kovi-

janića. i e

Razmena poseta urednika varšavske „Kulture“ i „Književnih novina“

NA OSNOVU kulturne MWonvemcije potpisane prošle godine između Jugoslavije i Poljske došlo je do razmene poseta urednika varšavskog lista „Kultura“ i „Kmjiževnih novina“. U Jugoslav:ji ovih đana boravi novinar „Kul“ ture“ Anhžej Mularčik. Kao gost „Kulfure“ u Varšavu je otputovao sekretar redakcije „Književnih novina“ Bogdan A. Popović, Cilj ove razmene je da se tokom petnaestodnevnog boravka predstavnika poljskog lista u Jugoslaviji i jugoslovenskog u Poljskoj uspostave tešnji međuredakcijski kontakti i pojača međusobna saradnja.

Konferencija pisaca u Slovačkoj

UDRUŽENJE slovačkih visaca · 25, ? 26. avgusta ove godine proslavilo je dvadesetogodišnjicu slovačkog narodnog ustanka. U čast ustanka održana je konferencija na kojoj je učestvo= valo 30 čeških, 35 slovačkih i 17 stranih pisaca (iz Bugarske, Jugoslavije, Mađarske, NRD, Poljske, Rumunije i SSSR). Konferenciju je otvorio književnik Jirži Šotola. Glavni referat u d:skusiji bio je referat Laca Novomeskog sa temom „Antifašizam, tvoje je ime čovečanstvo“. Posle diskusije delegati konferencije posetili su meka poznata mesta iz slovačkog „ustanka. Od naših pisaca na konferenciji su pri sustvovali Čedo Vuković i „Muladem Oljača.

“

Komentar koji imponujie·

U SERIJI komentara koji su proprat:li. .neđavnu.· odluku .. Piudbalskog saveza Srbije o kažnjavanju vinoynika u „aferi Ostojić“, naročito se ističe tekst Pavla Mihailovića objavljen u „Mlađosti“ od 9. „septembra. Ovaj sportski novinar i ranije „je skremuo pažnju svojim oštrim i objektivno pisanim komenfarima. Prenosimo nekoliko odlomaka iz njegovog teksta:

„Istraga je ipak privedena kraju. Rezultati do kojih je u postupku došao sekretarijat Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije saopšteni su javnosti. Izrečene su i egzemplarne kazne vinovnicima najžalosnije u mizu žalosnih epizoda „naše (ne)amaterske fudbalske svakidašnjice.

Spontano „odobravanje javnosti najbolja je nagrada za hrabrost risutnu u završnoj reči republičkog fudbalskog foruma koji se nije obazirao na rang ekipa i zvučne titule pojedinaca — saučesnika u inkriminisanom slučaju.

Za ljubav. jedne zdravije „fudbalske klime odrekli smo se i — nama tako svojstvene — slavjanske spremnosti na praštanje, za stavljanje na stranu grošnika. Nije li to već rečit dokaz da je politika „čvrste ruke“ i oštrih sankcija za nosioce raznih devijacija u sportu najavljena u poslednjem +renutku toleraninosti naših građana koji su svoje nezađovoljstvo stanjem ma

fudbalskoj buvljoj pijaci oformili go-,

tovo u određen politički revolt?

Fudbalski savez Srbije se, očigledno, nije oglušio o raspoloženje javnosti i zato je sad od te iste javnosti nagrađem opštim odobravanjem i podrškom što je i te kako značajan log u nastojanju da se savladaju još uvek čvrsta uporišta neželjene fudbalske prakse koja nema ničeg zajedničkog sa sportom i etikom „naših -dana [...].

Jednom smo na ovom mestu #šveć pisali: u upravama fudbalskih klubova seđe uglavnom ljuđi od političkog autoriteta. Na žalost, oni u fudbalskoj organizaciji ne đeluju uvek pol:tički! T još jednom na žalost njih zbog toga niko ne poziva na ođgovornost!... Da li će i s vinovnicima u „aferi Ostojić“ biti isti slučaj? — neizvesno je. Izvesno je samo to da su istaknuti politički, društveni i kulturni radnici: kojima je društvo poverilo da „buđu manđatori, nosioci političkog i vaspitnog uticaja pa mlade generacije učestvovali lično ili su drugima omo-

gućil:, dozvolili da učestvuju W\W. DO-= . protivni načelima ·

slovima koji su sportskog morala.

Sportski forumi su rekli što su imali. Reč imaju organizacije i forumi s više autoriteta. Ako se oglase, biće to korak nabređ u suzb:janju posledica.

Važnije je, međutim, da se rene...“

j

isko=

fera Ostojić — kako je u štampi

A nazvan jedan fragment „mnašeg burnog kretanja — prošla je sa šžačuđujuće malo polemike u prvoj polovini septembra. Objavljivanje drakonskih presuda Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije propraćeno je uglavnom opštim ođobravanjem i apla= uzom što se tiče strogosti i hrabrosti rečenog foruma, a skoro jednođušnim neodobravanjem odluke o kažnjavanju Zvezde i Partizana oduzimanjem bodova. Izuzetak čine „Svet“, koji je sa zadovoljstvom zabeležio: „Najzad: Pr 91 put po bodovima i džepu“ — i „Po-. litika“, koja je izrazila nezađovoljstvo oštrinom kazni („Čini mam, se takođe da je bilo i drugih, vrlo efikasnih puteva da se sva pitanja eše bezbolnije za fudbalski sport u celini“) i nastojala da dovede u sumnju motive Izvršnog odbora PSS („... ali se stiče utisak. da se u ovom slučaju preteralo u oštrini i da se čak Yadi o obračunu između, FSS i dva majistakmutija beogradska kluba, odnosno i drugih fudbalskih, fo-

ruma“), ·

Rezonovanja ostalih listova uglavnom se poklapaju u ocemi da će takve mere za okončanje afere Ostojić! imati smisla i efekta samo ako su zamišljene kao početak, a ne kao Kraj alkcije. „Beogradska nedelja“ u tom mnrezonovanju ide najdalje i zaključuje: „Sıne“ šno je i iluzoyno pomisliti da tu, tom, pravcu fudbalska organizacija, može sama ma šta da učini. Reč bi valjalo da ima Savezna skupštia, njeni najviši organi ili najviši organi Socijalističkog saveza i Saveza komunista“. Ideja je vredna pažnje, ali će verovatno morati prvo da se dokaže na delu da fudbalska organizacija zaista me može sama sebi da pomogne.

Inače je svak našao svoj način da iz oVog dramatičnog obrta izvuče poneku „caku“, Svi su skoro listovi anketirali sportske, javne i tsl. radnike, funkcionere ostalih klubova i nefunkcionersko građanstvo. „Večernje novosti“ su, poređ toga, pristupile afer: na istorijski hačin, ba su u nastavcima o-

bjavile feljton o Ostojiću otprilike na ·

lik na feljtone o patrijarhu Vamavi ili Dragi Mašin. „Ekspres“ se uhvat:o za ideju da je cela gužva samo jedan detalj opšteg zbivanja, hoje se nikako ne svodđi na klubove u granicama uže Srbije, pa je pokrenuo pitanje trgovine igračima u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Novom Sadu...

„Ekspres“ je, uostalom, doživeo satisfakciju da 9. septembyra objavi člahak s podacima o kupoprodaji fudbalera u Dinamu, Ol:mpiji, Trešnjevki, Saraje= vu i nizu drugih klubova, a đa iđućeg dana Liga-odbor PSJ otvori postupak protiv većine u članku pomenutih igrača i još pride nešto nepomenutih funkcionera. Prosto čovek da poveruje u vidovitost! ;:

Što se tiče uloge štampe, onako uopšte, u raspetljavanju i zapetljavanju cele afere, m'šljenja se razilaze. Kako „Politika“ beleži: „... i predseđnik FSS :je - pomenuo božitiomu, wlogu štamvpe, navodeći da su mapisi u movimama::bili polazna tačka u rrasvetljavanju doga= đaja. Štampi je odato prizmanje za, pomoć wu Yasvetljavanju čitavog slučaja i

na marginama.štampe ·

Kosta TIMOTIJEVIĆ

. Nama tuđe

u utorđipanju stoayvnog stamja stva?ni, kao + za tačno imfoyvmisanje javnosti o Toblemima i događajima u „slučaju Ostojić“,

Uprava FK. Partizana, međutim, jako zabrinuta za nivo naše štampe, objavila je sledeće SAOPŠTENJB:

„U mekim, listo»ima, pojavili su se napisi semnzacionalističkog kayaktera po pitanju kažnjavanja našeg kluba.

„Sekretarijat FK „Partizan“ izjašnjava se protiv ovakvog metoda Yada, stila š načina pisanja.

„S obzirom, da. klub ne Yaspoldžg sa odlukom, i materijalima, m, osnovu, ko-= jih se piše u rubrikama mekih, listo»a, sekretarijat PFK „Partizan“, smatYa pofrebnim, đa objavi da je opaka» mačim, obaveštavanja #joavmosti pre zvamničmog objavljipanja i wrwučemja odluke nmekovyektan i nama tuđ“. L

Ono o senzacionalizmu, stilu i načinu pisanja mogao bi čovek još nekako i da im progleđa kroz prste. Novinari, uostalom . dosta među sobom raspravlaju o stilu, načinu i senzacionalizmu, pa zašto da to ne bude dozvoljeno i dobronamernim autsajderima ao što je sekretarijat jednog fudbalskog kluba. Ali ono o „nama tuđem“ zaista je redak primer sposobnosti da se, mimo brvna u oku svojemu, zapazi trn u oku tuđem. „Ekspres“ je na to spremno reagovao: li |

„Uistinu, sa tim, movinarima, čovek nikad, nije siguyam: šta je trebalo movi= narima da kupuju Ostojića, dđa ga otimaju jedmi drugima, pa da potom sve fo objave senzacionalistički, jednostYano i na mama tuđ. način.“

To je uglavnom sve što ima da se zabeleži o aferi Ostojić. Ovakve iskrice bile su mest:mične i povremene. Većeg čerupanja u štampi nije bilo i očigledno ga neće ni biti đo iduće prilike, Komentari su sve ređi i sve mirniji, „Borba“ je u poslednji ponedeljak (14. septembra) objavila poduži člamak Pere Djetelića, koji vrlo mirno i razložno dokazuje opravđanost upravo onakvih mera kakve je preduzeo Izvršni odbor FRS — sa izuzetkom ođuzimanja bodova. J

„Nije suvišno maglasiti — piše Djetelić — da je do primene ovih, sankcija došlo ma osnovu :uturđemog..činje“iičkog-htahja; abe: na osnovu. subjek=

ME

~tioymih") kYiterijusvertlty: raspoloženja da,

se neko kazni. Zato je Đomalo :čudma, logika mekih, ljudi koji bez obzira, 7%–G obilje činjeničnog materijala, pa izme-

đu ostalog i 2,500.000 đinaYa deponovanih, na tekući Yačum FSS, dolaze na ideje o nekakvom subjektipmom, obyačumu, i prezentiraju ih mašoj javnosti“,

„Politika“ je baš istog dana objavila intervju sa Rađovanom Pantovićem ali ne na sportskoj strani,

| PRIMERAK ZA ŠPIRITUS

U poslednje vreme jenjala je i polemika oko romanijskog travara Jove Mijatovića. Nije prestajala, ali se istanjila. „Svet“, koji je čiča-Jovu lansirao i posle branio od „Ekspresovih“ optužbi i napada, skoro je i prestao da ga pominje. Rubrika se u „Svetu“ i dalje održava, ali se uglavnom svela na dokazivanje da lekovito bilje postoji i da je „naYvod, od, davnina lečio pojedine bolesti lekovitim, biljem“, a da se u savremenoj farmaciji bilje koristi z spravljanje savremenih lekova — Za kratko, ono što niko nije n: sporio,

„Ekspres“ je mnogo proredio svoje napade ma travara, U poslednjih mesec dana ispalio je svega dve salve.

Jedno je bio izveštaj o tome da je „čudo još jedmom izostalo“, pod trijumfalnim naslovom „JOVIN RECEPT NIJE, POMOGAO“. Podnaslov stavlja tačku na i: „UmYo dečak koga su lečili čajevima Yomamijskog travara. Tužna ispovest mesrećnog oca“. I sve bi to još nekako spadalo u prosečno štivo s labavom tezom, đa već u prvom pasušu teksta ne piše: „Sıa nastojanja lekaYa, da mališana otrgmu od, smrti ostala su, bez uspeha. Leukemija od, koje je mali Rade bolovao i ovog puta je pobedila.“

Šta mu to sad „znači i dokazuje? Treba li ovaj poslednji podatak uzeti kao dokaz da medicina me leči leukemiju, ili da wy lekaye me treba imati boveremja, jer, eto, kaogod i Jova Mijatović, nisu u stanju da čine čuda?

Razume se da je to besmislica, Nikome razumnom me pađa na pamet da lekare proglasi za madYrilekaYe zato što nisu čuđoftboyci. Prema tome, ni travar sa Romanije me mora automatski biti madrilekar i varalica zato što nije čudotvorac — što, uostalom, on sam za sebe nije ni tvrđio, nego mu je podmetnuto da bi mogao biti lakše nmapadan. Ako je čiča-Jova zaista šarlatan i varalica (što dosad nije dokazano, ali se me može apriori ni poricati), onda to svakako meće biti đokazano time što nije uspeo tamo gđe ni lekari nisu uspeli. :

'xostalom, koliko je elementarna logika ma niskoj cemi, pokazuje i druga salva. Dva lehnmra napisala stu pismo, objavljeno u „Ekspresu“, gde dokazuju da je čiča-Jovina terapija „paleolitska, medicina“, „magija“, „mistika“ itd. kao najjači argument navođe:

„ZaY stručna amoliza „lekovite tečmosti“ jednog dryugog „čudotvoyrca“, izvršema od strame Instituta ža proučaanje lekovitog bilja SR SYbije, nije dokazala.da se radi samo. o. zagađenoj tečno Gbasnoj po zđravlje ljuđi.“ * „, Dakle, stručna analiza „lekovite teč'9odt OOBAOGR T7igog" Čudotvorca“ dokazuje đa je Jova Mijatović šarlatan..

Aferim!

ŽIVOT OKO NAS

dit igi

UJUBIŠA MANOJLOVIĆ

GOOOL!...

o tome koliko znam o fudbalu,

možda bi mi irebalo sudski za-

braniti da o njemu pišem. Subotom sam u glupom „položaju čoveka koji ne zna ko s kim sutra treba da igra. Ponedeljkom nije mi poznato ko je juče pobedio. To smatram izvesnim svojim minusom. Međutim, ponekad me sramota što se ne obaveštavam čak ni o fudbalskim aferama. Čovek koji ima pretenzija da bude u toku društvenih kretanja, svakako ne bi smeo da prolazi zatvorenih očiju kraj cele jedne oblasti ispunjene smutnjama.

Ako se usuđujem da iznesem neke svoje poglede na smutnju nazvanu „Slučaj Ostojić“, to nije pokušaj da se bilo kome predstavim kao poznavalac lopte, ni stvari oko lopte. Prosto, glasni komentari koje sam poslednjih dana

morao da slušam svuda oko sebe, o-

nakvi kakve sam čuo, izazivaju me da uzmem reč. Ispadne li ona sasvim „dunsterska“, oprostite. Po takvoj SVOjoj eventualnoj (ne) vrednosti, među tolikim rečima izgovorenim o fudbalu, verovatno se neće osećati usamljena. Uostalom, ovo i nije reč baš o fudbalu. | · Povođom odluke Fudbalskog saveza Srbije o kažnjavanju nekih funkcionera čuo sam pitanje: Da li neko može da bude dostojan uglednih funkcija izvan fudbala ako je dokazana njegova neđostojnošt čak i za fudbal?,

Makar koliko bilo teško za pojedđinca na kome su se najzad slomila kola, to pitanje doživljavam kao veoma umesno. Ko se izložio da plati prvi ceh, neće moći da izbegne hi onaj drugi,

mnogo “d/eći. To je gvozdena logika ljudskih odnosa. Pitanje odbrane časti samog društva.

Zatim, kroz razgovore, ocenjivana je oštrina kazne. Do kažnjavanja je kaže se — u svakom slučaju trebalo da dođe. Govore to čak i neki izraziti na= vijači kažnjenih klubova. Razume se, u pitanju su ljudi koji imaju odretenu političku legitimaciju i koji ni u uslovima klubaške zaslepljenosti · ne mogu da se ne izjasne protiv gaženja socijalističkog morala. Ali, ukoliko vreme od izricanja kazne odmiče, iz usta tih istih ljudi u Beogradu javljaju se malo drukčiji tonovi. Ljudi su — kako da ne — i dalje za socijalistički moral. Samo postavljaju pitanje: Što fudbalska Srbija da kažnjava svoje funkcionere i klubove kad za tim dobrim primerom ne idu i drugi? r |

Otprilike, što samo Srbija i Beograd da budu socijalistički čisti?!) Ko šiba Srbiju da u socijalističkom moralu prebacuje jugoslovensku normu.

Ako uzmemo da: postoji određena količina jugoslovenskih „materijalnih dobara, koliko znam, mi to nastojimo da bratski podelimo po republikama. Još nikad se nije desilo da u raspodeli tih dobara nešto pretekne, pa da to niko neće. Naprotiv, otvaramo četvore oči da jedna republika ne dobije manje nego što joj se čini đa joj pripada.

A šta se đogađa s određenom količinom jugoslovenskog „socijalističkog morala — da uzmemo da i tu postoji neka određena količina — kako je raspoređujemo po republikama? I tu s uzbuđenjem pratimo kazaljku na ferazijama. Hoćemo da se meri tačno. Ali često se desi da u raspodeli te Kkoličine nešto pretekne. Količina morala koju niko neće. Otvaramo četvore oči da jedna republika ne podnese više socijalističkog morala nego što mora.

U želji da nam se poboljša život tragamo za fakozvanim „neotkrivenim unutrašnjim rezervama. Evo je jedna!

Ovo je reč o fudbalu. Ali i — hije.

MISAO S TAVANA

avan ovđe nema prenosno značenje. To. nije misao „odozgo“. To je doista, bukvalno uzeto, misao koja se rođila na: jednom tavanu na kome sa ženom i decom, na nekoli-

ko metara tavanskog prostora, stanuje jedan umetnik,

Umetnik godinama trči levo-desno, pDbjašnjava svoje prilike. Ljudi ga slušaju, ljudi mu obećavaju. Stvari ipak stoje gde su bile. Čovek i dalje živi na tavanu. Sa svog tavana ipak vidi da neki drugi umetnici koji već imaju nekakav stan, recimo dvosoban, odjednom uskoče u trosoban ili četvoroso= ban. Čovek to vidi i ne može da ne razmišlja.

— Najzad sam shvatio — priča meni ovaj čovek umetnik, ovaj sa tavana — zašto ja ne dobijam ni najmanji stan, ja koji nemam ništa, dok oni koji imaju dobijaju još. Kođ mene nikad ne dođe nijedan čovek od značaja, od raoći. Ja nemam gde da ga pozovem, gde da ga dovedem, on ne može da vidi kako je-meni. A onaj koji ima dvoso'bah .stan, trosoban, šta ja znam koliki, taj može da pozove takvog -gosta. 1I gost kaže: „A, tebi je ovde stvarno te\no. Pa. gde ti radiš? Tebi treba soba za rad!" Možda to ne ide baš tako glatko kako se meni čini, ali, veruj, ide, Hoćeš li dokaze? Jedan, dva, tri...

Ovaj čovek koji je sa mnom razgovarao ne bori se da dobije sobu za rad. On bije svoju bitku da nekako dobije sobu za živof. U njegovom tavanskom razmišljanju po svoj prilici ima neke istine. Važni, moćni ljudi ve-

rovatno bi, kad bi videli stvari, pre

njemu dali tu jednu sobu za život nego onome drugom sobu (više) za rad. Pa pošto je ovaj beskućnik i sam čvrsto uveren da bi to koristilo, učinio bih mu jedan predlog. Neka, na primer, te ljude za koje misli da imaju u džepu stan za umetnika pozove na kakav svoj lični jubilej. Pozivnice neka štampa, čak možda zlatnim slovima, da se dobije utisak kako bi na jubilej trebalo doći čak u tamnom odelu. Neka stavi svoju adresu. Kad mu i ako mu slučajno dođu ljudi koje upliće u svoje stambene snove, neka se pravi svečan i srećan. Neka samo kaže: „Izvolite!“ Neka im pokaže, ljubazno domaćinski, tavanske grede gde mogu lepo da sednu. ONAKO UZGRED ZADOVOLJNI LJUDI ođ vlasti, to

je opasnost. Ako su nezađovoljni — još ima nade za čoveka.

KNJIŽEVNE NOVINBS