Књижевне новине
”\,
Nastavak sa 1, strane
DANA
Maa Or
NENAIVNI POSLOVI OKO NAIVNIH SLIKARA
: U TRI poslednja broja “Duge“ (či~
taocima se obećavaju i dalji nastavci) novinar Gordana Majstoro=vić — prilično uverljivo i argumentovano, mora se priznati — razo> tkriva jednu za naše prilike neur običajenu aferu O beskrupuloznoj trgovini s takozvanim naivnim ili primitivnim slikarima i slikama. Radi se, naime, o nnivcu Iliji Bosilju, čije je ime u poslednje vreme u našoj javnosti bilo izvanred= no lansirano, što je automatski dovelo do naglog skoka cena njegovih slika. Gordana Majstorović je, ve» rovatno po svojoj profesionalnoj dužnosti, htela da utvrdi njegov
| Identitet. U tom. svom pokušaju
naišla je, međutim, na nepremostive teškoće i svakojake misterije, i to sa one strane 5 koje se to najmanje Woglo da očekuje: naime, 54 strane Bosiljevih takozvanih „patrona“, Marije Gvozdanović i dr Dimitrija Bašičevića, direktora Galerije primitivne umetnosti. „Patroni“ su počeli da vrdaju i na različite načine da ometaju svaki eventualni susret novinarke s „naivcem“ Bosiljem i — novinarka se ubrzo pretvorila u islednika koji po svaku cenu želi da rasvetli ceo slučaj. „Istraga“ je već dosad pokazala da je Iliya Bosilj u stvari otac dr Dimitrija Bašićevića ı novosadskog Jekara dr Vojina Bašićevića, da se stvarno zove Ilija, ali da, kako su potvrdili njegovi susedi, „odavno ne vidi“, pa, prema tome, i ne slika. „To njegovi sinovi slikaju“, citira llijine susede Gordana Moajstorović. Rasplitanje afere oko „naivaca“ (jer niye u pitanju samo Bosil), ne> go i još neki drugi „naivci“) u pu> nom je jeku, pa će naša javnost, nadamo se, uskoro saznati punu istinu i o predmetu trgovine i o trgovcima, naivnim stvarno i nenaivnim najstvarnije. Ono Što nas, kao književni list, u celoj ovoj ale> si posebno interesuje Jeste činjenica da je i literatura, na jedan potpuno. specitičan način, bila, umešana u ovu rabotu, Imitirajući neke na-
"se pišce, dr Dimiirije Bašićević )e i sam napisao dva „svoja“ književna „bisera“. Prvi „biser“ predstavlja tekst napisan za mapu naivca Matije Skurjenog koja je, pod naslovom „Bulalija“, izdata o trošku Ga> lerije., Zbog nestašice prostora, na> vodimo samo sledeće:
„dvanaest Yazbojnika“ Gospodi pomiluj gospodi pomiluj
Moje ruke
koje miko neće „Ramenita vrata"
Drugi „biser“ je daleko značaj niji i daleko „dubiji“, a napisan je, na žalost, kao predugovor katalogu poznatog slikara blebinske škole Ivana Generalića. Evo ga, na uvid i diku svih onih koji su omogućili njegovo publikovanje:
„jer lepo je neuništivo. gorko to Wmamutsko meso. to tvrdo. iz paca večnosti u hlebinama usoljeno. odstojalo gorko to meso umetnosti naše seljacki posoljeno a pre toga seljački zverokrađeno, jer svaik seijaku nije dozvola izdata da lovi “po toj šumi umetnosti, pa lepo mi ćemo ih izmisliti rekoše seljaci ako nema već tih konja rogatih i jelena belih koji idu u svatove, što li beše onog dana kad su pošli. u svatove, i da ti su: uopšte pošli ili ih nije ni bilo, toga dana, kad su izmišljeni ali to meso, biće ružičasto kao gospođice iz avinjona. i neizmerno će diviti mu se, jegt gospodo trojanci, vi -znate kako je to biti
ıL iskopan.“
Iz zaključnih rečenica ovog tiek·sta nije, međutim, teško otkriti ko su duhovni roditelji nebuloznog 'trojanskog konja kojeg nam u literaturu uvodi i ovaj doktor!
NOVA PRAVILA
U BROJU od 4, januara 1965 Borba pod naslovom „Metjus u Domu !lordova* izveštava da je cenple» ška rajjica dodelila čuvenom iud»baleru Stenliju Metjusu titulu plem'ća, | _ „Ser Stenli Metjus, kako će ubuđuće oslovljavati ovog Vvrsnog fuđ-
. balvra, je na ovaj načip automat-
ski postao član Doma lordova“ obiašnjava Be u vesti.
Mijo nam je zbog Metjusa. On će biti prvi čovek koji sa titu''m „ser“ automatski ulazi u Dom lordova. Dosad to još n'home ije pošle za rukom. Samo, nako su Ppravila promenjena, trebalo bi blagovremeno obnvestiti Đom lorđovb |, ser Slenlim Metjuša -— rađi Zna» nja i Yavnanja.
Kosta TIMOTIJEVIĆ
DOBILI SMO još jeđan nedeljni list, Generallje su mu kako sleduje: zove se „TV movosti“; iz porodice je Novinsko-izdavačko preduzeće „Borba“; tipa je zabavno-specijalizovanog (kao Ššlo se iz naslova i vidi); lični opis (u grafičko-tehničkom pogledu) uglavnom odgovara ličnom opisu „Sveta“ i „Večernjih movosti“; datum rođenja — sšnežni, vlažni 30. decembar minule godine, dan kada su prodavci novina svoju robu na kioscima pokrivail ČAHkONI pakpapirom i starim novinama, da se ne asi,
"Tako, neuočljiv, a u nekim beogradskim kioscima iz misterioznih razloga čak sklonjen sasvim ispod tezge, prvi se broj ipak rasprodao do poslednjeg primerka (ako je verovati „Večernjim novostima“) i hitno je doštampavan da bi se zadovoljila potražnja, Sve u svemu, preko 100.000 primeraka,
Rano bi bilo otud izvući ikakav zaključak o kvalitetu i Vrednosti lista, a svaka opklada oko daljeg 'kyetanja tiraža bila. bi riskantna. Ako se, međutim, is činjenice da je prvi broj otišao kao alva išl, 2 pouzdano izvesti — to je da popularnost tel je u najmanju ruku garantuje opstanak listu koji je pokrenut s izričitim ciljem da se njome, tj. televizijom, bavi.
Na kom će se nivou (ili nivoima) to bavljenje obavljati, ostaje da se vidi. Prvi broj ostavlja sva vrata i sve puteve otvorene: i Bitlsi, i Svetac, i do mači pevači i glumci, i pisma čitalaca, i mišljenja odabranih kulturnih i javnih radnika, i speci,alizovana 'TV kritika, i nešto stripova, mode, kuvarskih recepata, ukrštenih reči itd. Ne bi se tvebalo ču” diti nastojanju redakcije da sve to gaji i zaliva na svojim stupcima kako bi zadovoljila ukus i interes što više raznih kategorija čitalaca, odnosno gledalaca. Jer upravo je o gledaocima reč,
„TV novosti“, ako imaju ikakvu svrhu i perspektivu postojanja, zato su tu da bi gledaocima tele vizije služile kao programski podsetnik i kao dopunsko štivo, One će sigurno stimulirati interesovanje svojih čitalaca za pojedine emisije i za televiziju uopšte, dok će s druge strane, ako budu mudro uređivane, istovremeno nastojati da eksploatišu popularnost pojedinih emisija, glumaca, pevača, 8pikera i da o njima pišu onako kako se u filmskoj štampi piše o filmovima i zvezdama, a u sportskoj štampi o utakmicama i igračima.
Na tako izabranom putu stalno će vrebati opasnost srozavanja u jeftinoću i bezukus, ali je jedina svrsihodna odbrana od te opasnosti — budnost i istančano osećanje mere. Puritanskim odricanjem od popularno=zabavnog, štiva i orijentisanjem na stručnu kritiku i feoretske diskusije O društvenopolitićko-estetsko=-vaspitnoj ulozi televizije u našoj stvarnosti ne bi se mnogo dobilo, a izgubila bi se čitalačka publika,
Ne bi, doduše, bio suvišan ni neki časopis za ozbiljno bavljenje ielevizijskom teorijom i praksom — samo bi prethodno morao da se pronađe forum koji će takav Čagsopjs dolirati. Zasad je možda dovoljno ono što. pružaju kulturne rubrike dnevnih listova, ili specijalne TV rubrike poput one koju u ovim „Književnim novinama“ tako inspivisano i kompetentno vodi Momo Kapor, Uostalom, ako većina nedeljnih listova neguje TV kritiku, zašto da to ne čine i „PV movosti“? Gde ima me= sta za tolike, druge stvari, biće i za nju,
COMES U I%5. GODINI
U DRUGOJ polovini đecembra održana je sednica izvršnog odbora Zajednice evropskih pisaca (COME) u gradu Taormini ma Biuiliji, Konstatovano je da' je ova organipacija u teku prošle godine svoju aktivnost posvetila uglavnom učešću u raznim međunarodnim uianifestacijamh od kulturnog i književnog značaja, kao Što su, na primer, Ženevsk! susreti, proslav8 FUmunskog pesnika Emineskua, proslava Šekspira u \Bngleskoi, susret nekih evropskih književnika ~ lanova Comes:a MW BeoBradu prilikom proslaye dvadeselogodišnjice oslobođehja i razgovori na temu „Čo-
| Samo pokretanje „TV novosti“ PONE - da kod nas (kao i drugde u svetu) ima mešta štampi
PuLOVEKIJJL
TOOYI TT Ir
MM
VPA
|
oafupĆe, MMC No ~. MA kektuih # ADA O. li
koja će se baviti televizijom ~ baš kao što se druga specijalizovana i poluspecijalizovana štampa bavi filmom, sporiom, privredom, književnošću, modom, To opet ne znači da je odnos štampatelevizija iste vyste kao, recimo, štampa-fudbal ili štampa-svinjogojstvo. Televizija ne postoji Teza» vismo od štampe (u širem značenju, tj. sedme sile) kao što „postoje spolina politika, pozorište i džudo. Televizija dobrim avojim delom pripada upravo sedmoj sili i vrši funkciju javnog informisanja, taman kao štampa i radio,
Ono, pak, što proizilazi iz pokretanja i postojanja jednog televizijskog nedeljnog lista — š ovakvog, popularnog, svaštarskog i zabavnog, a ne stručno»teoretskog — jeste da štampa i televizija nisu nikakvi prirodni rivali, konkurenti, već na= protiv, da su upućene jedna na drugu. Kao u školskom primeru dfimbioze morške 'ruže i raka pustinjaka, mali ekran i štampana reč najveći efekat mogu da postignu savtadnjom na bazi podele poslova i uzajamne samopomoći.
Podela poslova odnosi se, naravno, na novinarski vid delatnosti televizije. Nije reč o strogoj podeli intereanih sfera, jer je izvesna mera poklapanja i ponavljanja nizbežna, nego o negovanju i razvija= nju specifičnosti medijuma (vodeći, naravno, računa o radiju, kao irećem, na svoj nain različitom medijumu), Ono što radio prvi javi, televizija će „najslikovitije“ prikazati, a,čštampa najiscypnije objasniti. U zemljama sa razvijenom, „stabilizovanom“ televizijom — gde većina domaćinstava ima televizor i gde su se ljudi oslobodili od prvobitne „tele-fascinacije“ — statistike i ankete pokazuju ne samo da ta tri medijuma ne oduzimaju jedan drugome publiku, nego naprotiv, da je stimulišu na praćenje i kombinovanje sva tri izvora informacije, pouke i zabave,
Kod nas, gde još velika većina imalaca fele= vizora nije izišla iz faze opčinjenog piljenja u čarobnu kutiju, tek je u stručnim forumima počela diskusija o tome kakvu Ve pomoć (osim objavljivanja programa, prethodnog pisanja o emisijama i davanja prikaza) može i treba štampa da pruža radiju i televiziji — i koji su oblici pomo= ći koju radio (osim jutarnjeg pregleda štampe),i televizija mogu da ukazuju štampi,
Praksa i iskustva „TV novosti” bez sumnje će obogatiti teoriju. U prvo vreme, novi neđeljni list
svakako će imati više čitalaca zahvaljujući tele= |
viziji nego što će televizija dobiti novih gledalaca zahvaljujući „TV novostima“ — ali disproporcija u uzajamnoj korisnosti ne mora dugo da potraje. Vremenom će sve više televizijskih pretplatnika i | njihovih gostiju prelaziti na. „selektivno“ gledanje, a direktna ili indirekina preporuka u novinama šta da gledaju imaće sve većeg ujleaja, EG)
Moć „idlotskog fenjera“ (kako je u nastupu jeda i razočaranja televiziju nazvao jedan engleski kritičar) neumitno će se svesti na jednu realnu i
razumnu meru, Poput pozorišta i filma, televizija |
se jednog dana može naći u situaciji zvanoj „dru- s movi će poželjet Turaka“... !
A tada Če dobra, stara štampana reč biti tuš da pruži podršku, da posavetuje i uputi, i da vratiš Turke drumovima. :
vek peva posle vala” Meji su tom prilikom vođe| susret italijansko jugoslovenskih pisaca u italija skom gradu Čitađel, itd., itd, Za 1965, godinu je « \učeno da se, iz praktičnih, otganisaelonih i druh razloga početkom juma održi u Bimu general skupština. s tim da se, pored izbora nevih orB& ove orgahizacije. predloži i izmena statufa,
Od drugih važnijih \aktivnosti za 1965, i ĐOče, 1966. godine predviđene su slodeće: u aprilu ove 86. ne sastanak redđdaktora glavnih evropskih “revija Jugoslaviji (ovaj Bastamak je bie predviđen ga })j 1964. godine, pa je iz organizaeiono-tehničko-malj_ ialnih razloga bio odložemj, mw avgustu festival b_ vije na MBalatonskom jezeru u Madarskoj (rpđi Mo poznatom festivalu koji je ranije Đdržavan SWke druge godine u Belgiji u Knok-Le Zitu, B sada Ćepe jednom održavati m ovom bĐelMijskom aBradu, a dgi Đut ma Balatenu)i U ĐFVOJ Dolovipi sepljembra Bg. godine učešće članova wrganivacije Ba Ženevim, susretima; u drugoj bolevini seplembra, u Ohyg
ž | j | i : } | - š} i Pošto je naveo ko ie (Savezna skupština, zatim | i : : i ; š i i i : : : : i i
ŽIVOT OKO NAS.
|P,(RPA|
Ljubiša MANOJLOVIG,
Neka smo mi samo živi i —_ zdravstveni
NAŠ MINISTAR zdravlja Moma Mavković objavio ie u „Borbi“ od 27. decembra 1904. članak pod naslovom koji doslovno glasi: O primovorima „komercijalizaciia i đehumanizacija“ zdravstva. Tai nalo: doduše, botežak, čovek može da polomi je-ir dok ga pročita, ali to i nije tako bitno, jer za slačoej neHOC, a će naše zdravstvo. ve što je novo ne mora da bude dob-o., kad je dobro, samo zato što je novo. obi a ae no ra”hjm nevericama. teš'o se probiin, Mos ut dljivo na delu da se potvrđuje, da svi vid!m”. a bismo najzad poverovali. Pa i onda o zna đa li čemo SVI verovali, jer će se među nama uvek nai neko koil ie tako sazdan da „od celog Ahila vidi OZ PJ 15; Do se, podseća Ahila da vodi | svojo] peti, Takav j vot 0 životu sa svim, i svačim, Ja SEVOORJA IAN
jm, >
Kongres) i u kojim važnim dokumenti dršku novom sistemu poslovania Na Ćao 8fanova, Marković jie ovako nastupio:
„Ovom prilikom želim da se zadržim na nekim · „kriHkama“ sistema po ćoškovima i koje mogu da uneju izvesnu smutiniu, 2bunu. zb”ku (zloupoiee= bljavaju se, iskorišćavaju ili slabosti u sprovođenju slstema ili se istupa s nnjieftinijom demasovijam)Ovi „kritike“ se svođe ili na preuveličavanje izvesnih slabosti i grešaka koie su uočene u telu sprovođenja sistema ili na ieftina demago*ka polemissnia o „komerviializaciji“, odnosno „dehum”n'zac'ji“ zdmivstveme službe u novim slovima semostalnog uprivlianja i finansirania, Za*e4ni*ko svim takvim. „kitikama“ je neđostatak konstruktivnosti i do> byrlh namera (podvukao J1,i: M.\,“
U Markovićevom članku ima niz uverlilwih re< čefica koie govore o vrednosti novo sistema i nje=gofoj životnoj opravdanosti u soc'jalisti*kom društm. Međutim, toi ubed!iivosti nima!o ns doprinosi svenie skoro svega Što se proliv sistema iznosi, ni ćoškarsku kritiku lišEnu dobrih na; me? a, | |
| Takav mašin je, mislim, veoma nezgođan. On me dovesfi do toga da se o novom sistemu uhiša saki drugi razsqovor, pn da u tišini slušamo jedino gas Mome Markovićn. Ovnkay' i | „Osnovne šlahosti u sprovođenju sistema su šaWonizam, neđovotna pvipremlienost, brzovletest, OOOMa i da i sližnmo, Ako se tome oda slebn evinmeiin i međovoTina komtrnln, zatajiyanie rnda or= ana društvenog ubvavlinnje, onda su i rezultati taWi dni bi bolie bilo rnd'fi na stari način nego na tobže novim principima“, | TI ovakav: | „Sistem đohotMWa, Đo kolem ave veći broi rdravtvenih ustannva nosMwie, dno ie dob:e poroltafe“,
Na šta li bi ličilo r=đ hi se sana nnšen nehn"da ivrđi da ie ommi brvi, WriHčki glas MaArhkovićšV, išm dobrih
PSTHOLOG Mihajlo Tvifunović nr'p"em'o ie ?B tamu studđiiu o psihoelomiii privredneg r'minala, Prema tome, ko su, kakvi su i haho se pnonančej, Trifunović je tahozvyams privreMne kyimimnlee podelio na: apostole, mahere, neurotilre i drug>ve., | „Apostoli“ i „dvugovi“ su pnosebnn mppimlivi., š|Oni su i naročito oonsni, ieP mnšloehže ”mvarniM FVOju sredint. „Apostoli? se boensBaiu wmeomn čednmpn i s |skromno ističu svoju čistu prežl!ost. .D uov' takosđe igraju na kartu svoje prošlosti, eli i sadnšnieg čvrstog po!tičkoqs stava. Kad tako stvore veštnčku s maqlu, vrše falsifikhate, oronevere, krađe, S vreš mena na vreme molitičici formi o ovim mešten*a– E činama dniu. člembilinom ozveničene vrlo dobra mi~
šlienje. Da bročitaiu člamnvi Mnlek'iva, da vide Va> kav valinn čovek živi međ nilma. Dok iedno# dana sva ta uvnmžema mišlienia ne stimmu red istrao suđiju. Da i on čita. 1, čitajući, da se čudi i ti. OJ ii
wamera?
PON: 1 JA
Drama
NOVINAR Niko Kadija zadužio je javnost, obaveštavajući o merilima koia se primeniuju prilikom dodeliivania stipendija u Bosanskom Novom, ,
Rosa Milinović, dvađe:etovodišn'a b'agajnica fabrike „Lignošper“, učenica donisne Srednje upravne škole u Zagrebu. tražila ie od SVOE preduzeća
| da joj naknadi deo: školskih trošknvm, Odbiiena je
uz navod da preduzeću nisu potrebni službenici sa takvom školom. Ali odmah posle toga preduzeće je sklopiloe uđovor o stinendiraniu jednom mladića, za tu istu školu. i te sn stalnom mersežnnom stinendiiem.
Resa Milinović niie stvar mola da razume. Kad je prekestovalam, 6bjasnili su joj da je stipendirani mleić dete borca, .
Mladđićev elae borac živi tamo, je on borvae njje bilo teško proveriti,
· Zanimliivo ie ielino da je i Rosa Milinović dete beren. Ali, na Žalowt, horep s Weiim kao dn nešto nije u Yvedu, borea koji ne živi ni tame u Bognanr skom Novom ni bilo gde sem možda u uspomena” ma, borea knji je kao komnnrir čete Prvog bataljona Hrajiškog odreda, još 1942, godine — 3 P80.
i činjenicu da
Cemeg-8, organizovaće se skup oko 50 evropskih bjgaca u Štokholmu, na home će se raspravliati o temi „Problemi saytemene skandinavske leraturo“i U prvoj polovini oktobra meseca predviden je sastanak igmeđu afričkih ı eyrooskih pisaea u Alžipu (ovn še biti prva veća manifestaci!n ove yrste); M trećei dekadi oktobra održaće se u Pragu proslava Karelh ae, peka na koju će biti pozvano oko 20 pisaca sa ZaBpa" đa i 20 pisaca iz Istoćne EKvrepe: |. najzad. kB nnčetak 1966. godine predviđen je Okrugli sto koji bi ae održao u Budimpešti uz finansijsku i organizacionu pĐoemoć Saveza mafarskih Đis&ca, na koji bi tnaspraVliao o takozvanom problemu malih literatura, ndnosno o mogućnosti ilj nemegućnosti komunikacije 55 ostalim svetom malih jezičkih područia. :
U ioku 1965. godin”: osim toga, proslavyljaće se u Irskoj stogodišnjiga. rođenja velikog nesnika Jejfsa. pa će i Hm povodom Comes piti bofvpn a, preko svejih članova; uzme učešća | M ovoi manifestagriji.
RNJIŽBVNE NOVINE
6