Књижевне новине
x
Pavle ZORIĆ
O en PESNIK, pripovedač, romansijer i dramatičar Ulderiko Donadini, formirao se uoči I svetskog rata pod uticajem Antuna Gustava Matoša. Njegove prve pesme i priče pokazuju jasne tragove impresionističkog stila: uzdržanu SO kult lepe i zvonke rečenice, bogato S U Me GUSaia i lirskih razmišljanja. SS svojim prvim radovima, Donadini još ne progovara potpunim svojim glasom. Kreće se u krugovima boema, novinara i pesnika, koji se okupljaju po zagrebačkim kafanama i raspravljaju o problemima umetnosti, filozofije, politike. Svi su ohi, u većoj ili manjoj meri, zadojeni maloševskim idejama; veruju u estetizam. 'xUmetnost je samo onda dobra kad zrači čistom lepotom, kad govori o neobičnim i retkim osećanjima. Oni prezira tendencioznu Književnost, pesme u kojima se više priča i raspravlja no što jezikom simbola. đočarava izvesno duševno stanje. U politici, međutim, mnogi od njih izlaze iz „kula od slonove Kosti“ i izjašnjavaju se za jugoslovenske ideološke koncepcije.
Ali na ovu generaciju najmlađih pisaca koja stupa u književni život uoči 1914. godine, počinju postupno snažnije da utiču i pisci drukčijih profila i orijentacija od Matoševih: Kranjčević, Vidrić, Nazor i ostali. U početničke stihove, feljtone i priče mladih ulazi dah bunta, prkosa, nezadovoljstva. Tihi i setni matoševski im-
· presionizam polako iščezava. Svet tuge, čežnje, slatkih sanjarenja, raspada se; počinju da odjekuju drukčiji tonovi. Otprilike u isto vreme kad izbijaju sudbonosni istorijski događaji koji će izmeniti tok budućnosti sveta, književnost beleži podzemne potrese čija grmljavina dolazi iz dubina. Melanholični dozivi i čežnjiva uranjanja u oblast lepih sećanja pripadaju već prošlosti. Krik, jecaj , uzbuđenje duha, panično predosećanje da se tle koleba pod nogama i da se otvaraju ponori: to su vladajuće teme ekspresionizma, bliske i Ulderiku Donađiniju.
|. Tako ima svoje simpatije, svoje istomišljeni-
ke, svoj program, Donadini ne želi da uđe ni u kakvu školu. Taj obdareni mladić nagrižen od rane mladosti tuberkulozom i nervnim krizama, želi da ostane sam, jer, kako on kaže: „Svako društvo nastaje iz slabosti pojedinaca“. Po izbijanju I svetskog rata austrougarske vlasti pozi-
vaju ga u vojsku, ali ga oslobađaju kao nesposobhog. Groznica Književnog stvaranja već ga celog trese i on se baca na posao: pokreće književni časopis .„Kokot“, čiji je vlasnik, urednik i najaktivnjji saradnik. Objavljuje knjigu kritika. „Kamena s šamena“, „Ide priče“, dramu „Bezdan“, romane „Vijdvice“ i „Kroz šibe“.. Razočaran, bolestan i sam, ne malazi nigde utočišta. Njegovi se politički ideali ne ostvaruju u novoj državi. Od privrženosti boemskom životu pravi smisao svoje egzistencije. Izaziva, napada sve ustanove i ličnosti koje pripadaju redu i zakonu. Smatra da jedino umetnosti, ima svrhe i u ime nje okomljuje se na sve ono što njoj he pripada. Umire u 29. godini života, u stanju teške duševne depresije, definitivno razoren tuberkulozom. |
Prozni talenat Ulderika Donadinija bio je jači.od pesničkog. Govorio je u svojim novelama o mladim intelektualcima svoga naraštaja koji su naglo ušli u evropsku kulturu prvih godina
A ZZ77
POEZIJA POLA ISPIT PRED MASIN
Nastavak sa ". sirane | čisto: mehaničkih, i od kojih se one koje lektor najzad na tipske poetske kalupe
rici asocijacija, odabjiraju „samo usvaja s obzirom date unapred. Pre bi se, možda, koncepcije Pola Valerij
moglo ovde podsotiti na a o poetskom stvaranju, koncepcije koje baziraju na racionalnoj analizi slika i metafora, po izboru. Po Valeriju, stvarati, izmišljati nije „ništa drugo do odabirali. Po mjemu, pisanje jedne posme prolazi kroz hNniz varijanti kojima nema kraja, kao što. Lconardovom slikanju u stvari nikada nije bilo kraja kod rada.na jednoj slici. Slika” bi bila „završe“ na“, po uobičajenom mišljenju, za Leonarda samo zalo Što je on od slike „digao ruke“. Slično po Valeriju, i jedna bi pesma bila go· tova, samo zato što se pesnik umorio ili rasejao, i nije mu više staio da nastavi rad na njoj. Inače pesma bi mogla da se piše i dalje, do u boeskvaj. Tom načinu pisanja pesao bih zaobišao da kažem, mašina „Kane bi bila na odmet. Da je, na primer, raspolagao nekom svojom „Kalibi verovatno napisao manji broj pe: (onoliko olprilike koliko je Breton, DpiGaci isutn muelodom, objavio u svojoj prvoj zbirci MWront de pielć), ali bi napisao mnogo Hnge:nantnije i dublje od cnih koje je nar:300 i objavio. Zar on nije rckao: „Smalvam da jec izbor "bliski rođak invencije i da se razlika svodi možda na razliku između jednoslavnog i Složenog. Postoji izbor, postoji samo izbo kada je skup mogućnosti skup jcdnostavnih prečmeta ili definisanih ele moenata putem jedne jedine ošobine, koji se može odnosili na jednu gamu, kao što su boje. U tom slučaju, mi iražimo da se stavimo u takvo stanje da naša odluka bude automatska; mi tražimo da se nađemo u nekoj V
ma, zašti liogat
Pot Valeri %0m"“, Ć)
Ob.
ra
Fi
KNJIŽEVNB NOVINE
iB0Layenaljayma| ae
9VahiIlašTI
vsti tropi-
iz starih dana
našeg veka, upoznali se s {filozofskim idejama Ničea, s delima Dostojevskog, francuskih i nemačkih simbolista, Ovaj nagli prodor u jedan mov red shvatanja i doživljavanja, oni su osefili bolno, gotovo ftragično. Napustivši uske vidike provincijskog tavorenja, bili su odjedanput bačeni u bujice Ničeove tragične misli, u košmarne vizije Dostojevskog. Duhovno vrenje, obeleženo tolikim protivrečnim i složenim shvatpnjima
'delovalo je na njih opojno i silovito. Donadini-
jevi junaci razvijaju tezu o kulturi koja uništava duševnu čvrstinu, razara nerve i vodi u bolest. Oni su svi manje više u neurasteničnim stanjima: klonuli, umorni, usamljeni, skloni s vremena na vreme grozničavim zanosima. Donadini ne opisuje stvarnost mirno i bezlično. Iz ugla njegovih bolesnih junaka ona se ukazuje prožeta nekim temperaturama koje čula normalnih ljudi i ne osećaju. Halucinacije ruše okvire jednog svefa izgrađenog na razumnosti; otuda sve počinje da izgleda abnormalno, zbrkano i besmisleno. Roman „Kroz šibe“ pokazuje Donadinijev u-
nutrašnji i spoljašnji život bolje nego ikakva .
njegova biografija. Celu svoju literaturu izgradio je na strasnoj mržnji prema duhu malograđanstva. Roman „Kroz šibe“ najbolje izražava njegov prezir prema filistarskom načinu života i mišljenja. 9
Junak romana „Kroz šibe“, mladi novinar i književnik Martin Semić, predstavlja lip intelektualca, boema iz I svetskog. rata. Beskompromisan, žučan, pun prezira za sve životne konvencije, on prolazi kroz različite faze duhovnog razvoja: isprva je materijalist, pa onda mističar. U toku rata napada pristalice austrougarske monarhije; žigoše izdaiu i kukavičluk, verujući da će raspad carstva doneti pravedniji i srećniji život; ali se ubrzo razočarava. Video je da se opet ponavlja stara priča o porazu čovečnosti: „Kroz redove naših bankara, trgovaca, posjednika, poživinčalih u želji za sticanjem sve većeg imetka, prolazi ponižen čovjek, od srca i volje za radom: ismijan, podrta odijela, kao kakvo čudovište, ili preostatak jedne vrste čovjeka što je već odavno preživjela“. Martin Semić je svedok čestih sukoba između majke i oca. Živi od male plate u redakciji jednog lista; žena koju voli pripada drugome; knjigu koju je napisao neće niko da štampa: sve sami neuspe8i... I on se sve više opija izgubivši svaku nadu da će naći put. Ali, njegov. put ne vodi nikakvoni
malograđanskom. cilju, On i nije nesrećan zZalo . alo! TRIO aa fefi aFijora;' nedidčan”" jev?i
što ne može napravi upravo stoga što vidi da se karijerizam svugde širi oko njega.
Ulderiko Donadini ostaje do kraja veran idolu svoje rane mladosti, večitom lutalici i buntovniku Matošu: odbacuje izazov malograđanstva i živi u bedi, nesreći, porazu. Postoje drugi butevi koji vode iz odbacivanja buržoaskog stila života, putevi odredđeniji, sa jasnijim berspektivama i ciljevima. Oni, na primer, kojima su krenuli Krleža i August Cesarec. Ali, Ulderiko Donadini ne vidi ih: alkohol, nervno rastrojstvo, agresivna mržnja na malograđane koja se
·iživljava u čistom poricanju: to je stvarnost u
kojoj je on živeo, u kojoj je nestao.
zma. Ali, predmeti su veom4 složeni, onda će se u nama pojaviti čitav jedam napor da konstruišemo Mesto noepristupačno stanje koje bi imalo da učini da u nama izazove, da iz nas izvuče jednu odluku isto iako nepotrebnu kao i u slučaju običnog izbora kad su u pitanju iednostavni elementi. Taj je napor polusvestan i maziva se inspiracijom“.
Zar Pol Valeri nije već tada u sivari pledirao, da ne kažem vapio, za jednim elektronskim mozgom!
Uostalom pesnici su oduvek bili prisiljavani da se obraćaju nekim automatizmima. Šta je, najzad, ta famozna inspiracija ako ne poziv ili prodor jednog takvog višeg aulomatizma; a šta je drugo dar do isto tako prodor jedmog nekontrolisanog od svesti automatizma, recimo, ako ništa drugo, a ono bar brzine uviđanja odnosa među stvarima, tako da brzina, koja se elektronskoj mašini pripisuje kao jednn vrlina, nije li ta ista brzina jednostavno 8g0voreći i vrlina i inspiracije i dara. Pa čak i nekim mehaničkim sredstvima, baratanjem s rečnicima i enciklopedijama, zatim tajanstven poluglasan let pesnika oko roja reči, reči koje su istovremeno i sredstvo i materijal, i jedini materijal i jedino Sredstvo pesnikovo.
Sećam se pisma u kome Malarme (još jc uvek u Avinjonu, i nema trideset godina) traži od svog prijatelja Lelevira, pesnika i egiptiologa, neke vrste živog arheološkog rečnika —e sonet „C'est purs ongles trčs haut...“ skoro je pri kvaju, i u kome najneočekivaniji slik „ptyx“ Što treba da imenuje taj „aboli bibelot diinanile sonore* već stoji na kraju prethodnog stiha — da mu samo javi tačno značenje reči „ptyx“, za svaki slučaj, ako nekoga bude mučio njen smisao, a Malarme, iz konteksta se oseća, laj slik i tu reč mne bi više, izbrisao ni za živu glavu, pa čak ako bi se desilo da se
Srboljub MITIĆ ~, Kata
Moto za bitku
ADIRE mezadrživpo raste provaljuje mi Čelo mozak ogromne kraste na pamćemju Pomeraju se mudo se prestrojavaju Oblikuje se u, osakaćemu, sliku, Smrti ko u očima očajavaju. Preskočeni pređeli zla tumardaju, Po kostima oprobuđeme ćelije svemoći Pomiču se ukočeni sivi poskoci pod 'Pemenom, ozbonjavaju gluvi masivi Praistine vastapaju se suvi sedimenti Prošlosti Tascvetavaju se pod, veđama Latice slutnje tupa tišima tajne Rasprsnuće se ma zubima čežnje Uvećavaju se Zaklonmile mi lice oči Yastuće Mogu da vidim, anđeoski približavaju se Urimovana sazvežđa Yeči kao letilice Pronose me čudesnim, galaksijama, Ova zvezda je silovana smrću vidim . Velike znake ma nebu ma zemlji I u vodi masrće mi Na. čeonu, kost kidiše kroz oči Pobunio mi se. život probudila se bolja Količina mozga pronašao sam centralni Koren sna zagrizao sam u Kkičmvu, Sadžine progovoila istima u kamenu Raznemuštila, se materija iskovala se U prvo slovo suštine sagledavam Najrodnije mesto besvesti probudiću je Četiri petine mozga spavaju
Nasleđe Ikara
RBaspadate od želja Smrt bilokakua
SEĆENI tabami Yasipaju Crvenilo pokreta
. Ovaj svet će se visoko podići
Na crmoj perimi podsvesti nadiye E Nezadrživo vaste zbija, mi ; pn Kro vw sečivo dobra mržnja ostoji Slabo mesto u wwačnoj Jormuli mištavila U igli vode
Zemlje
Vazduha i hlorofila
Zri dobra varijanta trajonja dolazi
Vreme duboke inspiracije patnje
Zemlja je zagnojila od mrtvih ova
Zvezda je ponižena ako je uslovljena Neminovnošću smrti postoje
Neporobljena prostranstva svesti -
Miču se sklopljena Krila Mozga zaoriće se glasovi jači od » Tupe jeke vremena otvaraju se usta +
Zdrave mržnje govorljivo izniču 3| Kosti iz zemlje ma zlatnom, Jovu, x 'Pečnosti smrt je docrtana opsema postoji X
Dobra mogućnost za skok iz mevečmosli Pesma se predugo od duše otimala Yvazayajući
Padajući za Yodmu,
Pobunu, mozga Yazlozži s\ rastući OVG Zoezda me može večito da osakaćuje Tađajući Mrtvi će materati zemlju, )
7T vodu, da progovore dobru reč
Nesm?rt misW će da se pretvore u ptice
Ptice će da magovore veliki
Mozak na bunmu, pesme će da razore gluve Zidime nemoći smrt je večito zločinila, Lopovski mapadala u tupom razdoblju između Pesme i pesme.
Čuje se zvoni ma bunu ma lužnoj
Zuoezdi -— groblju megde duboko y meni Dve zaljubljene supstance
Čekaju smrt u zasedi.
1965.
Koje se razmnožavaju Kao zvezde
I rasvetljavaju podsvoest Postoji dino MOGU
I nedorecivo ZNAM Postoji NADA
'(boli me krv od verovanja)
Sasečenmi Slična je samo smi Ži Prognani | Smrt bilo čija ivote ; . Pipaju jedini put iz sveta Velika je sramota w mozgu sam krilat večam |
Prokazanmi pesnici sd Prevelikim, očima Odleteli bi sa 2tezde Pretovareme leševima A Sreće kolju Ni vlasi puta
Ni wa, zemlji
Ni u vodi
Ni kroz kamen Postoji samo poslo
Jer smrt je
Za zvezdu koja je Svemoćna, w središtu Za ljude što se Večito ma bojištu
U ime pepela i meživota I kamenu, od, vodenja u telu
Čovek je i u mate?Ti Najsramotnije pokotYem
Kazaću MOGU
Kad se raspadnem od očajamja Kazaću ČUDO
Jer sam tako i Yođen
Oblik lobanje je
Namenjen da preobraća
Smrt je greška večnosti Opasna, sredokraća,
Gde život bude izdam
Umesto pYeporođdem
Postoji patnja kao O to 1 Pucanje kao prozor Tajno raspadmućeš sec Kazaću ja ŽIVIM U snu u Na videlu Ja MISLIM Proom, koraku ka slobodi O Ja TRAJEM Mozak je ma vrhwu tela
Postoji bilje kao Uskrsmuće kao Poruka O U poređenju s drvećem Čovek je srammo pbrazam Život ka smrti je Nezalečivo potrazamnm Postoji sam
Postoji patnja kao odluka o | Da se | Lepa zuezdo Ode u vazduh da še FEksplodiya da se Razveje da se Umakne s groblja Koje se bezummo v?ti
Bez lešina
Groblje Si
Smrti mož ljuti Zayrđaće fi oborem Zemljo prolepšaćeš se
Predodređenmi smrti i KEmibrioni očajavaju
Žalosna, ti je sudbina
Neprestano negde zakopavaju Ukočenog žutog čoveka } o Koji te je slavio .
Postoji mešto što je
Da dosegne i da odoli Uništivi život je uvod Neko će da preboli Smart
Pobednički mu osmeh U sebi razaznajem,
Neko će da izgovori bit Trebalo bi da se ukinu
U harmoniji življenja Smrt je ranjivi! Đandit
Nedostaju mi veči Koje u svemoć okivaju
Pyostorom, : U ime pada i smYti Mozak zaboravio. . O
O Nešto jače od meminovnosti 'Nedbataju}vmi Yirhe
Istorijo i kamenje ti se Nešto kao Kojima biće pokohem
Smeje Reč oko koje bi se Gyob ! Jer je manje mevečno od Smisao okretao AO 3
Toga stvo?nitelja Postoje teči O - NEBOL
Ljudi strašni NESMRT i Ljudi podli i NADSVEST Skrti
U ime čega li se Postoje veči
njeno značenje u toku ' vekova izgubilo i nestalo, kao što Adam u „pravom“ Raju obavcštava Dantea da je nestalo jezika kojim je, kojim se govorilo u njegovo vreme u „zemalj-
skom“ raju. Sećam se išto tako ushićenog divljenja ne-
kih prijatelja, pre toliko godina, nad nekim
Ujevićevim stihovima u kojima su blistale dve, činilo im se, nedokučive reči „nepente“ i „nelumbe“. Divljenje pred ili nad erudicijom pa prema tome i pred erudicijom pesnika, ispunjavalo me je uvek nekim neprijatnim i podozrivim osećanjem. Dublje su bile vrline Ujevićevog pesništva, da bi bilo, potrebno isticati njegovu oerudiciju. Bilo je dovolino otvoviti Petit Larousse, otvoriti ga na stranici gde se nalazi reč „nepente“ pa da na suprotnoj strani, između mnogih, ravnomernom i doslednom svetlošću crmo istaknutih reči, nađete reč „nelumbe“. Više od erudicije, vredeo je onaj pesnički tropizam o kome govori Valeri, da u taj mrtvi rečnički .materijal unese dah života, i da pretvori u magiju i fascinaciju i ono što je izgledalo samo monotona i banalna traka azbučke veštine.
Mogao bih tako da nastavim. To bi bili možda samo argumenfii da ta „„Kaliopa“ koja Dravi poctičnosti neće nikad da ubije Dpo-
čziju. A, ako je ona već ljudsko delo, zašto ne bi mogla da pomogne i pesniku.
Najviše mc zadivljuje, ako je već rež o divljenju, u tom famoznom elekiričnom mozgu, činjenica da “on bez, greške, besprekorno, savršeno, izvanredno ' fačno, minuciozno, hladno, bez uzbuđenja, bez one čovekove usplahirenosti koja mu često prekida dah kad mu je to majmanje potrebno, najmanje korisno, najmanje za njega dobro, i najmanje lepo. Setite se samo kako je taj elektronski mozak pratio, baš onih dana koji su lek prethodili tom za
Postoje zvukovi koji oživljavaju
Da li se to smydljiva magla di
Sa neke zvezde ma kojoj
HRAM TAJNE je razorem e
Neko će materati 2vezde iDa se približe. i 1965.
A ZO 27. AAA AAA AJ AVAZ AAA ATA OZ Zi AAA AAA ZA AAA/A A/V ZA A/VZZAAZZ AAA AAA AAA A AAA AVAZ A/V AVA AAA AA e:
Ž E inostrane i
mene nezaboravnom datumu, toj subolti, 4. sep-
tembra 1965, poslednjih dana dakle meseca
avgusta, pratio let Konrada i Kupera i obaveštavao svet kako je — u foj jurnjavi od neznam koliko kilometara ma sat, jedan. nervozan, ·
drugi raspoložen, jedan drema, drugi jede ili nema apetita, kako im brađe brže rastu Nekako kao neki njihov anđeo čuvar. Kao da je najednom faj jadni izanđali fantazam· anđela, rođenog u strahu i trepetu prvobilnog čoveka, najednom stvoren od
Neko će da se domogne 6,
·Reči:-koje: ubijajurntrsoi sasncei
itd.-
čoveka po nje-:
govim majvišim merilima, stvoren po njegovoj.
najcelishodnijoj slici. Anđeo
zna, čovekov demon. Ponekad. se pitam da li
kad bi mi pri ruci odjednom bio dat jedan ta-
kav mali, malecni „clektronski mozak“, koji
čuvar, ili, · ko
ne bi bilo dobro”
bi me svaki put podsetio, mene podosta raseja-"
nog, zaboravnog i nedovršenog, na neke moje dužnosti „ na neke moje stalno poduhvate ili mi možda kao onaj Sokratov demon, ponekad me čak lupio po ustima, kad mi tako dođe da vičem od nekog ludog besa ili neke muke.
Ali, nezavisno od filozofiranja koja mogu” prokletstva, !
da budu smešak optimizma ili ostaje da će čovek, da ću ja, . odsad nositi trašnji veliki šarmer, neki budući Prever, neka prva violina pa — slike poezije
svakako, u sebi
čelo buduće „duboke ispod svog pisaćeg pred kojima ga obično fotoreporteri slikaju, da li iza tog lažnog a
poezije,
gleda kroz brozor, otkucava asocijacije, slike, metafore, ravnomerno, i ravnodušno, i „savr-
šeno, onako kako joj se već programira, pocme ·
lakog žanra ili dubokosežne pesme iz samih temelja, iz samih petnih žila neprekidne i ne-' prcsušne Inspiracije poezije. Nezamenjivi ostaju.
ipak ruka koja će ih potpisati, i dah s kojim će jh izgovoriti, naglasak, onaj naglasak Koji: nijedna mašina ne ume, ne može da nađe. >
Dušan Matić"
, propuštene' govorio samo: „Ne“, ·
nepodnošljive
neizbrisivo podozrenje da li su-.
; / 0 ai hoću da kažem zabavne poezije, ali isto tako i onaj bu-· dući Mišo, pa čak i sutrašnji Byrefton, violon-:} : 062Zi ne poseduju, stola ili iza rafova knjiga,”
; zida knjiga, ne vode neka · tajna vrata. u odaju u kojoj „Kaliopa“ no prestaje da radi, i kad pesnik spava i kad pesnik:
y
9