Књижевне новине

KRKA

TEŠKO JE pomiriti se sa činjenicom da” jednom tako značajnom piscu kao što je Veljko Petrović do sada nismo imali knjige koja bi, kritički radoznalo i istorijski pouzdano, situfrala. mjegovo delo unutar naše nacionalne književnosti. Još je teže, čini mi se, izbeći ose ćanju · jednog, da tako | kažem,” nacionalnog stida. koji odjednom „obuzme svakog mpoštenog KMmjiževnog poslenika kad se nađe pred velikim delom Veljka Petrovića, Taj stid proizlazi, reklo bi se, iz gore pomenute Ižinjenice da jedno šestito delo nema odgovarajuće Kritičke.interTretacije, to jest, .da mema, da nije bilo, sređene, pregledne istorije kritike misli koja se odnosi.na život ina Veljka Petrovića. Ovim, razume se, ne potcenjujem mapore i rezultate proučavalaca i kritičara, koji su sa više ili 1 KR nje uspeha, u toku punih šest decemija, pisali o:nesvakidašnjem stvaralačkom elanu našeg sad već sedog književnika; ja samo Wiukazujem ma jednu praksu koja se u nas, iz decenije u. đecemiju, ponavlja· kao da je deo naše vlastite sudbine i sudbine cele naše literatuve, istovremeno: čekaju se godišnjice i jubileji, nagrade i izvannedno važna priznanja, da bi se dobila nekakva, studija ili, izuzetno, zbornik MKritičkih tekstova, Mišljenja sam, i ovo je prilika da misao kažem bez ustružavanja, da prave Kkulture a bogme ni literature nema, niti će biti, sve dok se maše macionalne vrednosti me budu čuvale onakc kako zaslužuju, sve dok: u mašoj- istorijskoj svesti mne budđu Živo pwrisulne i presudne za buduća poređenja' i ramgiramja, xak:Ve stvaralačke potencije kao što:su' stvaralačke potencije Veljka Petrovića.

· Zato svaki pokušaj đa se prouči, afirmiše' i kritički preispita stvaralaštvo Veljka Petrovića, doajena naše literature, uistinu izaziva radoznalost:i pažnju, meku, mazvao bih je, apriormu sirmpatiju koja se, tako' reći, samoinicijativno organizuje pred delima velikih i najvećih. Nije u pitanju samo mpijetet prema ovom našem nacicnu; njegova. raznov?isna. kulturna. i stva“alačka aktivnost daje povoda i inspiracije za obimme eseje i oglede. U našoi bližoj istoriji literature skoro da nije bilo ličnosti 'o kojoj bi se, s više prava i sa više razloga, dalo, pisati. a Takav jedan zaključak naroito se mameće pošle čitania knjige kritičkih tekstova o Veljku Đeitroviću koju su brižljivo i sa ljubavlju mpriređil Požidar Kovaček i Draško Ređep. Namera sastavliača ove neobično kcmponovanme knjige. beszumnie jc ispravna: da današnji čitalac pobliže upozna maWkaminu ličnost našeg knji-

ževnhika i, istovremeno, kontinuitet sritižke mi-

TIMA U ZBIRCI Nade Iveljić jedna pesma. koja je, mislim, zngsajno ma početku citirati mne foliko kao jlustraciju njenog pevanja "koliko zbog toga Što idejnim Rkomtrapunktom na kome še femelji može da obuhvati dva tipa pesničkog postupka o kojima će biti reč. A. možda i zato šio dokazuje da jntelektualna svest, O. poštojanju jednog problema ni po čemu. još nije garamtija njegovog umeftmičkog savladavanja, prevazilaženja. Ta je pesma „To je dsto“: ,

, Oe To je isto: prebrojavate li male stvari

- koje su zaokupile život, nemoćni, 1 da ih, u. savršemu, cjelmu, sastavite . . a pokretom, Tuke, srca Hy :OKG e r2%JR } 1 te tričav i sitmice zbog kojih mislite da ne možete živeti ) svoj veliki žipot ili taj isti veliki život razbijate da, biste kaswije živeli od mrvica . U razbitom žrcalu da biste ogledali .„glodali dio po dio 55Og krnjeg lika, i Obe uzaludnosti, obe zablude, obe krajnosti najzad, u kojima i na koje mmogi, pa vi umetnički život može da se protraći — pesnikinja je toga očevidno svesna —— karakteristične. su kao pojave koje omogućuju uopšten azgoVOT · u istoj onoj meri u kojoj su karakteristične za konkretne slučajeve. Jedino tako, uostalom, kao razmatranje postupaka. koji imaju, a” imaju je, široku primenu, ovaj razgovor ima' smisla. * * *

To je isto: prebrojavate

Ne znam uz čije bi pesništvo isteklo iz pera ženske ruke — a današnja naša. poezija ne može da se bpotuži na odsustvo predstavnika nežnijeg bola — bolje pristajao atribut „žen“

________ ______ ___ —

KNJIGA PESAMA slovenačkog pesnika

Poe Krakara nosi u sebi veliku količinu stva” valačkog ruda i napora da se „pesnik OSROLa čistog pesničkog izraza 1 da. što nepošre nije iskaže av sVOJ unutrašnji svet, Svoje DOTA doživljaje koji se u njegovoj. SVO SadŽ 294 teško“ kristališu u definitivan lirski oblik... ivai pesnik polako piše i stalo mu je da :: 12003 prečišćenim pesničkim jezikom 1 da ostavi ae presivarni utisak da kroz švoju poeziju 20600 ge lične impresije o životu koji mu vrlo e au · miče iz. vidnoga polja i guši se u dalekim teški · i gobnim uspomenama. i clib ) ; OPDUMN Loša, Krakar se suočava sa apokaliptičnim događajima iz rata, sa onom. jezom koja nikad ne prestaje već krupnja i bOBtEC 8 se pretvara U progoh, u trajni nemir, u Or _ Zbog intenziteta uzbuđenja i nemira ; Ola njemu „izazivaju sećanja na rat:ova je OE vrlo: emotivna i misaono neobično. pro e | Pesnik u njoj iskazuje sebe, svoje nemire . će, SVOje. } i 7 OBSROR. : sa ispomenama, sa onim TRG ki nucima u kojima je preživljavao intimno e l e nje samoga sebe u sebi i u vremenu. ae 7: rečima u ovim poetskim "vizijama 'Kra rar ie gustim i neraskidivim nitima VO za Bore trenutke svoga detinjstva koje OE a i _ vek uhvaćeno U bezizlaznoj . tesko: Vo o ae Jo ie i razlog što.se Krakar vrlo češ vra a OVI j temi, jer ona nosi u sebi posebnu Mak ražnju elkspresivnost, jedno fatalno, uverenje da. Žž vot u jednom trenuiku nije doživljen u &švome:pu

nom. intenzitetu i. zato postaje progon, potreba da:se dožiyi, da se O tome je sav nemir Ovos83, DC? je Oto rahje da se neprekidno JOŠ jednom .! OI i ća na ratne teme, jer doživljaj Bi KATAR isuviše snažni, isuviše potresni boja rade: zaboravio, isuviše su duboko zar KČ

KNJIŽEVNE NOVINE

bolove i tuge, iskazuje sebe SUO".

praznina u nama. u. nika i.njegovo moz:

sil koji se, u zavidnom vrememskom jntervalu, iOrmirgo ma hcrizontima Petrovićevog dela. Međutim, treba odmah biti načisto sa jednim, da ovaj brevijar kritičkih stavova, nije uspeo đa pruži integralnu sliku našeg pesnika, ohu, kako je nazva jedan kritičar, veliku fresku u kojoj se sve živo prepliće ujedinstvenu:·celinu. Doduše takav, sveobuhvatan, pristup ličnosti i delu Veljka PetroVica, Sa One strane gde je, po rečima Isidorinim, njegova umetnost zarasla za živo meso, i nisam (Očekivao; imajući stalno pred, očima taj nepregledni duhovni horizont našeg književnika, bilo mi je jasno da bi traganje za rezultantama njegovog stvaranja i bivanja moralo da se pronuži i proširi u mnogo obimniju knjigu nego što je ova Matičina, upravo, u knjigu koja će se lišiti ćudi alfabetara i rečničke tehmike.

„U principu ja' nišam protiv ovakvih Kknjiga,.

ali mislim da one dolaze na kraju, dakle, kao poenta, kao zrelost, ne samo kulturno-izdavačke situacije, već, što je mnogo važnije, kao zrelost kritičke misli u celini. Hoću da kažem: umesto đa bude siguran vodič, priručnik tako reći, kroz štivo (ne) napisane kritike i esejistike o Veljku

' Petroviću, ova, na wvoj način osobema knjiga,

postala je bibliofilska retkost, brevijar koji se ljubomorno čuva i krišcm pokazuje.

- Fragmentamost, je usud ove kmjige. Ne retko, naša radoznalost se iscrpljivala u opaskama, u zanimljivo izloženom stavu, ın neočekivamoj lucidnocsti mekolilkih: duhovnih veličina. Ni traga od one žive vafre mepotkupljivih saznanja koja jezgraju samo u celinama. Ja se ne mogu slo-

sko“ no uz pesništvo Nade Iveljić. Konstatujući to, svakako nemam na umu misaonu i smirenu zrelost, posebnu osećajnost, finu liričnost, psihološku delikatnost koje se mogu naći na relaoiji od Desanke Maksimović do Jasne Melvimger. A još manje na bogatom metaforičnošći transponovani kult „večnog ženskog“ koji izvire, recimo, iz stihova Vesne Parun. Mislim upravo na one osobenosti koje, obelođanjujući jedam banalniji vid semtimentalnosti, · vezuju uz taj atribut izvestan pežorativan smisao.

Duhovni stožeri oko kojih ova pesnikinja plete svoju mrežu su nekolika sa svom ozbilj-

nošću izrečema opšta mesta, nekolike trivijalne

istime, adekvatno ftransponovane, kod kojih nam jie teško oteti se iskušenju i ne upitati: „Ma. je li mogućno?“ Evo samo nekih: „Svi putovi

govu ličnu sudbinu i postali su jedna snažna almenzija njegovoga trajanja, U mnogome SU ii doživljaji bitno odredili „karakter njegove poezije, nametnuli su joj izvestan ekspresionistički šarm u izrazu, razdražljivost _ razgnjevljenost, ali i žestinu, c lo · sumračnu ponornost „koja izaziva nervozu i prkos, čuđenje i večno pitanje: da li je ovaj naš život od. vajkada samo besomučnn igra između sudbine i čoveka? Ako. jeste: postoji IP hegde njen. kraj? Sa velikim uzbuđenjem dolizi se. na pomisao, dolazi se do istine da se pravi odgovor na ova pitanja 'ktije u samom naslovu „knjige: „Umrite, mrtvi“. retro a

Kraj svih životnih igri treba videti u čovekovom kraju, čovek hoće da se oslobodi tih suludih misli i premišljanja 1 zato moli mrtive da umru u njemu, da- se oslobodi teških naslaga uspomena koje ga razaraju. To je i razlog što

Pepeo pod" zvezdama Lojze Krakar: 149776] |28 |

„UMRITE MRTVI“, zavod „Borec“, Ljubljana 1965.

jednu ma-

Brevijar kritičkih stavova ~

Priredili Božidar Kovaček i. ri Draško Ređep: „OON N at hok eca „KRITIČARI O e }

· VELIKU PETROVIČUĆ i AZ ANA „MATICA SRPSKA“, Novi Sad 1965.

žiti sa tvrdnojm, iznesenom.u predgovoru OVE knjige, da su talhve celime izuzetne, to jest, da su, izuzetni tekstovi Mija celovitost i širina 'zahvata. mogu da zadovolje sitroga; merila, Ne iweba čovek da bude ironičan pa da zaključi, odnosno uoči, u kojoj meri su mnogi stavovi mlađih kritičara, u stvari, proširene, pokatkad ·doista umešno obrađene, teme Jovana Skerlića ili Isidore Sekulić. Nije li taj podatak, da postoje tekstovi koji svojim značajem. prevamzšlaze' granice. vremena u kojem su nastali, sigura zaloga

jedne Knjige celovitih kritičkih tekstova O .

Veljku Petroviću?· ji ;

Istimi za. volju. svaki brevijar. pa 1 ovaj. razume se, ima svoih prednosti, i me ukazati na njih bio bi propust koji se nikakvom dobronamenrnošću ne bi iskupio. Pre svega, mogućnost da se rečnižkom fehmikom bblasiraju' najraznovrsniji stavovi, ponekad oprečni u svom konačnom. teorijskom izvođemju, doista su Velike. Time je zanimljivost knjige, tako reći, zagaTanftovana. I ne samo to: zaboravivši osmovne nedostatke, prelazite sa teme na temu, organizujete svoje male čitalačke prodore u neđovoljno ispitana područja Pelnovićevog dela i, sasvim iznenađeni bogastvom amticipacija i asocijacija, počinjete da verujete da je sve tu samo treba umeti naći. Taj otkcrivalački karakter brevijara kao da je ppva nadoknada svim primedbamxa koje sam naveo. : USNE

I doista: na marginama ovih fragmenata, nasilno, i me bez rizika, isfrgnutih iz onih napred pomenutih celina, poštepeno se organizuje jedam mozaik. kritižkih stavova, koji su, nema

forsirana

Nada Iveljić:

„PRAGOVI I STIJENE“,

· Anđelko Vuletić: | „SEDAM VJEČNIH PITANJA“, „Naprijed“, Zagreb 1965.

vode u isti grad“, „Nisko je upravo io. što se stidimo svoje ljubavi“, „Možda bi se' moglo kao sigurnu utvrditi zauvjek ljepotu .življenja kad svijet ne bi bio bun tolikih „provođa“, „Koliko zločin može odvratiti čovjeka, cd njegova puta to ne mogu izmjeniti trgovci“, „Bili bismo svi mi još obesnije lude da. se.nekce stvzvri mogu ponoviti ali ne, krug „se. zstvana itd, Ono što ne povuku „filosofske“ preteazije: veGim će delom razvući privatna, cmocicnalna. objaŠnjenja, pravdanja, praštanja i 'uđenja. Ili: srceparateljna šaputanmja s tezom i poukom: za predškolsku decu: ha laz

ft 0 E \ Vi, djeco budite dobri dok se Taman ne

š \ "O orahi Ti, seko, nahrani malen

ovaj besnik 'oliko intenzivno misli na mrtve

i smrt; smrt.je za njega jedna 'mogućnošt spaša, ali ne smri čoveka, već kobnih uspomena, čovek hoće da doživi unutrašnje prečišćenje i

da traje. Zbog toga se Krakar s toliko žestine i ,

otvorenosti Sšukobljava sa svetom u sebi koji je: bio fatalan, hoće tu fatalnošt"da' uguši u sebi i da samoga sebe dovede-đo saznanja da: se tragika ovaplotila životom.. Ali .jedno..je. ne» sumnjivo: potpunog isceljenja od bols nema, on je sveden u pesniku, u ljudima njegove g*neracije na jedan simbol — može to biti nan neprekidna nervoza ili pak, stalna strepnja od neizvesnosti, možda , naša. sklonost. ka „iuzi ili naša otvorenost za sumnju. Svejedno šta, Bi taj fantom živi u nama i kao pesma i kg) poraz, i kao psovka i kao ooomena, :

Zato. i kažemo .da je pravi lirski domen ovoga pesnika sažet u vizionarskom buđenju

šta, dobar. podstrek za dalja proučavanja. Šta više, u pojedinim fragmentima participira, reklo. e univerzalnija kritička formula, i ako.bi se tražila najsigurnija ocena, sudi estetički relevamtan i. književno — istorijski neporekmut

-— Onđa bi se on, uveren sam, morao tražiti U ~

onim zaista briljantnim, besumnje proročkim, rečenicama Jovana Skerlića. A taj sud, koji je Skerlić: početkom ovog veka izrekao, ostao jc do danas osnovni orijentir za skoro sve kritičare Petrovićeve poezije, | S

_ Uočivši u boeziji Veljka Petrovića duboko osećanje odanosti svojoj zemlji i jedno novo i originalno shvatanje rodoljuba, Skerlić je, na njemu svojstven način, efikasno kritički formulisao. pesnikovo opredeljenje, etičke i estetske kategorije njegovog dela. Pre svih i bolje od svih, on je istakao jedmu važni karakteristiku Petrovićeve poezije, i ja je ovde navodim da se ne bi zaboravila: u našoj poeziji niko nije bolje opevao onu večitu vezu koja postoji između zemlje. i čoveka, ono silno osećanje koje vezuje ljudske biljku za tlo iz kojega je izniklo i iz koga siše snagu,i život. Mnogi kasniji Kkrjiičari vraćali su se na ovu temu. Tako je po Tsidori, naš pesnik istinska reč zemlje, one iste zemlje koja mu je poklonila belu vairu duše i crvenu vatru srca. No, izgleda mi značajnija jedna. druga njena napomena: u pesmama, piše Jsidora, Petrović je filozofski određeniji, a kroz „Rodoljubive pesme“ provlači se. čak jedna r-otpuno opredeljena. nacionalna ideologija. ·

' Kada je u pitanju druga komponenta Petrovićevog dela, bo jest njegova pripovetka i prozni iztaz u celini, onda su, čini se, kritički sudcvi češći, raznovrsniji, i ako hoćete, precizniji. Klasična po vrednostima i realistička svo*'om Žživotnošću Petrovićeva proza je, po ırečima Dragana Jeremića, u stvari, veliki hram života i njegovih funkcija. Nije teško zapaziti, i to većina kritičara navodi, da Petrovića u tom bramu najviše interesuje čovek, Taj amtropološki karakter, Petrovićevih roza postao je csnovni mizacmi punkt eko koga su se, Vremenom, organ:zovale ·esictike procene njego~

Posle: svega što je rečemo, uveren sam da bi se, na Veljka Pelrovićn, s pravom, mogla da odnosi jedna njepova kvalifikacija stvaralačkog podviga Laze Kostića: pctrudio se da srpske muofive stavi u sveliudsku perspektivu,

Ja pozdravljam napor:da so:ti mctivi kritišii formulišu i književnc-i"toriiski odrede, pa makar to bilo i u. obliku kraikih dijaloga sn jed» nim cbimnim delcm. jev cno što se S ljubavlju urađi nikada nije: rđavo: {Pa

3: : Miodrag Jurišević

Mlijeko i kruh su ma polici

U peći složena drva

Samo potpali vatru, ali oprezno

I zaboravi da, mame mem, do dva. sata...

Ako/se'i dospe na prag jedne „velike“ teme kakva je prolaznost („Nije bilo ljepšeg parka“), atmosferu parka što prati promene na deci koja. provode bezbrižne đane u njemu, odrastaju i smenjuju se, narušiće mnoštvo isuviše konkretnih detalja, isuviše nevažnih elemenata stvarnosti. Gotovo je nemogućno u takvim

' Phomentima ne podsetiti se jednog teksta Pavla

Stefanovića u kome se iz iskustva govori O tome kako je jedna autenftična ljudska situacija, bez znanja njenih aktera snimljena. na magne tofonsku traku a docnije emitovama, njima samima delovala falš i Kkičerski. Umetnost jc odista. jedan (da li samo jedan?) stepem više od autentične ljudske situacije, jedan, u najmanju ruku. njem sublimno, koncentrisono i tehnički adekvatno izražen vid. Na stranu to što ostaje u oblasti čiste misterije zzšto se stihovi prekidaju baš tamo gde ih pesnikinja prekida, a ne na nekom drugcim mestu. Neki unutrašnji .ritam koji bi i čitalac mogao da oseti tu svakako nije opravdanje. „Tričave sitnice“, koje. bo vrednosti značenja pesama to ne moraju biti, i slučaju Nade Iveljić to jesu u mnogcom i zato što neuspeh teme đcprinosi i neuspeh tehničkih i stilskih sredstava. } fr ·. o: w 1 Taka "poezija Anđelka Vuleziča predstavlja 'Aniipod Toeziji Iveljićeve, onu drugu krajnost iz uvodhe pesme (.... ili taj isti veliki život

. nasbišafe“), 10 još ne znači da sc o njoj može

Nastavak Dba 4. strani

Bogdan A. Popović

: SV} <“, "n » (

teških uspomena iz rata: on je strastveni liriar onda kad traume Drogovore iz njega, a naočito Onda kad se slike prošloga rata pretope u slutnjc i strepnje od novih vratolomija.

:« Ovaj je: pesnik po svome temperamentu Te Peksivna· priroda, analitički je duh koji može mnogor da „oseti i lucidno: da, kaže; poseduje jaku :imagjnaciju' i gotovo · virtuoznu. sposobnost da pomoću slika, metafora i simbola oživi svoje jatimno. uzbuđenje, ·pretvofi ga uživi organizam koji .postaje „naš sagovornik. Upravo ta pesnikova. sposobnost da pomoću iezika UusDbDO> mene ·i domišljanja perobražava u živi i svakednevni,.švet - presudno, je uticala na to đa u njegovoj, poeziji, ima toliko drame. Zato život-u njoj grca, a na momente se utapa u tamne jezč i duboke letargije. No jednu činienicu ne, treb5s ispustiti iz vida: ove se „asocijacije odnose samo na: najnoviju.Krakarovu, knjigu. Međutim,.kad ic suočimo sa prethodnim njegovim knjigama. Osetičemo da je stvorena s nešto maniom stvaYalačkom vatrom, naročito u odnosu na zbirku Med iskalci biserov“, Dok ie prethodna knilga bila sva treperava u svojoj neobuzdanoj lirskoj ponesenosti ka višem i trajniiem smislu Zivota, ova jc u svojoj lapidarnosti izraza svedena mn osećanja čovekovoga bezizlaza iz rop='va uss0Omena. I Sp švome izrazu jie skučenija: u hjoj ima više nervoze i gnušanja, a maDje. ponesehosti ka stvaralačkoj jezgri živola.

Ako ovu knjigu shvatimo kao pesnikov obvočun sa samim sobom, sa svojim. uspomena+ ma.: kao„svođenje vlastitoga 'bilansa, trajania ma »ealne i razumne granice. onda. se. nednstaci, čisto estetske prirode umanjuju za onu količinu zfektivnosti koja se potkrala u izrazu koja je neminovna u trenucima intimne razdražljivosti.

Milivoje Marković