Књижевне новине
Jelena Cirković
Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta
JEDAN ODLOMAK iz Pravilnika o ovoj Gale· riji glasi:
„U Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta mogu djzlagati stvaraoci iz svih oblasti likovnih umetnosti koji svojim stvaralaštvom doprinose razvoju likovnog izraza, prvenstveno mlađi“,
Prvenstveno mladi... Jelena Ćirković rođena je 1910. godine, Činjenica da izlaže u Galeriji koja je prvenstveno posvećena mlađima, Oi o aktuelnosti i svežini njehe slikarske misli.
Godinama već delo Jelene Ćirković pleni svojim mirom i osobenom lirikom, stojeći po strani dnevnih slikarskih događaja, prolaznih mođa i uzvitlanih bitki. Ova slikarka pripada onoj vrsti likovnih pregalaca, koji na prvo mesto u svom radu stavljaju intimni doživljaj sveta, ne vodeći mnogo računa o tome da se Tazlikuju ođ drugih ili da izveđu ” revoluciju, jednu od mnogih slikarskih revoluoija koje nam švaka nova izložba donosi. Kao da geslo ovih platana govori o činjenici da je mnogo teže graditi, nego rušiti, mnogo brže diviti se svetu, nego prosipati gnev na njega.
Devetnaest slika, koje je Jelena Ćirković izložila na svojoj najnovijoj izložbi, pokazuju nam da je njen put koji se dugo vremena kretao u granicama „slikarstva situacije“, prekrivajući razgranatom „ornamentikom | „kvadrate tkanina na način blizak umetnosti Japanaca, da je taj put naglo počeo da se penje naviše probijajući se ka čvrstijim formama i sigurnijim oblicima. Izvukavši sve moguće pouke iz sli karske tehnike, veštine baratanja različitim lazurama i fakturama, Jelena Ćirković je svoje jedinstveno osećanje za čulne harmonije Uutopila u službu obliku, kome je arabeska potpuno, podređena, Njena najnovija platna otkrivaju nam i sasvim novo interesovanje za mogućnost kolaža, koji takođe nije shvaćen rušilačhi, već slikarki pomaže da ostvari neslućeno čiste zvukove i harmonizacije., Bez pompe i raskoši, bez obilja tehničkih novina, ovo slikarstvo vas nagoni da ga na prvi pogled zavolite i poklonite svoju punu pažnju.
Dok se većina slikarki trudi da iz svojih platana izgna sve tragove emocionalnosti i ne= žnosti, urođene njihovom polu, Jelena Ćirković,na, svakom koraku pokazuje da su joj trepelavo-ženstvene emocije dragoceno tkanje . za stvaranje slikarskog veza.
Somotasto, crne harmonije, oivičene umbrama i prigušenim sijenama, na čijoj se tamnoj osnovi svetle čisti akcenti, boje, komađi stare, izbledele hartije, i tajanstveno razlivene lazure, pokazuju nam jednu zrelu umetničku ličnost, koja pokušava da odgonetne tajne tame na jedan specifičan slikarski način, oslobođen literarnosti i anegdotičnosti.
Svežina kojom Jelena Ćirković to postiže nagoni nas da sa nestrpljenjem i simpatijama očekujemo njenu sledeću slikarsku avantunu,
Milovan Stanić
Galerija Ateljea 212
U TRENUTKU u kome je gotovo nepristojno baviti se figurativnim slikarstvom, Milovan Stanić, dubrovački slikar, izložio je svoje portrete i pejzaže u Galeriji „Ateljea 212“. Ova izložba pokazuje pre svega hrabrost da se sa pažnjom priđe ljudskom licu, ne plašeći se sličnosti sa modelom. Veoma škrtim i uzdržanim slikarskim sredstvima Stanić to postiže na jeđan posebno siguran način, koji svojom jednostavnošću može i da zbuni čistunce navikle da od slikarstva traže isključivo hermetične egzibicije. ; 7
Njegovo slikarstvo zasnovano na tragici vertikala i. oporim sivilima bavi se iznalaženjem najjednostavnijeg načina da se ispriča istina o nekom licu ili nekom pejzažu. Razumljiv i ljudima udaljenim od slikarstva kao i poznavaocima, Milovan Stanić se svojim slikarskim stavom izlaže opasnosti da bude napadnut iz istih: raz> loga iz kojih se napada predstavnik francuske figurativne škole Bernard Bife.
No sve više se približavamo vremenu u kome će se sa istom pažnjom vrednovati i aDštraktni i figurativni slikari, merilima koja ne» će zavisiti .od njihovog izbora, već od količine juha i snage uloženih u slikarsko delo.
Zbog toga, ma kako izgledalo čudno delo Milovana Stanića, njegove tragove je potrebno tražiti u medđiteranskoj jasnoći misli, koja ne pati od suvišne tajanstvenosti, već svoju panju poklanja isključivo i u prvom redu naporu da se vizuelni događaj ispriča što je moguće jasnije i jedostavnije. |
Posebnu draž ove izložbe predstavlja izvesna dokumentarnost, koja leži u izboru ličnosti koje je Stanić portretisao.
Dubrovačka lica, lica glumaca, pročelja statih zgrada i čudni uglovi Dubrovnika, građa koji smo navikli da vidimo obično na jeđan prilično fipiziran način, poklanjaju Stanićevoj izložbi posebnu draž i zanimljivost otkrivanja jednog novog sveta, pitoresknog i čudnog,
Milovan Stanić nam se predstavio. kao vešt crtač, dobar poznavalac mogućnosti boje, psiholog i znatiželjan umetnik, čije se, intetvesovanje proštire u okvirima figurativnog, čineći od njega retku, sve ređu ličnost u našoj umetno~
sti, ličnost portretiste. CK. M
6
. Sudbina linansirania
Kmjiževnih i kulimrnih listova i časopisa
NASTAVAK SA 1. STRANE) sz: IAA NEE : KOsS0 i
u jeku privredne veforme, kad ni pre mje nismo mikako mogli čestibo da, kako se to obično kaže, „uhvatimo bika za rogove“, stvar je za sebe.
Čini mi se da bi, u fazi kad su, kao što rekoh, dosađašnji fondovi ugašeni, najnormalnije bilo da se sredstva iz poreza ma autlorske honorare nekako izdvoje i upotrebe u isključivo kulkume svrhe, a me da ostanu mi bilo kom vidu fiskusu. Verovatno da ni ta sredstva ne bi bila dovoljna, ali bi im zato svakako trebalo dđođati i prihode koji se dobijaju od dela naših i wtramih klasika, prihode koji već
godinama neopravdano ostaju izdavačima a da ni za dlaku misu uticala na smanjenje knjige.
TI to bi bilo dovolino za početak.
cene
Stipe ŠUVAR urednik „Naših tema“
Vlatko PAVLETIĆ | urednnik „Matice hrvatske“
Finansirati iz nacionalnog dohotka -
VEĆ SB NIZ GODINA ponavlja ista greška
da ulazimo u novu finansijsku godinu a da nam ništa nije poznato o finansijskoj bazi izdavačke djelatnosti. Ove je godine stanje utoliko neizvjesnije što su presušili izvori došadašnjeg Fonda za unapređenje izdavačke djelatnosti, pa se još ne zna ni koliko ni ođakle će pristići potrebna sredstva. Ređakcije časopisa moraju oko 1. prosinca dati u štampu rukopise za siječanj“ ski broj 1966, a još uvijek ne znaju hoće li za to imal! pokriće, odnosno kolika će biti dotacija. Držim stoga da bi trebalo najhimije in tervenirati da se utvrde sredstva kojima će u iđućoj godini raspolagati republički fonđovi za izdavačku djelatnost, jer bez toga otprije imenovane komisije ne mogu otpočeti s vrlo odgovornim dijelom posla — raspodjelom sredstava.
Čine mi se najlogičnijima prijedlozi da se
' za kulturu svake gođine odvaja određeni posto-
tak nacionalnog dohotka, tako da razvitak kulture dobija stimulanse u vezi s opčim napretkom našega društva, u razmjeru s povećanjem nacionalnog dohotka. Iz tako određenih i osiguranih sredstava bilo bi svakako Yelativno jednostavno odvajati određene svote za različite kulturne djelatnosti, imajući u vidu napose veliku važnost knjige u kulturi. A kad to kažem, onda ne mislim samo na muaterijalna sredstva direkino pretočena u izđavačku djelatnost, nego i na neodgodivu potrebu „mnogo izdašnijeg pomaganja javnih biblioteka. „Bez bogatijih stalnih konzumemata, kao što su npr. biblioteke, naša će izdavačka djelatnost biti
u sve fežem i težem položaju.
Neka javnost izgradi kriterije
ZAŠTO PITATE samo o financiranju književnih i kulturnih listova i časopisa? Samo nekoliko novina, i to zabavnih, pokrivaju troškove prihodima od prođaje. Svim ostalim no= vinama, listovima i časopisima potrebne su do= tacije. Jednima dotacije daju izdavači: no» vinsko«izdavačke. kuće, radni kolektivi, dru= štveno ~ političke zajednice, društvene i političke organizacije. Stručnim, naučnim i kul= turnim časopisima izđavači „su siromašni, i obično i sami primaju dotacije. Prodajom fi listovi i časopisi ne mogu niti će baš uskoro moći pokrivati veći dio svojih troškova. Njih treba i u budđuće financirati iz posebnih društvenih fondova. I fo obilatije nego dosad, Smatram da su priče o tome da u nas ima previše kulturnih, naučnih, pa i književnih časopisa neosnovane i neđokazane, Te priče
obično potječu od onih koji ne promisle ono
što u javnost izjave i koji, možđa, podliježu plimi primitivizma. Nedavno, prigodom rebalansa budžeta SR Hrvatske, republički sekretar za financije se u ekspozeu oborio — na časopise i naučne institute. Izjavio je da je i instituta i časopisa previše. Zar je to doista tako? Zar je ovo područje kulture i znanosti presudno za budžetsku štednju?
Koliko ja znam, časopisi društvo ne koštaju tako mnogo. A oni su potrebni kulturi i nauci svakog društva, koje hoće da kulturu i nauku čuva i razvija. Ove godine Republički fond za
unapređivanje kultumih djelatnosti SR, Hr-
vatske podijelio je svim časopisima i kulturnim listovima 230 milijuna dinara, Toliko danas
Husein TAHMIŠČIĆ urednik „izraza“
stoji manja administrativna. žgrada ili 3-4 km ·
asfaltnog puta..A da li je, potrebno,,i, kome, dokazivati da su časopisi i listovi nezaobilazni
činioci unapređenja kulture i znanosti, da..pr”..
venstveno oni omogučuju i održavaju kulturnu i znanstvenu komunikaciju i dđa bi bez njih i Kultura i znanost bile mrtve, okamenjene, mneaktuelne, nedostupne.
Prigovor: časopisi nemaju dovoljno tiraža, te pitanja: zašto ne posluju ekonomičnije, zašto se ne bore za čitaoce, zašto ih ne financiraju oni kojima su potrebni ja također tumačim kao izraze nasrtljivog primitivizma, koji ne da ne razumije nego se pravi đa ne razumije (dakle: licemjeran je). Usuđujem se npr. tvrditi da je 1.500 primjeraka „Naših tema“ društveno Dpofrebnije nego 200.000 primjeraka „Arene“. A razumljivo je da 1.500 pretplatnika „Naših
' tema“ ne mogu platiti toliko koliko 200.000 ku-
paca „Arene“.
Ali ja sam za štednju u časopisima. Časopisi treba da teže za svim ušteđama Moje su moguće. Na žalost: štamparije naplačuju koliko žele, autorski honorari su mak, ili ih ponekad i nema, poštarina je ukalkulirana u remtabilitet PTT-a itd. Časopisi su dužni priđobijati čitaoce, ne odstupajući, naravno, od svoje namjene. Prema fome: časopise freba financirati iz društvenih fonđova u republikama i opčinama. A ako je neki časopis društveno „nepotreban, suvišan, ili pa se ne može pomagati zbog „prioritetnijih“ potreba, neka se to i javno dokaže. Neka javnost izgrađi kriterije.
Očuvati Republički fond -
FINANSIRANJE književnih i kulturnih časopisa i listova u uslovima privredne reforme treba da bude izraz naših zbiljskih mogućnosti i potreba na sadašnjem nivou razvića našeg društva. Rekoh: „treba da bude“, iako znam u kojoj meri mogu biti pogubna rešenja koja proizilaze iz pukog frebanja a ne iz analitičke procene situacije u koju smo dospeli, koja nam je na neki način i nadređena i koju, najposle, nastojimo prevladati.
· Časopis „Izraz“ finansiraju Republički fond za unapređenje izdavačke delainosti i Izdavač-
ko preduzeće „Svjetlost“. Cilj finansiranja (sub-
vencionisanja) je dvostruk: prvo, da se omogući redovno i normalno izlaženje naše jedine revije za književnu i umetničku kritiku, i drugo, da se pokrije razlika između ekonomske i prodajne cene časopisa, tj. da se uskladi prodajna cena časopisa sa kupovnim moćima prosečnog Jugoslovena. U tom merljivom pravcu, za proteklih devet godina, sve je više-manje bilo u redu, Urednici „Izraza“ smatraju da i u uslovima privredne reforme ili, još određenije, u danima koji predstoje i koje, danas već, nazivamo prelaznim periodom, treba očuvati Republički fond za unapređenje izdavačke de-
latnosti, Ono što treba menjati sadržano je u zahtevu da se definišu kriterijumi po kojima ovaj list ili onaj časopis ima udela u sredstvima Fonda. Drugim rečima, vreme je napokon da finansiramo ostvarene i zacrtane programske
· nih listova
orijentacije književnih i kulturmih časopisa i WWiWDa"d Ge:pUk naslove ili, što je jOš. gore, naviku određene grupe ljudi da po svaku cenu izdaju nešto kao list ili mešto kao čašoOpiš, . "U uslovima privredne reforme urednići „Iz“. Yaza“ vide šansu za proširenje materijalne Os» nove onih časopisa i listova čija su ostvarena i zacrtana programska nastojanja u Wkladu s. povešnim interesima naše kulture, književnosti i umetnosti. i o Ovo je prilika da ukažem i ns dve protivurečnosti koje prate časopisni život u našoj žzem1ji. Pinansirajući čašopise mi na pošređan način subvemcionišemo monopolistički položaj velikih grafičkih preduzeća i u velikoj meri snosimo troškove niske produktivnosti rada u njima, Stvarajuči velika grafička preduzeća mi smo zaboravili da su tiraži zbirki pesama, zbirki ese ja, drama, književnih časopisa i lištova relativno mali i da je njihovo štampanje u. velikim. grafičkim preduzećima skupo i neekonomično., Struktura jednog dela naše izđavačke delatnošti Vapi za tzv. malim štamparijama, za speoijallzovanim štamparijama, koje bi netom postale „unutarnja rezerva“ u oblasti finansiranja' iz-> davačke delatnosti. REM _ Deseti deo tiraža časopisa „Izraz“ konzumira inozemstvo. Drugim rečima, ovakav kakav eš naš, časopis prezentira i stranom čitaocu našu književnu i umetničku situaciju. Zar nije čudno onda što među pretplatnicima časopisa nema ni jednog našeg alašea za kulturu? Nama je Žao . što nemamo takvu materijalnu osnovu da besplatno pretplatimo šve naše ambasade, konzulate i predstavništva u inozemsštvu. To tim pre i tim više jer smo svesni da u inostranstvu postoji opravdan interes za zbivanja u mašoj Wavremenoj kulturi i književnosti. ; Pravi
Miroslav VAUPOTIĆ urednik „Kola“
Naći — a realnu podlogu
UVIJEK sam se ugodnije osjećao „na svom terenu“ u ulozi praktičnog kritičara konkretnih Knjiga, nego kada sam htio ili morao raspredati o pitanjima teorije književnosti i umjetnosti, pa tako i u. ovom {irenutku priznajem lakše bi mi bilo raspoređivati novac u konkretne svrhe, nego razmatrati općenito pitanje o načinu financiranja književnih listova i časopisa u uvjetima privredne reforme, Szgledat u nepor pravljivi. iđealist i ulopist Ž5aGa O alen a bi stvarno najdivnije..bilo rješenje. problema, da časopisi budu značajni društveni motor KnjiŽevnosti i kulture, koje će čitalačka javnost dočekivatbi kao svečanost duha, razgrabiti ih na dušak i tako na neki način pomoći ih da se financiraju iz vlastitih izvora, prihodima bpretplate i prođaje, eventualno doprinosima. od reklama kao nuzdodacima.
Ali, danas, kada su oni već niz godina, mislim u. cjelini na sve književne Časopise U Jugoslaviji (razlike u nijansama naravno DOstoje) usprkos svojoj raznolikosti i brojnosti, n8 periferiji kulturno-društvenih zbivanja, ne sšamo svojom krivicom, naime urednika i surad» nika, već maćuhinskim odnosom prema njima ne samo šire čitalačke javnosti, naprotiv opće nite atmosfere i kulturne politike u našem životu uopće, to su nemoguće čak i fantastične sanjarije, bez ikakve realne podloge.
Usprkos neophodnih razumijevanja · novih kretanja u privrednoj reformi, koji su dominantni u osnovici života: ekonomici i privredi, časopisi kao nosioci višeg nivoms Kultur nog progresa i estetsko - idejnih kretanja u suvremenom “?socijalističkom društvu ostaju i nađalje neproduktivne, ekskluzivnć oaze ne» komercijalnog tipa, koje se ne mogu same iž sebe i po sebi ekonomski održavati i financirati, nego moraju i nadalje biti podržavani i podupirani budžetskim načinom financiranja, Kako, kojim putevima i koliko treba u situaciji našeg grčevitog traženja „unutamjih rezervić i ekonomiziranja u privredi taj proces odjelo» tvoribi i u kulturi, ne mogu u ovom fremu jasnije đa sagleđam. Vjerojatno bi se integracijom nekih časopisa i većim 'tiražom, ali i financijmakom i moralnom podrškom i ponovnim alktiv+ nijim odnosom izdavačkih poduzeća i nekih značajnih društveno - političkih i kultumih inštitucija, a svakako i komuna (kod niza struč7 . možda i privrednih organizacija) mogla došta korisnoga učiniti za časopise i povremenu periodiku kao nošioće temeljitijeg sa+ držajnijeg obrazovanja istinskom kulturom umjesto dase propagira i. razbacuje pare zB bezbrojne festivalomanije zabavne muzike kiča i šunđa. 3 VA
Mislim da bi se ozbiljno moralo razmišljati iQ traženju izvesnih „unutarnjih Yezervi“ za razvoj književnosti i stvaranja suštinskog literarmog fonda, za pošebno deficitarne a nužne grane književnih aktivnosti: a to su: izdava hje časopisa, poezije, esejistićke i teatrološke literature i sabranih kritičkih izdanja bisaca: Recimo da bi se te rezerve našle u posebnom fondu iz autorskih prava mrtvih pisaca, zašta+jelih za privatne nasljednike poslije pedeset godina, a čak i u opravdanom proceniu, koji bi se sakupljao iz autorskih prava daljnjih YOođaka, ne pravih ditekinih nasljednika bokojnih književnika i umjetnika, odmah i sada bez-obzira na formalne zakonskc razmake od predviđenih pedeset godina, ;
Pitanje financiranja" kultume politike daleko je kompleksnije i zahtijeva dublju problemsku diskusiju, kojoj i ova anketa može
biti tek jedna od početnih: inicijativa.
KNJIŽEVNE NOVINE