Књижевне новине
.. 5
Mr tt:
DANA
Nastavak sa 1. strane
MAJER U STANU
čeno je rješenje za dvosobni stan, objavljena knjiga proze „Osamlienl čovjek u tingltauglu“ i data prva akontacija za reprezentativno izdđanje „Izabranih pjesama“, Time je prva faza iskazivanja dužne pažnje i primanja ovom istaknutom piscu završena. Zagrebački izdavali (Znanje“ i „Matica brvatska“, a ranije „Zora“ i „Mladost“) učinili su SVOje; to važi i za Mitu Zajerića, predsjednika SSRN «&·„Guča“, koji se „borio“ za taj stam. Književnik Majer doživljava rijetke trenutke uzbuđenja i revalorizacije svog životnog djela.
Ali treba reći i ovo: hrvatski feljtonista broj 1 — Vjekoslav Majer, ne može u zagrebačkim listovima ostvariti stalnu suradnju, rukopisi mu lutaju i gube se,
B. N.
REČ IMA M. RISTIĆ
U SVEČANOM BFROJU „Borbe“ (od 29. novembra) Marko Ristić je objavio članak „Politika u Knjičževnosti“, u kome se, kao što to uostalom često čini u poslednje vreme, brani od napađa sa yraznih strana, za koje on, inače, zna da predstavljaju samo jednu stranu... Koja je to strana i zašto se Marko Ristić oseća ugroženim? Na ova pitanja on odgovara u stavu nekadašnjeg pamfletiste, ali sa argumentima koji se mnogo razlikuju od njegovih starih dokaza, i sa ohlađenom strašću mpolemičara čija je misao postala isuviše skeptična. Taj skepticizam mu, međutim, ni malo ne «meta da optužbe koje mu sec upućuju odbije i uputi sVOjim Kkritičarima. TI tako ping-pong loptica socijalističkog realizma ponovo počinje da skakuće na našim književnim borilištama; Ristić je odbacuit, mada mu je na izvestan načm bliska i razumljiva.
Pre svega, za njega je'socijalistički realizam ne samo politička već i estetska i istorijska kategorija koja „je baš kao jedan politički režim u literaturi u izvesnom trenutku, mogla imati svoje oprav-\ danje ne samo sa političkog nego i sa kulturno-istorijskog gledišta, sa gledišta opšteg progresa sazna nja i izražavanja čoveka kao društvenog bića, dakle sa gledišta opšte emancipacije čoveka. Mogla imati, ali i izgubiti.“ Prema tome, socijalistički realizam je imao opravjania ali ih je onda izgubio...
I tako se dešava da se Marko Ristić, čija je sklonost da sebe pred stavlja kao proroka i prethodnika i suviše dobro poznata, ovoga pu> ta deklariše kao preteča Rože Ga= rodija u shvatanju „realizma bez obala“. Te obale, međutim, on hoće znatno da suzi wvojim energičnim zahtevom za ideološkom kritikom. Triđesetak godina posle stalnih nastojanja da spoji marksizam sa psihoanalizom i nadrealizmom, Marko Ristić, građi sintezu, ali ne sa stvaralačkim duhom marksizma, već sa jednom njegovom dogmatskom varijantom,
I počinje da deli lekcije,..
REDAK IZDAVAČKI PODUHVAT
JIZDAVAČKO PREDUZEĆE Matice hrvatske, na čijem se čelu glavni urednik nalazi kritičar Vlatko Pavletić, izdalo je, nedavno, jednu za naše prilike neuobičajenu knjigu u kojoj se, pored pesama, nalazi i gramofonska ploča s glasom pesnika koji sam recituje svoje stihove, Reč je o drugom izdanju zbirke „Prsten“ istaknutog hrvatskog pesnika Dragutina Tadijanovića. Opremljenu po ugledu na Pa čehoslovačku ediciju Kluprijatelja poezije, knjiga sadrži veći broj izabranih pesama Dragutina Tadijanovića, neophodne kriti čke komentare, bibliografske i biografske podatke, veči broj fotogra= tija i fragmenate iz kritičkih tekstova o pesniku, Kao prva knjiga u ediclji u kojoj su najavljena dela istakmutih pesnika našega doba, ova zbirka „Tadijanovićevih ~ „stihova PEPO VIA početak jednog novog zdavačkog odnosa prema poetskim ostvarenjima, koja su, do sad, 5 relkim izuzecima, bila uglavnom štampana kao od bede, skromnim sredstvima i gotovo uzgredno. Matica hrvatska ispravlja u velikoj meri taj neđostatak i čitaocu, lju.bitelju poezije pruža jednu knjigu čija je lepota utoliko veća što iz nje može da stekne gotovo kompletan uviđ. u stvaralaštvo „jednoga · pesnika, koji čak i svojim vlastitim glasom ruši i potire mogućne barijere između čitaoca i dela koje jc u njegovim rukama.
OVIH DANA pjesniku Majeru uru-
LAZA DOVNIKOVIĆ:
PETICIJA
7 aga STAMPE
Svečani
bro jevi
Božidar BOŽOVI
TRI PUTA GODIŠNJE, o Novoj godini, Prvom ma-
ju i 28. novembru, sa dnevnom štampom d-išava · se nešto neobično. Čitalac izjut'a, umesto uob'ča-
jenog tankog, pomalo šturog izdanja svog lista dobije pozamašan paket koji već na prvi pogled obećava drugačiji sadržaj. Nije to samo naša, ni nova pojava: svuđa u svetu, čak i tamo gde su dnevna izdanja deblja i bogatija od naših prazničnih. zna se da se nekolilc:o puta godišnje, o praznicima koje ta sredina slavi, zajedno sa zastavama, šarenim čestitkama, ćurkama po izloz'ma i zdravicama, u kioscima, umesto uobičajenih na= slovnih strana punih oštrih kratkih naslova, optužujućih reči i znakova pitanja — pojave dobroćudni smotuljci ilustrovani eladunjavim pejzažom ili decom koja se drže za ruku pod jelkom. Možda je to licemerje svoje vrste, a možda sa-
mo ogledalo ljudske prirode. Baš isto onako kao ~
što se na praznik menjaju čitaoci, tako «e menjzju i oni koji prave novine. Kao što će onaj ko pola godine kuka na skupoću, na lične nevolje, na du> gove i na sve bede, kojih se seti, najednom o prazniku obući novo odelo, postati veseo, napiti se i pojesti tri puta više nego što je zdravo i pametno, tako će isto 1 najbritkija Rkritička pera štampe postati smirena, pomalo svečana ili čak apologetična; nestaće napisi puni optužujućeg, ili senza=cionalističko-zlurađog, ili „problemskog“ fona, a smeniće ih papirnate „smotre“ naših dostignuća, književni i reporterski mprilozi, i nazdravičarski uvodnik, |
Zanimljivo je pogledati kako to izgleda lonkretnije. Poslednji praznični broj „Politike“, pored dve oskudne strane tekućih, i ne baš probranih, vesti, ima stranicu sporta, uobičajeni podlistak i standardni oglasni đeo, a kao suštinu sledeće: nepotpisani, ređakcijski uvodnik, specijalne izjave šestorice predsednika „izvršnih veća republika i izjavu državnog sekretara za inostrane poslove, priloge 12 istaknutih književnika, umefnika i na učnika, i 28 priloga vođećih svojih i drugih novi= nara, stihove 13 pesmika (probranih nešto bo kva= litetu, nešto 1 po „Kključu“), i dosta likovnih priloga različite vrste i. vrednosti,
„Borba“ u odgovarajućem «broju ima ovakav sadržaj: dve „mešto bogatije stranice tekućeg, dnevnog materijala plus stranu sporta, uz ređovan i poseban oglasni deo, po cela stranica o svakoj republici i pokrajini, a kao suštinu sledeće: uvod-= nik e potpisom glavnog urednika, petnaest proznih priloga književnika, 18 priloga uglednih novina= ra, veliku anketu sa predsednicima naših glavnih gradova; anketu u preduzećima na temu kako se deli dohodak (cela strana), anketu vođenu sa Egru= pom naučnika, na skoro cele dve strane, stihove 14 pesnika (uglavnom važi isti komenfaP o izboru) i sličnu proporciju sličnih likovnih priloga.
Drugim večima, da nlje triju velikih anketa u
„Borbi“, ı đa nije, razlike u formatu i slogu, čita=
o ——
lac bi se mogao lako prevariti, Ni la tri đana u godini nisu iskorišćena u punoj meni da se otkloni utisak uniformnosšti ili bar sličnosti (iako treba priznati da je sličnost teže izbeći u ovakvim prilikama, nego što bi se to moglo u svakodnevnom pristupu materijalu, u stilu lista).
Nema sumnje da iza ovakvog shvatanja takozvanog svečanog, prazničnog broja lista, shvatanja koje zaista nije samo nama osobeno, postoje zajedničke i ozbiljne premise., Zna se da praznici
velikom delu čitalačke publike pružaju više vre- l
mena neso obično za pažliivo, temeljnije čitanje. Računa se i sa time đa obično ima manje drugih atrakcija. Ti elementi, pretpostavlja se, stvaraju kod čitalaca sklonost đa se zainteresuju i za teme koje in, u redovnim prilikama, osobito radnim
danom, u oskudici vremena stvorenoj svakodnev- ~
nim tempom života, ne bi privukle. Tu spadaju osobito književni prilozi, prozni 1 poetski. Ne treba zaboraviti da ni nedeljni kulturni dođaci, inače često bogati zanimljivom i korisnom materijom, ne insistiraju toliko na literaturi koliko na širnokom zahvatanju raznih pitanja iz oblasti kulture i nauke; ipak eu ti đođaci još uvek prostorom oskudni, a i izuzetak od pravila u srazmeri od 1:6,
Ove konstatacije nas dovode do jednog zanjmljivog pitanja: u zemlji u kojoj, mada i ona ima relativno male tiraže, štampa predstavlja, uz ra> dio i televiziju, zaista „mmasovno, svakodnevno i široko korišćeno sredstvo prosvećivanja odraslih, u zemlji u kojoj je takvo prosvećivanje, s obzirom na prosečan stepen obrazovanja stanovništva, neophodno koristiti upravo ova sredstva za sistematsko obrazovanje stanovništva, „kalo uređivati listove? Da li je struktura običnog, dnev= nog izdanja jednog našeg lista onakva kakva Je jer drugačija nije ni željena, M je ona rezultat oskudice u prostoru, to jest u novinskoj hartiji, i u novcu, to jest posledica neekonomske cene, nedovoljnog redakcijskog kadra i sl? Da l su nedeljni kultumi dodaci i praznični brojevi listova Bvesni luksuz namenjen „eliti“ i pomalo posledica prestiža ređakcije, ili mehotičmo priznanje, kompenzacija za ono što se ni smanjenom, mnogo sažetijem obimu, ne učini u onih tri stotine i nekoliko „običnih“ brojeva? Da li je zadatak štampe da širi isključivo društveno-političke i sehonomske horizonte svojih čitalaca, što ona sa manje ili više uspeha i čini, ili bi i četvrta komponenta (spori Je očigledno treća, nimalo zapostavljena) trebalo da dobije ravnopravnije mesto?
ŽIVOT OKO NAS
|I"
Ljubiša MANOJLOVIĆ
Reč čitalaca
DOŠAO JE trenutak da čitaoci i ja svedemo neke naše račune povodom mog dvogodišnjeg „jubileja“ nn ovoj rubrici. \
S izvesnih slrana mi se zamera što se uopšte igram jubileja. Smešno, kažu: te proslava jednogodišn;ce, te proslava dvogođičnjice rađa. Kao da je u pitanju bogznašta. Dosta nam je jubileja!
U redu, dosta. Ali, oprostite, moj jubilej se slavi sasvim skromno, ništa ne košta. A donosi mi izvesnu korist. Jer sada, pošle niza p'sama koje sam primio, neke wstvzmi u vezi s mojim poslom mogu da sagledam i iz novih uglova.
Pre svega, oni koji smatraju da ja ovđe nešto rđavo rađim u bednoj su manjini, Zato ću, što se mene te, iz poštovanja prema većini čitalaca, jednostavno nastaviti sa pisanjem. Doduše, i među onima koji o: ovom mom radu ovde misle dobro našao se jedan (nepotpisan čitalac iz Beograda) koji kaže: „Vaša rubrika je izvanredna. i mnogo mi se dopada, ali ipak smatram da je sada vreme da se povučefe i lu tezgu ustupite ne= kome drugom. Jer treba ipak priznati iskrena da je Ona za vas to đo sada i bila“,
Ukratko: Nije bila! Ili jeste, ako neko misl đa je jeđan novinar i književnik koji je napisao dvesta pedeset dužh ili kraćih napisa i zaradio nekih trista hiljada dinara sve to i napisao radi trista hiljada dimara.
Osećam potrebu da se izuzetno toplo zahvali Vukašinu Drobnjakoviću iz Prokuplja, Marku Zeliću iz Travnika, Mariji Cibuljnik iz Viteza, „Anti Milinoviću iz Bosanskog Novog, D. Ćuriću iz Pule, Ani Ž. iz Čakovca i nizu nepoznatih čitalaca koji svojim pred'ozma nastoje da se ptoširi krug mojih tema. Nalazim da se ova rubrika samo tako i može stvarati, uz podršku i pomoć onih koji je čitaju.
U pretprošlom „broju „Književnih novina“ ja sam 8e, malo u šali kao i pre godinu dana, obratio rečima „lepi moji čitaoci i još lepše Mitatelike“, D. Ćurić iz Pule se na to duhovito nadovezao primeđbom: „Ukoliko računate i na nas čitab)ce koji nismo baš lepi, čujte i naše mišlienie!“ Na pominžući da rubriku veđovno čita, Ćurić izjavljuje: „Čita?ući je, razmišljam o vzma i svaki put mi se neminovno nametne pitanje kakav ste vi čovek i koliko ste dosleđan principima koje u ovoj
rubrici zastupate“, r
Kakav sam? Mogu reći semo da me razmišljanja mojih MWitalaca jako obavezuju. Pogotovo kad u Ćuričevom pismu pročitam i ovakve, doista dubocke ređove:
„Oni koji dobro govore, a slabo Yade, đobr' sg semo kad govore. Oni koij dobro rađe, a gqlpbo
govore, bolji su od onih koji dobro govore. Oni -
koji dobro govore i đobro rade nekako su oduvek bili prava retkost.“
Namerno sam ijzostavio često vrlo prvetevnne pohvale kole sađrže skoro sva ova pisma. Za kraj sam odabrao ipak primedbu iz jednog pisma košje nije nimalo odobravaiuče. Jer, primedba ie. mislim, bitna. Čitalac (opet iz Beograda, i opet ne» potpisan) piše:
„Ne može to tako. Ti, gospodine (!?), stvari jevtino uprošćavaš!“
Nešto slično kao da sam — me mogu više đa se setim gde — ovih dana već pročitao. To o jevtinom uprošćavanju, primenjeno ne znam na koga. Svejedno, ovog puta je primenieno na mene. Prava da kažem, zamislio sam se. Boj m se da je fo i tačno, Može lako da se desi da ia stvari jevtino uprošćavam. Pretpostavljem i ofkud tfakva moja mana. Veravatno otuđa šio'sam im oduvek smatrao da je vrlo loše ako se stvari skupo komplikuju. Čoveče ne ljuti se
U JEDNOJ osječkoj prodavnici' u koioj su bila tri prodavca trebalo je jedan da oipadne kao vi= šak radne snage. Ljudi su se dogovorili da te bude rešeno kockom i — bacili dimar. Prodavac koji je izgubio vrlo pošteno se prijavio upravi preduzeća kao prekobrojam,
Gorka stvar. A u osnovi svega, kao što vidimo — čista sreća n
Smelije
NA NAUČNOJ BAZI vrše se istraživanja u oblasti društvene svojine, Naučnici iraže smele rešenje, A takvo rešenje nalaze neuke poslovođe i jedva pismeni direktori; nalaze sve dok ih — ne uhva= tim:0,.
Kriti ne treba y ŠTO teorija o kriiici duža, krilika će biti kraća.
\
Onako, uzgred.
PRE Revolucije nas Partija učila da mrzimo ve]može. Ni sada nas ne uči đa ih volimo.'
Vanredni kongres Saveza književnika
Nastavak 6a 1, strane
ljudi koji vrše ovakve delatnosti mogu udyYuživati svoj Yad i obrazovati privremene ili trajnije Yadme zajednice, koje imaju u osnovi isti položaj kao i vadme organizacije, i w kojima radni ljudi imaju u osnovi ista prava i dužnosti kao i Yvadmi ljudi u, vadmim, organizža= cijama“, U svetlu te stavne odedbe statut Saveza književnika trebalo bi, w stvari, da utvrdi mačela budućeg vada Saveza kao slo-
bodne vadne zajednice individualnih, stuuncla~
ca-proizvođača, kojima je w, principu Oomogu= ćeno slobodno udruživanje vadi zadovoljavanje, zajedničkih potreba i interesa, bravo samol“ pravljanja i pYavo svakog pojedinca da „Tazvija, šboju ličnost meposrednom aktivnošću, u, dyuštve nom, životu, a naročito w organima samoubyYab= ljania, društvemo političkim, organizacijama i u druženjima, koje sam, stvara breko kojih utiče na vazvijanje društvene svesti i ma proŠiripanje uslova za švoju aktivnost i »a ostva>
rivanje svojih Wteresa i prava“, Drugim, rečima,
statut Saveza književnika, koji treba da bude donesem, ma bredstojećem, kongresu, We bi smeo da bude samo obrazac unutrašnje oyganisaciome i administrativne sheme Saveza književnika, što on, prema postojećem, nacrtu, najvećim de» lom, jeste, nego bi trebalo da bude pvt-knz M traženju, majpodesnijih puteva i wmajboljih mačina sa ožipotvoravanje onih, ustavnih, načele, koja suštinski menjaju društvevi i ekonomski Đoložni wmetnika i obezbeđuju uslove 2. fofmiranje mwovog lika savremenog pise,
KNJIŽBVNE NOVINE