Књижевне новине
Nuper me
in littore
Vergilije
TONJTGE MOŽDA nisu zaista potrebne; neko liko mitova je najpre bilo dovoljno; jedna religija se u njima sva sadržavala. Puk se čudio pojavi priča i, ne razumevajući, divio se; pažljivi sveštenici, nagnuti nad dubinom slika, lagano su pronicali tajno značenje hijeroglifa., Potom se htelo objasniti; knjige su razrađile mitove; — ali nekoliko mitova je bilo dovoljno.
Tako mit o Narcisu: Narcis je bio savršeno lep, — i zato je bio čeđdanm; prezirao je Nimfe — jer je bio za djubljen u samog sebe. Nijedan dah nije uznemiravao izvor gde je, miran i nagnuf, celog dana posmafrao svoju sliku... — Vi znate priču. Ipak ćemo je opet ispričati. Sve stvari su weć rečene: ali, kako niko ne sluša, potrebno je neprestano ponovo počinjati.
Nema više strme obale ni izvora; preobraža» ja ni zagleđanog cveta; — ničeg, dakle, do usamlienog Narciša, Narcisa sanjara. koii, se osamljuje u sivihu. U nekorisnoj jednoličnosti časa oh se brine i njegovo nesipurno srce Se
pita. Oh hoće da, najzad sazna kakav oblik ima njegova duša; mora: đa je, oseća on, bezmerno divna Mo se «wdi to njenim dugim fitraiima; ali njegovo lice! njegova slika! Ah! Ne znati da li se vole... ne uooznati nienu lepotu! Sta= pam se sa ovim pejzažem bez linija koi ne protivreči svoim ravnima, Ah! ne moći se viđeti!. Ogledalo! ogledalo! ogleđalo! ogledalo!
T Narcis, koil me summia da se nien oblik megđe nalazi, ustaje i odlazi u potragu za željenim Rkomfturama da bi konačno obuhvatio svoju veliku dušu.
Na obali reke vremena Narcis se zaustavio. Robna i nestvarna reka koiom godine teku i prolaze. Jednostavne obale, kao okvir u koji se hvati voda, no ogledalo bez fena: iza koga se ništa ne bi viđelo: iza koga bi prazna đosađa šužila. Sumoran, obamrli kanal, gotovo horivrontalmo ogledmln: i mišta me bi razlikavalo tu mufnu vođu od bezbojne okoline kad se ne bi oseć”lo đa teče. .
· Marcis je.iz daljine smatrao reku cestom NH Šako se dospđfivao sam u svom tom sivjlu, približio se da viđi stvari koje su prola”ile. Sađa. položivši ruku ma okviv, on se nneinie u svom trađieionalnom Doložaiu. T evo. dok om gleđa. na vođi se naglo šara iedma lommn priwvidmost. — Ohnlsko cveće. debla drveća, ođbleninti kemndi olovne neba. čitavo iednn Oro šicamie brzih slika koje su semo niega četrnle da Ti bosteiale i koie pod nineenvim pogledom đobiiaju bom. Potom se brežulici otvara i Šume ppostrojavaju đuž pađina dolina, — vizije OG a aze
4. Istine postoje ira Oblika +— simbola. Svaka pojava Simbol je jedne Tae*me Niema jedina đužnost je đa se izrazi. Njem jeđini greh je pretpostavljanje sebe.”
Mi živimo da se izrazimo. Pravila morala i estežike su ista: svako delo koje me izražava nekorisne je 1, zbog toga, rđavo, Svaki čovek koji me izražava nekerteh je 1 rđav. (Kađ bismo še malo uzdđig! videli bismo ip»h da svi izražavaju — ali to me mora odmah da se prime!)
Svaki pređstavnik Iđeže teži da pretpostavi sebe ydeji koju izražava. Pretpostaviti sebe — eto greške, Ttwmetnjik, naučnik nesme da pretpostavi sebe Istini woju hoće da kaže: eto celog njegovog morala; ni reč, ni rečenićn uz Ideju koju hoće da iskaže: rekao bih skoro đa je u tome cela estetika.
1 ne tvrdim da'je ta teorija nova: ricanim me propovedđaju ništa drugo. -
pitanje morala za umetnika nije W tome đa Tđeja koju izražava buđe više ili manje korisna velikom broju: pitanje je u tome da je on izražava dobro. ~ Jer sve treba da buđe.izraženo, čak i najkobnije
stvari: „Teško onome od koga sablazan dolazi“, ali „Sablazan treba da dolazi", — Umetnik 1. čovek koji je zaista čovek, koji živi za nešto, unapređ je morao da Mrvuje samog sebe.. Ceo njegov život samo je Jlutovanje Ka, tome. ,
A sada, šta izražavati? — To se uči u čutanju.
(Ovxs beleška napisana je u isto vreme kad 1 rasprava, u leto 19290).
2. Da li se shvaiilo đa. ja nazivam simbolom sve što izgleda.
đoktrine ođ-
KNJIŽEVNE NOVINE
[6 | |
prevedeni esej prev WAROXSU prevedeni esej prevedeni esej prevedeni esej prevedeni esej prevedeni esej preveleni esej prevedeni
ı
koje se prema. toku vode talasaju i koje talasi menjaju. Narcis. gleda zadivljen; — ali, kako se i jedno i drugo ljulja, ne shvata dobro da li njegova duša vodi talas ili je talas onaj koji vodi nju. . . .
Kuda Narcis gleđa to je sadašnjost. Iz naj dalje budućnosti, stvari, još moguće, žure da se ostvare; Narcis ih vidi, potom one prolaze; otiču u prošlost. Narcis uskoro nalazi da je to neprestano isto. On pita; potom razmišlja. Uvek prolaze isti oblici; jedino ih tok talasa menja. — 'Zašto više njih? ili bolje, zašto isti? — Znači dđa su nesavršeni kad stalno ponovo počinju... i svi, misli on, trude se i bacaju prema prvo= bitnom, izgubljenom obliku, rajskom i kristalnom. Narcis sanja Raj.
Raj nije bio velik; svaki oblik u njemu bilo je savršen i razvijao se samo jednom; jeđamnm vrt ih je sve sadržavao. — Da li je postojao ili nije, šta nas se tiče? ali ako je postojao bio je takav. Sve se u njemu kristalizovalo u jeđ= nomt neophodnom. cvetanju i sve'je bilo savr=
šeno onakvo kakvo je trebalo da bude. — Sve.
je ostajalo nepokretno jer nije želelo da postane bolje. Mima sila jedina. je polako vršila. menjanje celine.
TI kako nijeđan zaleb ne prestaje, u Prošlosti kao ni u Buđućnosti, Raj nije postao, on jednostavno traje ođuvek.
Čedni den! Vrt Ideja! gde oblici, skladni i sigurni, bez nabora ofkrivaju svoj broj: gde je svaka stvar ono.što izgleda da jeste; gde je dokazivati bilo nepotrebno. i
Eden! gde su se melodični povetarci talasali u predviđenim Kkrivuljama: gđe je nebo raza= stiralo bplavetnilo po simetričnim ledinama, gde su ptice bile boje vremena a leptiri na cveću stvarali pomoćne harmoniie; gde je ruža bila
ružičasta jer je gunđeli bio zelen i zbog toga ·
"je ji dolazio đa se smesti na nju. Sve je bilo
savršeno kao broj 1 bravilno se odbroijavalo; sklađ je zračio iz odnosa linija; nađ vrtom je
· lebđela stalna simfonija.
'U sređištu Fdema. logaritmično stablo Tedra-
zil zaranialo je u tlo svole živoino korenje * . šetalo. okolo po ledinmi gustu senku svoje kroše nje: u koiloi se širila jedina Noć. U semci, o .
niemovo. stablo,:: oslanfala se Knjiga Tajni gđe':se čitala istina koju treba saznati. A vetar, duvajući u lišću drveta, sricao je iz nje, tokom dann. neophodne hiieroglife. i
Ađam je. bobožatnm, sWltwšno. Jeđinstvem. još besmolan. ostaino·. je seđeći u semci velikog
drveta. Čovek! Tijostaza Tloimova! Zastupnik
· božamstvn! za mjega, kroz nieenm, oblici «e ĐO=
Rkaziiu. Nemokhvetan i središte čitave te čŠeorolije, on. ie· pleda đok se odvija. Ali uvek obavezni gledalac wrizora:t kojem nema dmiše ulege do da weoprestamo gleda. om se umara. — Sve se odviia za miega, om fo za, — ali om sRm... — on ne viđi sebe. Šta pa se tiče sve ostalo? ah!
viđife se! — Svaknio on je moćan jer stvara 1.
jee cem svet zavici od njesnva popleda• + ali Šta o za oo svojob: moi ok ottaie nepotvrđena? +— Toliko je posmatrao fe stvari đa više ne može da Ya»limije sebe od nih: ne znati gde se zaustavlja — ne znati dokle se ide! Jer, najzad. to je romstvo nako se čovek ne usnuje da načini pokret jer we plnši đa će razorifi čitavu harmmonjiu. — No, tim gore! ta harmonija me razdražuie kao i njen uwvehk savršen sklad. Pekret! mali bohlvet đa bi se saznnlo. — pneskTlnđd, đođavola! — Bh! Ta hajđe malo nepredviđeno.
Ah! zgrabiti! zgrabiti jednu grant Tegdrazvila svote mem iAmim prstima ba neka je slome'..
' To je učinjeno. :
.,. Najpre jedna neprimefna pulošžina, Krik, ali koji buja, širi se, očajava, piskavo zviždi i uskoro zavija kao oluja. „Sparušenoeo drvo Todrgapil meemće T' lomi get. miepnvyo lišće tl Rkojem su igrali povefnrci Krivi: se, drhtnmvo i zgrčeno. u nnglom vihoru koji se diže i odno= si ga u dalilnu,.-—- ka nepoznatom u nekom noćnom nebu i ha nesigumim mestima kuda lete } raewte sframice iščupane iz velike svete knjige koia se razlistava. ;
'Ka nebu se penje para, suze, oblaci koji se
\
Andre.
vraćaju kao suze i koji će se ponovo popeti kao oblaci: vreme je rođemo.
A zastrašen, dvopolni Čovek koji se pre polovljava, zaplakao je od zebnje i užasa, Ose= ćajući da, sa novim polom, izvire u njemu zabrinuta želja za tom gotovo istom polovinom njega, za ženom koja je najednom tu iznikla, koju on grli, od koje bi hteo da se odvoji, — ženom koja će u slepom naporu da ktoz sebe stvori savršeno biće i uza se zadrži taj soj, pokrenuti u. svojim grudima nepoznato jedne nove rase i, uskoro, gurnufi u vreme drugo, još n:potpuno biće koje samo sebi neće biti dovolirno.
"Tužna raso koja ćeš se rasuti po zemlji sumraka i molitvi! sećanje na izgublieni Raj doći će da rastuži tvoje ekstaze, na Raj koji ćeš svuda fražiti — o kojem će Proroci doći đa Ti govore — i pesnici koji će, evo, pobožno Wakupibi razderane listove prastare knjige gde se čitala istima koju treba saznati.
TI
Da'se:Narcis:okrenuo viđeo bi, mislim, neku velenu obalu, ebo, možđa, Drvo, Cvet — nešto postojano, najzad, što traje ali čiji odblesak pađa na vođu·.i lomi se a tok talasa ga menja.
Kad će, zaboga. ta, vođa prekinuti svoi beg? 4 smirena, najzad, kao nepokretno ogledalo, izreći u čistoti sličnoj slici — konačno, do te mere sličmoj đa se ne razlikuje od njih — linije svojih kobnih oblika — dok najzad ne postane oni. ·
'Kađ će, zaboga, vreme, prekiđajući svoj beg, đozvoliti đa se to otichnie odmori? Oblici. oblici božanstveni i dugotrajni! koji samo počinak čekate pa da se ponovo pokažete, oh! kađa, u kojoj noći, u kojoj ćete se tišini ponovo kristalizovati? Raj se mora neprestano obnavljati; on mniiako nije na nekom đalekom Tileu. On postoji pod prividnošću. Svaka stvar zadržava u mogučnosti tajnu harmonije svog bića, kao što svaknm so ima u sebi praftin svog kristala: i dođe vreme, u ćutliivoi noći, kađ silaze gušće vode: u nepokolebliivim bezdanima procvetaće
. tajme skubine kristala...
Sve se trudi ka svom izgublienom . obliku; on se-nazire ali nečist, iskrivljen i nezađovolian
' sobom jer neprestano ponovo počinie; užurban,
ometan od susednih oblika od Wojih se svaki takođe ftruđi da se pojavi — jer postojati nije dovolino: potrebmo ie dđokaznti se — i gordost svako zanosi. Čas koji prolazi sve uzbuđuje.
Kako vreme beži samo kroz beg stvari, sva»
_ ka stvar okleva. grči se đa bi usmo?ila: malo:
taj tok i đa bi bolie uspela đa se pokaže. Zatim, ima trenutaka kada se stvari načine sooriiima, kađ se vreme odmara — veruje se: i kako buka prestaje s pokretom — sve ućutfi. Sve čeka; shvata se da je trenutak tragičan i đa se ne treba: micati.
„Na nebu je mastala tišina“: pređigra BDO= Rkaliobse. — Da fragične, tragične epohe kod počiniu move ere, kmd nebo i zemliš mribiyaiu snagu, kađ će se knjiga sa sedam pečata oftvo-
· riti, kađ će sve da se učvrsti u večnom polo=
žajiu... ali iybila je neka nmeoriinina bwta: nn iznmbranim visoravnimn gde će, vemie se, đa okonča vreme — još ie mekoliko onhleonih vojnika koji između sebe dele odeću i MWocWnmiu se za funike — đok ehsfaza koči svete žerie a veo se ceba i ofkriva taime hrama naizad, kad čitav svemir posmatra Hrista Kkoii se ledi na. samrtnom Krsfu, izgovarajući poslednje reči: „Sve je đovršeno...“ )
. ... Al! sve Je poffebno pomove počiniaži. večno stvarati — jer jeđan ođ MKockara. mile zaustavio svoj Wwzalndni mohkret, jer je jeđan voinik želeo đa dobije tuniku, jer neko nije gledo...
Jer greška zbor koie se Rai neorestann prnbi uvek ie ista: stvorenje Roie misli na sebe dek se Stredanie odvišn i koje kao oholi statist neče da se podređi.
Neiscvnne mise svakog dona da bi se Hrist Đonovo dnvco do neeniile R OR WO O9lnžai mo"itve... oi? — Tad, bi čitnvn Čevečnneten frebalo spustifi, ma kolena: — onđa bi jedna misa bila đovoljna. iz
OLMA TT.
'
PESNIK,
| POBOŽAN,
| POSMATHA: 18
| ONISF.NAGINIE
NAD.SIMBOLE IL, TIH, SILAZI DUBOKO U SRCE
Kad bismo mali da. budđemo. pažljivi id* gledamo. | VM a
Pesnik je onaj koji leđa. A šta .on. vidi? — Raj. SRT
Jer Riai je svuda; ne verujemo prividnostima. Prividnosti su nesavršene; „one mucaju istine koje prikrivaju; Pesnik sa pola veči, mora razumeti — potom izreći te istine. Zar Naučnik čini hešto drugo? On takođe traga za pratipom stvari i zakonima njihova Yeđa; najzad, on ponovo građi jeđan svet, iđealno jednostavan, gde se sve normalno sređuje. ~ . :
Ali te prve oblike Naučnik traži sporim i plašljivim izvođenjem zaključaka, kroz 'ezbrojne primere; jer on se zaustavlja kod prividnosti i, željan sigurnosti, čuva se pogađanja.
Pesnik, koji zna.da .Je-on taj" koji stvara, nagađa kroz svaku stvar — %* jedna jeđina rmu je dovoljna, simbol za: otkrivanje:mjenog brn= tioa: on zna da je prividnošt.tu samo izgovo?, odeća koja ga skriva i gde se zaustavlja ĐrTOfano oko, ali koja nam pokazuje»đa je On tu.)
Pesnik, pobožanm, posmatra; On se naginie nad simbole i, žih, silazi duboko u srce stvari — i kađ je otkrio, vizionar, Ideju, tajni skladni Broj njenog bića, kofa podržava nesavršen Oblik, om je grabi, potom, me 'brinuči se za. taj privremeni oblik koii ie odeva u vremenu, 7ha da joj podari večni oblik, njien pravi: ODLlik, najzad, i koban — rajski i Kkristalan, · ·
Jer umetničko. delo je kristal — đetinični Rai gde iđeja ponovo cveta~u svojoj uzvišen» čistoti: gđe je. kao u iščezlom Bdenu, normalni i potrebni ređ raspoređio sve oblike u UzZajamnu i simetričnu zavisnost, wde gorđost reči ne istiskuje Misao — gđe ritmične'i sigume rEčenice, — još simboli, ali, simboli čisti .~—- gde reči nastaju prozime 1 octkrivajuče.
Takva dela kristalizuju se samo u tišini; li katkad ima tišina usred gomile gde se izbegli umetnik, kao Mojsije na Sinaju, na vreme usarijuje, izmiče stvarima, obmotava se atmosferom svetlosti iznad zaposlenog mnoštva. U njemu se sporo odmara Ideja koja se kasnije, jasna, Yazliva van časova. I kako ona nije u vremenu, vreme joj ništa neće moći. Kažimo još: čovek se pita nije li možđa Rtaj, :i sam van vremeha, postojao uvek samo tamo, to jest idealno...
Narcis, međutim, posmatra. sa obale tu viziju, koju ljubavna želja menja, on sanjari, Uwsamljemi i detinjasti: Narois zaliubljuje se u
Krhku sliku: on se naginje nađ reku, osećajući
potrebu za milovanjem, đa bi ugasio svoju ljubavnu žeđ. On se naginje i, najednom, Vo kako te fantasmagoriie nestaje: na reci se vide samo dve usne ispred njegovih. koje se nude, dva oka, njegova, koja ga gledaju. On shvata da je to on — đa je sam i da se zaliubljuie ii svoje lice. Okolo, prazni azur koga niegove ruke cebaju: ome su Oopružene snagom želje Kkrož slomlieni privid i zaranjaju u meki nepoznat element.
Tađa se on priđigao; liće se·udaljlo. Povt=. žinn vođe šara se kno i ranije:i vizija se ĐOnovoO javlja. Ali, Narcis kaže sebi:đa je Dboliubmc
nemoguć — ne treba. želeti. sliku; Pokret koji
načini da bi je posedovao, ceba ie. On je sam. — Šta da se rađi? Da se posmatra.
Ozbilian i pobožan, on. ponovo zauzima svoje mirno držanie: ostaje — rastući simbol ~ oj, nagnuf, neipsmo oseća uplieme' u njega ljudske gemeraciie koje prolaze. . dva udvav
Ovan rasprava možda nije zaista. potrebna. Nelkoliko mitova je naivre bile dovolino. Potom se htelo objasniti: Forđost sveštenmiks koji hoće da olkrije faime da bi pošliao da ga cboŽeavniu — TU TĐbmoTie, weTita „simmnžiim T tn »>9Gstolska Tiubav koia čini đa :ctkrivaju. i obežčašenbi malramtpnnšiem waštašnšša_ Wiagp hwmn je» pate kad im se: dive šš&mi.4; jet bi želeli da ih i drugi obožavaju.
Prevela Gordan» Stojković Badnjarević
5