Књижевне новине

Đubrovačkim Jetnjim

„Nastavak sa 1. stranevuku koristi iz njih. Smatram da sve one ljude koji teže da pomoću rata dođu do profita i koji pomažu da se on izazove, treba već prvog dana da pobiju ovlašćeni predstavnici lojalnih građana njihove zemlje, koji će ratovati«. (»Politika«, 4. VII 1961), Engleskom filozofu Bertranu Raslu, krepkom i lucidnom starcu koji je prevalio 84 godine života, hrabrom + gordom nastavljaču ovog hemingvejevskog i milsovškog humanizma, mi, jedan mali književni list sa Balkana, danas dovikujemo: bravo i zdravo! - (P. St, KULTURA I TURIZAM

TAKO JE REDAKCIJA „KNJIŽEVNIH NOVINA“ inciđent sa „Telegramome« smatrala likvidiranim komentator »Telegrama« je smatrao za potrebno da nas podseti da su naš komentar negativno ocenili i

„Vjesnik“ i „Vjesnik u srijedu“ i da

ostaje kao činjenica da napis »Po-

'tamnela dubrovačka zvezda« mal-

ape predstavlja protivkulturni is-

Potrebno je posle ovoga dati nekoliko napomena. ' Mi nismo ulazili u diskusiju o igrama sa »Telegramom« „mego smo izrazili svoje žaljenje zbog tona i načina kojim je »Telegramov« komentator polemisao š nama. Zato smo i ostavili van diskusije napise u »Vjesni-

oni u ovom kontekstu nisu naročito interesovali. Komentator »Telegrama« vraća se ponovo na Dubrovačke igre pa bi zato bilo u redu de i o, tome progovori nekoliko reči.

Niko nikada nije osporavao Ssvrsishodnost Dubrovačkog festivala. Ali, ostaje kao neosporna činjenica da situacija sa Dubrovačkim letnjim igrama ne zadovoljava, da iz

letnjim igrama to svoje učešće doživljavaju kao jedan vid letovanja i relativno dobre tezge i da se ovaj naš festival godinama mnalazi „u permanentnoj krizi repertoara. Ako se tome dodaju užasno skupe ulaznice, i odnos samih organizatora estivala prema publici, onda će, valjda i. „Telegramov“ komentator priznati da sa Dubrovačkim lIčtnjim igrama već poduži niz godina nešto nije u ređu. Svoju umetničku fizionomiju Dubrovačke igre ili nisu našle ili su je definitivno izgubile; u ovom trenutku je činjenica da one umetničku fizlonomiju nemaju. To konstatuje sva ozbiljna umetnička kritika, pa i sam »Telegram« je pre nekoliko brojeva otvorio diskusiju o mestu i ulozi Dubrovačkih letnjih igara iz koje je pažljivi čitalac mogao da nazre, a po neki put i sasvim jasno da pročita da situacija nije onakva kakvu svi želimo. Komentar »Književnih novina«, dakle, bio je samo jedno u nizu reagovanja javnosti na izrođavanje jedne kulturne manifestacije u turističku atrakciju i vrlo je

zanimljivo da je »Telegram« našao

baš taj. komentar da apostrofira. »Telegramov« komentator smatra da ovom intervencijom, „Književne novine« čine rđavu uslugu našoj kulturi.

Proglašavajući Dubrovačke letnje igre za ono što nisu, uzimajući SVOjm pisanjem u zaštitu haos koji vlađa u repertoarskoj politici, pre viđajući sve one negativnosti Dprofivu kojih umetnička kritika mora da se bori »Telegramov« komentator u stvari čini rđavu uslugu našoj kulturi. Da smo na fakav stav n3išli, recimo, u beogradskim „Turističkim novinama“, to nas ni u kom slučaju ne bi iznenadilo. Iznenađuje, međutim kada se takav stav nađe u „Telegramu“ koji zasluženo ima reputaciju jednog od naših najozbiljnijih listova.

DOSLEDNO NEKULTURNO

UVEK KADA GOVORITI o problemima kulture »Ekonomska politika« a priori uzima stav protiv kulture. Tako, u svome broju od 10. septembra ove godine, komentator »Ekonomske politike« osvrnuo se na komentar »Beogradske nedelje« »Knji-

ga nije šporete koji kritikuje od-

luku Poslovne banke da ubuduće i kupci kniga na kredit moraju

„da polože 20% u gotovom. Ovu an-

tikulturnu odluku Poslovne banke, pored »Beogradske nedelje«, kritikovali su ı »Književne movine«, »Politika« pa i »Politika Ekspres« icr se iz stilizacije informacije koju je o tome donela prilično jasno vidi da prema toi odluci, svesna svoje društvene odgovornosti, ima negativan stav. Komentator »Ekonomske politike«, pošto je prvo na-

·Nastavak ma 12, strani

ku“ i „Vjesniku u srijedu“ jer nas·

godine u godinu umetnički kvalitet · priredbi opada, da i sami umetni·ci koji učestvuju na Dubrovačkim

Ze appčasız ŠTAMPE

VEST DANA

Božidar BOŽOVIĆ

ŠTA JE SPORTSKA VEST DANA? To, očigledno, kao i u svim drugim oblastima života, zavisi od događaja, ali i od shvatanja redakcija listova, Kada je, pre nepune dve nedelje, mlada devojka iz Ćuprije, Vera Nikolić, osvojila prvu u istoriji naše atletike zlatnu medalju na evropskom prvenstvu u Budimpešti, „Borba“ i „Politika“ su. ovo, očigledno, smatrale sportskom vešću dana, Tako je sažetu informaciju, sa fotografijom, „Borba“ donela i na svojoj prvoj strani, a potom opširniju na drugoj strani sportskih izveštaja, sa svim obeležjima najvažnijeg događaja u plasmanu i prelomu, a i „Politika“ joj je, shodno svom načinu

·uređivanja broja, dala najznačajnije mesto. Sport-

ski list „Sport“, međutim, na prvoj strani, iznad” zaglavlja, doneo je krupnim slovima ovu vest, ali je glavno mesto i glavni, krupniji naslov, tog dana glasio: „Bravo „Željo“!“ Manje upućenima i od mene, kakvih teško da ima mnogo, možda treba objasniti da je „Željo“ (bez ikakve veze sa omim tepanjem „željo živa“) skraćenica za ime sarajevskog fudbalskog kluba „Željezničar“, koje, od milja, upotrebljavaju njegovi navijači, a da je povod ovoj gromoglasno-tepalačkoj čestitci bila pobeda ovog kluba nad beogradskom „Crvenom zvezdom“, Možda je to zaista značajan događaj u istoriji mašeg fudbala — mne umem da presudim — ali nisam sasvim uveren da je toliko značajan i za istoriju našeg sporta. Da i dalje preovlađava neshvatljiva pristrasnost u korist fudbala, koji dobija status sinonima za sport uopšte, pokazuju u manjoj ili većoj meri svi naši listo= . vi ogromnom.. disproporcijom . prostora, koji ,po-.. svećuju ovom sportu u odnosu na sve ostale. KarakterističĆno je, na primer, da je 15. ovog meseca, dakle, na dan po početku najzanimljivijeg teniskog takmičenja ikađ održanog u Beogradu, na dan kad se vozi poslednja etapa biciklističke trke „Kroz Jugoslaviju“, i dan uoči atletske Balkanijade u Sarajevu, u listu „Sport“ najbolji i najveći prostor, najveću fotografiju i najkrupniji naslov dobila — međusobna trening-utakmica dva tima kandiđata za naredne susrete državne reprezentacije! I to u firenutku kada nas upravo fudbalski stručnjaci, i novinari kojima je fo struka, uveravaju da je kvalitet jugoslovenskog fudbala slabiji nego što je, valjda, ikad bio. Možda se u toj situaciji i ne treba čuditi najnovijim nepovoljnim predlozima za dalje finansiranje takozvanog vrhunskog. sporta: kad sama sportska javnost, sportska rukovodstva i sportska štampa upomo favorizuju, preko svake mere, fudbal koji se jedini koliko-toliko (makar i uz pomoć mecenatstva na račun radnih ljudi): sam izdržava. ·

Sasvim je tačno da fudbal ima neuporedivo veću publiku i da uopšte, a i posebno zbog kocke nazvane sportska prognoza, interesuje najširi krug čitalaca. Čini mi se da bi ipak, uz istu količinu žudno željenih informacija o svakoj sitnici iz oblasti ligaškog fudbala, sa malo usrdnog zalaganja, dobrog preloma, inventivnosti uopšte, drugi krupni i značajni;: sportski događaji, pogodni za šire popularisanje ostalih sportova, mogli đa buđu primamljivije servirani. Od toga niko, pa ni tiraži listova, ne bi imao štete, a ipak bi bilo neke koristi. Makar osećanje moralne podrške kod onih istaknutih sportista kojima ni materijalna dobit, pa ni egzistencija, nisu na umu kad se zalažu da nešto postignu.

Opet o pismenosti

PRETPOSTAVLJAM da je ne samo svima palo u oči, nego i da smo oguglali, na sve veći broj štamparskih grešaka u našim listovima. Nije ni ovaj list od toga imun. Ali jedan deo dnevne štampe, naročito (nadam se da ne grešim dušu) neka „Borbina“ izdanja, u poslednje vreme vrve od grešaka, ispreturanog sloga, nedovršenih izveštaja i članaka, zalutalih besmislenih gomila slova i tome slično. A ima dnevnih listova u svetu, sa većim tiražima i ne manje aktuelnim izdanjima,

u kojima danima nema. nijeđne štamparske greške, dako ti listovi imaju veći obim, odnosno bar tri đo četiri puta više sloga. :

Kad se ovim greškama dodaju i one druge, onđa se dobija zaista tužan utisak. Možđa je preterano hvatati se jednog sitnog primera, ali čoveka mora da iznervira napis (čini mi se pismo nekog čitaoca, ili možđa izveštaj dopisnika iz jednog našeg građa) u kome se, uz opravdan mprotešt što vlast i sredina tolerišu javno kockanje, nekoliko puta pominje kako se igra „anjc“. Pa ipak, uz teretne kamione (a kakvi li drugi postoje?), džu (umesto džuk: juke) boksove i mnogo drugih sličnih stvari, i ove sitnice stvaraju nivo niske pismenosti koji ne bi trebalo tolerisati.

Ah, ti jadni anonimusi

JEDAN NEPOZNATI ČITAT,AC, koji se nije potpisao, polemiše sa mnom oko Čilipa, ša kojima sam mislio đa je završena priča! On veli da nisam u pravu jer bi onda i Ivo Čipiko bio Čipiko, što nije jer su obe reči italijanskog porekla. Nije, međutim, u pravu, jer je kod svih stručnjaka, u Bnciklopediji, kod dubrovačkih autora, u službenoj upotrebi itd. svuda i oduvek Čilipi, Osim toga, ne vidim otkud tu italijansko poreklo. Postarao sam se da uskoro dobijem i sav materijal o etimologiji ovog toponima. Inače, i ostrvo Čiovo je Čiovo, čiope (morske laste) čiope, a poznata, ugledna dubrovačka porodica (i danas postoji Ulica Pere 'Čingrije).

reva što sam napisao Konavlje, kako je u ovom delu zemlje uobičajeno, umesto Konavli (ili Konavle) kako je ispravnije. Tu je on u pravu, jer sam se pošlužio manje pravilnim, iako relativno odomaćenim oblikom. Inače, ni Konavli nisu od italijanskog: canale kako mi on poručuje, već, po verovatnoj pretpostavci, od latinskog cana lis zbog vodovoda kojim je kroz ovo polje snabdeven MHpidaurus, u vreme kad još nije bilo Italije, a, po jednoj drugoj hipotezi od canabulae, reči koja označava jarke za isušivanje polja, kakvi su postojali i u ovom kraju. Inače, u Dubrovniku se jedan deo građa, pod Srđem na severozapadu od samog grada, naziva Kon (Konala, Konalu) iz razloga sličnog prvoj pretpostavci.

Moram da se izvinem ovom čitaocu što mi ije njegovo dobronamermo i uljudno pismo, povod, po suprotnosti, da pomenem i neka druga. Reč je o anonimnim pismima koja stižu mnogim redakcijama (kao i mnogim pojedincima) i koja su puna zlobe, a anonimna iz kukavičluka. Shvatam da ima razloga kađ čovek želi đa kaže svoje mišljenje, legitimno i ni po koga štetno ili uvredljivo, a smatra da je bolje da ostane nepoznat. Ali ima slučajeva kađ neko želi da učini zlo, a nema hrabrosti da svoje usamljeno i izopačeno mišljenje i potpiše. Po pravilu se, iza ovakve anonimnosti, tako tuđe ljudskoj etici i šstremljenjima naše sredine danas, krije jednostavno zbir podlosti i kukavičluka, sa zlobom i neistinom. Takva je i jedna dopisnica koju mi neko ođ ovakvih, potpisujući se samozvano kao ni više ni manje nego „dubrovačka teatarsška publika“, uz jednu privatnu uvredu, poručuje da pazim da mi „ne prisjedne „duboki provincijski diletantizam“ i festival koji se „iznosi na ramenima jednog nižerazrednog dramskog ansambla“.“ Ovakav tekst,

. Čingrija. . Prema tome nema njegove ” Tanalogije. Ovaj čitalac me, inače, umesno preko-

ŽIVOT OJO NAS

| (HIRDIDJRAQ

Ljubiša MANOJLOVIĆ

Isprsiti se

ISPRSI SE PRED ŠEFOM, ako si žensko! — sa. vetovao je jednom ranije svojoj okolini jeđan hu-

· morist.

Ono što daje obeležje današnjem našem trenutku jeste činjenica da su pred šefovima počeli da se prse čak i muškarci. I to koji? Često oni koji su, đo novog društvenog vetra, u blaženom miru, sastavljenih peta, glodali koščicu karijere, Zabavno je gledati kako se sada i oni hvataju u kolo kritike, jer su pojmili, ako se ne uhvate, da će izgubiti poene. a

Poslednje vreme, smak sveta, udaraju pesnicom o sto dojučerašnji drugovi C:ilemilovići, samo pucaju daske. Dosta je, kažu, bilo kršenja demokratije, gaženja samouprave, ne može to više tako, ne daju to oni. Ta revolucionarnost je odjednom postala toliko glasna da bi mogla već da se podveđe i pod kaznene propise protiv buke u gradovima. Ali zašto da joj i u tom pogledu ne progledamo kroz prste, kad je ova revolucionarnost i inače sva bez ličnog rizika, osigurana od eventualnih posledica (valjđa i kod Državnog osiguravajućeg zavoda). Ako bi bio iskren, s ovim strasnim ljubavnikom Revolucije mogli bismo vođiti ovakav dijalog:

— Dereš se tu da je voliš, a ipak nisi·premlatio tipa koji je zavođi na stranputicu!

— Čekam.

— Šta čekaš?

— Čekam da voljenu Revoluciju na stranputici uhvatim sa nekim manjim.

U ovom našem životu

U KOCKI, kažu, nije najviše izgubio onaj koji je izgubio nego onaj drugi koji se još i vađio. Žao mi je što tu kockarsku priču primenjujem ovog puta na jednu poštenu profesiju, na novinarstvo. I na jednog novinara, „Borbinog“Ž*) urednika Milana Bajeca, u čije poštenje nema osnova da se sumnja.

U rubrici „Nesporazumi“, Bajec je pisao o privilegijama koje su nastale pod okriljem Izvršnog veća AP Vojvodine. Uzgred se upustio i u širu kritiku privilegija. Samo, pri tom je sve nešto okolišio, pronalazio dobrodušne razloge, skoro opravdanja, pa čak i branio neke pr:vilegije.

„Setimo se samo — piše, na primer, Bajec nepotrebne galame oko povlašćenog uvoza automobila za određeni krug funkcionera, mada je jasno da se zajednici nimalo ne bi isplatilo đa oni gube vreme u pešačenju, a da je povlašćeni uvoz bio kudikamo jeftiniji od ranijih izdataka za državna kola i šofere“.

'U ovom određenom slučaju, Bajec se, eto, seća „nepotrebne galame“. A ja se, naprotiv, sećam da je galama, iako potrebna, baš izostala, jer o samoj stvari javnost i nije bila čestito obaveštena.

Ovakvo MBajecovo pisanje moralo je izazvati prigovore čitalaca, Umesto da se povuče, Bajćć'je

„u sledećem napisu: uzeo da svoju stvar Vađi,'što-

M jeći i dalje uporno na truloj dasci. Tako je dote-

koji se očigledno odnosi na moje kritičke beleške

o proteklim Dubrovačkim letnjim igrama iz prošlog broja, pisane sa simpatijama upravo o nekoliko izvrsnih. dubrovačkih glumaca, a sa oštricom protiv jednog zaista skrpljenog i nižerazrednog ansambla s raznih strana pokupljenog, koji obu-

hvata i one dubrovačke glumce koji tome nisu

dorasli — ovakav tekst, zaiska, najbolje pokazuje moral siledžijstva koji je raznim amonimnim piscima i dostavljačima svojstven.

Naša je štampa, ili bar ono što u njoj vređi i što je dostojno svoje misije, odavno raskrstila sa anonimnim denuncijantima i anonimnim «tekstovima. primiljiene Kknjige

BORA ĆOSIĆ: „PRIČE O ZANATIMA“, „Nolit“, Beograd 1966. str, 160. Prva zbirka pripovedaka Bore Ćosića ima sve one osobine koje su karakteristične za Čosićevu prozu.

BUDIMIR. MILIĆEVIĆ: „ZAMKE“, „Nolit“, Beograd 1966. str, 214, Sentimentalna istorija jedne mlade dđevojke sa kojom se život surovo igra i koja u traženju izlaza nalazi svoju propast.

SINIŠA PAVIĆ: „VIŠNJA NA TAŠMAJDANU“, „Nolit“, Beograđ 1966. str. 228. Prvi roman mlađog beo-

gradskog romansijera vezan Za naše savremeno društvo i inspirisan krizama jedne mladosti,

BODA MARKOVIĆ: „ŽUTE PRIČE“, „Nolit“, Beograd 1966. str. 78. Kratki prozni zapisi nadrealističke inspiracije. - •

IJBŽI ANŽEJEVSKI: „IDE SKAČUĆI PO GORAMA — VRATA RAJA“, „Nolit“, Beograd 1966. str. 378, prevod Petra Vujičića. Dva kratka romana — dva mala remek-dela jednog od najinteresantnijih savremenih poljskih pisaca. |

rao dotle da je, povodom krupnih privilegija funkcionera, upoređujući to sa čitavim spletom sitnijih privilegija ostalih građana, najzad zaključio:

„Sitnije privilegije i omogućuju da se onc krupnije održe u životu“.

U koji si ti to levi život odlutao, druže Bajec? Veruj, u ovom našem životu, sa privilegijama i njihovim održavanjem, uvek je stajalo i stoji potpuno obrnuto.

Grešna nam duša

U „NINU“ (zdanje „Politikine“ kuće) Dragoljub Golubović je objavio društvenu hroniku „Da skinemo feredže“. Dakle, opet. — privilegije. Određenije: „Ovo je priča o privilegijama. U njoj neće biti imena. Ali, ne iz straha, već da neče bih bio nepravedan. Pominjući jedne, izostavio bih druge. A bojim se jedne biblijske izreke: Gospode, gospođe, ako Kkazniš sve grešnike ko će onda ostati“

Čitaoci su Golubovićevu hroniku zapazili, i ona se mnogima sviđela. Ima u njoj istinitih, odsečno rečenih pojedinosti o izabranicima božjim (bože, pomozi i ostalima). Ali ipak sam hron:ku jedva odlučio da čitam. Naljutio me njen uvod, koji je gore naveden. Ozbilino, šta fo znači: „Gospode, gospode, ako kazniš sve grešnike, ko će onda 0Ostati?“ Znači, je li, da smo svi greši“ (Svaki od nas je, je li, govorio o tome da „nijedna zasluga u prošlosti ne može biti blanko menica na osnovu koje bi se mogle praviti štetne stvari“. dok je svakome od. nas u vilu na istarskoj obali utrošeno narodnih para koliko za jednu narodnu školu?) Zato sve što bude, neka bude svima. Onda: bilo što je bilo (kako je bilo ispričaćemo i u zanimljivim društvenim hronikama), i — nikom ništa. Da pliunemo, pa ispočetka.

Kako se kalio opštinski čelik

BURU NEGODOVANIJA izazvala je vest da su iz srednjih škola u Mladenovcu, zbog nerasprav”

'ljenih budžetskih računa između opština, bili na”

jureni đaci koji nisu iz Mladenovca. Stav javnosti je, otprilike, da opštinski sukobi ne treba da idu preko leđa đaka.

Zašto, neka idu i preko đačkih leđa. Neka se deca blagovremeno nauče na međuopštinske ratove.

%) „Borbi“ se, inače, mora priznati da u poslednje vreme postaje sve borbenija.

KNJIZEVNE NOVINE

Dau MI aa a aca Car aa U AO dj ela s NO O i — aa S IM < = WO.

O = = eo: o IT: ———

—