Књижевне новине
Ba „90 OMCLU POR - ya) NBA a RM = 00. JM, BR EMAON
DANA Z. ,KSK.—~
Nastavak sa 1. strane
„Mi smo ovu zaboravnost zamcrili poslovođama. Međutim, možda tu i nismo u pravu, možda oni i ne treba da snose svu krivicu. Za. što bi poslovođe beogradskih knjižara morale da prate kulturna zbivanja našeg grada!? Ali možda nuvu-
{ko u celoj izdavačkoj kući »Prosvete« ipak' »zna« da su Gluščevićevu nagrađenu knjigu baš oni UVdali, i da je ta nagrada na neki način priznanie i samom izdavaču. Ili bi bar tako trebalo da bud».
I na kraju. znamo to iz iskustva, »Prosveta« nije uvek zaboravna.
POLA ISTINE ·
OVIH DANA ČITAVA jugoslovenska štampa opširno se bavila problemima socijalnog osiguranja i deficitima koje ono iz meseca u mesec pokazuje. Prema nekim predviđanjima, do kraja godine deficiti službe socijalnog osiguranja iznosiće oko milijardu novih dinara, a zasad nema načina da se ti deficiti opune. Načini koji se preporučuju jesu Kkresanja prava osiguranika, smanjenje broja besplatnih intervencija, smanjenje broja neopravdanih bolovanja ıtdđ. Unutrašnje rezerve traže se, dakle, svuda — sem u samom aparatu socijalnog osiguranja. Sve to što se navodi neospomo je tačno, ali sve što je navedeno nije cela istina nego samo njen deo. Prave unutrašnje rezerve ZŽavoda za socijalno osiguranje ne nalaze se ni u povećanju cena lekarskih usluga, ni u ukidanju povlastica osiguranicima, nego u smanjenju birokratskog aparata, jer je poznato da zavodi za socijalno
osiguranje imaju jednu od naijglo-|
maznijih, ako ne i najglomazniju, administraciju u zemlji. U čitavom nizu slučajeva administrativci su nagrađeni bolje od neposrednih proizvođača (lekara, socijalnih radnika, medicinskog osoblja). Uprkos deficitu do pre nekoliko meseci gotovo svi zavodi za socijalno osig'h ranje u našoj zemlji delili su Viškove para koje, sada, nemaju, a do pre neku godinu u reprezentativne zgrade zavoda za socijalno osiguranje bacale su semilijarde i milijarde da ih ne bi uzeo neko drugi. ' Trebalo bi možda- tu · potražiti, između ostalog, razloge ı uzroke očajnog stanja u kome se sada nalaze službe socijalnog osiguranja i možda čak postaviti pitanje komkretne odgovornosti onih koji su do takve situacije doveli svojim rasipničkim poslovanjem u minulm godinama.
PROKOCKANE KOCKARNICE
PREMA INFORMACIJAMA objavlje_ nim u dnevnoj štampi vode se diškusije o tome da Ji kockarnice, ko-
jih u našoj zemlji ima sve više ij
više, treba zatvoriti, iako je bDilo potrebnije da su se vodile diskusije kada su otvarane. Kockarnice su, tvrde izveštači dnevnih listova, na osnovu informacija dobijenih na merodavnom mestu, mnogo više izgubile nego što su zaradile, Njihova rentabilnost postala je problematična, a o društvenom i moralnom ili nekom sličnom oprav· danju postojanja takvih institucija nikada se nije ni govorilo. Pa ne govori se ni sada. Izveštač »Politike«, na primer, daje dva razloga zbog kojih bi kockarnice trebalo zatvoriti. Prvi je da se one ne isplaćuju, a. drugi da štetno deluju na omladinu. Da li je možda ovaj redosled sasvim slučajan, da li je reč o običnoj novinarskoj nespretnosti, ili se, kad su se kockarnice | otvarale, mislilo da niihovo dejstvo može da bude drukčije? Najverovatnije je da se na to dejstvo uopšte nije mislilo.
Kockarnice su očigledno prokockane. Kriv je onaj koji je — podeiio karte.
»ENCVCLOPEDIA MODERNA«
PRE KRATKOG VREMENA pojavio se prvi broj novog časopisa za sintezu nauka, umetnosti i društvene prakse »Encyclopedia moderna«. Časopis je okupio lep broj uglednih saradnika, ali istovremeno je objavio izvestan broj tekstova koji svojim kvalitetom i vrednošću ne odgovaraju u potpunosti glasu i ugledu svojih pisaca. Više interesanfan kao ideja nego kao realizacija, i broj ovog časopisa pruža priiku da se o pojavi ove publikacije i opširnije raspravlja.
Sudeći po članovima redakcije i savetu časopisa, po saradnicima koji su obećali svoje priloge i po onima koji su se javili u prvom
broju, ovaj časopis ima uslova da |
zauzme svoje mesto u našem javNastavak na 12 strani
TONA JI Ta 1. 1 = |_? |_{_| TIC
i
da o ŠTAMPE
POLEMIKME
Božidar BOŽOVIĆ...
NAIŠLO JE VREME POLEMIKA, što je dobra stvar i, kako bi se to odgovarajućim žargonom reklo, pojava koja je u duhu našeg razvitka. Polemiše se i o pitanjima perifernog značaja, i onim zaista bitnim, vodi se javna prepiska — debata u rubrikama sportskih listova, zabavnim, revijalnim nedeljnicima i vodećim dnevnim listovima,
Dva su polemička pitanja bila ovih dana u središtu pažnje. Boris Mikoš, generalni direktor RTV Ljubljana: najzad je odgovorio R. L. Đukiću na otvoreno pismo povodom opaski koje je, na PIROATHJ sednici CK SK Slovenije, stavio na Đu-
ićevu, davno prošlu, televizijsku seriju »Crni sneg«. Koliko sam uspeo da shvatim Mikošev odgovor, a moram priznati da mi je veći deo ovog obimnog i mutnog teksta ostao nejasan, njegova je osnovna teza da ni oni koji se bave,
smehom, satirom, društvenom kritikom, OKO 1
biti imuni od društvene kritike (što je nesumn, vo tačno), te da osim smeha greškama treba tra:
Žžiti i greške u smehu. Sve bi bilo u ređu sa
ovom tezom, da nije dve nezgode: prvo, Mikoš mesto i vreme ove zakasnele kritike Đukićeve serije vrlo neubedljivo i još neumesnije pravda time što se, nedavno, ranije bojao da ne bude o; tužen za nacionalistički prizvuk u svojoj kritici; drugo, on zaboravlja da je — a to je za njegovu tezu pogubno — jugoslovenska javnost širom zemlje pročitala do danas stotine ako ne i hiljade kritika, često vrlo oštrih, na Đukićev javni rad i njegov »smeh greškama«, dok nisam siguran da se iko, za razliku od mene, seća bilo koje javne kritike na Mikošev javni rad — uz sav dužni res: pekt prema njegovom, svakako, zaslužnom radu. Moram napomenuti da, bez obzira na poštovanje LOA talentu i društvenoj funkciji svog starog olege i prijatelia Đukića, o ovoj i nekim njegovim ranijim serijama, što on zna, nemam najpo· voljnije mišljenje, ali iz drugih razloga.
* Ww
Verujem da je korisno da skrenem pažnju onima koji su slučaino propustili. da u broju od prošle nedelje: pročitaju tekst razgovora Krste Crvenkovskog sa novinarima »Politike« da to ne. izostavno naknadno učine. Meni se čini da odavno, pa uključujući i mnoge reči izgovorene na posle·dnjim plenumima, nije kod nas publikovan tako svež, inteligentan, prožet shvatanjem naših prilika i razvitka, i saglasan duhu vremena, nrogresi van tekst. Prepričavanje bi osiromašilo ovaj raz govor, te bih želeo da ukažem samo na neka pitanja o kojima je u njemu reč. Pomenuću: ono da će baza biti ta koja će, u demoktatskom centralizmu, imati sve značajniju ulogu u donošenju
· odluka; ono o odnosima manjine i većine; ono,
AV Na
vrlo realistično o posledicama nedostatka demokratske tradicije; ono, o međunacionalnim odnosima, Ovo izlaganje čini ne samo čast autoru nego i predstavlia ozbiljan prilog diskusijama o razvitku našeg društva, a posebno mestu, ulozi i načinu funkcionisanja Saveza komunista danas,
ov: S
Ima i tužnijih tema. SFRJ, naime, kupa se u suzama. Pošto je ovo zemlja poznata PO revolu:· cionarnoj borbi protivurečnosti, mešaju se suzč radosnice i suze tuge i žalosti. Vrlo delotvorno na izazivanju suza oba tipa rade dva beogradska večernja lista. Oba su publikovala, ili još publikuju, tužno-radosne (odnosno, samo tužne) ispo• vesti dva, sad već bivša, bračna. druga. Naša jav
ost, zaslugom ove dve redakcije, u prilici je da se poučava i uzdiže na detaljima bračne istorijo Đorđa Marjanovića, njegove od pre neki dan biv: supruge Zlate Rakić, a unekoliko i buduće Marja• novićeve supruge, jedne simpatične sovjetske građanke. Bez obzira na to što nisam ljubitelji te vrste muzike, niti smatram Marjanovića navočito do brim pevačem, gajim stvarno poštovanje prema njegovom estradnom talentu i šarmu; znam lično da je u privatnom životu to skroman, uljudan i vrlo prijatan čovek; njegova bivša supruga ne zaostaje u vrlinama. Drago m! je kad neko nače sreću, a žalim nesrećne, Ali ne volim kađ se sve to dešava na 12 cicera, na nekoliko stubaca, u galmondu ili petitu, pred očima svih.
Možda je to stvar ukusa, ali smatram sramo tom našeg novinarstva što ić zabolo nos u nepri kosnoveno privatne radosti i, bolove ljudi koji jesu deo javnog života, ali su ipak svoje ličnosti. O bljutavosti tekstova ne treba ni govoriti. Koliko znam, dobar deo profesije prema ovakvim tekstovima i njihovim autorima ne može da oseća nešto mnogo bolje od profesionalnog, i ljudskog, prezira. Bez obzira na tiraž i povećan, eventualno, doho-
dak.
* *
Autor ove rubrike, sa žalošću, mora da prizna da se umorio. Ubistva nisu etički opravdana, čak i kad su istorijski opravdana, ali je autor došao u situaciju da, svestan etike, postane ubica sobpstvenog čeda. U ime te iste etike, dužan je da ono što nestaje nadomesti nečim novim, te trenutno živi u iskrenoj nadi da će na ovom mestu početi da objavljuje novu rubriku. Da li će mu poći za pisaćom mašinom da je porodi do idućeg broja, ni on sam nije siguran, iako je po profesiji op-
timista.
primiliene knjige
DESANKA MAKSIMOVIĆ: »PESMRH«, SKZ, Beograd 1966. Str. 272, Izbor pesama Desanke Maksimović koji je, po tradiciji SKZ, izvršio sam autor, Knjiga sadrži i nekoliko posama ove istaknute pesnikinje koje do sada nisu nigde bile objavljene,
»„SAVREMBNA SLOVENAČKA PRIPOVETKA«, Izbor, prevod i predgovor Roksande Njeguš, SKZ, Beograd 1966, Str, 388. U knjizi su zastupljeni samo oni slovenački pri· povedači koji su se kao pisci afirmisali posle drugog svetskog vrata. Predstavljeni su Ciril Kosmač, Edvard Koc bek, Beno Zupančič, Andrej Hing, Boris Pahor, Lojze Kovačič, Vladimir Kavčič, Danilo Lokar, Peter Hožič, Alojz Rebula, Marijan Rozanc, Smiljan Rozman, Saša Vuga, · Pavle Zidar i Marjan Kolar, . '
JAKOV IGNJATOVIĆ: »MEMOARI«, SKZ, Beograd 1966. Priredio Živojin Boškov. Str, 576, Prvo potpuno izdanje memoara Jakova Ignjatovića koje se razlikuje od Ignjatovićeve knjige »Rapsodije iz prošlog srpskog Žživola« po tome što su objavljeni neki do sada nepoznati rukopisi Jakova Ignjatovića koji su se nalazili u Sečenjijevoj bi• blioteci u Budimpešti.
"ANICA SAVIĆ REBAC: »HBELENSKI VIDICI«, SKZ, Beograd 1966. Izbor i predgovor Predraga Vukadinovića. Str. 258. Iako nosi naslov »Helenski vidici« knjiga sadrži eseje \ Anice Savić Rebac i iz našć i inosirane savremene lite- |
rature. U knjizi se nalaze i dva teksta o Njegošu i Zmaju koji dosada nisu bili poznati našoj publici.
»VREME, NEBPROLAZNO«, Paporama srpske pripovetke o drugom svetskom ratu. Jzbor i predgovor Petra Džadžića, SKZ, Beograd 1966. Str, 328, U knjizi su objavljeni priiczi Isidore Sekulić, Veljka Petrovića, Iva Andrića, Jova na Popovića, Meše Selimovića, Eriha Koša, Mihajla Lalića, Branka Ćopića, Jare Ribnikar, Antonija lsakovića, Mio draga Pavlovića, Svete Lukića, Živojina Pavlovića i Bra» nimira Šćepanovića,
VIKTOR ŠKLOVSKI: »ZOO ILI PISMA O NELJUBAVI * * * TREĆA FABRIKA«. Prevela Lidija Subotin, predgovor dr Stojana Subotina. Str. 1806. Dva kratka romana Viktora Šklovskog, jednog Od najistaknutijih predstavnika ruskog formalizma.
ĐAKOMO SKOTI ! NEDJELJKO FABRIO: »IZMEĐU KRASA 1 TALASA«, »Bagdala«, Kruševac 196. Str. 9. Izbor pesama pesnika italijanske nacionalnosti u Jugoslaviji. Nažšim čitaocima predstavljeni su Đakomo Skoti, Lučiferi Martini, Romano Farina, Anita Forlani, Umberto Mateoni, Klaudio Ugusi, Mario Kokijeto i Silvano Sau,
SAIT ORAHOVAC: »KORAK. DO ZIDA«, »Veselin Masle• šae, Sarajevo 1966. Str, 64, Nova pesnička zbirka Saita
Orahovca.
ŽIVOT OKO NAS
(mako Irtad
Ljubiša MANOJLOVIĆ
Demokratizacija teče tokom
NA ŠESTOJ SEDNICI Saveza komunista Crne Gore Veljko Vlahović je govorio ı O fetišizaciji funkcija (ono kad se ne gleda šta ko vredi i zna nego na kakvoj je funkciji). !
— Želim — rekao je Vlahović — kao ilustra. ciju da istaknem primer dosadašnjih odnosa pre. ma govorima, člancima i istupanjima naših rukovodilaca iz užeg rukovodstva u SK. Zar ne postoji fetišiziranje tih istupanja, kao da smo mi jedini koji mislimo u društvu? | | __ Dvadesetak dana kasnije, na Šestoj sednici Saveza komunista Slovenije, Edvard Kardelj je na kraju morao nešto da zamoli članove toga Centralnog komiteta. Kazao im je otprilike ( slovnim tekstom ne raspolažem, pa ovaj navod nije doslovan nego se smisao stvari saopštava u mojoj stilski vrlo slobodnoj verziji):
— Drugovi, nemojte toliko da mi temenate, da metanišete, da u zvezde kujete sve što sam ovde rekao. Makar iz zaključaka brišite da će se na temelju baš ovih mojih reči držati naš budu. ći komunistički svet, precrtajte to, kumim vas Marksom i Lenjinom. O
Nema spora, fetišiziranje rukovodilaca postojalo je i postoji. Za fetišiziranje, ako se ne varam, posebna zasluga pripada samim tim našim rukovodiocima. A što je stvar počela da se menja, zasluga ni za to ne bi mogla njima da se ospori. Lep gest s njihove strane, očigledan znak njihovog ličnog napretka.
okay nam rukovodioci kako da buđemo demokrate i mi se trudimo to da budemo, kako nam i koliko nam pokažu. Samo, živi ljudi, oni mogu da se popišmane. Zato mi i sadejstvom sa donjih spratova treba da jačamo svoju demokra-· tiju. Kakve socijalističke demokrate „možemo biti, koliko se životvornog slobođoumlja skupilo u našoj krvi, da pokažemo i mi rukovodiocima. ·
Konstruktivna kritika
JEDAN RECEPT nisam najbolje razumeo,
Rekoste, kritika je dužna da ukaže i kako tre· ba nešto da se uradi, a ne samo tek onako da kritikujemo. Kritici koja nema i taj drugi deo rešenie — osporava se pravo građanstva.
I šta ja sad da činim kad vidim da kuća hoće da se sruši? Ne znam kako se može popraviti, samo vidim da se ruši. Da ćutim? Da prvo odem i svršim građevinski fakultet, pa da tek kroz tri <_etiri godine raspalim:
— Drugovi, kuća se ruši. Zidove treba povezati serklažima. Umesto drvne grede stavite armira» no-betonski natprozornik. Krovnu konstrukciju ojačati na taj način što...
Bih ja to, ali žao mi. Dok ja sve to tako uči. nim, pašće vam, drugovi, kuća na glavu.
OOVPRAea 10
Sitan izum
SVAKI ČAS ČUJEM ili pročitam: Šta koči... šta smeta... Šta stoji na putu...
Pitanja se postavljaju, i treba ih rešavati, Sve io to skopčano s naporom, teško je. Šta... Šta..
ta...
Možda bismo rešavanje ovih mnogih rebusa nekako mogli i da olakšamo. Samo, treba biti do. SS Na primer, umesto šta, češće da pita mo ko.
Jedan »izam« izvan umetinosti
IZ NEKIH SVOJIH (nisam rekao, privatnih) razloga, jednu temu ovde uporno izbegavam. Ali ona udnra u prozor, razbiia staklo, hvata me za prsa. Strastvena, bezobzirna, drska, hoće raz govor po svaku cenu. Temi je ime: šovinizam,
Dvoumljenja nema:
Šovinizam se ne druži sa čistim radom,
Šovinizam se paitaši s prljavim ratom.
Šovinizam donosi nesreću.
Šovinizam je galopirajuća bolest, vatruština,
Šovinizam je rak u krvi naroda.
Sa šovinizmom se mije šaliti, šovinizam treba lečiti kao svaki rak. Za lečenje su nužni lekari koji proučavaju bolest, pronalaze joj uzroke, pa pristupaju pažliivom lečenju.
Nužni su ozbilini lekari, ali na posao se ba: caju i šarlatani, Znaju, na gadnoj, pogibeljnoj bolesti, može lepo da se zaradi. Ne uzimaju u parama, naplaćivaće se na drugi način. Uostalom, nije ni bitno kako će.se okoristiti, bitni su re zultati:
Gaseći je slamom, nadrilekari samo razjaruju šovinističku vatru. To može da se vidi golim okom.
Dajući injekcije neprokuvanim špricom, P Ž nose Ššovinizam i na zdrave ljude, patriote koji jednostavno vole svoj narod. Ne prisluškivačkom tehnikom, to može da se čuje golim uvom.
VINJETE IZRADIO TOMISLAV HRUŠKOVEC
KNJIŽEVNE NOVINE