Књижевне новине
Из једног
дневника
Драги мој Уо! Мој једини пријатељу,
На овом степену мог приватног развитка, а у овом судбоносном тренутку, већ је постало нужно да коригујем неке од мојих ранијих схватања и да одступим од претходних дефиниција. Нико ми на томе неће замерити, Уо, јер су се људи већ навикли да трпе такву индивидуалност. смислу влада потпуна
Овде у том слобода.
Изгледа ми да сам сувише био у праву. Неки су ми већ рекли; „Да“ деко сте од наше стварности. Приближите јој се. Сагледајте неке паше специфично објективне услове". Поку-
Програмирана глупост
У „СТУДЕНТУ“ од 11. марта појавио се текст „Лице невине девице“ који чињеницама осветљава случа! проф. Рашковића, узимајући за аргумент анализу др Тихомира Васиљевића објављену У „Гледиштима“ 8/9 1967. године, поводом четвртог издања Рашковићевог уџбеника за студенте прве године Економског факултета „Основи социологије“. У „Гле диштима“ број 2, од ове године Слободанка Дамњановић текстом „Шесто издање једног уџбеника“, с акрибијом анализира бесмислице књиге Ар Мирка Перовића „Увод у социологију“. !
Ти текстови отварају нам очи и пред пама се указује беда официјелне социологије, Др Владимир Рашковић и др Мирко Перовић заузимају значајно место на Универзитету. У последње време они су доста трлати и управо је тужно суочити се са чињеницом њихове феноменалне пеписмености, Ако ове критике које се заснивају на фактима њиховог непознавања језика и неписмености повежемо са својевременим критикама Николе Милошевића о штампи, новинарству, програмима итд, и Михаила Марковића о Давичовом непознавању термина којима се служи, скоро да се може помислити да је небулозност програмирана.
Ево најпре бисера Рашковићевог непознавања значења речи. „Писац не разликује даровитест Од дарежљивости п пише: „изобиљна даровитост природе концентрише човека на то..." Он не разликује постојаност од постојања, па пише; „са самом постојаношћу и револтима робова. ..“, променљивост од промене и каже: „данас је морал пролетера и морал за променљивост света“. Даље Рашковић не разликује диференцију од диференцираности, хуманост од хуманитарности, пролазност од проласка (Ном.: пролазак), комуникапионо од комуникативног, изразито од изражајног итд. итд.
„Из овако написаног уџбеника студенти ће тешко моћи да науче основе социологије. То је штета, но поред те штете постоји и друга, много већа: може се догодити да у својој неискусности прихвате стил рада и стил писања какав је у овој књизи, као пример који треба подржавати јер тако нише професор и такав је уџбеник“.
Неће ли се сеуденти, питам се, пре него што науче социологију, а тешко је могу научити из оваквих књига, научити неписмености, неодговорности, аљкавости!
А ево сад бисера из књиге др Мирка Перовића.
МИРКО КОВАЧ
Из ноћи уноћ
Поред прописа о уметности др Мирко Перовић има и једну мисао о ратовима. Он каже: унепра ведни су сви они ратови који нису праведни .
Може ли то, људи моји, бити циљ њихове педатогије2 Зашто Ректор БУ не поведе рачуна о стању својих професора, зашто их не описмени2а Неписменост се прво мора ликвидирати горе!
2:
Племе моје сном мртвијем спава
ИЗ ДАНА У ДАН У нашој штампи пратимо, као какву криминалну хронику која се сплела око Њетозцевог гроба, извештаје о раду Скупштине општине Цетиње у вези са подизањем маузолеја на Ловћену и рушењем постојеће капеле. Настале су лемонстрације око резиденције прногторско-приморскот митрополита Данила Џ, а Петар Томановић, председник Општинске скупштине, већ потеже крамп, тобоже да ће још у априлу ударити у капелу Владике црногорског Петра Петровића Његоша П. Њетош је више био на страни вере као њен владика. и на страни поезије као песник, нето што би икада могао бити па страни: цетињског општинског чиноћништва. Оваква капела каква постоји више одговара великом црногорском песнику и владици него монументална грађевина с асоцијацијама на етипатске храмове који немају ничега заједничког < хришћанством у коме је живео, делао и умро Владика Раде.
Скупштина општине Цетиње била је глува намитрополитов предлог и уступак да се капела уклопи у овај храм, пако га сам митрополит сматра. паганским. Она је исто тако глува на мишљење јел нот дела културне јавности која се својевремено изјаснила против рушења постојеће капеле већ инкорпориране у црногорску традицију. Добро би било да после мишљења свештенства цетињска скупштина саслуша и мишљења песника, ако већ одбија мишљење Светог архијерејског Синода и уколико не сматра да је Његош њена прћија и да могу с ње товим костима радити шта год хоће, макар се опе већ окретале у гробу. И на крају ево квиза за једну Општинску скупштину. 1. Да ли Скупштина зна одговорити на кога је Његош мислио кад се обраћао: „Боже свети..."2 2. Да ли је Скупштина читала Горски вијенац и Лучу Микрокозма и шта мислм о њима2 3. Да ли Скуштина уважава Његошево хришћанско опредељење2 4. Шта Скупштина мисли
“. 3 4", > то
|
Да | КУ < У А УУ 5025,
Џ => СА
(2
412
Е МЕ 5 ~ ] а | ; у => Е ба Сан
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
Барикада
робује сбојим сабђарима
Човек испред људи у себе побегне Идвеали нису чак ни снови
Само се у води талог на дно слегне Сутра стари биће данас нови
Човек испред људи у себе побегне
Барикада, робује својим стварима
Све што није злато само једном сија А кад се заврши револуција Свршено са револуционарима Барикада робује својим стварима
=: Он једини зна да ће „у комунизму интереси поједиЕН ица и друштва коначно да се хармонично покла5 пају. Развијаће се и цветати најбоље људске особине — солидарност, осећање општих људских про· блема као својих“ (е мој, докторе). Он даље вели = да је марксизам „највећи домет људске мисли који ' : није могуће превазићи, већ та је могуће само раз- 3, . | вијати“. Др Мирко Перовић узвикује: „слобода у Е
уметности има граница“, па у име радничког покрета Лектира ' 5 пише: „Неке подсвесне и сличне преокупације и до- = жављавања (или пак иживљавања и бунцања) бур- ЧИТАМ француског доминиканца Лебреа, његове :
жоаских бесперспективних декадентних интелите- одломке преписујем у свој ноћник: „Боже молим
о томе да ли је боље имати два споменика или један2 5. Зна ли Скупштина да је два више него један 2
обићи панка
зцаћу да то урадим. Којеближи „нашој стварности" (приватни поглед па живот), видим, боље живи. Све, дакле, што сам у претход.ним белешкама рекао о важности телевизије и о њеном утицају, дале-
КОЈИ БЕЖИ ОН ЈЕ
ко је од стварности. Телевизија је МАСА у ствари њихове реакционарне анархис- те ослободи "ме моје ускогрудости, спанајобичније овоземаљско средство тичке бесмислице за раднички покрет не може си ме од сваког егоцентризма, сваког кон- За ускрсе разни људи се обоје имати никаквог интереса ни потребе. Раднички по- формизма, сваког снобизма, чувај ме од пе У погрешном колу греши коловођа
за јавну комуникацију и дужност јој је да обавештава широке масе о најважнијим догађајима у току дана. Неважни догађаји се чувају за емисију „Времеплов“, која ће се емитовати (мање-више) кроз десетак го дина. Утицај јој је веома мали, јер примећујем да прост свет и даље ставља руку на уста када се искашљава, или се бар извини ако није у стању да то учини.
Моја заблуда у вези са телевизијом је била далеко већа. Признајем: све до сада сам мислио да то због стида говорници нису у стању да каткад погледају са екрана аудиторијуму у очи. Међутим, ствар је сасвим безазлена, ако се има у ВИДУ
· на ком степену развитка се налази техника ове цивилизације. Говорника обично снимају три камере. За њега је милионски аудиторијум 7у0квирен баш у тим камерама и ствар је режисера са које ће стране ла му пребаци јавност. Обично се бира угао из којег је говорник лешшци, чиме се донекле ублажава оно што говори. Тако се у односу на говорника народ који га слуша може наћи или испред њега, или лево од њега или десно од њега. По потреби. Није у питању стид, Хо. Стида нема.
Али, за ово померање јавности час лево час десно, није крив ни режисер пити камермани. Једноставно, мој пријатељу, на телевизији влада такта техника пребацивања.
На крају не веруј ни мојим прет-
Милован ВИТЕЗОВИ: ходним запажањима о професионалпим оппедељењима ових овде на зе-
Потковице _ мљи/ Веома чулно се људи удружу-
Ју. Ја више пе верујем ни подрума- ! р ру ла је подрумар — мако ради У · полруму, пи рулару да је рудар пако рали у рулнику, ни железничару ла је железничар — иако ради на железници, Јер, они који раде у бипеу титле ла нису бирократе.
Мотите, Мо, темогућно је тако банли стварности прићи само речи“ ма. Речи су гробље за прави смисао који се крије иза њих. Али, мислим да је ол мене оволико и корисно, и довољпо. Велико је задовољство, свакако бити што ближе стварности, Веруј ми,
Бити тако близу ла човек, чак и кал заклопи очи — пиди исто.
Аушан Јагликин
Који бежи он је
крет је за идејну борбу у уметничком стварању, ролаштва и од митова, раздери моје маске и поГониоцу вођа!
али уједно са тиме овај покрет је за бескомпро- дај ми апсолутну једноставност, дај да не идем мисну борбу против свих форми декаденције бур- за частима, да радије прихватим неуспех него лаж, жоаског формализма и сличних реакционарних да се знам подложити без полтронства, бити пони; примеса уметности". зан без узмицања. Молим те отвори ми разум...“
Преживели лепо причају о рату Друга страна медаље само за мртве = _ Свеједно џелату
НЕ _ Криве ли су жртве
Растко ЗАКИБ:
На љуту рану –- љуту траву
О ЛЕШИНАРИМА
Кажипрст показују али нам и прете Нечији почетак на нечијем крају Кичма у човеку колац је убоден
Лешинари високо лете Али ниско падају
Свиће зора, помрчина. На — плен
Казали су: Народе, одазови се, и народ је почео — да виче.
|
Доста је било владавине народа, нека се народ мало одмори. УПЛАТОМ
30 ДИНАРА
НА ЖИРО.-РАЧУН „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“ 608—1—208—1 НАЈСИГУРНИЈЕ
Одозго наниже мора да буде низ брдо. Црв сумње у јабуци од злата... ,
ОБЕЗБЕБУЈЕТЕ РЕДОВАН ПРИЈЕМ ЛИСТА
Желео сам да видим слободу с леђа. Нашао сам се иза решетака!
Из рата смо изашли са паролом власт народу. После смо били доследни! '
Народ обрађују и у народним пес мама!
Слобода је џелат на смрт осубеном због борбе за слободу! И инквизиција се посула пепелом Галилеја!
Брод је страдао од морске болести! Ку
| Борба мишљења, међу људождерима завршава се једним
ручком!