Књижевне новине
немо управе,.,
|
Наставак са 1. стране
Словенија је донела свој закон 1959, године и његова одредба 2лаСи: „ко износи или проноси узнемирујуће вести или тврдње и тим неоправдано проузрокује забринутост људи“, | :
Босна и Херцеговина донела, је нов закон априла 1969. У ' њему односни текст гласи: „Ко износи или проноси лажне вести или твј, дње којима се може изазвати Узнемирење грађана или њихово не“ расположење према државним ор“ ганима или њиховим одлукама и · мерама или којима се може угрозити јавни ред и мир, или осујетити односно отежати спровођење одлука и мера државних органа".
Из света тога може се закљу« чити следеће:
]. Нова одредба Закона о пре кршајима у Србији у односу на ранији очигледно значи пооштра. вање, које није у складу са линијом нашег општег развоја.
2. Формулацијом ове одредбе покушало се то пооштравање при“ крити: за разлику од закона Босне пи Херцеговине не каже се да нерасположење треба да буде у прављено против државних органа, '
3. Мавођење средстава којима се може учинити прекршај непо. требно је, то се нарочито односи на речи „и написом" које доводе до тога да се пред судијом за пре“ кршаје одговара и за написе у штампи.
Сматрамо да није било никакве потребе за пооштравањем које доноси нови закон о прекршајима, а имајући у виду интересе заједнице и заштиту права грађана, мислимо да би стари текст закона више штитио и законитост и граћане. Зато предлажемо да Скупштина СР Србије узме у поновно разматрање овај закон и да изме“ ни његов четврти члан,
Председник : (Драган М. Јеремић)
Потпредседник (Јара Рибникар)
Секретар (Радоња Вешовић)
Ка
Литература...
Наставак са 1. стране
них банкета), по мом дугогодишњем искуству сасвим су безазлене и не воде далеко.
За прошлих неколико тисућа година било је таквих Ера култа личности бескрајно много. Свака Ера култа личности еквилибрира као пеливан на конопу на циркуској пред стави: само један једини криви корак лијево или десно значи строваљивање у понор. А осим тога сваку Еру култа личности у њеним представама прати као бијесна хијена Ера антикулта те исте личности, чекајући на свакоме кораку да је у једном слабом моменту шчепа и, буде ли посрнула, да је раздере као трупло. То је природно правило: риба рибу једе, тако је створен овај „најсавршенији" Љефтеоу свијет и зато се апологетима који неку Еру култа личности сматрају згодном приликом за своју политичку каријеру, препоруча, да воде рачуна о томе да није било такве Ере култа личности која није запала,
У више наврата у разним дјелима, чланцима, есејима, истицали сте парадоксе иманентне таквим ситуацијама. Да ли их видите и овдје»
У чему је овдје парадокс Када се у оквиру једне Ере култа личности неки пјесник ангажира против те Ере и противу тог култа те личности, и кад му је суђено да тријумфално доживи и то да се та Ера са свим култом те личности претворила У птичје страшило, извргнуто руглу врабаца, такав се поет побједоносно заплео у магнетским замкама нове Ере нових култова и шта му је пре остало2 Да порекне оно у што је досад вјеровао, да се рута ономе што је досад проповиједао. Тако смо почели сумњати лијево и десно. Најприје наравно, десно, до потпуне анихилизације свих такозваних култова личности и ратова и побједа и краљева и политичара и диктатура и погледа на свијет и поезија и мода и укуса — а послије Троцкога и Тухачевскога, од Бухарина па све до Клементиса и Рајка, бога ми, и у лијеве ломаче посумњасмо. Шта је резултат тога послаг Опет књиге. Што се види из тих књита2 Да је човјек с једне стране сасвим кратковидна, више од тога,
,
2
КАРИКАТУРА АЛЕКСАНДРА КЛАСА
слијепа политичка животиња, а с друге опет сањар, а можда с једне и с друге наивни мајмун! Како се могу помирити У стварности акције те готово дивергентне диспозиције2 Како их Ви видите у повије“ сној пракси која Вас је окружавала, и у којој сте судјеловали> Што се тиче политичке бестијалности, били смо досљедно интрансинтентни: за социјализам бескомпромисно, а у Аитератури за слободу против било какве цензуре па била она и социјалистичка. А на крају, спознали смо и то да ни цензура није никакав најновији изум. Откад има човјека, цензура га прати као сјенка. До јучер још Данте је био на индексу усред папистичког Рима, а изговорити да Енгелсова „Дијалектика у природи" нема научне основе, да се хегеловска „Ме сеј5!-теорија" не подудара с научном дузгејеојовјјот, да Енгелс, на примјер, није мотао имати појма о електрицитету аи ројп! де уце «јесфго-зсјепаџе Ано Домини 1937—40, или да Стаљин није никакав филолог ни естет, значило је бити спаљен на дијалектичкој ломачи. : : Мапџраззап! је, као што знате, већ давно написао „Соте Ја Керибнаџе бта ЂеПе 505 ГЕтрше!' У разним фазама „дијалектичких ломама" или Ере „култа“ та се мисао може дивно парафразирати: „Сопите Је зоста те стаје ђеац з05 Је сарпашзте".. 2) Још само корак и ево нас на прагу наших дана. Који Вам се „парадокси“" у најсувременијем хисторијском искуству чине посебно _релевантним, највреднијим поменаз Ако проматрате с једне стране којекакве специмене гипсаног социјализма који се у интернационалним импропорцијама — на разним странама и на различите начине — претворио или претвара у језиво баналну скулт туру и, с друге стране, облике социјализма који наличе „остварењу вла-
ститих идеала", пе треба заборавити да и у социјализму социјалистичког
човјека боле зуби, рађају се ванбрач-.
на дјеца, људи живе у полигамији, мужеви и жене варају се узајамно, људи су и у социјализму углавном ситничави, нервозни, злобни, болесни, слабо плаћени, у једну ријеч зли и не претјерано сретни. Глупо би било ламентирати над свим тим. И у социјализму гњаве се послом који није нарочито уносан, ни социјалистичке фабрике нису довољно сувремене, и социјалистички конкуренти несмиљено снују о глави један другоме у тртовини, на даскама позорнице, по операционим дворанама, на катедрама, и социјалистичке банке набијају камате и што да раде нервозли нонконформисти у социјализму кад нису у позицији француске синдикалне организације ГГТ да прогласе за све што не иде — одговорним капитализам У социјализму, међутим, нема капитализма ни капитала да њега оптужимо!
Ако Вас добро схваћам, желите у под-тексту истаћи да се одговорност, тј. само-одговорност неразмјерно повећава» ; ЗЕТЕ Да, наравно и то. Али ћу истовремено додати да је социјализам као негација капиталистичке негације изумио један метасиндикалистички хокус покус: штрајкујући, социјализам штрајкује против самога себе и тако дјелује као антинегација антикапиталистичке негације, логично антисоцијалистички! Све скупа би за социјализам било другачије кад не би било наоружања, војска, ратова, вањске политике, дипломације, империјализама и маоизама, кад би све то било један једини интернационални социјализам, а он је тако и замишљен — идилично интернационалистички. Дакако, кад социјализам не би био окружен разним антисоцијализмима, све би се то дало остварити можда и у много краћем временском
размаку, изразивши се онепроромантично, можда би се све те неприлике дале и прескочити, а овако траје, мора се признати дуго, стане, па не иде, па маневрира на истоме мјесту као провинцијална стара локомотива и тако сједимо и чекамо на малим станицама разбијајући себи главу што да се ради2 Сви су око нас паметнији, а нарочито они који као апсолутни љевичари негирају све негативне стране социјалистичке стварности, уживајући све предности капиталистичког комфора. Ти нам савјетују трајно мудрим савјетима, а ти њихови хоџини записи шта моту да нам користе у нашим мигренама> Да оборимо наше социјалистичке свеце и богове као наша браћа на Борнеу, када пале своје идоле, јер је пала киша или јер није пала2 То су, ето, моменти тромости такозваног социјалистичког конфоризма: негативно искуство, резигнација, ду ховна лијеност, а помало и мандаринизам. Они љевичарски дјечаци, бунтовници, који данас контестирајући по западноевропским градовима вјерују
2 ~ 4 4 1 ЕМА ЈУ
да се стварност може прескочити и да ће се као у дивном сну у једном тренутку ослободити своје земаљске сјенке, мисле да су од нас паметнији, као да и ми нисмо били увјерени у нашим снима да се вјекови могу прескочити. Разлика између нас и њих је само у томе што смо ми били оно што су они данас а и њима ће се догодити што се догодило и нама, да ће доживјети остварење својих идеала.
Разговор водио Предраг Матвејевић 2) „Како је била лијепа Република. под , Цар-
ством"'! „Како је био лијсп социјализам под Капитализмом".
ПОЗОРИШТЕ, БИОСКОП —
КО ШТА
“ СРБИЈИ ПОСТОЈИ 19 професионалних позоришта, са 11.488 седишта, са 1.133 уметничких радника од 2.076 укупног броја особља. Ова позоришта су у сезони 1966/67. приказала 4.347 представа којима је присуство. вало 1,650.000 посетилаца.
М истој сезони 66 аматерских позоришта приказала су (са 2.907 чланова ансамбала) 1479 представа са 437.000 посетилаца.
Број дечијих позоришта је свега 8!
(Према анкети Завода за проучавање културног развитка и Централ ног комитета Савеза омладине Срби“ је „Културни живот радничке омла дине").
Према истој анкети:
Број (биоскопа је у _ постепеном опадању. У 1967. било је 713, а у 1968. 708 са 240.000 седишта. У 1967. години приказано је 228.865 биоскопских представа и то са домаћим 3141 и са страним филмовима 197.454. Број посетилаца 41,523.000. На домаћим 5,701.000 и на страним 35,822.000 посетилаца. — Шта радије гледате позориште, или филма — зауставио сам пред бкоскопом „Козара“ Момчила Станиши ћа, човека слободне професије, како то сам рече.
— Тледам и једно и друго. Више волим позориште. ;
— Гледате све филмове, или... ,
— Бирам. Гледам, енглеске, швај царске, италијанске, шведске, чешке и јапанске филмове, Посебно тлодам све филмове где игра неке снглески
глумац. Зна се који је филм добар. Довољно је погледати репертоар.
— У биоскоп не идете ради разо“ ноде2
— Не. Не бирам биоскопске сале. Идем тамо где игра филм који ме интересује.
— Домаћи филмови»
— Док остале филмове бирам, домаће гледам, све од реда — од Владе Павловића до Жике Павловића.
— Позориште2
— У позоришту гледам све од ре. да, чак и слабе представе. Међу нама речено, мало је добрих.
Милан Митровић, радник:
— Идем у биоскопе. Гледам кримише и каубојце. Позориште — јок! Не занима ме.
Миодраг Трипковић, студент Филолошког факултета. Гледа само добре филмове и добре позоришне пред ставе:
— Одавно се нисам у филму идентификовао са главним јунаком. Међутим, управо сам гледао филм „Вива Запата". Сада сам под утиском филма; Сама личност Запате је таква, Брандо изванредно игра. Међутим, не треба заборавити и име сценаристе Штајнбек... Домаће филмове не гледам. Домаћи редитељи мисле да су за све рођени и изигравају и сценаристе... У 5
Најзад, мој сатоворник је као фењером тражен. Јанко Стефановић, адвокатски приправник. ћи +
— Шта радије гледате позориште, или филма ЈЕ
РАДИЈЕ ГЛЕДА
— Филм. У позориште сам једино ишао као млад и то са школом и под морање.
_ — Колико често и када идете у биоскоп2
— Идем кад год ми се пружи прилика. Најчешће пре подне од 10 часова. Попуњавам паузу. Гледам само криминалне енглеске, или француске и каубојске, али само америчке.
— Чини ми се да је то однос врло површног човека2
— У биоскоп идем једино ради разоноде.
— Бирате биоскопе»
— Свакако. Идем, искључиво, У најбоље и најкомфорније биоскопе!
Са др Татомиром Анђелићем, академиком, професором универзитета и председником комисије за космичка истраживања:
— У позориште идем. Наравно, колико ми дозвољава слободно време. Гледам екстравагантне и нове представе. Пошто сам доста, заузет сукобљавам се са проблемом набавке улазница...
— Занимљиво би било знати. колико Ви гледате филмове из научне фантастике, која, понекад, зна да буде и наивна, али...2
— Трудим се да видим сваки филм из овога жанра. На наше екране, на жалост, стиже их веома мало. Када Оих се ја питао, било би друго. Али ја се не питам. Последњи филм из овог жанра гледао сам у Вашингтону „Одисеја у космосу 2000".
М току мога трогодишњег стано вања Студентском траду од 1963, до 1967. године, између тридесетак мојих другова, само је један одлазио на оперске представе. Он је једини био студент Пољопривредног факултета. Остали су били студенти или Филолошког, илп Филозофског, илџ Правног факултета, или Уметничке академије, Његово име је Миодраг Марјановић, сада је апсолвент.
— И даље идете У оперуг
— Наравно. Цена улазнице за тре. ћу галерију је нижа од биоскопске цене. Пошто оперске представе не пуне салу, ја пређем у партер.
— Колико вас знам ви непрекидно носите капу, скидате ли у опери»
— Не, једном ме једна стара го. спођа у току представе питала да ли ја икад скидам капу. Одговорио сам да је једино скидам Чангаловићу, а он вечерас не пева.
Милан Мишић, кондуктер:
— Идем у позориште, али бирам комаде који се лспо завршавају.
Колико писац драмских текстова треба да мисли па публику и шта је она за њега2 |
Мирослав Митровић, писац коме. дије „Поноћна провала која се игра у Савременом позоришту на сцени на Теразијама:
—_ И сам сам гледалац. То и ста тистика потврђује: О Толико фил. мова и позоришних комада које сам видео, само сам овај један сам ја написао, И ега сам сачинио као гледалац — желсо сам да видим ка. ко би изгледало пешто сасвим по мо јим схватањима и укусу. Али уме. шали су се редитељи и тлумци и од мога текста направили откриће. у ново задовољство за мене самог (тледаоца који је то написао). Схватио сам да није довољно писати само за пас гледаоце, већ и за те чаробњаке. глумце, Ако се њима комад допадне и гледаоци ће уживати. Ја бар не пропуштам ни једну представу своје комедије. Уживам у игри глумаца. О тексту и да не говорим.
Аца Поповић је написао две тре. ћине југословенске драмске литера: туре. Шта су за њега гледаоци2
— За мене су гледаоци у позори. шту хор. Ја у свакој својој драми пишем _ специјалну партију за те даоне! ·
Милан, тапкарош испред биоско па. ,20. октобар":
— Сада су за мене црни дани. По. сета је далеко мања него зими. Вади ме једино субота и недеља.
— Како радите2
— Погледам репертоар и оценим који ће филм бити најгледанији, Мо рам да будем махер и да добро про. ценим, иначе одох у булу!
Пред Народним позориштем. нема тапкароша. Овде сам добио следеће податке:
Од првог јануара 1969. до 31. маја опера и балет су имали 85 прелстава са 55.027 гледалаца, драма 70 предста“ ва и 47.682 гледаоца, на Малој сцени је било 37 представа и гледаоца
3,151. У Народном позоришту је го
стовало шест домаћих ансамбала и
Ове представе је гледало 3.459 посе“
тилаца. Ансамбли Народног позори шта су гостовали шест пута и имали 6.226 гледалаца — опера и драма 5.090. 5
— Не идем ни у позориште, ни у биоскош — Немам за то пара! — рекао мије Рамиз Заинулаху, који је у понедељак 16. јупа уносио угаљ У Страхињића Бана 43.
— Веома често идем у позориште! — прича Душко Јовановић, матурант гимназије. — Углавном У Југословепско драмско и Атеље 212. Савремено позориште не ваља, У Народном по. зоришту ми не одговарају цене. Не идем на премијере. Последње сам гледао „Афера недужне Анабеле".
— Биоскоп2 '
— Интензивно. Гледам филмове добрих уметничких квалитета. Посех бно ми се допада школа чешког фил“ ма. Редовни сам посетилац биоскопа „Јадран". Идем пре поднс. Никада не идем увече. Мислим да би у био. скопу пропало вече. п Ље
— Стални сам посетилац Атељео“ вих представа, али не на премијера ма, чекам увек јефтиније улазнице! — Миливоје Митић, службеник, Понекад идем и у остала позоришта, али ретко. У биоскопе не идем по пет месеци, а после гледам _ скоро сваку представу, па тако наново.
— И у позориште и у биоскоп идем повремено. Домаће филмове гледам у Пули. Бирам наравно шта Њу А8 гледам. — Мој саговорник је филм“ ски релитељ Пуриша Борђевић.
— Какав је Ваш однос према тле“ даоцуг Да ли Ви правите филмове према својим замислима, и мислите да се треба гледалац да прилагоди вама или своје замисли“ прилагођава“ те гтледаоцу2
— Мислим да морамо пре свега формирати и утицати на форми“
рање укуса гледаоца, а не поводите |
се за његовим жељама да се У био скопу само разоноди. зла
— Гледалац је најважнији у ник у једној позоришној преде ави. Без њега нема позоришта. Његов Сул је јелино најпресуднији, — РУЖИНА Сокић. мн На крају уместо свих закључака мишљење _ Борислава Михајловића Михиза: · за
— Пишем пскључиво за а ца. Значи: ни за себе, ни за 1080“. риште, пи за историју књижевности Гледалац је за мене: једини и врхоћ, ни судија. Ако он одбије да тлећа. оно зшто сам написао мој посао Је промашен, То никако не значи 24 му попуштам, Трудим се да ом 19 пусти мепи.
тледа.
Уикету полио
Милован Витезовић