Књижевне новине
једног дневника
Драги мој Уо!
Мој једини пријатељу.
Количина глупости у једној глави управно је пропорционална количини беде у једној држави. Што је глупост мања беда је сношљивија и обрнуто. ВЕЛИКА ГЛУПОСТ. (Ову последњу реченицу не знам зашто сам убацио. Сама се наметнула, Једноставно је легла као самар на коња. Нисам крив, пријатељу.)
На овоме свету има сто тридесет и пет држава (пребројао сам их) и свака има своју глупост. Велике АРжаве велике глупости, мале државе мале глупости, а има и неутралних беда.
Можда ћеш се упитати, шта је то што ме нагони да се већ неколико пута враћам теми о држави. Постоје многи разлози. Из дана у дан из налазим све новије и новије тако да ми се чини да ће ми овај проблем остати неразјашњен. Потрудићу се
да те више не замарам државама пронаћи ћу сношљивије глупости.
Мислим да је најбоље да те упознам са оним што су о држави рекли паметни људи. Изабрао сам њих тројипу, јер сматрам да су њихове из
уђавег врло значајне им карактеристичне. за сагледавање једне велике, овоземаљске, глупости.
Један је рекао: „Држава то сам ја!“ Господин се звао Луј Четрнаести. Био је познат по томе што се то динама није прао и што је био веома дрзак. Његова изјава је. зазвучала као смрад и као таква је одбачен. Међутим, Луј Петнаести, Шеснајести, Седампаести, и тако до сто је дан па натраг, су схватили то, па се за разлику од Луја Четрнаестог перу пелог живота. Онај јадник је умро а да није стигао да са себе спере љагу. Шта му је то требало2 Паметније би било да је казао: „Држава то сте ви!“, па да пелог живота буле чист. Уотште није важно како ко У мире ако се снашао да чисто живи. У гроб се ионако одлази у свечаном и чистом руху.
Други тосподин је викнуо: „Кра; љевство, краљевство дајем за коња! Господин се звао Ричард Трећи. Из дубоког пијетета према једном наро, ду, коњ није пристао (читај: народ је био издржљивији). Тако је Ри чара Трећи остао и без свог коња и без своје државе. У његову главу је глупост напшла изненада. Да се дуже припремао дуже би и јахао. Који је то коњ који може да замени један народ2 За разлику ОА Луја, Ричарл се прао у свом животу добро, али је прљаво јахао. Данашњи ри чарли су се изванрелно извежбали као јахачи. Коњи су избачени из употребе. Не чују се. Народи вриште: „КОЊЛАЛАА.. "
Ваљла на основу оваквих и сличних чињенитла, јелап песпик је рекао: НЕШТТО. ЈЕ ТРУЛО У ДРЖАВИ ДАНСКОЈ. Песник се. драги мо! Хо, звао Шекспир. Ни Шекспир Друг". ни Шекспир Петнаести. Ваљла зато што је био песник није му било, потребно да иза себе има и редни број. Као песник остао је јелини и ничст зајелничког пије имго са редним ричардима и лујевима. Међутим, ни ратови, ни болести, ни епидемије, нп куге, ни колере, ни земљотреси, ну вулкани, ни поплаве, ни побуне, ни револуније, пису извршиле такве митраписне притиске на становнике земље као што је то учинила изјава овог паметног човека, Кала би ти сада, на 0основу осећања ових овде на земљи, ћопмитао своје мишљење о држави Данској, уопште не би могао да знашт докле се простиву њене грани“ це. Страутло. Сваки хпоти-трећи чо: век тврли за себе ла је Данац.
Ето, толико о држави, мој Мо.
МНрза тешко ни бити прљав као Ауј Четрнаести, ни бити бољи нарол
од једног коња, али је страшно ни 5 ттко кал јелнота дана откријеш за се-
бе да си Данац.
Душан Јагликин
ЈА
и тако
сатирање је дозвољено то су још старе препоруке а са сатиром је доста евентуално
није да смо ми против сатире само није добро усмјерена
ви то некако све онако
а требало би заправо
знам ја шта би требало а знам и што бисте ви хтјели
сво вам та на
мислим један афоризам
доста је оштар
немој то
али то је лец а дај богати верзалом а може и ручно
а писао сам ја о базену с морском водом још давно а гледали су ме као да ми нису све даске на броју а биле су а многима и летве мањкају
послије су ми тражили копију е сад не дам нисам ја хијена ја сам сатиричар а они би хтјели обратно
цензуре нема а уредницима не можеш ништа подвалити сватко чува своју одскочну даску
увијек су им све одскочне даске у глави
с осталима је нешто другачије тко каже главама
друге би ми пјесме пјевали осим кућице у цвијећу да је
све ти је то драги мој само димна завјеса а енобе би трајао највише двије године да су нам четрдесет прве биле те паре које су потрошене на неретву
а споменице су дијелили само на једној страни
у почетку
зар се и то може
да јер ми смо
стварно који смо ми да не кажем као у до маћем филму
није чудо да има толико свакаквих плодова код нас свуд
тко је реко у главу
од положаја риба смрди
из мрака смо пошли
а дошли смо у
. а ноте државне химне молим исписати молим пјевати и на латиници и на ћирилици односно и на ћирилици и на латиници
а студенти су викали
доље црвена буржоазија
вражју матер је доље
горе је горе
Међуконгресни записи
ПАЈО КАНИЖАЈ
све нам је горе
све нам је наше горе .
има нечег и доље
има ту нечег
доље доље
горе је доље
горе је боље
али то смо већ рекли па ништа
много тога смо рекли нарочито између четири зида ако су зидови имали уши онда смо шутјели између четири зида а сви се боримо за своја четири зида и кров над главом а добро је имати кров над главом јер то је већ доказ да човјек има главу па ако још покаже да је нема добит ће још већи кров над главом а глава му онда служи да њом не мисли
а у вези с оним
ја домовину имам
у пасошу је носим
и тутам своју бол
и аспирине
а на аутопуту смо градили трасу
траса нас
а сад на аутопуту братство јединство послије сваког снијега настану рупе и добро је што онда многи налете и улете у те рупе јер их неће на вријеме изгладити
а лоше је што возач тим горе пређе што су му кола лошија и старија и мања
а велика само прелете и повећају рупу
али срећом буктиње се никад не гасе шест на броју
једна гори на нафту
друга на угљен
трећа на лож-уље а једна ускоро прелази на
неонску расвјету
а што се тиче морске воде у копненом базену
испарила испарила се
али само из једног
њих
али само дуго траје то испаравање мајку му
али све је то мачји кашаљ. према ономе што би требало рећи и што сам вам хтио рећи а сватко има право да рече и да буде печен
јесмо ли већ напоменули мајку му
тко криво ово схвати
а може и без тога
На Другом фестивалу хумора и сатире, одржаном у Будви од 25 — 29. јуна ове године, прву награду за текст добила је хумореска „Међуконгресни записи“, загребачког књижевника Паје Кани-
он и
све је горе
МИ НАУМА
жаја.
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
Потковице
Доживели смо тежак саобраћајни удес на путу убољу будућност!
Срео ратног друга из виђења преко нишана!
Раде ми о глави!
«
уеаљетиће Ми
поре мтучне
Сви напред до комунизма! У комунизму ће сви стајати у месту!
Линија је и спирала!
•Ф Канибал је пред •
вратима!
Није у праву, али је на положају!
Батинама нам пребили ноте, па показали прави пут!
БАСНА Ф СФОМУ
МИЛОШ РАДИВОЈЕВИЋ
Био је то пајсентименталнији могући призор!
Сијала је месечица, прекрасна река се преспјавала као дијамант у ми лион боја а један сом је седео у плићаку по размишљао о самоуби ству
Седео је, кршио пераје и претакао крупне сузе из очију у месечину и обратно, из месечине у очи,
Кад је исплакао посхватљиве коли чине суза и тако подитао водостај реке за читавих осамнасст сантиметара, престао је да плачс и рези мирао:
Рибљи живогоје Велио свиљари. ја, рибе пемају трунке карактера, плате су мале, живог скум кафане прљаве, пића вештачка, једноставно он би био најординарнији сом у
свим текућим водама ако би наставио да живи.
Месец зађе за облак и сому паде мрак на очи,
Скочио је на обалу и свом почео да удише ваздух.
То би очигледно био крај, да неки опрезни сомови нису све то на вре ме. приметили и понскакалин на ооа: лу ла га спасавају,
снагом
Кад су га увукли па мокро, сом је отворио очи, закашљао се избацивши земљу из трла и упитао; — Где самг у — Међу пријалељима, зачуо је. = Ко сте ви, упитао је поновог — То смо ми сомови,
Кад је схватио да му је покушај пропао, сом је добио тако јак епи.
лсптични напад да је све спасиоце изуједао, покушавајући свом сво јом снагом да им се отргне из пе раја и поново окуша несрећу!
Чим се опоравио изведен је пред суд. Етика је код сомова била јако популарна, поштована и _ строга, сваки прекршитељ сносио је пре тешке последице.
Веће дванаест сомова донело је 04: луку да се сому одузме живот због саботаже и велеиздаје. Образложење: Самоубиство је највећи кукавичлук ти Злочин.
Сома су избацили на обалу тде је удахнуо у најтежим мукама. , неки анонимни сомови у реци, који су једва чекали повод да се мало буне против речних власти, излепиап су ноћу по реши плакатс са крупним написима:
ДОЛЕ ЕТИКА!
ЖИВЕЛО САМОУБИСТВО!
МА ГЛАВНИ СОМОВИ! САМОУБИСТВО ЈЕ ЖИВЕТИ! И тако даље: Главни сом у реци, прелселник реке, обратио се у поноћ свим рибама преко рибовизије и рекао за изгреднике да су белници и ла ако ам их оп ухвати у своје перајс..., ла ће их закопати у најдубљи муљ и да ће кло, кло, кло, кло,/ кло, КАО - +.
Тог тренутка је неко пробушио реку удицом, одоздо!
ВЛАЈА
из ГАИБОВЦА
МИЛОШ ТАСИЋ МИОДРАГ ТОДОРОВИЋ
ПОЗНАТИ САМОУКИ ПЕСНИК, сада покојни, Влаја из Глибовца, био је по много чему први песник, са којим су аутори овог фељтона дошли у додир, и чији су књижевни утицаји претрпели. Један од нас двојице (онај старији), био је 1945. године још омладинац у Смедеревској Паланци, када су га као омладинца позвали да учествује у омладинској градској акцији: требало је да се рашчишћава једна зграда за потребе УСАОСА. Ту је требало да буде Дом Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије. На тавану зграде, овај бивши омладинац, заједно са својим друговима је пронашао неколико џакова малих књижица џепног формата — то су биле песме Влаје из Глибовца, које су народне власти копфисковале, чим су поразиле оружаног непријатеља и прихватиле се о них других непријатеља, без пушке и митраљеза, а међу њима и Влајине поезије.
На тај начин Влаја је био п први песник, — самоиздавач, у чију се издавачку делатност умешало јавно тужилаштво.
Влаја је писао још пре рата, и штампао своје песме у малим књижипама, које је затим сам продавао по возовима на релацији Београд Смедерево, — Лапово и другим.
Писао је о свим темама, које уз буђују широке народне масе, о ре грутским јадима, о љубавним доживљајима, бомбардовањима савезничке авијације, а није избегавао ни ауто. бнографске теме.
„Једно јутро пред болницу, Седи војник па столицу, Уморан је, тешко дише, Хоће писмо да напише",..
Влаја је био пи међу првим домаћим песницима који је писао по наруџбини, са утврђеним хонораром, динар-ред, што данашњи песници тек покушавају да остваре. Влаја је ишао па славама и свадбама пи рецитовао своје песме.
Песме су му наручивали сеоски момци, по чијим је порупбинама и писао. „Чика Влајо, може ла падне
једна песма" — питао би га момак, који хоће да плати песму, „О чему2г — пита га Влаја. „О оном", — каже
момак и намигује. „Значи, о твојој девојци и теби. Може. Динар ол ре да." - рекао би му Влаја и селао да изврши поруџбину.
Наравно, да је тако стимулисан, тлелао да песма испадне што дужа.
Имао је Влаја из Глибовца и сво. ју еротску поезију, па се све то ску“ па свршило тиме, да су његове књи“ жице покупљене, конфисковане и потрпане у џакове који су однети на таван будућег дома УСЛОСА у Смедеревској Паланци.
И својим спољним изгледом Влаја је одавао човека од пера: осим сељачких бришпанталона и опанака, носио је сако са једним широким џепом, у који је могло да се задене више патент оловака и пенкала, која су стварно и била заденута.
Као и сви песници, Влаја је био слаб према женама. Женио се 5—6 пута, пи чак у старости имао успех код баба, — или се бар тако хвалио. Жене су му стварале неприлике, као и осталим колегама-песницима. Пред крај живота Влаја је своју. последњу бабу довео на лечење у смедеревску болницу и оставио је на лечењу, а после је кришом извео из болнице, тако да болница од пнсолвентног Влаје, до краја, тј. до Влајине смрти, није успела да наплати трошкове за лечење те његове пријатељине,
Слично својој сабраћи — песнипима, Влају је мучила до краја живота немаштина, па је и умро на тај начин, што се смрзао у својој соби, јер није имао пи, за огрев.
Завршимо сећање на Влају њего. вим стиховима;
„Ова песма дошла је до краја Састави је из Глибовца Влаја Бивши инвалид из Паланке 4 Који је спавао кол беба Јованке