Књижевне новине

Би

Ар ВОЈИН МАТИЋ

СЕЛИ СТЕ ПРЕКОПУТА та сте желели. психотерапеута ко-

Давно се већ решавате да му се јер вам ваш брачни друг, ДА - а оОритите, вама, тврди да сте луди. Постали сте несигурни. Размишљате о томе кад сте сами. Понекад вам изгледа да има право. Људи из ваше околине нису вам ни од.какве помоћи. Онај коме саопштавате своје интимне проблеме подржава вас, његово мишљење вам тоди, али често помишљате да је можда баш због тога необјективно и баца кривицу на друге.

Један ваш пријатељ професор је мишљења да У критичним ситуацијама личне природе човек једино сам може себи да помогне. Један инжењер тврди да је психоанализа „којешта“, јер она учи да је све на сексуалној бази. Неко други, већ сте заборавили ко, тврдио је Да је мода да се иде код психијатра, да је потпуно неразумљиво што се о томе толико пише.

Зашто вам сви ти људи не дозвољавају да одаучите шта ћете радити, било да сте им директно упутили питање или не2“Зашто, и на основу чега сви ти људи имају своје одребено мишљење2 Зашто се узбубују и понашају као да им се човек меша у њихове интимне жеље, амбиције, у њихов посед»

Ви познајете човека који није дозволио да му оперишу дете, а оно је после умрло. Знате га као угледног човека; они који се разумеју у његову струку тврде да је научник. Он је срећан што му дете није оперисано — „бар га је спасао мучења". Кад га споменете својим познаницима они кажу: „АМА човек!" А он вам тврди да смо ми „здрав сељачки народ".

Још док сте били мали, присуствовали сте разговору између родитеља и неког њиховог пријатеља; разговору за који се претпостављало да га нећете разумети. Причало се о некој девојци која је полудела „зато што није живела сексуално". Једна ваша старија познанипа, удовица, жалила вам се да је била код лекара због неких вртоглавица, а он јој је рекао да то мора тако да буде, ако нема „нормалан сексуални живот".

„Погрешно је читати о тим стварима, јер то вама не треба", саветовао вам је један пријатељ: „ја сам почео да читам па више нисам могао; штогод прочитам имам утисак да је и то код мене..."

Други вам је рекао да је исто тако бацио књигу зато што га узбуђују „глупости, безобразлуци, неправилни идеолошко-политички ставови". Једни тврде да је неспојиво са сопијализмом, католичанством, фашизмом; дару ги тврде да то још боље доказује неку од ових идеологија. г

Зашто се цео свет уротио против вас и не дозвољава вам да сами“ донесете своју од: луку. Покушавају да вам импутирају да сте и гаупи и наивни, префригани и сналажљиви, сноб који би хтео да изгледа отмен, нерадник који избегава посао и преступник који избегава одговорност. Једно једино неће пико да вам призна: да се не осећате добро и да себи тражите лека. То вам нико не признаје: ни пријатељ, ни родитељ, о супружнику и да не товоримо. Увићате: ако хоћете да се лечите треба да се оглушите о све!

Постојао је један излаз на који сте већ мислили и који ће вам спасти углед.

Нашли сте неког лекара, коме нисте ништа говорили о својим тешкоћама у животу, него сте се само тужили на срце, или варење, или главобољу, или нешто друго што стварно осећате. Овај је нешто утврдио. Можда је мислио да мало претерујете, а можда и није. Он је нашао неке промене у стомач ном соку, или крвној слици, и ви сте болесник као и сви други. Добијате инјекције, и-

_ дете на бањско лечење. Околина се распиту.

је и саосећа са вама. „Да сте „живчани" то никад не бисте до-

живели...

Најзад сте решили да се поверите. Врата су се за вама затворила, али ви сте сву ту заглушујућу буку разних мишљења понели са собом. Ви сте поверовали у мното шта што сте чули. Хоће ди вам се и лекар смејати као неки ваши пријатељи 2 „

Ви сте много штошта „скривали у животу, смете ли сад све то да изнесетег Мо. жда сте заиста луди, па ће вас затворити У аудницу. Можда вам није ништа, па ће вас исмејати, или рећи да има толико озбиљнијих болесника. А ви се осећате толико рђаво. Све то вам пролеће повремено кроз главу док причате своје невоље.

Има извесних ствари које ипак нећете баш одмах да испричате. Повремено студирате лице лекара. Хоће ли се намрштити, изненадити, наљутити, насмешити2

Врло брзо сте приметили да _психотерапеут врло мало говори. Није вам још сасвим јасно шта је психотерапеут, а шта психоаналитичар, али то јиш не смете да питате, мо_ же да се наљути. Ви сте зачуђени, пошто сте навикли да вас лекари брзо прекидају и да често испадне да нисте у стању ни да опишете шта вам фали: те говорите непотребне ствари, те нисте добар посматрач.

Сада бисте изненада могли да помислите да говорите добро, чак да 1е то врло инте·„ ресантно што говорите, Постајете несигурни и молпте психотерапеута да вам каже дали је неважно пили беспредметно ако нешто нисте умели да опазите. Постаје вам неприја: тно што терапеут поступа са вама као са човеком који је, малтене, њему раван. Он поставља још нека питања и ви одлазите, а ом вам није рекао ништа ни о томе да треба сексуално да живите, нити да сте пожелели своју мајку, нити да сте прикривени хомо-

сексуг лат, те се за илући сусрет и оти.

Хогсторили С

4“, ' ~

чи прилично збуњени, Свашта вам бруји а кажете оно нај-

ПО главн, Заборавили сте А

Вазе, Лоттли сте, спремили сте се шта ће. те рећи, и испричали сте десето. Имате утисак да вам је подвалио, да вас Је испровоци-

,

|Е СТЕ НА ХОТЕРАТИЈИ

рао. Ви сте незадовољни собом. Сматрате да је све што сте говорили толико несређено. Једанпут вам се пружила прилика да непрекидано изнесете оно што сте наумили и испало је како не греба. Ипак вам је некако лак ше.

Код куће настају тешкоће.

Толико пута сте се већ вратили на први разговор. Сетили сте се и неких ствари које вероватно није баш неопходно потребно испричати. Не може човек баш све да каже.

Ви се питате шта је то што вас је узбуркало, зар само због тога што сте испричали неке ствари које већ давно понављате у себи са жељом да их саопштите психотерапеџтуг Или због тога што сте рекли извесне ствари ко је су вам зазвучале друкчије када сте их изговорили, али касног Сем тога и психотерапеут је поставио неколико неочекиваних питања. Питао вас је, између осталог, да ли сте желели своје дете! То је у вама покренуло читав низ непријатних успомена, иако је то већ било давно заборављено. Мако сте решили да слажете, изазвало је то у вама извесну непријатну збрку мисли, Није вам било јасно какве то има везе са вашим тетобама, нисте имали храбрости да питате, али вам је ипак покварило расположење.

Током неколико састанака дешавају вам се чудне ствари, сад цео свет као да сте оставили пред вратима. Терапеут као да је одсутан. Ви се питате да ли слуша. Ви говорите све необичније ствари. Повремено, врло ретко, терапеут је направио неку примедбу. Она вас уплаши, Она учини да вас облије зној. А при том то није ништа ново. Ви се сећате да су вам то већ говорили, а ви сте се љутили. Зашто томе изненада придајете толику важност> То не само што вас је препало, него и мимо ваше воље почињете да се сећате читавог низа животних ситуација и ваших реаговања која потврђују ово што вам је терапеут рекао. Рекао вам је да сте љубоморни на свога брата кога волите више од свега. Ви сте се свега одрицали због њега. Није било за вас већих задовољстава нето да га видите лепо обученог, па ма се и сами лишавали много чега. А терапеут вам је рекао да ви њему то не можете да опростите. Ви се буните. Ви протестујете. Али навиру успомене. Једна, друга, трећа, па се сећате да су вам то већ рекли. Пребацујете себи да сте лицемерни. Толике године. Немате више аргумената. Почињете да мрзите свога терапеута. ЈеАном сте га изгрдили и рекли да више нећете

БОРБЕ ИСАКОВ: ТРИ ПОРТРЕТА МОЈЕ ЖЕНЕ

доћи, да су то све глупости. Тако се још нико није излечио. Приче, приче, причају људи целог века па ништа.

Спољни свет бледи и кад сте ван сеансе. Као да се удаљио и да његова бука допире из велике даљине или кроз неки зид. Осећате се готово као у сну. Пребирате по старим сећањима која постају живља него што су раније била. Она више нису сенке без живота, него постају јаки доживљаји у којима сте учествовали пре једног сата, Чак, понекад, поново учествујете у њима, па се уплашите. Изненада, нисте ни сами приметили како, али сте поново у некој ситуацији са братом и изненада покуља из вас нагомилана мржња која вас пренерази. „Он је нитков. Себичњак!" Осећате како бисте га слатко ударили преко очију, по устима, Не можете да се зауставите од навале мржње. Тренутак касније ви сте пренеражени. Да ли је то био ваш брат, питате сер . Било је доста таквих тренутака када вам је пуцало пред очима. Помоћ терапеута вам није више ни потребна, Точкови као да се окрећу сами, Продазите кроз шуме и кланце, време нестаје. Догађаји од пре 20 и више година постају болни као да их сад дАО живљавате. Примећујете да нисте још сахранили мајку или брата иако су давно умрли, да нисте преболели мањак љубави оца иако сте већ давно и сами родитељ, па и не примећујете да се сада према своме детету исто тако понашате, Пролазнте поред амбиса, страх вас често следи, али, онај који вас води уме да вас придржи ако се спотакнете, Ви га час мрзите, час волите. Испочетка сте му пребацивали што вам често измиче асуру под ногама. Касније сте видели да то није тако опасно као што је изгледало. Почели сте да га студирате. Какав је то човек који сатима и данима не проговори ни једну речг Он вам изгледа огроман. За њега, изгледа вам, у, животу проблема нема. Кад неко у друштву изражава сумњу у његову стручност или морал, ви сте готови да се свађате. Он за вас није исто што и други људи. Вама је вера у његову величину потребна да бисте се осећали сигурни на нелатодном путу који заједно прелазипе.

Полако излазите из стања сличног сну У коме сте били. Свет се у међувремену око вас променио. Бојали сте се да свога брата више нећете погледати. Спремали сте се да му кажете... Изненада примећујете да он није ни тако страшан као што сте га доживели у тренупима јеткости, И ваш муж односно жена, се променила. И ваши друго.

ви. Са жаљењем констатујете да је живот много монотонији и мање узбудљив него што је био. Изгубио је много од своје драматичности. Ни љубави ни чежње нису тако истинске као што су биле раније. Осећате се осиромашени, преварени. Ви нећете тако млак и безбојан живот. Нема више оних сукоба. Самопребацивања више нема. Не тероришете више своју околину, нисте више љубоморни, сујетни, завидљиви. Не избезумљујете се то. лико око пара. Приметили сте да се и ваша околина изменила на мистериозан начин.

Да ли ваша другарица, када направите сцену, по неколико дана неће да вас види. Сад, као да ништа није приметила. Иматег утисак да вас више не воли. Живот као да се стварно удаљио. То у вама изазива страх.

Све то није у вашем интересу. Плашите се да ће вам се сад сви попети на тлаву, да ћете постати неосетљиви за све, да ће вас варати... у . Кад сте то рекли свом терапеуту он вам је одговорио да је то један вид отпора који сте већ често осетили за време лечења. На почетку вам је изгледало чудно. Доказивање — био је отпор. Кад седнете у погрешни трам вај, био је то отпор. Међутим, током времена, показало се да заиста има неке законитости и система у тим поступцима који су вам изгледали случајни. Нарочито јасно вам је било једнога дана кад сте решили нешто да прећутите. Већ сте заборавили шта је то било. Као да сте били укочени за време целог разговора. Ништа није хтело да вам падне на памет. Цигарету сте неколико пута испустили и на крају сте потпуно без потребе и без смисла у разговор убацили једну реч која вас је одала. Тада сте осетили како отпор може да сапне човека и да каналише његову активност у потпуно непредвиђеном правину. Међутим, сад је ситуација другачија. Сада сте се побунили против било какве промене. Сада сте постали противник свога излечења! То је потпуно бесмислено. Мучите се тодинама, осећате се често инвалид, помишљали сте на самоубиство као једини излаз, и сад изненада налазите да је то сувише висока цена за излечење. Приметиди сте да падате у грешке због којих сте се раније друтима подсмевали. Ипак сте мислили: „Да они имају озбиљне проблеме у животу као ја не би измишљали“. Сад ви „измишљате“, и то вас љути. Ипак, осећате да човек не може баш низашта да се не секира у животу.

Повремено сте нерасположени, свадљиви, усамљујете се, лутате. Понекад бисте хтели да се напијете, па да се тога отресете.

Мењају вам се и неке старе навике. У биоскопу сте узимали увек седишта близу излаза, „ако вам треба да изађете". Пре неки дан сте приметили да пије било' карата у ХШ реду, а ви сте без узбуђивања узели ону која је била слободна. На састанцима нисте смели да узимате реч иако је требало. Ви сте неког жучно нападали. Одједном узели сте мирно реч, говорили сте и ником нисте покушали да „одсечете главу". Почели сте да заборављате и своје црне наочаре без којих раније често не бисте кренули. Нисте

ни знади да сте патиди од треме. Како то да раније те очигледне чињенице нисте сами успели да сложите и да добију смисао.

Престала је и мука на путовању. Не морате више да носите стално ону смешну фла шу воде, коју и не отворите или из које толико бесомучно пијете за време пута.

Све више постајете несигурни. Постали сте човек који све прихвата, који се са свима мири. Да, више нећете бити биће од крви и меса, човек са карактером, него нешто округло и еластично.

Осећате да сте научили ту психоанализу на памет, да сте се изложили многим мучењима, да сте често себе оптуживали за мното шта што нисте учинили само да бисте заАОВОЉИЛИ оног незаситог ћутљивца који вероватно често спава. Па ипак ништа! Све то што се мења то су ситнице, ствари које вам нису ни сметале. Много шта се променило на вашу штету, Ви нисте хтели да вам се мења карактер, ви сте хтели да се отресете извесних тегоба које су још ту.

Прошло је већ неколико месеци, тегобе су постале подношљивије, али то је настало вероватно само зато што сте навикли на њих као што се човек навикне на жуљ.

Неко вам је рекао да је у психоанализи

тако да проналажењем узрока нестаје симп-

том. Ви сте већ све узроке пронашлм, све успомене прекопали, па ништа. Решили сте да једног дана нађете згодну прилику м напустите то „лечење".

Љутите се на самога себе што то још нисте учинили и продужавате даље. Примећујете полако да сте се преварили. Све око вас није ни изблиза тако промењено као што сте мислили, Све је то била обмана. Нисте изгубили ни амбиције ни понос, нисте престали да будете осетљиви. Све у свему, питате се: зашто још продужавам. :

Испочетка сте имали утисак Да све почива на сугестији. Па сте чак и хтели сугест Ју, или још боље, хипнозу. Заспати и пробудити се здрав! Таквима треба подвикнути, говорили сте раније. Сад вам изгледа да би сан био најподесније средство. Временом вам је постало јасно да је ово што вас жуља болест, а не како већина тврди, размаженост. Било би нелогично очекивати да једна болест која није баш од јуче нестане после хипнозе, Ипак, толико сте времена већ због ваших тегоба изгубили у животу да више не можете да. чекате, Проћи ће живот у чекању. Међутим, у сугестије сте се разочарали. Понешто терапеут каже и закачи се за вас. Човек би помисано за сва времена. Нешто друго уопште

не помаже. Одбија се од вас као лопта.“ Не онако као оне болне истине које узбуђују човека, али се опет враћају док их нисте усвојили. Не, ово је сасвим друго осећање, ово вам је од почетка страно, не узбуђује вас, чак је понекад и пријатно, али се не лепи. Најзад терапеут призна да је погрешио. Осећате полако да треба да се опустите, и да престанете са грчевитим _ самопосматрањем. Осим тога и терапеут вам је постао нешто далек, незаинтересован и престао је да вас разуме као што је чинио на почетку. Као да је усхићење првих недеља већ и више пута долазило и пролазило. Заноси, па хлађења, равнодушности. Побољшања и погоршања су се смењивала.

Полако схватате да је то, у ствари, сам живот, овај прави. Да терапеут покушава да исправи све оно што нисте знали да обрадите током свога живота, што сте оставили по страни — „мислићу сутра" — и све је остало у нереду па сад морате од почетка. Одустали сте од илузије да би све то могло да отпадне у сну. Јасно вам је да сте хтели сан зато што све то исувише узбуђује. Не треба чепркати по себи; могло .би се превести са: бе: жи од своје савести. Савест заиста може да постане и наш непријатељ. Али ако једноставно побегнете од ње, пошто нисмо у стању да решимо загонетке које нам поставља, то ће нам се тешко осветити,

Почели сте да схватате зашто сте под утицајем родитеља, браће, сестара и још многих других постали овакви какви сте. Сећате се да су вас преоптеретили љубављу, а често и мржњом, коју су звали строгост или жив-

ци. Да су вам ускраћивали слобо'“ пошто су се они бојали. Нису вам дозволи" састан: ке зато што су били љубоморни, бојали су

се да вас изгубе, или зато што су имали нечисту савест.

Изненада осећате да се све више саживљавате са тим најранијим успоменама. Први пут вас је ухватио страх кад сте усред ра» говора изненада видели собу у којој сте живели кад вам је било три године. Тачно вам кревет, и прозор, и мајку која стоји и нешто вам говори.

Осећате чак бол у стомаку зато што сте у то доба покварили стомак. Али видите да то долази и пролази. Не само да сте постади снажнији пи чвршћи и да се не плашите да је то лудило као што вам је једнога тренутка изгледало, него се потпуно ослобађате свих узбуђења изазваних сликама које су-се појавиле за време сеанси. Раније, још пре неколико месеци, узбуђења са сеанси су вас пратила данима. Свет је постајао несталан, бавили сте се самопосматрањем, пребирали сте по успоменама. Све вас је то мучило као застрашујући сан, кога не можете да се отресете ма колико се трудили. Као кад народ каже да је човек „устао на леву ногу".

Сад вам је јасно да такве дуготрајне утучености са бескрајним низом питања које сте раније имали нису здраве. Сада се праћнете, затворите врата за собом, и као да. је све нестало. Крећете се, радите, свршавате послове, па се можда увече пре спавања сетнте чудних доживљавања са сеансе психотера пије. Шрестали сте да се интересујете за себе и да се посматрате: јесте ли добро сварили ручак, јесте ли полбули; све је то постало неинтересантно. Успевате и да кажете људима своја мишљења, па да и себи касније не пребацујете. Послове које сте бескрајно тешко обављали, свршавате често са лакоћом.

Нисте приметили да. се ваш ћутљиви и често поспани терапеут променио. Он није ви тако безосећајан, ни толико мудар као што вам је изгледао на почетку. Признајете му ипак што је све то издржао; и ваше радње, и ваша умиљавања, и молбе, и ваше немогуће захтеве, и пребацивања. ј

Прибојавате се само да ће хтети да пре: кине и да вас остави самог. Ви бисте волели бар с времена на време и даље да га виђатг.

Кад погледате унатраг, тешко вам је да се сетнте због чега сте то тако тешко патили, очајавали, хтели да папустите своју кућу, посао, Зашто сте ноћу лутали улицама2 Зашто сте се опијали, свађали са својима2. Зашто сте приређивали сцене и опда када више нисте били убеђени да сте у праву, и са задовољством посматрали неког свог како пати 2

Сада, кад се сетите сазнања из тепарије која су проузроковала такве реакције, она вам изгледају потпуно неузбудљива и очигледна. Зашто сте се толико кидали због њих> Зашто сте провели толике непроспаване ноћи2 Вашти родитељи и остале блиске особе толико с“ се променили у вашим очима, Али сте им опростили много шта што сте им пре ман за време терапије, почели љуто пребацивати. ћ

Једног дана запита вас ваш терапеут шта мислите да ли бисте могли да покушате сами. Браните се. Сматрате да је много шта Другачије, да сте слободнији, да вам је лакшше, али да оно главно због чега сте дошли још понекад чини сметње, Често се уплашите да би могло поново да почне. Ваш тера пеут вам тумачи да је то увек тако. Да сте стекли током времена извесну ситурност уз њега и да због тога чувате свој симптом, пошто се бојите да остангте препуштени сами. себи. Неуротични поремећаји као што је ваш“

Настевак на 12 страни