Књижевне новине

Наставак са 1!. стране

представљају једну врсту осећања незрелости. Ви се сећате да сте се током лечења често осећали као мали и незаштићени, као дете, неки пут чак врло мало. Ваши снови често су указивали на ваш „осећајни узраст" мако излаз није добар. Расли сте и полако постајали спремни да узимате на себе све више одговорности које сте раније одбијали. Човек може стварно да се одрекне друштвених одговорности, да се не удаје, не ради, да нема децу. Или може да понешто од тога учини формално. Али да суштински избегне одговорности које су за те функције везане.

Отклањање самих симптома: страха Од друштва, улице, немогућнога остајања сам У стану, не може се постићи док се не пости!не колика-толика осећајна зрелост. При том се ослобађа велика радна енергија која је била сапета, и трошила се на унутрашње су. кобе, избегавање и изазивала осећања болести. Та сапета снергија сметала је и варењу, раду срца, апетиту итд.

Терапеут вам говори да још увек помало покушавате да будете мали, као дете уз свота родитеља, и да вам симптом служи да га задржите и даље уз себе, да останете за њета везани за случај да вам се јави нека тежа животна ситуација, да га имате при ру: ци. Још дуго ћете имати утисак да ће извесне животне незгоде моћи да вас изведу из равнотеже и да ће се све ово сломити. Баш због тога потребно је да будете дуже времена препуштени сами себи, да бисте се увсрили да ваша сигурност не стоји толико на стакленим погама као што мислите, Главним симптом, страх који вас је нарочито забринуо и повео код психотерапеута, постаће непотребан и пестаће. Међутим, каже вам 1еранеут, то вам је као са мачком у чизмама кад је постао пар. Пошто му је било непотребно да п лаљс лови мишеве да би се исхранио, чинио је то само понекад, и то да би се забављао.

Ви сте н сами приметилп дДа је страх од симптома готово потпуно отпао, али та ипак понекад изазовете и да вам то чак чини задовољство, ако пи због чега другог оно због тога што га лобро подносите.

Ви сте већ давио приметили да извесне ваше непријатне жеље, па које вам је терапеут указивао у почетку, изгледају страшне због тога што нисте сигурни да ли вас не ће присилити да их извршите. Као у оној причинци о она два човека који су наишли на иса који лаје, па се један уплашио. „Пас који лаје не уједа" — рекао му је други, „АЛИ ја не знам да ли и пас зна за ту пословицу", одговоуно је уплашени. Толико пута сте се већ уверили да те опасности нема. Нећете скочити кроз прозор! ИМ поред тога; догол траје неки страх, писте сигурни да вас неће дохватити, Полако, пипајући, из дана у дан, исправљате се, овлалавате страхом и на кргју та и заборављате. Да би другима доказали да га немате, ви му се често подемевате у дру-

неимлреТтвО

ОВАЈ ЧЛАНАК је у ствари наставак теме о слободи у архитектури. Главна гарантија за слободу је интимиост, пи могућност за чување неприкосновене личне и удружене тајне. Физички, функционално п технички ово омогућује архитектура; дакле, и поред извикане тражње да се архитектура сматра уметношћу и преко већ застарелог модернизма у архитек тури-функипонализма, доћи ћемо до можда још недовољно потенцираног потенцијала. ар. хитектуре — „нитимизма". Да ли је архитектура само кров над главом пи ласпота2 Није. Архитектура нам је најпотребнија као чувор наше тајне. Без чувања личних и удружених тајни „нема опстанка и нема слободе духа човечијег; тек онда ако заштићену тајну човека будемо сматрали обезбеђеном тек онда можемо да разговарамо о укусу, прокиј!њавању по осталим сиоредним појавама архитектуре. (0 архитектури не може да разговара бескућник који нема кључ од свога сте" на у рукама. Може се становати у неком дому, касарни, затвору, прихватилишту, смел!тају, подстанарској соби, па чак по хотелу, 1 имати кров над тлавом (хотел и дом могу да буду по лспе грађевине), али овакав стенар-бескућник је опет гладан пас, и он може да цени архитектуру исто толико колико Умирући од глади може да буде дегустатор тастрономије. „Кључ“ архитектуре, лекле, стварно лежи у кључу. Каже се да је завршена архитектура она која се предаје под кључ; док пе лође до кључа, може да буде споменик, грађевински објекат, друм, железничка станице или канализација. Наравно, =ко је кључ у туђим рукама онда је то затвор, осим ако то пшсу тесна рајска врата и

АРХ

гима и тврдите „да човек несме да се препусти". Од сада више нећете ићи кроз живот затворених очију за осећајне проблеме своје околине. Видите и сами да нисте постали „идеално округли и еластични" им да се не мирите са свим у животу. Далеко од тога да сте постали анђео као што сте се плашили извесног тренутка. Прија вам лепи

"дан и пријатно друштво, волите понекад и да

попијете. Далеко од тога Да се после овог лечења нећете свађати са мужем или женом, секирати ако вас неко нападне и да ће. те уживати ако вас неко оштети.

Напротив, ово би биле пре нездраве појаве него циљ лечења,

Напустили сте терапеута замишљени, и не сасвим сигурни. Гледате улицу, пролазнике. Је ли могуће да је заиста све прошлог Пада вам на памет да живот, у ствари, није прошао, као што вам је изгледало. Ви сте и за време терапије живели. патили. Чак сте живели врло интензивно, бурно.

Примећујете да је време прошло, да су успомене избледеле, Шта сте то све говорнам толико месеци Што сте се толико узбуЊивалир2 Остала је пријатна успомена, помаАло као на детињство, на кућу. Још месецима сте се прибојавали. Слали сте своје познанике на лечење којима вероватно није ни било потребно, Пштате се да ли сте здрави. Ако сте сасвим искрени, нисте. Има још толико ствари које би требало отклонити, које вам сметају.

Али ако се упоредите са својим суседом који терорише пџелу кућу, који стадно од нечег болује п који тврди да је психотерапија „добра за будале", онда сте ви супер. -здрави.

Мислио сам и раније да вам испричам нешто из теорије, али терапија не може да се прекида да би се држали часови. Осим тога, знање теорије није потребно за излечење.

Према теорији коју је поставио Ситмунд Фројд, а допунили је м разрадили Ш, Ференпи, К. Абрахам, О. Фенихел, П. Федерн и друти, човек поседује извесне пагоне, телесме по требе, или импулсе који „се пале у љему", а окренути су према циљу ван њега. Тих „натона" има према Фројду две врсте. Један је назвао либидо. Он потиче од сексуалних хор. мона, и најбоље се обухвата појмом љубави у најширем смислу речи — љубави према родитељима, друговима, науци, жени 0 пносно мушкарцу итд...

ДХруги, реактивни, или агресивни „нагон", који је по некима везан за хормон надбубрежне жлезде, назива се још мортидо или „натон смрти", То је „нагон“ одбране и напада.

Дете се рађа са „нагонима" и ови та олржавају у животу. Прво преко усне слузокоже задовољава потребу за исхраном и вазду“ хом, Пошто је у то доба успа слузокожа. једина зона преко које дете ступа у контакт са спољним светом, тај први период, период одојчета, зовемо још и оралним, усним мерио дом.

Током прве тодине, дете открива постојање света, при чему мајка, својом бригом, по» маже детету да савлада тај огромни задатак, корак по корак.

Свако ко је посматрао развој детета током те прве тодине могао је да примети колико је за њега сензационално откриће сопствене руке; начина како се хвата дугме; препозна вања лика мајке итд,

ПЕБА РИСТИЋ

ако те кључеве не држи сам свети Петар, Бити почасни слободан грефанин некога грала значи добити кључеве града у руке, Кључ чува тајну слободне воље. Чак и бескућник м аому има тајну рупу у сламарици. Недопустиво је прећи кућни праг, праг је светиња, У Албанаца је највећа увреда псовати кућни праг, а у САД ко пређе туђи кућни праг стављен је одмах ван закона, а не постоји ни једна земља на свету која отварање туђе браве без Коча не сматра за тешко кривично дело, Колико је бракова пропало због нерешено“ стамбеног проблема, а бракови без станова су само соџијални проблеми; ако двоје не могу да се закључају, нема љубави, живота и опстапка целе нације. Слобода парова да могу да се закључају, означава витално, тајно право слободе егзистенције.

Физички слобола може ла буде обезбеђе на архитектонском паправом у облику затворене просторије — собе закључане кључем, резом па вротима, капком и завесом па прозору, споредним излазом, тајним претиннем или узиданом касом сакривеном иза слике. Но ова соба, или рецимо пео стан, јог не чини архитектуру целих зграда, јер се љуАП-по свом избору повезују у друштвену сло боду која опет има својих тајни, које друге групе или појединци никако пе смеју да скрпаве. Зато је комплетна "архитектура велика свесадржајна тајна, али тајна само за посве ћене, Постоје читави ритуали како се улази у посвећене тајне и постоје читаве архитсктуре пад архитектурама, архитектуре храмова, које физички чувају п одржавају велику свсобухватну тајну. Без чувања ових великих свеобухватних _ тајни нема слободе о духа која може да се састоји и ол малих тајни за појединца, као што су рецимо тајна критења, тајна причешћа и тајна исповести. Ја сно је да се тајна исповести пе може да врши на друму. Зато су се одвајкада они кој су се били посвећивали тајнама затварали у зидове, п привидно спутавали себи слободу ради ослобођења унутрашње тајне слободе духа, ради спасавања дупле. Без обзира ли ли се ту ради о светогорским калуђерима, ко.

„цајећ

Све то дозвољава детету да открије да | оно нешто одвојено од осталог света, да је чврсто ограничено, да каже „ја“, и најзад да напрта „Чика Глишу (е

Да би све то постигло оно мора под ути„ мајке да се постепено одриче и задовољења својих потреба непосредно и без оллатања. Васпитање према психоанализи није ништа друго него поступио мењање потреба, или „нагона“ детета, путем ограничава“ ња.

Кажемо дете социјализира своје потребе. То оно постиже путем „система одбране" ЈЕ неке врсте цензуре потреба, коју ствара. „ја детета у развоју, одричући се свега оног што престаје да буде део себе — спољног света, и свега оног што родитељи обележавају као ружно, срамно, гадно, недозвољено.

Тај систем одбране супротставља се непосредном задовољавању и замењује „принцип задовољства", првих година, „принципом ре алности“ одраслог човека.

" Током формирања осећаја о свом телесном ја, дете око треће године открива да постоје полне разлике и осећа се по природним склоностима привучено родитељу супротног пола. Ова тежња наилази на осуду родитеља. због друштвене забране, која у њој види не што неморално и доживљава је као родоскрвно. Мушкарац се обично осећа угрожен од оца који је представник закона и реда У породиши, На тај начин се мушкарац осећа јаче привучен од мајке и угрожен од оца. Појављује се осећање кривице и дечак и сам почиње да у својој наклоности види нешто прљаво и срамно. А 'у своме оцу опасног осветника и ривала. То је суштина едипалног периода који за собом оставља едипални конфлаикт или комплекс,

Супротне тежње, потреба и отпор у чо веку, формирају се на одговарајућим узрастима детета, поступно кала се који проолеми јаве. Проблем шта је укусно, шта неукусно у првим годинама, проблем тађења у вези са навикавањем на чистоћу, проблем стида у вези са откривањем разлике међу половима ита.

Ако се систем одбране хармонично и поступно формира појављују се п његове више

форме, које дозвољавају претварање оспов-'

них телесних потреба у друштвено вредне форме понашања — интересовање за науку, уметност итд... такозвана сублимација.

Карактер одраслог човека схватамо као „структуру“ или неку врсту ткања створеног Од основних телесних потреба измењених системом одбране. При том је свака наша особина, навика, склоност ткана одвојено у меЂунтри одтоварајућих потреба које су ницале током развоја м начина на који их је околина детета прихватала или сузбијала.

Слично је са развојем ћелија оплоћеног јајета. У почетку, из једне ћелије настају сви органи; касније, што се ткиво организма. више диференцира, тим је мања могућност да се створе органи који захтевају другу врсту диференцијације.

Осим структура — сваке „прте карактера" за бебе, постоје и силе које их сједињавају у једно „ја", које се разликује од свих осталих „ја“ на свету, али показује јединствену линију развоја и истородне начине понашања у разним ситуацијама и узрастима.

"Оштећење у“ грађи нашег „пеихолошког 2парата" може“ да настане на три начина;

1) Оштећење у формирању „ја“ услед грубих поремећаја односа мајка-дете.

„Ја" остаје закржљало те не може да доЊе до формирања савршенијих облика система одбране.

ји су се подвизали у безмолвију,или лилијским пророчицама које су вршиле оргије, мана стири и дан-данас остају вечни симболи слободе. Истина, у данашње време нови манастири би представљали анахронпизам, међутим, пратећи развој манастира, можемо лако да уочимо Да су се онп директно развили у савремене универзитете, а калуђери у стуленте, Техника учења толико је приступачна свакоме да се тотово и не мора бити студент па да се дође до знаља,. Бити студент првенствено је потредпо ради посвећења, тј. ради лобијања дипломе. Бити вечити студент значи бити вечито млад по само онај којп вечито учи може да говори у име слободе. Развојем медицине неће се тако брзо старити, м по већањем станларда лако ће се студирати, те ко ће бити све више пи више вечитих студемата који стално уче и студирају. С друге страпе, стиленти су једна најравномернија социјална средина, међу њима нема битних ра» лика, студенти немају неких великих материјалних прохтева, онп могу да буду пи потпуно ван овоземаљских ствари. У име слоболе, стуленти се чак и жртвују. Пример Јана Палаха ном то стравичио потврђује, и то доказује да студенти У име слободе не могу да се уцељују, они су једно братство које лелује монолптио, м које има право на чување своје тајне. Стуленти свуда у свету боре се у име слободе. Зато су универзитети неприкосновени и држава не сме да прекорачи праг умниверзитета, исто тако као што некада није сме ла да прекорачи прат манастира. На овом прагу вечито се води мали, локални, огратичени рат без неког битног папретка у својој

руштилачкој техиипи, Нико се не усуђује, на-

равно, да па упиверзитет баци атомску бомбу или обичну бомбу, али се зато пред пратовима универзитета свуда у свету воле прави мали прљави ратови песнипама, камењем, моткама, шмрковима и сузавцем.

Зато се пред универзитете који, наравно, треба "да припадају студентима као свестилигита, постављају нови пројектни залаци: како архитектуром обезбедити чување _ личио

стоји у вез

· ја" несоцијализ

Код заравог и одраслог човека само „ја' и са спољним светом, како прего и преко мишића, Код оштећења ирани захтеви испољавају се“ иректно, често без могућности кочења и представљају 1 задовољство.

Ту спадају ТЗВ. психопатије — сексмалне

перверзије и АР: | | | 2) Неуротични поремећаји који настају због раскорака између захтева Бодина и потреба деце на извесном узрасту. Родитељи услед свог карактера, чешће Сон ЕВЕ настрапости, сувише енергично, или рано, сузбијају, или сувише дуто излазе у, сусрет, уз весним потребама детета. Годед. тога ства ра се „интрансихички конфликт М у р бе и одбране У класичним списима; комљлекс, који ремети функцију око а се створио апетит, однос према новцу. Бо се „си. стем одбране извесне импулсе потискује у

несвесно".

чула тако

3) Збот сувише велике напетости услед сукоба. и слабе грађе „ја, долази до његовог распада што називамо психоза Илу путувНа болест, за разлику ОА, неурозе УЗ : · са. мо услед „конфликата. Граница између „ја и света је нестала. Болесник не разликује

између оног што се догађа. џ њему и око њега — он халуцинира. Ки пошто „ја ви

Њеегова активност престаје поџ “ ше није одвојено од онога на Шо ДРЕА УВ

дела.

М основи СВИХ ОВИХ. поремећаја је одбра-

на од страха који настаје онда када нисмо џ стању да изићемо на крај са извесним захтевима који се постављају тога. тренутка. Систем одбране „потискује непријатни дотађај место да та „одреагује , тако та укљешти и он постаје доживотна сметња. Отуда. ми, ре атујемо на спољне утиске не онако како од. говара ситуацији, него као Да она садржава м себи и онај елеменат који је садржавала слична ситуација У прошлости. Страх је по мерен и постаје бесмислен. Што народ каже, онај кога је змија ујела, тај се и гуштера 5 ти посматрају такво реагова-

боји". Они који п ње виде његову бесмисленост, док је особа

која тако реагује не види.

Зашто понеко ставља на врата разне браве и ланце, а други не2 Зашто монека жена по џео дан струже, и лицка, и терорише своје укућане а друга нег Зашто се неко свађа са келнерима или стално грди жену ла, није добар ручак Неки пљудкају или купкају зато што су сујеверни, неки тврде 27 мису, Неки множе бројеве аутомобила, броје спратове, прозоре на кућама. Неки тероритту сво. ју околину, стално осећају да их неко мрзи, нападају и изазивају док их домста не омр» ну и стану нападати. Човек је све мање реалан. Кажемо, његови ставови су емопионал. но условљени. Уколико је „ја“ слабије, и уколико више учествују примитивније форме система одбрана, утолико је теже уклапање у колектив и конструктивна сарадња.

Ослобађање од иптрапсихичких копфликата, стварањем увида у скривене компоненте конфликта, доводи да се „ја“ прошири на из. весна подручја која су му била недоступна. Енергија која сепритом ослобађа тражи да се активно искористи и стоји на расположењу за реструктурацију „ја“ — мењање ставова и карактера. У извесним границама ме. ња се карактер човека и повећава му се емопионалдна, па према томе и социјалла зре лост,

Др Војин Матић

тајне као тарантију за личну слободу братства студената, Пошто се, као што смо већ рекли, пред прагтовима универзитета воде ведиким делом и класични ратови, нови уни-“ верзитети би свакако требало да имају дОбрим делом класични изглед утврђеног града, са високим зидовима, јарковима. са водом, тешким капијама и кулама осматрачницама, Унутрашња зона била би много „тајанствени. ја". Ту би били разни лавиринти, тајне сакривене просторије, тајни сефови, тајни пролази, и излази, магацини за резерве хране, тајне штампарије, биоскопи и радио-станице, па и тајни затвори, гле би се држали непријатељски затвореници. Све ово се тражи од јел“ ног савременог универзитета, с обзиром на стање студентоких покрета у свету. Сам закон о неприкосновености универзитета данас је негде, као у Грчкој, п званично потажен. Студенти-самоуправљачи треба да изнелу тајне радове на утврђивању својих објеката, Само онда ако студенти имају пи гарантовану физичку сигурност у тврђавској архитекту“ ри, где могу да издрже по дуге опсаде, тде имају своје тајне ћелије т тајне просторе за окупљање и вршење активности изван доме“ шаја цензуре, које цензура не би никада до зволила, моћи ће да се у тој интимности раз“ вија слобода духа, исто тако као што се само У интимности једне закључане собе може да развија слобода оиолошке етзистенције; јер слобода духа је У опозицији са биолошком етзистенпијом, и једна од друге морају да се закључавају; зато и држава никада не сме имати кључ од храмова или универзитета. ·

Универзитети данас још нису довољно затворени, онп су још увек само привремена свратишта, домови и мензе, касарне за обу“ ку војника науке. Онда када универзитети буАУ закључани, постаће трезори блага. Исто као што су у почетку појиве хришћанства хра мови били просте тржинце, мемзе п збегови, без вредне архитектуре, каснијим развојем и појавом кључа и утврђеног зида, храмови су постали топли домови уметчости п стваралаштва, постали су личности, Уипверзитети су у овој почетној фази, и у њима се још пије пнакупила толика домсћинска вредност ла би неко могао вечито да постане студент у овом тренутку. Међутим, сматрам да развој иле у том правцу, јер има толико људи који хоће свој живот да посвете чистој слободи У уметности и наупи, а не биолошкој егзистенцији и материјалиом раду за породицу. Студенти су пре склони да се посвете чистом пуританизму као калуђери или Никола Тесла, или још чешће, оргијама и разврату. Но пу: стимо их, то је њихова ствар. Добро је, што постоји архитектура да ове ствари огради и сакрије — архитектура духа, али не првенствено лепоте, већ архитектура тајни, под кљу“ чем, иза затворених врата, изгубљена у катакомбама пи лавиринтима са тајним пролази ма п препрекама.

4