Књижевне новине
Џ 1
округли сто
а Фетаје нам да ћутимо _ "п да патимо
"трафских факата, критички је
,
апред супротстављати, не може
је искривљавати, или је полуисти.
. нама „објашњавати. Он мора да по.
лази'од њених основних историопро- а уви. зи супстанционишући је.
Јавловићу, партизани су убија“ ди народ да би извршили своје
_ завршне ратне чинове против оку“
ЗАПИСНИК СА САСТАНКА ЖИРИЈА ХУ1 ФЕСТИВАЛА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ
ФИЛМА ОДРЖАНОГ У ПУЛИ ОД 26. ЈУЛА ДО 2. АВГУСТА 1969. ГОДИНЕ
„Филм „ДОГАБАЈ“ пробуђује осећања вредног уметничког дела својим високим синеастичким вред; ностима, пре свега у стилској до следности, даље у стварању _ атмосфере и у пластичном оживљавању Аанчности и њихових драмских односа. Штета је што аутор није псцхолошки доследније успео да оживи дикове и атмосферу једног Чехова, по коме је радио сценарио за овај филм, али то ипак не умањује њетове високе уметничке вредноста једног модерног и чистог филмског третмана, са којим се употпуњује опус вредних уметничких остварења Ватрослава Мимице.
Вефик Хаџисмајловић
· '• За мене су три најбоља филма: „НИЗВОДНО ОД СУНЦА", „ДОГАБАЈ" и „ХОРОСКОП“.
Филм „НИЗВОДНО ОД СУНЦА" открива богату листу типова чији су. односи везани за наше тло тако да богатство које филм саопштава потискује мане. Опора слика јел ног стања у нашој средини. Џео филм је ангажован на терену просвете, која је код нас, на жалост, још увек занемарена. Лихови у том филму су, поред свега, нежни и ТОПАМ, људски и могу се видети само у нашој кинематографији. Глу-
- мачка остварења, као и људи који
живе на томе тлу, су изједначена. Режија филма је у поступку. конвенционална, данас је већ и прева-
· виђена, али не умањује вредност филма. Други филм по реду „ДОГАБАЈ"
„себан укус, ако филм може уопште
спада у групу филмова рађених у црном маниру, и као такав има најмање мана. У академском погледу је фино рађен, зрео; местимично веома зрело сједињује камермански, музички и уметнички посао. Он не инсистира на црном, већ вас позива на топле људске односе, на љубав међу људима, позива да по мажемо једни другима...
Филм „ХОРОСКОП“ је несваки: дашњи, не по уметничком домету, већ по резултату — издваја се из наше матице у продукцији, има по-
имати укус. Исто тако, филм је настао на неуобичајен начин. Полази се ол тезе за коју су аутори наше ди свуда животне грађе. У филму се осећа сценарио, али ипак има пуно оригиналности и чак и екцентричности, јер се пошло од _тезе, па се за њу тражила грађа. Покушава да открије узроке за извесна стања, као што је неангажованост и досада младих.
Здравко Велимировић
·" е Предлажуће филмове који треба да уђу у групу за највишу натраду, као и за остале награде, полазим од. позиције да се за уметничко дело може прогласити само дело које ума поезију. Према томе, предлажем ама и то: „НИЗВОДНО од СсУН-
ч __БИБЕ__ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ и „ДОГАБАЈ“.
Филм „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“ носи све карактеристике које су истакли предговорници. Сматрам да је филм врло високо етички организован и естетички успео. Не сматрам да је естетички највећи филм Фестивала, али га сматрам најзначајнијим филмом, и то нарочито с"обзиром на садашњи тренутак јутословенске кинематографије, који нас, мислим, обавезује да са своје стране допринесемо његовој стаби-
"дизацији, конституишући нивое пра-
вих вредности. Филм је спонтано направљен, готово пронађен природ"
ни и прави стил режирања. Атмосфера је сјајна. Филм је прогре“ сивно оријентисан ка промени све“ та. Мада је филм и горак, врло снажно делује. Веома сам _дирнут тим филмом и овај филм предла-
жем за прво или друго место.
Врло много жалим што су натраг де везане за режију, јер сматрам да режија у овом филму није његова најјача компонента, а још мање да је ово најбоља режија на Фестивалу. О филму „БИЋЕ СКОРО ПРО. ПАСТ СВЕТА“ исказане су све вр"лаине и мане. Сматрам да је Саша Петровић најкомплетнија ауторска Аичност овог Фестивала, и изузетна фигура нашег филма. Ако бих био у ситуацији да додељујем награду за најбољу режију овот Фестивала, ја
бих се двоумио између Саше Пе тровића и Ватрослава Мимице, чије филмове естетски високо ценим.
1 7
Филм „ДОГАБАЈ" је у првом делу
снажно режиран и мишљења сам тла је друга половина филма слаби
оживљени, иако је
ја. Лихови су 1 их на наше тло.
тешко пренети
Милан Бурчинов
-е Мислим да смо сви Под Ив претходни: говорника. На овом а стивалу нема филма који је комп., У "тан, и зато више осећам потребу Аг
говорим о недостацима филма негоо њетовим квалитетима.
У групу три најбоља остварења предлажем „НИЗВОДНО ОД СУНу „СЕДМИНА“ и »своз5 сопк-
«.,
Филм „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“ предлажем из свих разлога који су изнети од предговроника и мислим да не треба да их понављам. Хоћу да истакнем само да филм „НИЗ ВОДНО ОД СУНЦА“ треба — подржати, јер се не намеће естетизмом и езотеричним темама, већ проблемима који су живи, блиски људима, а и због његовог критичког става.
Филм »СсКО55 СОЏМТЕУ« је међу најхуманијим филмовима, не инсистира на мрачним странама живота. То је филм пун погтског и ма штовитог темпа и као такав он је за мене чистији и прихватљивији од многих других.
Филм „СЕДМИНА“ је солидно прављен и износи истину једне средине коју слика.
Што се тиче филма „ДОГАБАЈ“, не праштам режисеру Мимици што је пренео на филм једну ол слабијих приповедака Чехова. Исто тако, не подржавам режисере и глумце који су стално награђивани и сматрам да има нових снага које могу бити сврстане у њихову листу.
Мате Реља
е Желим да истакнем да ми је врло жао што нам на овом Фестивалу није указана прилика меЂусобнот _ упознавања, упознавања. са генералним ставовима сваког члана жирија о филму, његовој функцији и најпрефериранијим формама и методама реализације. Да је такво упознавање извршено, сва-
ки члан жирија могао би унапред предвидети скоро _ прецизно мој став према сваком филму или се
снебивати уколико би мој глас био додат делу, што је у супротности са предсказаним мерилима.
У центру моје пажње, кад је реч о уметничком делу, стоји реализам са прилично широком скалом ол ступања или стилизирања, али _никада до те мере да ми филм бива неразумљив (јер га једноставно не могу схватити па ни оценити), или досадан, што сматрам најпотубнијом невољом сваког уметничког ствара ња. Тако често баратање са обогаћивањем и освајањем филмског израза, ако је само себи сврха, за мене не представља ама баш ништа и спада, по моме, у домен ларпуорлартизма, а он је опет према мојој класификацији домен умећа, гртизма, који ако не фасцинира својим бравурама, нема никакве сврхе ни потребе. Баш као у варпјетеу! У групу три најбоља остварења на Фестивалу преллажем: „ЗАСЕду“, „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“ и „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“.
Прво бих желео да захвалим ре
. жисеру Шкубоњи за дело које нам
је дао на овом Фестивалу, мала је у режијском третману мало заостао и то је био Тедан од разлога што сам „ЗАСЕДИ“ дао предност, јер је она највише потресла гледаоца. У почетку филма нисам у аргументи: ма нашао истину. Филм има велику истину, а то је да је свака револупија клала своју децу, а Жика Павловић је први који те имао храбрости да то и каже. Ватање измеЂу филма „НИЗВОДНО ОД СУНПА“ и „ЗАСЕДЕ“ превагнуло је корист „ЗАСЕДЕ“ за прво место, а ТТкубоњин филм за друго место, Жика Павловић обезбеђује одређене идеале једне генерације. Анализирајући филм у свим компонента. ма, сматрам да је камера неатрактивна, док су глумачка остварења изванредна. Сва три женска лика су врло снажна, али желим да пол: вучем и. лик и глумачка остварења Сетепина Бијелића. Е Што се тиче филма „НИЗВОД. НО ОД СУНЦА“, свесрдно га препоручујем. Има сва својства једнот уметничког дела, најближи је аутентичној драми — борба човека за мрву хлеба — судбине су дивне, избор глумаца исто. Тешко је уочити разлику између прадјеси глуаутентичних ликова. мама и ЗУБИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ је снажно дело, уметничка снага је велика, тако да се пред величином тога Бају мале вредноМ илму губе. · си У дали УСКОЗ5 – СООМТЊУ« имам веома високо мишљење.
Јоже Потачник
• “ прва три филма убрајам „ДОГАЂАЈ“. „ЗАСЕДУ" и „НИЗВОД: НО ОД СУНЦА". _, .
О филмовима које сам им, ја ставио у групу првих речено је доста од претходника и не их желео, с обзиром на кратко време које је пред нама, да све понављам. Же лим само да истакнем да је филм „МОГАЂАЛ“ по моме мишљењу занатски најбоље направљен. Не смета ми што више подсећа на Шекспи-
ровог Тит Андроника но на Чехова, — ади уметнички је изванредно вођен. Сматрам да му је мана му зичка обрада која делује наме штено. |
Филм „ЗАСЕДА“ није најбоље дело Жике Павловића, и у овом избору филмова заслужује место које сам му дао. Стравична атмосфера апсурдног времена. Фотографија је јако изражајна. Мане овог филма су претеривање у драстичним сетуацијама, зато да би. се постигло шокирање гледаоца.
Филм · НИЗВОДНО ОД СУНЦА“ у овој инфлацији црног филма делује врло свеже. Главна вредност филма је сценарио; режија је конвенционална и режијски поступак врло упрошћен. Садржина филма је врло јака, тако да занатски део филма иде у други план.
Филмове „ХОРОСКОП“ и „РАНИ РАДОВИ“ желим такође да истакнем у групу најбољих.
Станка Годнич
е У врло сам тешкој ситуацији да од виђених филмова издвојим најбоље. Нема много добрих филмова, као што нема ни филма који би се одмах по својим вредностима истакао и наметнуо као врхунско филмско дело. У групу најбољих предлажем: „ДОГАБАЈ", „ЗАСЕДУ", „СЕДМИНУ".
У филму „ДОГАБАЈ“ редитељ је свет Чехова пренео у нашу средину, у наш свет, п мени се то допала. Склопио је велику људску поруку. Целовито је врло добро рађен, не ма еруптивности. Нема површности.
Што се тиче филма „ЗАСЕДА“ целовитост глуме, режије и камере је комплетна. Тематика филма је сложена и проблемска. Филм је снажан.
Филм „СЕДМИНА“ је покушај
новог. Редитељ је све исцрпео, Покушава да да нешто ново из доба НОБ-а, сазревање генерације мла дих људи у то време. Има пуно детаља који говоре да може иза тога
филма да стоји било која генерација. За ужи. избор „сам. и, ,за филм
„НИЗВОДНО ОД СУНЦА“, јер ми је тај филм дубоко ушао у српе. Сценарио тога филма је нешто најјаче и као такав је врло много помогао у раду режисеру.
Стојан Ћелић
е Предлажем: ПРОПАСТ СВЕТА",
„БИЋЕ _ СКОРО „ДОГАБАЈ" и
„ЗАСЕДУ". Мислим да се филмови деле У две групе: у прву групу спадају
филмови који су изазов истини, јер се филм сада све више меша у наш живот; у другу групу спадају филмови који имају поезију и поред тога што су везани за наш живот. ХЖеелео бих да споменем филм „ПО. ЗАРАВИ МАРИЈУ“, који је право литерарно дело.
Што се тиче филма „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“, мислим да има велике вредности преко којих се не може прећи. Напомињем само да је моје мишљење да се режисер Саша Џетровић у централном делу филма мало уморио, али и поред тога филм је целовито уметничко дело које много говори.
Филм „ДОГАБАЈ“ је оригинално целовито дело. Похвално је што наша средина има једног аутора који то све може да каже. У овом филму је музика нешто што ми смета — мислим на онај транзистор и избор музике — алито је уопште несрећна тачка нашег филма. Не знам да ли је томе узрок уштеда новца, јер је музика скоро увек несрећно изабрана и банална.
Филм „ЗАСЕДА“ је једна велика истина. Као истина врло много зна. чи и онога ко ту истину каже ло тог степена треба наградити. То је филм једне велике димензије.
Милутин Чолић
е Слика југословенске продукције коју сте дали вашом проценом, глобално је _ одговарајућа њеном стварном стању. Разуме се да ми не можемо избећи ону стару истину да. тражећи нашу правду, не нанесемо другоме неправду. Ње ће свакако бити, али настојмо да је буде што мање. Уосталом, постићи апсолутну поавду у оваквом послу је немогуће Наш хендикеп је у томе што ми немамо филм за који се у року Од „петоминутне дискусије“ може рећи да је најбољи — као што су то имали жирији, када је био филм „КАДА БУДЕМ МРТАВ И БЕО", прошле, „СКУПЉАЧИ ПЕРЈА“ прет прошле, или филм „ТРИ“ пре три године...
Неодмерена глорификација, атриорни оптимизам, пурпурне боје којима је наш филм оперисао до пре неколико година, а још раније поготову — замењени су сада готово априорним сумњама, негапијама, црним бојама. Уместо једних па
рода, дошле су друте; уместо једне крајности, дошла је друга; заставе су. у суштини исте, нако су бојом
другачије — исте по сиромаштву
идеја, креативних инспирација и искрености доживљавања стварних истина живота. МА ;
Ми знамо да уметност своју суд бину мора да веже за негацију. Али, то подразумева одговарајућу уметничку мотивацију. Сумња и: од рицање морају се естетички дока. зати да би се уметности, односно филму који негира, веровадо.
У водећа три филма предлажем следеће: „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“, „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ и „ХОРОСКОП“. ;
Филм „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“, режијски је конвенционалан, поје ностављен, али као да том својом рудиментарном формом, управо до пуњује рудиментарност свога садржаја. Уосталом, одлика | модерног филма данас баш је у једноставности, тј. што је мање „филм“, то непосредније иде у крв и месо живота. Прави модерни филм дебарасира себе формалне лепоте, игре облика, разних орнаментика и етзибиција. Шкубоњин филм је аутен тичан, са врела истинског живота и непосредан. Он је и ангажован, смео, критички и својом опорошћу, горчином ми готово суровом истини. тошшћу, више оптужује појаве у овом друштву, — јер му се верује. Зато што је такав тј. истинит, а
није прорачунат, смишљен, априорно негаторски. ; М ситуацији смо када је наш
филм својом тематиком, садржајем почео. да запада у манир, када је дошао тотово у ћорсокак, врти се у кругу свог критичког посматрања, није увек искрено и уметнички до кументован. Зато, мислим да филм
„НИЗВОДНО ОД СУНЦА“ долази у правом тренутку, тј. да — задржавајући иначе позитиван, заправо
неопходан смер вања живота —
критичког сагледапокаже прави начин и надахнуће таквог посматрања наше реалности. То је филм који убеђује у своје критичке истине, насупрот многима у чије се негације сумња, јер су априорне, недоказане, — услед чега изазивају сумњу, подозрење, иако су у побули често критички добронамерни. Награђивањем овог филма ми ћемо, уз то, рећи „НЕ“ и оној тенденцији у нашем филму коју,. инкарнирају рецимо, филм „НЕДЕЉА“,
„СРАМНО ЛЕТО“ и још неки од тих слабијих, »СЕО55 СОЏМТЕУ«, им, у приличној мери, „ДОГАБАЈ“
Од оних бољих. То јест, тенденцију да филм постане ствар за себе, лич: на игра, самозадовољна авантура и играрија облика. То јест, да се аишти превасходне обавезе општијег људског и друштвеног ангажмана. Нама не треба филм — лаборатори. ја, филм испод „стакленог звона“, филм разних ексклузивитета и ки. нестетичких с помодара. – Потребан нам је филм који се за нешто бори, који се против нечег бије, да открива наше заблуде и мобилише
наш дух у борби за хуманији и.
слободнији свет. На уметнички до. стојанствен начин, а не конјунктур. но, помодарски, или чак штпекула: нтски. Штитимо, дакле, филм који критички сагледа ситуацију ОовОТ нашег света, без икаквих опсена и мистификација.
Уз то, награђивањем овог филма рећи ћемо „НЕ“ и митологији поје. диних наших ауторских . личности, којима је готово потребно само да сниме филм, па да се априори про гласе добрим, — најбољим! Као што смо дужни да се својом уметношћу боримо против разних митова дру: штва, тако смо дужни да се против тога боримо и у сопственој срели: ни. Јер, није одмах ингениозно све што створе Александар Петровић, Живојин Павловић, Пуриша Бо» Бевић, или Ватрослав Мимица. Ми тим, иначе, највише заслужним. синеастима морамо рећи када пе направе најбоље филмове — у интересу, пре свега, њих самих; за тим, у интересу наше кинематографије (јер су то најкреативније
индивидуалности), и најзад у инте. ·
ресу правде да кад неко други на прави исто тако добар, или бољи филм, да то и признамо. својим делима заслужено задобили наш респект, али не дозволимо 'опгсност да их сматрамо неприкосно: венима, односно да се и сами таквим осећају. ђ- .
Не прихватам одлуку да се на гради једном од прве три филм „ЗАСЕДА“, јер не прихватам идеју да су партизани, већ 1941. тодине, убили идеал своје револуције. Не прихватам идеју да је револуција „тавни талас“; да је револуција ствар (биологије; да су идеје наркотици и религија. Павловић се сам први конфронтирао, бацио је рукавицу и било би врло недостојанствено ту рукавишу не прихватити. Не прихватам садржај његовог филма, јер је заснован на априорно постављеној тези о био лошкој бестијалности револуције, и уметнички нелоказач. Бавећи се историјом, уметник јој се не' може
идеју Хостојевског лоцира У
Они су.
награде _
патора. Они су, дакле, морали пи штољем да скупљају борце и храну за сремски фронт и слично, што је неистина. Не говорим то као непосредни сведок, него као човек једне земље која је, са изузетком ратних злочинаца, колаборациониста, из дајника, шпекуланата и богаташа, не чекајући позив: партизана сама ишла на сремски фронт, · или та помагала. • : ;
· Но, ја не прихватам награду за тај филм у. истој мери и из естет. ских разлога. То је, пре свега, сла: бији Павловићев филм него: што је „КАД БУДЕМ МРТАВ И. БЕО“, а: поготово „БУБЕЊЕ ПАЦОВА“. Најпре, као сиже,; није оригиналан, него је преузет; или већ виђен иу Борђевићевом. опусу о рату, највеше му филму „ЈУТРО“. – Дакле, Павловић само варира туђи сиже, с том разликом што је лишио себе Борђевићеве племенитости и поетске узвишености у критичком про веравању гестова револуције. Друго, по стилу и методу, он варира сам себе, боље рећи плагира. Јер, све што је, у том смислу, у овом фина: му, виђено је у свим његовим ра нијим. — Парафраза! Измењено. је само време. Амбијент, лица, па чак и психологије (уколико психологије у „ЗАСЕДИ“ уопште има) — вари: јације-су ранијих миљеа, лица и унутарњих стања. Као да су његови ранији јунаци, уместо костима Па: цолина, Џими Барке, Милутина који га убија, и других — узели уни форме партизана, а све друго: ин стинкти, поступци, страсти — "оста. ли су исти. С том разликом, што је овај филм збир додуше врло ефект“ них, понегде и фасцинантних (јер су шоковите) репортерских сличи. ца о рату, односно оргијању парттзанских нагона, — од победничких, до тнусних сексуалних нагона да спавају и са трудницама. у
Треће, у изразу, самим средствима експресије, Павловић не само да не доноси готово ништа ново, односно да „поткрада“ самог. себе, него он то чини „поткрадајући“ и друге. На пример, поред узимања Ђорђевићевог сижеа, његова „ефектна“ сцена силовања на _пасуљу је из Антићевог филма „СВЕТИ ПЕ САК“. Метафоре са сликом Стаљина, узете су од Борђевића. Сва метафорична и симболична изража. вања помоћу паноа слика и парола одавно су познати реквизити Макавејева, док је музички фон филма углавном примењени _ Петровићев изум, а сџена кала лица дубе на глави виђена је код Жилника. Дакле, он допушта себи и ту врсту мане! ;
„Да се разумемо, изузетно ценим тога редитеља. Не толико по страсти и темпераменту, колико по. ми: саоности и способности филозоф. ског разматрања света. Све што сам досад о њему писао, имало. је да укаже на такву личност и афир мише је, те верујем да сам, каом његови апологети, учинио ла сео њему мисли као о изузетној аутор. ској личности. Али, овот пута он није ни мисаон, површан је у сво јој одлучности да _ негира неке структуре и системе револуције и овог друштва. Против тога априорно немам ништа, али за ту своју, свакако, деликатну и одговорну намеру, он не прибавља одговарајућу меру уметничких доказа.
„ЗАСЕДА“ није веродостојна уметнички докуменат, већ ефектни али површни, политички памфлет. Жао ми је што баш Павловић упада манир оних који су му по духу, ду.
"бини, култури, посве антиподни, Он
прави пашквилу, што је таквој изузетној, стваралачко! личности, не адекватно пи мелолична.
Филм „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ је. дело једне снажне н
5 значатне апчности у нашој кинема-
тографији. Покушава ми успева ла Е наше Аруштвене координате, у наше социјалне околности и лаје социјалну слику те средине. Редитељ треши што није томе доследан, већ меша дневну текућу политику и намеће политичке моменте, Од Достојевског прелази на Чехе, на изборе, на сваколневне политичке моменте живота. Домлше, ти моменти су се у току снимања наметнули својим ладекосежним последицама, макар можда и не били најсрећније тук логљени у пттти кантекст филма.
Филм „ХОРОСКОП“ је дело ле битанта несумњиво ларовитијег од свих дебитаната на овом Фестивалу. Литераран · Филм, мало форсиран, али чињен је тако ла се зиди даровит и спретан синеаст. Филм није колаж којп је састављен по ономе тито се виђа у кинотекама. Несемњив таленат који треба подржати. У односу на филм „ДОГАБАЈ“ Ватрослава Мимице, он има предност што је ппак животнији, макар и немао бравуру Мимичине мајсторије у режирању. Јер, узмимо Мимичуно село! Где је оно код нас2 у ко: јим социјалним, етичким и моралним координатама — готово. измишљено село!. |
Наставак на 12. „страни.
Ф а