Књижевне новине

Настаљак са 11, стране

Село у „НИЗВОДНО ОД СУН:. ЦА“ је аутентично, егзистентно целим својим бићем. филм је ефектно и занимљиво вођен, па ипак гледалац та прима страном његове криминалистичке фабуле, а не неким дубљим социјалним и психолошким значајем, у оквиру те Мо Значи, дајем предност „ХО-

ОСКОПУ“ — тим пре што је по среди дебитант, ново лице, чиме остајем доследан свом мишљењу да треба створити од Пуле шансу и за Аруге, нове, младе ствараоце, а не само за предодређене.

Пошто су сви чланови жирија изнели своје мишљење приступа се пребројавању гласова _ за сваки филм појединачно и добија се следеће: Филм „НИЗВОДНО ОД СУНЦА": 8 гласова (Козак, Османли, Хаџисмајловић, Велимировић, Бурчинов, Реља, Погачник, Чолић).

Филм „ДОГАБАЈ“: 8 гласова (Слијепчевић, Козак, Османли, Хаџисмајловић, Велимировић, Погачник, Голнич, Ћелић).

Филм „ЗАСЕДА“: 6 гласова (Слијепчевић, Козак, Реља Погачник, ће лић, Годнич).

Филм „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА": 5 гласова (Слијепчевић, Велимировић, Реља, Нелић, Чолић).

Филм „ХОРОСКОП": 2 гласа (Хаџисмајловић, Чолић).

Филм „СЕДМИНА“: 2 гласа Бурчинов, Годнич),

Филм »610558 СОЏМТКУ« 1 глас (Бурчинов).

Председник жирија Чолић преллаже да сваки члан жирија пред“ ложи своју листу за златну, сребрну и бронзану арену,

Владан Слијепчевић: „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“, „ДОГАБАЈ“, „ЗАСЕДА“

Мате Реља: „ЗАСЕДА", „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“, „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“

Јоже Погачник: „ДОГАБАЈ“, „ЗАСЕДА“, „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“

Станка Годнич: „ДОГАБАЈ", „ЗАСЕДА“, „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“

Стојан Ћелић: „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“, „ДОГАЂАЈ“, „ЗАСЕДА"“ Примож _ Козак: „НИЗВОДНО

ОД СУНЦА“, „ЗАСЕДА“, „ДОГАБАЈ"

сто

округли

Димнтрне Османди: „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“, „БИЋЕ СКОРО ПРО. ПАСТ СВЕТА“, „ДОГАБАЈ“

Вефик Хаџисмајловић: „НИЗВОД НО Од СУНЦА“, „ДОГАБАЈ“

Здравко Велимировић: „НИЗВОДно СУНЦА“, „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“, „ДОГАБАЈ“

Милан Бурчинов: „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“

Милутин Чолић: „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“, „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“, „ДОГАБАЈ“.

Филм „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“, редитеља ФЕДОРА ШКУБОЊЕ, у про изводњи ДУНАВ ФИЛМА из Београда и ФИЛМСКОГ СТУДИЈА из Титограда ДОБИО ЈЕ ВЕЋИНОМ ГЛАСОВА (6 гласова за прво место, 1 глас за друго, и 2 гласа за треће место) ВЕЛИКУ ЗЛАТНУ АРЕНУ.

Владан Слијепчевић: Филм „НИЗ ВОДНО ОД СУНЦА“, јест филм који који морамо подржати, ади га његове естетске вредности ипак спречавају да се уврсти међу најбоље. Пошто је прва награда за филм везана са наградом за најбољу режију, ја исти чем да то није најбоље режиран филм. Он, по мени, заслужује само награду за најбољи сценарио. Бојим се да настаје констелација у којој ће тај филм добити више злата нето што његова стварна вредност може да поднесе,

Стојен Белић: „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“ је флим који говори врло добро као идеја, али га ја не могу предложити за ВЕЛИКУ ЗЛАТНУ АРЕНУ. Слажем се са многим миш љењима о овом филму, али сматрам да није врхунско достигнуће овог Фестивала и ИЗДВАЈАМ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ. Мате Реља: Овај филм није посебан догађај Фестивала. Уколико се донесе одлука да се награде изгласавају као једногласно, онда приста јем да свој глас дам филму „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“. У противном не,

Милутин Чолић: Мислим да треба у дефинитивној одлуци наглашавати награде које су једногласно донете док награде донете већином гласова не наглашавати.

Ложе Погачник: Мислим да у ди скусији и следећем гласању треба на-

ћи место за филм „АОГАВАЈ", редитеља Ватрослава Мимице, а из разло га које сам напред навео, јер још увек остајем при томе да је то снажно уметничко дело. Приступа се гласању филма за ВЕЛИКУ СРЕБРНУ АРЕНУ. Владан Слијепчевић „БИЋЕ СКО.РО ПРОПАСТ СВЕТА“

Примож Козак: „ЗАСЕДА" Димитрие Османи: „БИЋЕ СКОРО ПРАПАСТ СВЕТА“

Вефик _ Хаџисмајловић; „ДОГА: ЂАЈ“ Здравко _ Велимировић: „БИЋЕ

СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“

Милан Бурчинов: С обзиром да су моја оба кандидата за. ВЕЛИКУ СРЕБРЕНУ и ВЕЛИКУ БРОНЗАНУ АРЕНУ пропала приликом првог гласања, ја не гласам, јер немам нових кандидата.

Мате Реља: „ЗАСЕДА"

Јоже Погачник: „ЗАСЕДА“

Станка Гондич: „ЗАСЕДА“

Стојан Ћелић: „ЗАСЕДА“

Милутин Чолић: „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА"

Пребројавањем гласова дошло се до следећег резултата;

Филм „ЗАСЕДА“ добио је 5 гласова Филм „БИБЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ добио је 4 тласа

Филм „ДОГАБАЈ"“ добио је један тлас.

Кендидат за добијање ВЕЛИКЕ СРЕБРНЕ АРЕНЕ је филм „ЗАСЕДА“, са највећим бројем гласова.

Приступа се гласању филма за ВЕЛИКУ БРОНЗАНУ АРЕНУ.

Владан Слијепчевић: „БИЋЕ СКО РО ПРОПАСТ СВЕТА" Примож Козак: „ДОГАБАЈ“

Димитрие Османли: „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“

Вефик Хаџисмајловић: „ДОГАБАЈ“

Здравко _ Велимировић: „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ Милан _Бурчинов: уздржава се

од гласања Мате Реља: „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ Јоже Погачник: „ДОГАЂАЈ“ Станка Годнич: „ДОГАБАЈ“

Стојан Белић: „БИБЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“

Милутин Чолић: „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“

Пребројавањем гласова дошло се до следећег резултата:

Филм „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ добио је 6 гласова.

Филм „ДОГАБАЈ" добио је 4 гласа. Станка Годнич, Примож Козак и Јоже Погачник ИЗДВАЈАЈУ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ И ГЛАСАЈУ ПРОТИВ ОДЛУКЕ ДА ФИЛМ „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ ДОБИЈЕ ВЕЛИКУ БРОНЗАНУ АРЕНУ.

Кандидат за добијање ВЕЛИКЕ БРОНЗАНЕ АРЕНЕ је филм „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“.

Жирп се сложио да је ВЕЛИКА ЗЛАТНА АРЕНА дефинитивно додељена, док се кандидати за доделу ВЕЛИКЕ СРЕБРНЕ АРЕНЕ и ВЕЛИКЕ БРОНЗАНЕ АРЕНЕ стављају на дис кусију.

Здравко Велимировић: Предлажем да се поново дискутује о другом и трећем филму, тј. о ВЕЛИКОЈ СРЕБРНОЈ и ВЕЛИКОЈ БРОНЗАНОЈ АРЕНИ.

Владан Слијепчевић: Сматрам да је неправедно да Саша Петровић до бије трећу награду. Поново истичем да је то најцеловитије уметничко дело Фестивала.

Вефик Хаџисмајловић: Сваки члан жирија је имао право да стави три филма, односно ауторе за прву листу. Мислим да тако треба поступити и за другу листу, тј. другу и трећу награду. Те ранг листе носе наше праве наклоности. Мишљења сам да сваком филму треба давати поене и пред: лажем поновно гласање.

Здравко Велимировић: Што се тиче филма „ЗАСЕДА“, сматрам да је овај фиам изазвао својим фундаменталним личностима снажан утисак, али не мислим да је то довољно, јер је то само снага шока. Што се тиче истина из револуције, ја знам и друте истине у вези са револуцијом и контрареволуцијом, о којима би се данас такође могло беспоштедно товорити, али се само поставља питање позиција са којих се полази у оцењивању чињеница историје. „ЗАСЕДА“ има тенденциозну конструкцију личних виђења те истине, Филм је врло једностран и кад су у питању сим онозе, конструисане или непотпуне истине с једне стране и креативне конструкције с друге стране, ја на такво дело гледам са крајњом скепсом. Мислим да је овај филм прилично приземан памфлет и да се о њему тешко може говорити са позиције 03биљне анализе.

Такође ми се чини да овај филм у уметничком погледу није чак ни квалитетан и подвлачим да у опусу овог аутора, почев од „БУБЕЊА ПАЦОВА"“, који ми се врло лопадао, па преко филма „КАД БУДЕМ МРТАВ И БЕО", који је био знатно слабији, до овога и закључно са овим послед њим сматрам да је то. пад.

Шкубоњи замерамо на невисоком мивоу режије (што је, уосталом, сасвим тачно), али ја такође тврдим да је овај филм „ЗАСЕДА“ режирао систем аранжирања примитивних мизансцена, које су праћене „налепљеним“ камерама.

Мене 26 бесконачна мнего тиче те матски и идејни захват филма „НИЗ. ВОДНО ОД СУНЦА“, дубоки хумани.

зам горчине и критичности, јер он дубоко у ткиво нашег савременог живота и фундаментално етички се поставља према актуелним со. циолошко-полдитичким и хуманистичким феноменима нашег доба.

Огромна је разлика у уметничкој и етичкој (убоња. и Павловић) вредности ова два режисера и кате горички се одређујем са ПРОТИВ, да овај филм уђе у циклус три најбоља филма овог Фестивала.

Мате Реља: Ја бих се радо сложио са Велимировићем, али је дале. ко опасније оно што ова нација да нас ради на изневеравању идеја за које се борила, но оно што ће Павловић овим филмом урадити, Филм ни“ је без лоетичности и ја гласам за овај филм.

Примож Козак: Велимировић каже да је „ЗАСЕДА“ неестетичан филм и да шокира негативношћу својих личности, Ако бих и прихватио овакав критериј, никако не могу да разумем како је могуће предлата: ти „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ пао за награду а истовремено не слагат се: са арекноћу ла „ЗАСЕДА“! Мислим да филм Саше Петровића са својом моралном текстуром, са сво. јом психолошком структуром лично. сти које подсећају на линеарне схеме оптимистичких агитака делује обрну то, уместо пурпурном, црном бојом. Све скупа, у филму Петровића, то чевши од измишљених фитура садистичког карактера, па до неких поли тичких алузија, представља једну иронизацију нашег живота приређену за потрошачки укус, која се ни у каквом смислу по свом морааном ефекту не може упоређивати са „ЗАСЕДОМ“. Тај филм, мада приказује тешке стране нашег живота, ипак је рађен са неким бесом, са неком пат“ њом. Па због тога о моралним профилима споменутих филмова не мо. же бити дискусије.

Здравко Велимировић: Поредио сам само естетику Петровића и Пав ловића, а не поетичност.

Стојан Белић: Павловићев филм је једна изванредна опомена, ако је у питању етика — он носи неки мрак у себи,

Милан Бурчинов: Сматрам да ме је филм „ЗАСЕДА" узнемирио. Хенди кепирани смо јер имам утисак да смо под неком пресијом — врло кратко време. „ЗАСЕДА“, упркос свему, упркос неисправности идеолошког става, поставља питање етике револуције. Чини ми се да је филми идеолошки неприхватљив, да је на моменте тенденциозно прављен, чак памфлетски. Што се тиче филма Са ше Петровића, сматрам да је прављен по сличном поступку, да су неке поенте скривене, али да се односе на исте моменте; јер ако ценимо идеолошке моменте, онда је Павловић поштенији од Петровића који нуди црнило, безнађе, док нема суштинске разлике у идеолошком третирању материје између два филма. У свом поступку филм Павловића је поштеније прављен од филма Петровића, који се упорно предлаже за награду. Мислим да је штетно и неправилно да се кроз дискусију унапред ограђујемо од филма Павловића.

Здравко Велимировић: Оба филма су с ону страну зла. Мислим да је Петровићев више естетичан, боље направљен, док нас је Павловићев филм шокирао ударном снагом моти ва и теме, као да је бомба пукла, јер нико није претпостављао да ће филм са таквим приступом моћи да се појави.

Станка Годнич: Моје мишљење о филмовима ова два режисера је иден тично са мишљењем Приможа Козака, које је напред изнето, и остајем при својој одлуци да не гласам за филм Саше Петровића.

Вефик Хаџисмајловић: Историја филма „ЗАСЕДА“ и „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ су медијуми који нису погодни за једну субјективну филозофију. Док је, међутим, филм „ДОГАЂАЈ“ најчвршћа веза између идеје и садржине. Не могу да прећем преко тога да се 1944. година не преживи озбиљно и истинито.

Јоже Погачник: Постављам питање да ли је накнадна дискусија отво рила очи жирију за дефекте филма „НИЗВОДНО ОД СУНЦА“, који је добио и награду, као и за изгласавање филмова за другу и трећу натраду. Димитрие Османли: Констатовали смо да је од оба филма („ЗАСЕДА“ и „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“), „ЗАСЕДА“ мање штетна, иако поручује нешто, мада сувише засеца у црнило, па великим делом и неис: тинито. Мислим да треба навести ко се ограђује и зашто од Џи ЈГ награде. Милутин Чолић; Ја сам напред изнео своје мишљење о филму „ЗАСЕДА“ Понављам да за „ЗАСЕДУ“ ја никада не бих гласао, нако Павловића ценим као режисера. Хоћемо ли поново гласатиг

Стојан Белић: Овакав филм се није до сада показао у нашој кинематографији. Филм је целовит као дело и Џавловић је као стваралац на високом нивоу, Што се тиче тога да је „поткрадао“ друге ауторе, сматрам да је позитивно ако југословенски аутори узимају један од другог. Филм Павловића је велика опомена за нас. Да би се ова дискусија окончала имам предлог;

= Да филм „ДОГАЂАЈ“ добије Ве. лику и арену, да филм „БИЋЕ СКОРО ПРОДАСТ СВЕТА“ добије Ве анку бронзану арену, како је 11204: њеми испало, а да се филм „ЗАСЕДА“ награди Специјалном натралом

· са образложењем, по да се у специ

јалним наградама стави на прво ме сто,

Примож Козак: Кад и прихва та фи награду „ДОГАБАЈ“, онда треба да гласамо за наград мр

не видим логике по којој би „ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“ дошао на треће место аутоматски и добио Велику бронзану арену, а филм „ЗАСЕДА“ са још већим бројем гласова у првом гласању испао и отишао у трупу специјалних награда.

Милутин Чолић: ВЕЛИКА ЗЛАТНА АРЕНА је додељена филму „НИЗ. ВОДНО ОД СУНЦА“, предлаже се да се филму „ДОГАЂАЈ“ додели ВЕЛИКА СРЕБРНА АРЕНА, а ВЕЛИКА БРОНЗАНА АРЕНА филму „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“. Предла“ жем да се гласа за предлог Ћелића, или пак да се изврши поновно гласа ње за друго и треће место.

За предлог Стојана Ћелића гласаап су следећи чланови жирија: Ћурчинов, Велимировић, Хаџисмајловић, Османли, Чолић, Реља,

Против предлога су: Козак, Голнич, Погачник, Слијепчевић.

Према томе: ВЕЛИКУ СРЕБРНУ АРЕНУ добио је филм „АДОГАБАЈ", елитеља ВАТРОСЛАВА МИМИЦЕ, п БЕЛИКУ БРОНЗАНУ АРЕНУ добио је филм „БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА“, редитеља САШЕ ПЕТРО. ВИА.

Мате Реља: Желео бих овом приликом да изразим задовољство што се овог пута није радило по републапчким кључевима. Преовладавале су салржајне вредности филма. Морам само да напоменем да је рад жирпја био отежан, јер је било сувише кратко време за доношење одлука, јер жири није могао да тледа фил мове ван јавних пројекција, мислим Арене, ради чега се свело да жири ради ноћу, тј. до зоре.

Владан Слијепчевић; Сматрам да смо обавезни да запазимо карактеристику овог Фестивала. Појавила се велика количина лоших филмова у свим доменима. Исто тако је опасна појава дилетантизма, а то би требало да буде упозорење за следећу продукцију.

Здравко Велимировић: Потребно је можда истаћи разлику између 0њег и горњег нивоа филмова, која је врло велика. Скоро да има свега десетак добрих, а читава хрпа која ми рише на дилетантизам који анархоидно, ван логике и естетике, карактерише нашу продукцију.

Станка Годнич: Редослед записника показује селекцију и анализу филмова. Ја предлажем да се убудуће одржава селекција филмова на Фестивалу, јер по моме мишљењу непостојање селекције снижава ниво Фестивала. Примож Козак: По самој проблематици филмова треба констатовати да слика Фестивала каже да се скала тема шири и додирује врсту најбитнијих проблема живота, од политичких до моралних; добија се читава серија филмова који приказују наше друштво и тиме се доказује да наш филм све више живи са тим друштвом и на њега утиче. Сматрам да за будуће фестивале треба поново увести селекцију филмова, јер смо ове године имали искуство да је ско: ро две трећине филмова било врло лоше.

Долазак младе генерације у врхун ским достигнућима, па и у просеку, указује на нове проблемске и стил ске могућности које треба подупрети. Овако, како је било сада, подсећа много више на смотру филмова него на фестивал, — Карактеристика овог Фестивала јесте и помањкање селективности у производњи нашег филма. Проширујући тематику и проблемску скалу, наш филм показује ипак премало уметничке интуиције и занатске дисциплине и због тога добар део филмова које смо гледали није постигао оно што је хтео.

Димитрие – Османли: _ Амплитуда

између лоших и бољих је прилично.

велика и то забрињава. Овакво стање произлази и из прилично несређених односа у кинематогра: фији,

Вефик Хаџисмајловић: Осим ди летантизма за мене је на овом Фестивалу очигледна појава филмова једне инертности на плану тражења филмског израза — како у садржини тако и у форми. Велика колекција црног филма је постала прави манир. Осим овога, мишљења сам да настаје једна стереотипност у тражењу филмског језика.

Милан Бурчинов: Слажем се да је уочљива појава дилетантизма У нашој кинематографији и морам рећи да ми она мање смета него што ми смета код угледнијих режисера недостатак доследности. Нема филма у једном даху, филма чини целину, као да немају поверења сами у себе. Ипак је врло позитивна појава младих људи који иду у корак са еминентним _режисерима. Очито је да режисери који се баве небитним _ стварима немају више шансе. Најгоре су прошли филмови који узнемиравају савест публике, Мислим да ће чак и црпи филм имати све мање могућности да се афирмише. Што се тиче се лекције филмова на Фестивалу, сматрам да је она обавезна и да је треба поново увести,

Мате Реља; Уколико се Фестивал одржава у оваквој форми као ове

године, мислим да више личи на смотру но на фестивал, и у овом случају сам мишљења да жири греба укинути, а да ни пе напоми.

њем колико бп се тиме подитАО расположење извесних кђугова но упе тедели миАпОНи, Жири има смисла једино ако се остане при селекцији филмова. Ја бих радије био за одр-

који

жавање фастирале без званичног жирија. Помањкање награда и ди. плома хендикепирало нас је и нисмо могли да наградимо, по моме мишљењу, још нека остварења, за која сматрам да то заслужују. Желим да истакнем да је тонска обрада наших филмова врло лоша, што им снижава квалитет, изузев у филмовима словеначке продукције. Овом приликом желим да препоручим Савету Фестивала да коригира Празилник Фестивала у смислу давања више слободе жирију у дефинитивном одлучивању.

Јоже Погачник; Већ сам споменуо као једну_ од карактеристика овотодишњет Фестивала инфлацију црног филма, тарнираног – стриптизом и псовкама.

Некадашњи ангажовани друштве. нокритички филм све више постаје модна опсесија појединих аутора.

Стваралачка слобода која је да. нас истински присутна, што раније није био случај, често секористи за личне егзибиције и претеривања, како би се поститли прижељкивави ефекти, атракција. Неприродно _ је шокирати гледаоца по сваку џену, грогирати та пре него што дође до даха. Свакако да У тој конфекпији, упркос свом конвенционалном филм ском језику, управо освежујуће делује обична прича једног Шкубоње,

Карактеристично за овај Фестивал је такође појава великог броја дебитаната. Изгледа да је данас лакше добити први филм нето задржати _ континуитет _ уметничког стварања. Очито је да претерују и продуценти. Многи _ од дебитаната,

па и неки искуснији аутори, нису оправдали поверење. Појава дилетантизма у 1969. години, када наш

филм представља већ значајно ме сто у европској кинематографији, забрињава.

Имамо десетак добрих филмова, тј. на врху, али на_ жалост исто тако скоро оволики број лоших, лошијих нето што би смели да буду у овом тренутку југословенског играног филма.

Обзиром да нема изразитот фаворита филма који би био без ве: ћих мана жири је имао врло тежак посао.

Станка Годнич: Позитивна доминанта је појава дебитаната. Друга позитивност је тематски критички оквир који сведочи о потпуној слободи изражавања. У овим двема доменама забрињава граница измеЊу помодарства, ангажованости и стваралачког новаторства. Највише забрињава чињеница да многи аџтори, не само почетници, већ и афирмисани, не стварају више филмове који би били окренути ка домаћем гледаоцу, већ много више према иностраном тржишту.

Димитрие Османли: Желим само да напоменем да се слажем са из ношењем Јоже Погачника што се тиче инфлације црног филма, који је обилно гарниран — голотињом, псовкама и сличним.

Стојан Белић: Жири је био принуђен да сам врши селекцију фиамова, јер сматрам да има филмова који уопште нису смели да се појаве на фестивалу. Желео бих само да се на крају још једном осврнем на филм „ЗАСЕДА“, јер сматрам да је аутор отворено, свестан ризика, настојао да нађе истину у најзначајнијем и истовремено најкритичнијем делу историје. Овај филм може бити значајан изазов у потпуном и другачијем осветљавању хода револуције п основних етичких принципа које ствара пи на које се ослања савремено југословен· ско друштво.

Примож Козак: Слажем се са критичким ставом према продукцији црних филмова, али не због тога што додирују социјалну проблема. тику (напротив, то поздрављам), већ због тога што постају врста примера који показују да тај жанр постаје конјунктурни манир који У ствари не може да врши своју кри: тичку функцију, већ само репрезентира кобајаги критичке ставове иза којих нема довољно личног антажмана ствараоца. Свакако треба да подвучемо да ову маниристичку групу треба оделити од оних при. мера где аутори у својим, па и оштрим критичким ставовима, траже дубљу истину друштва у коме живе и раде.

Здравко Велимировић; Да ди мо. же да се у неком повољном контексту жирију да могућност да из МЕ а а ови „ВРАНЕ“, " ЕТА“ „КА ЧУЈЕШ ЗВОНА“. " 7

Милутин Чолић: Мислим да то не треба радити,

Владан Слијепчевић: Боље је пе дарати у то. У ситуацији у којој смо многе оштетили, када смо ве ћином гласова направили већ суви: ше компромиса, са којима се ја интимно никако не могу сложити, мислим да је боље што мање говорити. Оставимо све грешке овог жи. рија његовој савести, не преостаје нам ништа друго него да ћутимо и патимо.

Пула, 2 августа 1969. године

Секретар жирија: Олга Леман, с. р.

Председник жирија Мнаутин Чолић, с. Р.

Записпик са састанка жирија ХУ| фестивала југословенског филма објављен је незуторизован и са малим скраћивањима.