Књижевне новине
Из једног Аневника
Драти мој Хо) 7 Мој једини пријазељу.
Овде је један човек толико утонуо у правду и поштење, да народ више не може да. га види. Толико.
Ништа се значајније не догађа у царству овог умља што би било вредно забележшти. _ Ванумље је људска перспектива. У просторима ове цивилизације је и даље свеу стању ишчекивања и изненађења. Велики публицитет је дат првим васионским путницима који су успешно издржали један мали ка рантин и који су незаражени пуштени да се слободно шетају по матичној им планети. Кажу да нису донели никакве клице из васионе. Када су одлазили на друго небеско тедо о томе нико није водио озбиљ_но рачуна. Ника се није сетио да тих и тамо изолује од овоземаљских зараза. Човек своје бољке сматра безопасним. Заставу су побили на Месец. Клице су посејане. Очекује се даљи развој болести.
Међутим, погрешно би било сматрати да је то једини карантин који човек може да поднесе. Космонаутима и није било богзнакако тешко. Они су издржали двадесет и је дан дан. Једном писцу је било мното теже, али се он показао и много издржљивијим. Он је издржао ка
ачтин од двадесет и пет година, ачно онолико колико дуго је и пи сац. Када је изашао из њега, све што је тамо имао прогласио је за болест. Одрекао се свега. Одрекго се своје државе, своје политике, своје владе, своје партије, својих
„„Аругова, свог „деда и, Коначно, и
Сусвог рођеног ишмена. Каже да ни шта од свега тога није његово. Запрепастио је паметни део света својом изјавом. Јитају се људи да ли је уопште непштто имао.
Ето, то су те овоземаљске догодовштине. Почео сам са једним_човеком а завршио бих са овом Земљом, да би магао да схватиш поло: жај у којем се она налази. Положај једног човека је толико загонетан да би моји напори у том правцу били узалудни,
Ова Земља, Уо, окреће се око себе у чуду које су овде из сажа љења назвали, — простор. Окрећући се око себе креће се по једној гене“ ралнсј, кружвој линији већ дуго, дуто времена, Креће се у круг ова Земља, у круг из којег никако да изађе. Тренутно су људи преокупирани несташицом и нестабилношћу валуте. Понестало је злата и сре бра, „нема се пара“, мој Мо. Мудри знају да су сребро и злато неопходни за развој привреде. Знају, такође, да су то уједно и неки од нај тежих елемената које у себи крије Земљина утроба. Зато мудри пору. „чују народима да буду мирни и стрпљиви, јер ће услед окретања Земље око саме себе, једнога дана, захваљујући центрифугалној сили, злато и сребро изаћи на површину и тако ће се ублажити _ несташица блага пи решити сви финансијски проблеми. То мудри говоре. Луди предлажу друго решење, ништа ма-
ње мудро. Предлажу да се народ распореди у круг око ове „Земље, да је мало погурају, да јој мало
да је залауфају,
брзају кретање МАЈИ ИН зе изашло благо на
како би што пре ) џ видело. Да види народ Олаго, Мо, благо које је у Земљу пропало. можда су луди више у , праву. Никада се не зна ко је ближи Ванумљу. Једина незгода, мој пријатељу, лежи у томе што човек који се свом сна том ослони на ову Земљу, У намери а јој убрза кретање, нема о ш
КЕ СЕ и ире. Ноге му се нађу без ослонца у простору (читај — у чу ду). Знају то мудри, МОЈ Мо. Знају и то да, ако би се овој Земљи убрзало кретање, да би је то неминовно избацило из кружне путање и да би то значило напуштање познате линије по којој се креће ова Земља. Ако би се то догодило, онда би се цела Земља нашла У чуду (чнтај — у слободном простору).
ко се дешава да нека ово. На питања остану нерешена. Они који обећавају чуда не мрдају да би Земља брже кренула. Они који би да је брже покрену говенА да то и не би било велико чудо. мора нешто да се покрене. у утроби.
ешто изађе на видело,
Земља блато чува Народ чека да Н
Душан Јагликин
се хиподрому и трци.
злога омануо! Зар је то за чуђење»
када!
ног шеширџије.
Вам не бих саветовао.
већ на Вашег господина.
тани.
| Пи У :
ИТ
Е ИМ
ВИДЕО сам Вас на коњским тркама. Гледали сте коње. Ја сам гледао јахаче. Ви јахаче не подносите. Коњи су Вам дражи. Јахачи Вам, кажете, смрде на шталу. Мени, да извините, коњи смрде на шталу. Али, то већ задире у оториноларингологију.
Приметио сам Вам чуђење у очима када се обелоданило, да је у први коњ од кога се то најмање очекивало, а да је коњ — главна фора једноставно и без ра-
Када се у Вашем скромном животу и Вашој скромној средини десило обрнутог Ни-
Ви, на пример, драга моја госпођо, имате шешир са "великим ободом и мислите да је тај шешир, зато што је велики, дело друштвеног поретка, а тај шешир је дело обич-
Ако га скинете са главе, мислим на шешир, глава ће вам доћи до изражаја, а то
Саветовао бих вам да се никада не откривате јер сте добро покривени. Он Вас покрива, не мислим на шешир,
Он Вас васпитава. Зато сте лепо васпиКада бих Вас ја, на пример, питао да ли
сте за социјализам, или за неки други систем, Ви бисте ми одговорили: „У праву сте,
с љубављу
МИЛЕНКО ВУЧЕТИЋ
ловали по коси. родили!
Вратимо
план избио
леђа. Ово друго
добра намера.
да Вам кажу. Говорио сам верујете. Да сам
торе; лажи не препознајете.
Ви сте срећна госпођа.
Моје срце куцаће у Вашим грудима ако то Вама затреба, Ваше срце никада неће
куцати у мојим
Афоризми
Што је чињеница без слободе акције то је истина без слободе речи
млади господине", и можда бисте ме поми-
Личим Вам на сина кога никада нисте Мместо деце рађали сте слободу. Зато Вам је слобода лепа, лепша него нама. Свакој мајци је лепо оно што роди, макар то било и најружније.
Почео сам да говорим о Вашем шеширу. Хоћу да завршим. Он је најлепши, можда зато што је на врху.
Увек је важно да врх буде најлепши.
Када је врх леп, када врх лепотом мами погледе, ципеле могу да буду и поцепане.
На Вашем месту свака жена би се одреккла огледала. Ви то не чините. Напротив! Имате два огледала. Једно за лице, друго за
Више вреде добра леђа од доброг лица! Више вреди Ваш поглед у будућност нето цела доказана и недоказана прошлост. Више вреди Ваша добра воља него наша
Још много тога могао бих да Вам кажем, али, Вама је драже када Вам ураде него ка-
Живите и даље у убеђењу да сте живи!
Вам је важније.
Вам истину, а Ви истини не говорио лажи, било би још
грудима.
Највећа близина и највећа удаљеност су најопасније тачке у кругу деспотове власти
Слобода народа је политичка идеја а слобода човека
етички идеал
Природна смрт тиранина је болна срамота народа
Национални идеали су сврха родољубља а оруђа
политике
ОТВАРАЈУЋИ свакодневно редакциј ску пошту, јуче сам наишао на писмо од кога ми се прво кожа најежи-
ла, затим ми се коса дигла, а на кра '
ју сам се и сам дигао м одјурио да осигурам живот. Уосталом, ево тог писма, тим пре што се његов аутор позива на Закон о штампи;
„С обзиром на нетачно обавештавање јавности о нама — који смо пре зрели живот као смрдљив сир — достављамо Вам истину о нашој делатпости коју сте, на основу чл. 8 Закона о штампи дужни да објавите.
Нас неколицина, доскоро професиопалних очајника — за које је живол одувек био јадан, гадан, црн и доседан — основали смо удружење које окупља све оне који се одавно самоубијају, пако радо примамо и при. правнике, па чак и хонорарце.
Наше удружење носи назив: МЕМЕМТО МТТАВ, а његов правилник тражи од чланова, између осталог, и ово: 4 о Сваки татин син — коме је дојадио и хит, и мит, и бит, и, уопште, који је свега сит; уз то, татица му
не даје више ФА 1.000 нових динара
џепарца месечно — има право да под несе молбу за пријем у Удружење. "е Пуноправни члан Удружења ду жан је да сваког јутра бар двапут скочи са какве честите петоспратнице, у подне може да бира изме пуциљке, штранте или зарђалог кухињскот ножа, док увече обавезно мора да се користи којим од познатијих "отрова, или да пушта гас (из плинског птедњака, наравно). Ф После пет година оваквог интензивног унапређивања самоубилач-
Слободан Добрић
ЕМЕМГО
УТТАЕ
ди _ ФЕДОР ШЕШУН _
ког заната, сваки члан стиче назив висококвалификованог самоуништавача, што га овлашћује да отвори приватну радњу за стручну оправку самоубилачких метода аматера и лаика, од којих су највећи пацери ипак они који уображавају да су ди ректни потомци Ромеа п Јулије.
Ф Чланови су дужни да измисле себи прикладне псеудониме који ће поближе да одреде њихову ужу спе пијслност. Тако, на пример, име на шег члана, Флинте Двоцевке, недвосмислено упућује потрошача да се обратио на праву адресу, већ ако жеаи да се упуца. Арсен Цијановски такође речито говори заинтересова нима чиме се овај наш члан бави, да се и не прича о Суноврату Небодеровићу, итд. Јер, сложићете се, имена каква су Срећко, Здравко или Радослав звучала би крајње неукус но у нашем кругу.
б Удружење има своја философ. ска начела, која сваки члан треба да обогати сопственим искуством. ОС нова ове философије лежи у простој чињеници да је неизрециво тужно из дана у дан гледати рођеног ћаћу како у зноју лица свога млати празну сламу, после чега сваком ваљаном члану заиста не преостаје ништа дру то него да сатима седи по кафанама, журевима или секс-партијама, не би ли се некако освестио, Но, пошто се из овога Фапзе тпасађге-а тешко може ослободити, не преостаје ништа друго него смрт на прин-
самоуслуге. Истина, неки траже излаз у раду, али то нимало није интедитентно. Јер, рад је како каже А. Хаксли — најобичнија дро-
га, а ми смо најенергичније против таквих тривијалности, уз то, полуре“ шења.
Ето, ово су важнији изводи из нашег правилника, а ево и ремек-дела из надахнутог пера нашег угледног члана, Смртоње Морбидовића:
ХИМНА САМОУБИЦА
Немој да си задрт, живот није цветни врт, него дрогирани хрт, чији је поглед упрт
у смрт,
у смрт,
у смрт!
Рефр. Зато, нема више ни трт, Б ни мрт, павалимо џумле у смрт!
Чак ако си и сатрт,
не Суди аудО шкрт, довези се „мерџом" на рт, одакле је пут утрт
у смрт,
у смрт,
у смрт!
Рефр. итд.
И, најзад, последње упозорење: ни речи више о члановима нашег МАРУжења, иначе ћемо да скочимо са те левизијског торња — себи у уста!
Метеп!о упае«
~
Руже у несвести СЛОБОДАН РАКИТИЋ
Храст расте без невеста Ван друма којим тресте, На домак тамне честе, Одакле даха неста.
Усном што зна за „јесте", Јасико, реци сместа:
Чу ли за понор геста
У ком се даси мресте»
Чу ли за жељу бреста Да се на друму сместе Он, храст и, уз протесте, Врес, као сред подеста»
Петлове питај: Тде сте, Вас триста или двеста, Са свом таштином креста, Зар коб ту не видесте2...
:.. Поноћ од густог теста. Петлови сном се часте
У друштву страве тмасте, Док снатри модри врес. Та
Врлет под крилом ласте Што цвили: Све удесте Нека се онесвесте
Зле руже паперјасте...
Дах олује — темпесте Над чардацима расте И гони овај час те
Да се заклатиш, бресте!
Лав Захаров
Дечије песме које расту
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ Ципеле
Ципеле су преке ствари. Ципеле су нас обува. Ципеле су главу чува, А ципеле глава квари.
За ципеле човек лаком. Ципеле су леве десне. Ципеле су добре сваком, Али неком ноге тесне. Ципеле су нам темеље. Ципеле су пешке многе. Ципеле су босе жеље. Ципеле су стан за ноге. Кад у глави нема нама Има све у ципелама.
Перо __ Перо стварни Мени чуда У памет ми Ред кривуда Расте плућа Слова дише Перо вуче Рука пише Срце перо Куцка било Ми крв иде У мастило Перо боде Немам миру Сам ја за вас На папиру
Пастир лажов
" ДОК ЈЕ ЧУВАО ОВЦЕ један пастир
се смртно досађивао. Зато измисли да је кобајаги дошао вук да покоље стадо и поче да виче: ОВАМО, УПОМОБ! ПОКЛА МИ БУК ОВЦЕ! УПОМОБ! Кад сељаци дотрчаше са моткама као без тлаве, видеше да пастир лаже. Тако је пастир пронашао идеалан начин да се разоноди и да своје дуго чување оваца учини краћим. Веома често он је дозивао у помоћ и сељаци су увек долазили унапред готово. сигурни да пастир лаже и да су узалуд трчали. Пастир је то годинама радио и још увек ради и тако прекраћује време а сигуран је дам да се деси, да вук дође, да би сељаци на његов позив дотрчали и спасли стадо из веома једноставног раз лога: СТАДО ПРИПАДА СЕЉАЦИМА А ПАСТИР ЈЕ САМО ЧУВАР, КОЈИ Ењ СЕЉАЧКИ СМИСАО ЗА ХУОР. Милош Радивојевић