Књижевне новине
ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И
(Не) озбиљно записано
Користите само наше слабости, јер су оне с најдужом
гаранцијом.
И велика риба гута малу рибу из убеђења.
Оптимиста је човек који разбо
нето што га опљачкају.
јницима одржи говор пре
Када се бирократија затрчи — прескочи демократију.
Ко живи као пас крајње је време да мисли као човек.
Процват демократије доводи до сумрака хорског певања.
Доследан завидљивац подмеће увек исту ногу.
Празна глава се обично најлакше усија.
И револуционари, да би се добро паркирали, често
морају да возе— у рикверц.
Неки Аржавници подсећају на апотекаре: демократију препоручујусамо у одређеним дозама.
МИОДРАГ ТОДОРОВИЋ
5 2 = Је | есеј со >> 4-== јујру 5"
КАРИКАТУРА ДУШАНА ПЕТРИЧИВА
Убитачне миели
Мислим; није добро! А кажем: добро је! Јер: вода је течна па се лако уноси у организам, ваздух и даље садржи довољно кисеоника, земља. је чврста, још се није претворила у живо блато, па човек слободно хода, не мора да стрепи да ће пропасти, и тако даље, и тако даље, и тако даље... Углавном: добро је! '
Мислим: мрачно време!
А кажем: светло је време!
Јер: хидроцентрале расту као печурке, струју уводе и у најмања села, пролеће је, па је дан дужи, деца су некако озбиљнија, не разбијају уличне светиљке (ла кше им је да узимају дроге), куће нико не фарба. у црно, куће се фарбају у изразито светле боје, и тако даље, и тако даље, и тако даље... Мглавном;: није мрачно!
Мислим: људи се мрзе! А кажем: људи се воле! | Јер: породилишта препуна, хомосексуалност у порасту, убиства. из чиста мира врло ретка, у ка фанама нико сем усамљених не тако даље, и тако да-
седи сам, и - У ље, и тако даље... Мгтлавном: љу
ди се не мрзе!
Мислим: доба кризе! ни
А кажем; није доба кризе. ~
Јер: нема тачкица, радње су пуне, качамак се једе само У ЕУ сузним ресторанима, самоубист у због глади се не догађају, и так даље, и тако даље, и тако даље. и главном: није доба кризе.
2 |
Мислим; овако више не може,
А кажем; овако, увек може. Јер: може! |
Мислим: доћи ће боља времена:
А кажем: неће доћи боља 344 мена! Јер: боља времена су већ дошла!
_КБИЖЕВНЕНОВИНЕ
Уопште, много мислим!
А, у ствари, све ово што мислим и не мислим, јер, ја не мислим овако, ја мислим друкчије,
и коначно, да ли је уопште важно шта ја мислим2
Ако баш треба: не мислим ништа! |
Или, још боље: мислим колико има до нових шљива!
МИЛЕНКО ВУЧЕТИЋ
Милутин Петровић
Скандал у трамвају
Неће гром у коприве ни у тролу трамваја који
хватам око десет Возим
се размишљајући о у мимоходу смицалица Дан. а такође о вртоглавој промаји која избија из суседових покретних ушију и допире чак до излога са рибама уловљеним . искључиво захваљујући њиховој неопрезности Баш ништа
не вреди њима што су
смућеви или пастрмке
кад их ипак упецаше
Лепршају шарена чаршави омотани око случајне жене близу Њена је трамвајска, дремљива карта 4 залепљена за трепавицу Али немам појма за чију и где Стога клонем и. сетим
се да вожња мора
бити продужена. до "судбоносне раскрснице па: макар се сакрио
у кондуктерову торбу
Кад оно ] будибокснамаисвисвеци и: та беспоштедна трамвајска пруга кинута. је
урет пре седам година
и деветнаест и по дана
(Пародирао ДАВ ЗАХАРОВ)
“
вовеазининивизаввозиваннанвнивиашпаасиооааа пзаншенавиливитатизизв ла завио аананасивназиниз аи аавивиневиа изван ПБ НИ ПБ ДЕ ЕП 6 2 1 Па 1 а 4 а СЕ а ПБ 6 2 8 ПСВ С 1 БС 6 ЕП Ва ДО, БДП НЕЗНА ЕД ПБ 6 БК ЕБВ НЕ 5 Ба 1 а ПБ 2 6 1 16 ЕП И 6 5 1 ПБ 2 ТВ 1 Па 5 ЕЈ ПБ 1 ПБ ППБ Би а
ђе ДРУШТВЕНА ХРОНИКА | Неће проћи
Јавно размишљање о тајном присаушкивању
Васко Ивановић
ПОНЕКАД ИЗГЛЕДА да смо нешто научили једном за свагда, али...
1 Изјава заменика јавног тужиоца Србије
Како јављају новине (вест није демантована), заменик јавног тужиоца Социјалистичке Републике Србије изјавио је, на саветовању инспектора СУа, истражних судија м тужилаца, да је органима истраге, од сада, дозвољено да употребљавају „скривене микрофоне, тајне камере и остала техничка достигнућа“.
У општем интересу, наравно!
То значи (после неких догађаја из блиске прошлости једва да би требало објашњавати шта то значи, али, опет!) да ће истражни органи грађанима па које посумњају, овлашћено инсталирати микрофоне по приватним становима, хотелским собама, канцеларијама, а можда и у поставе капута, зависно од материјала и кроја, даљег напретка технике и маштовитости истраге. Да би документација била потпуна, истражни органи моћи ће да прислушкују, овлашћено такође, телефонске разтоворе осумњичених грабана, да их снимају скривеним камерама. Ако ракурс буде прави, ваља очекивати врло успеле и живописне снимке тих бед ника, у разним положајима и у различито доба дана, што може бити не само корисно, већ и забавно. Ти снимци и разговори неће се приказивати на јавним представама, па ако се покаже да је неки грађанин био неосновано осумњичен може бити миран, јер ће његов глас слушати, а његове доживљаје у слици гледати само овлашћена лица.
Докле су истражни органи стигли у техничким припремама јавности није познато, али, према изјави коју су објавиле новине, заменик јавног тужиоца Србије навео је више разлога за поменута овлашћења.
П Техничко-политичка аргументација
Међународна снтуација бива све деликатнија, стране обавештајне службе су све агресивније, њихови методи све прецизнији, не устручавају се ни од чега, служе се свим и свачим: од врбовања грађана, пропаганде, уношења немира, до постављања експлозива. Специфичан положај наше земље, њен велики углед у свету, повећавају интерес страних служби, за све што се догађа у нас.
Реч је, пре свега, о службама великих сила које располажу огромним средствима и оне могу да их опреме најсавременијом техником, па је класична одбрана од њихове деструкције сасвим недовољна. Сви ови аргументи, пи многи други (који из разумљивих разлога нису набројани) нису, на жаЛост, измишљени, То је реалност овог света и са тим се мора рачунати,
ПГ „Слободне процене“
Образлажући своју изјаву, заменик јавног тужиоца Србије је рекао да ће свака злоупотреба ових овлашћења бити цењена као кривично дело.
Осим тога, судија има дискреционо право да, у сваком случају, одлучи ли ће магнетофонску траку, или тајно начињен Снимак, сматрати веродостојним доказом кривице оптуженог.
Дакле, сигурност грађанина увелико зависи од слободне процене онога ко прислушкује (да ли ће бити прислушкиван), и слободне процене онога ко му суди, то јест, од тога да ли ће се подесити да на њега посумња генијални, видовит, али и самокритичан истражитељ и да му суди генијалан, такође, а бескрајно праведан судија.
ТУ Неки одговори недостају
Кад је најавио поменуте мере тужилац није рекао (или то није објављено), па је остало не, јасно: ко је, на основу чега, дао овлашћења органима истраге, која ће инстанца, или појединац, од лучивати ко може бити прислушкиван, сниман
скривеном камером и, коначно, ко ће ценити да.
ли је овлашћени злоупотребио своја овлашћења»
На сва та питања, за сада, недостаје одговор, а мораће да се да. Не само због принципа самоуправног друштва какво је наше, већ баш због без-
~
=
бедноста земље, Које нема и не може бити без мира и сигурности грађана.
У Какве су нам шансе
Понекад се чини да смо нешто научили једном заувек. 5
Шта смо то, међутим, научили2 ј
Микрофони, тајни прислушни уређаји, скривене камере нису измишљени после 1964. године. Било их је и пре, о томе је било речи, И тада су их „неки“ користили. „У општем интересу“ наравно! Срећа је што им то није: повердвано. Не, није то била срећа, нешто се друго догодило. Шта се догодило2 :
Изменило се друштвено биће и његова јавност, Дошао је тренутак кад више нико (или бар већи на. мислећих), није веровао да је питање безбедности наше земље и њена судбина ствар и брита неколицине „одабраних, проверених, прекаљених“ и тако даље, који су ту, да „у име виших инте реса“ контролишу им прислушкују све остале, да би им, у одговарајућој прилици, помоћу магнетофонских трака и тајно направљених снимака, доказали колико су ти прислушкивани и сликани, бедни, и коме треба да захвале што су ипак живи и срећни, Не, они микрофони нису откривени срећним случајем. Они су остали тајна дотле док су наши људи веровали да је у вишем интересу да буду такви и док су веровали да има нарочитих институција и „људи нарочита кова“. С тим веровањем је свршено једном за увек, без обзира на људску заборавност. То, разуме се, не значи, да се не могу завести и неке превазиђене, једном већ дисквалификоване мере. Али, онај ко их заводи, не може рачунати на вреднију подршку.
УТ Шта се добија, а шта губи
Већ је речено да има много разлога да се озбиљно и смишљено бринемо о својој безбедности, Не треба рачунати с тим да ће спонтана интупција патриотски расположених грађана спречити деструкцију непријатеља и њихових технички опремљених и моћних машина. Нешто треба учинити. Да ли је право оно што предвиђају најављене мере2
Можда ће (готово је извесно), сви ти уређаји помоћи да се брже открије неки диверзант и шпијун. Али, пре него што се употребе ти уребаји треба добро размислити, десет пута треба разми“ слити: основа безбедности земље је мир, самопоуз“ дање, достојанство и сигурност грађана, њихово поверење у службу безбедности, а не страх од ње, Човеку који у радничким саветима одлучује о свом раду и животу, тешко ће пасти мисао да могу да га прислушкују кад он то и не сања, снимају онда кад ни у огледалу не жели да види себе, Постоји о томе једна прича: неки грађанин није долазио у кафане у које су залазили његови суграБани, није ловио рибу, није чак играо ни домине! Грађани су посумњали у њега. О трошку општине саграђена му је лепа, стаклена кућа насред трга, много лешша од његове старе, једна раскошна ку-
ћа. И сви су могли да виде шта он чини. Нису |
дуго гледали. После недељу дана умро је. Сахрањен је о државном трошку.
Али, шта да се ради с оним врашким техничким напретком, са. уређајима којима се служи непријатељ, како да се они спрече, каког
Е, то је прави посао полиције и службе безбедности уопште. Да смисли како — и да се припреми. Можда би она средства предвиђена за микрофоне и тајне камере требало да употребе за усавршавање својих људи, њихово школовање и опрему. Што се грађана тиче, њихово понашање у случају Хркаћа и осталих диверзаната показује да ће служба безбедности, у правим приликама, увек имати њихову подршку, Вероватно не би било на одмет да се нека средства уложе у техничко и опште образовање грађана. То би сигурно помогло да они у деликатним приликама прозру намере „радозналих туриста“ или, како се већ зову, и да на најбољи начин схвате шта треба да чине за безбедност властите земље.
Мако, понекад, изгледа да смо нешто научили
. једном за увек, постоји без сумње (то показује и
„а она то још није учинила,
изјава тужиоца о којој је реч), много схватања о томе како треба обезбедити нашу земљу. Али, баш зато, ове најављене мере не би смеле да ступе на снагу пре него што о њима јавно кажу своју реч они који су најодговорнији, Скупштина пре свега,