Књижевне новине

ОД ЗАНОСА ...

Антонија Исаковића, Ериха Коша, Живојина Павловића, Младена Ољаче, Миодрага Булатовића, Радомира Смиљанића заиста је огромна. Приповетке Јована Поповића, иако и данас зраче топлином искреног и једноставног сведочења, представљају једну врсту литературе која је претендовала у првим послератним годинама да постане доминантна, али је логиком даљег духовног развоја била одбачена као естетски застарела. Исто таква раздаљина дели многобројне стихове испеване у ратним и поратним годинама, плака" ски површне, од „Сутјеске" Васка Попе. Разлика између њих, то је разлика између документа и уметности, између чињенице и метафоре, између фотографије и визије. (Указујући на пут наше књижевности који је водио од примитивног реализма ка богатој, више-

слојној, интегралној уметности о револуцији, имамо у виду општа духовна и естетска кретања, а не појединачна – остварења; јер не треба сметнути с ума чињеницу да је у току рата и првих после ратних година објављено и неко. лико аутентичних дела, позната поема _ Скендера Куленовића, на пример, али њихов број је веома ограничен). Књижевност је, напустивши каноне једне агресивне псеудоестетике, укључила све животне, реалне садржаје, па и садржаје револуционарног периода, у своје духовне просторе. Тако су се истина једног изузетног доба и иманентни захтеви уметности књижевне речи прожели и стопили у органску целину.

Павле Зорић

РАДНИК И...

гом која је разбибрига као и књитом без које се не може разумети нови, компликовани технолошки процес, без које се не може одлучивати о судбини предузећа, па и о својој личној судбини и перспективи, без које је немогуће водити разговоре са све радозналијом и ученијом децом, без које је немогуће, исто тако, безбрижно ћаскати са друштвом у омиљеном кафанчету, без које се не може прихватити телевизијски програм и без које се не може мирно и спокојно чекати нови дан.

У таквом залагању било би готово сувишно и, свакако, без потпунијих последица, ако би се водила битка за било коју књиту. Потребније је и корисније, несумњиво, ако се битка за књигу све де на подручје очевидно потребних књига, одређених књига, књига које чак само тренутно користе, али без којих се заиста не може. Залагање за књигу уопште, у ствари, имало би уопштени, готово неухватљиви звук, у којем се не би схватила конкретна корист, помоћ, утицај, значај и лепота књиге. Такође, било би без непознатог и непредвиђеног резултата, и залагање нарочито оно почетно и инспиративно — за књигу која се не може разумети, која се због обима знања и квалитета навика — не може прихватити, не може осетити и не може деловати. Одсуство припремљености за књигу, која мора да рачуна са педагошким, психолошким и сва ким другим претпоставкама, често је веома добро смишљене, маштовито конциповане иу суштини племените акције одвело у супротност. Оне су тада деловале одбојно и још више ненавиклог читао. ца одвајале од књиге, од читања, од жеље да се књизи приђе истовремено и због непосредне користи као и због развијања духовног живота. Нарочито. У случајевима првих контаката са књигом, ове елементе треба брижљиво, крај ње опрезно неговати. Није свејед: но, уосталом, шта се као прва књига препоручује и шта се чи та, Као и за све, као и за струку, као и за политику, као и за са моуправљање, и за трајање књиге у човеку су потребни припремање и специјализовано _ образовање. Није узалуд Маркс уосталом рекао — У „Економско-филозофским рукописима" да „ако желиш да уживаш у уметности, мораш да будеш уметнички образован чо» век".

· (Из излагања на_ Саветовању јо књизи у Обилићу 4. априла 1970.)

Милош Јевтић

ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС

Политички _ разговор са београдеким пнецима

М наставку раније започетог дијалота, Нијаз Диздаревић, члан Извршвог бироа Председништва, СКЈ, разговарао је 23. априла у Млружењу _ књижевника Србије са београдским писцима о проблемима књижевног стваралаштва. Мада је најављен разговор о слободи стваралаштва, писци су, пре свега, постављали питања о свом друштвеном статусу. Годинама говорећи о свом нерешеном друштвеном статусу, писци данас већ имају дештператан тон када се враћају на ове увек исте проблеме. ;

Немогуће је набројати сва питања постављена на скупу: 0 неповољном односу издавача према писцима, о бедним хонорарима, о незапослености и можда је зато најбоље издвојити она која су у домену политике или бар здаружевих акција политичких и културних радника.

У разговору који је трајао пуних пет сати, Нијаз Диздаревић није могао да одговори на сва питања која су поставили књижевници, јер је у њима било чак и строго сталешких проблема, али је изложио једну политичку схему у коју се питања уклапају и у којој се, бар начелно, решавају.

Писци су изразили своје незадовољство што се њихово удру: жење, нарочито у штампи, пре света примећује у вези са при. ватним _ ексцесима, што никако није права пројекција деловања писаца.

Било је такође пуно речио поплави штунда и о томе да ли није сувише лаковерно очекивати да се диктатура шунда може зауставити било једном културном акцијом, било законским мерама, јер је то пре свега просветни проблем, а просветни проблеми се, по неком жалосном. правилу, решавају крајње споро.

М дијалогу са писцима Нијаз Диздаревић се сагласио са мишљењима да је очигледна приватизација неких културних институција на које су ствараоци директно упућени.

Писци су такође жељу да се активу комуниста писаца призна право да својим гласом у јавности опозове _ставове који се писцима чаршијски, по кулоарима или у новинским фуснотама, мирно пришивају.

Писци би морали да буду активни и скрштене руке #06 могу се оправдати, говорио је на скупу _ Нијаз Диздаревић, наглашавајући да не треба очекивати да проблеме реши „неко други", али даје неопходна здружена друштвена акција.

Нијаз Диздаревић је“ такође говорио о националном питању

изразили

и о односу штампе према ства-

ралаштву.

У разговору су учествовали Душан Матић, Александар Бакочевић, Милан Вукос, Младен Ољача, Душан Радовић, Мира Алечковић, Радоња Вешовић и ·

већи број млађих књижевника.

ВЈЕКОСЛАВ МАЈЕР

(едамдесет година Вјекослава Мајера

Рођен пре седамдесет година (27. априла 1900. у Загребу), Вјекослав Мајер се као песник, романописац и фељтониста самостално раз вијао и створио дела оригиналног стила и особених тема. Претежно је писао о Загребу и његовим људима, обично о онима према којима живот није био штедар и не жан, а они су ипак сачували до бродушност, наивност и веру У живот. Његове песме се одликују неочекиваним сликама и необичним асоцијацијама, једноставноћу, топлином, замишљеношћу и хумором. Прву збирку песама „ХИ рика" објавио је 1924. године, а од 1927. до 1937. године живео је у Бечу, где је писао и на немачком језику и био један од уред: ника часописа „Плава с свеска". Највиши песнички домет достигао је у збирци „Пјесме забринутог Европејца" (1934), У својим романима, међу којима се истичу „Пепић у времену и простору" (два тома; 1935, 1938) и „Аневник Оченашека" (1938), у врло сло бодној композиционој форми, често у облику дневника, он је с намерном наивношћу, иза жоје се

открива. права слика живота, оци: |.

сивао егзистирање малих људи с периферије, који се не могу при. датодити _ модерном · индустријском друштву и комерцијализованом животу, мада то настоје да постигну неким тобоже важним, а У ствари имагинарним покушајима. Био је и оснивач више часописа и преводио је с немачког језика Хајнеа, Рилкеа, Верфеда, 2 на: немачки језик неке хрватске писце.

Поводом овог јубилеја, одржана је 26. априла у Студентском центру у Загребу скромна. али ис крена и топла свечаност. Слављеника је најпре поздравио Густав Крклец, затим је Добриша Цесарић, с којим је Мајер 1923. године покренуо часопис „Озон", евоцирао успомене, а о Мајеровом де ду су говорили Мирослав Ваупотић и Берислав Никпаљ, На свечаности је изведен и мали уметнички програм, у коме су истакнути загребачки глумци читали

одломке из Мајерових дела.

Симпозијум | о језику у Босни и Херцеговини

У Сарајеву је 23, 24. и 25. ТУ одржан Симпозијум о језичкој толеранцији у настави у Босни и Херцеговини, на коме су учествовали најистакнутији. лингвисти из ове републике. У смиреној и радној атмосфери, на Симпозијуму су из несени и размотрени многобројни проблеми у вези с= употребом језика, његовим називом, употребом писма, стручном терминолотијом итд. Преовладало је миш љење да не треба пледирати за не ку трећу, босанско-херцетовачку варијанту српскохрватског језика. већ обезбедити природну коегзистенцију двеју националних вари“ јанти. Изражено је мишљење да изговор треба да буде само ије кавски, јер то одговара традиционалном говору већине у републици, где су малобројне појаве екавског изговора, али је било и мишљења да треба поштовати равноправност екавског и ијекав ског изговора. Што се тиче на. зива језика, учесници Симпозијума су мишљења да је најбољи назив „српскохрватски“ или „хрватскосрпски", али никако само је дан део ових сложеница, јер то може имати негативне последице, доводећи до антагонизма, између Срба и Хрвата и стварајући код Муслимана осећање да се они на основу тога и национално опредељују. Исто тако, преовладало је мишљење да латинично и ћирилично писмо треба да буду потпуно равноправни у настави и јавној речи, мада се данас већи број уџбеника штампа латиницом, док се сарајевски листови и часописи искључиво штампају латиницом, чиме је, на неки начин, ћирилица у СР БиХ сада у неравноправном положају.

Резултати књижевног конкурса

фонда младих

„А. Б. Шимиће

Већ трећу годину ФОоНА А. Б. Шимић расписује књижевни конкурс у тежњи да помогне младим књижевницима да у јавности изразе своје стваралачке могућности. Иницијатор и оснивач фонда је Центар за културу Народ: ног свеучилишта града Загреба, а значајну помоћ пружају му неколико издавачких кућа и редакција листова и часописа. Уз конкурс покренута јен библиотека у којој се објављују књиге награђених младих писаца. На овогодишњем конкурсу учествовало је две стотине младих аутора. Жири за поезију, утврдио је да постоји већи број вредних и занимљивих текстова који долазе у ужи, односно шири из бор. Од двадесетак издвојених млађих песника жири је наградио седморицу, с препоруком да им се штампају самосталне књиге, а остали да се представе у заједничком зборнику. Жири за прозу, признајући талентованост неколицини младих писаца, био је мишљења да већини тих текстова недостаје целовитост, па

би награђивање било преурање-

ХИЈЕРАРХИЈА.

одић (за прозу), Звонимир

|

ДЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС

но, Због тога је доделио само награду. ЕВЕ

ПРЕ У саставу: Мате Ганза, Славко Михалић, Дубравко Хорватић (за поезију), о Поповић, Бранимир Донат, Игор Зи-

и ркоњић, Ото Шолц и Вјеран . Зупа (за есеј) донео је, на састанку одржаном 25. априла, следеће од: луке: 1 онаграду за поезију добио је Борбен Видовић, за прцровет. ку Алберт Голдштајн, а за есеј Срећко Липовчан; П награду за поезију добили су Жељко Кне. жевић и Перо Симунић, за есеј Марио Сушко, а друга награда за прозу није додељена; Ш на траду за поезију добили су Жељко Премрл, Есад Екиновић, Стјепан Шашељ и Садик Табаковић, за есеј Анте Армани, док трећа награда за прозу није додељена.

Трећи фестивал аматерских малих сцена Војводине

Нова струјања у позоришту нису мимоишла ни аматерске сцене. Она су се огледала у избору ре. пертоара „неконвенционалном трет ману представе и новим експре сивним средствима. Фестивал ама“ терских малих сцена Војводине основан је пре три године у Панчеву како би се та струјања обе-

лоданила и У сионалних позоришних уметника.

На овогодишњем Фестивалу, ко. ји је одржан Од 25. до 30. априла, учествовало је шест позоришних група, које су се квалификовале међу 15 пријављених: Драмски студио „Атеље младих" из Панче ва, Градско аматерско позориште из . Бечеја, Народно аматерско позориште из Кикинде, Аматерско позориште из Куле, Аматерско позориште из Врбаса и Русинско аматерско – позориште „Бађа" из Новог Сада. Жири који се руко. водио искључиво уметничким кри, теријумима, прву награду за пред: ставу доделио је Аматерском по. зоришту „Бађа" за извођење Мро. жекових „Полицајаца" (који ће бити, ван конкуренције, изведени и на Фестивалу аматерских позо“ ришта · Југославије на Хвару); друга награда за представу доде љена је Народном аматерском позоришту из Кикинде за извође. ње драме Ф. Карентија и Д. Јо. вића „ЏШерека се цео разред“,а трећа Драмском студију „Атеље младих“ из Панчева за извођење „Дневника. 0..." Ј. Христића и:Њ Кљаковића. је, такође, као најбољим _ глумцима фестивала, доделио награду Јелени Боснић,

чланици Драмског студија из Пан. чева и Душану Фелбабу, члану Народног аматерског позоришта из Кикинде.

Саопштење управе Филозофског друштва (ропје

Најновији развој догађаја у Југоисточној Азији још једном показује да су мали народи суочени са тежњом великих сила да самовољно одлучују о њиховој судбини.

Сматрамо дужношћу и обаве-

зом_ свих људи, за које мир и слобода · представљају основне и

неприкосновене вредности, да протестују против свих оваквих

насилничких аката великих сила.

Из тих разлога, а доследно своме досадашњем _ држању У свим сличним приликама, Филозофско _ друштво Србије најош“ трије осуђује упад америчких трупа у Камбоџу.

5. маја 1970. у Београду

За управу Филозофског друштва Србије

Председник

Проф. др Светозар Стојановић

Путовање Васка Попе у Америку

Песник Васко Попа је учествовао на Међународном фестивалу пое. зије у Вашинтону одржаном од 1. до 16. априла, који је организовала Конгресна библиотека. После фестивала, од 16. априла до 17. маја Попа ће читати своје стихове у Гугенхајмовом музеју у Њујорку и на универзитетима у Бостону, Чепел Хилу, Њу Орлеансу и Сан Франциску. |

Наставак на 17. страни

| КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 9

'

средини непрофе.

|

'