Књижевне новине
САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ
мати ~ и мрраомћенине =е падина
Отворена питања српскохрватског језика
Сузбити прекомерну употребу туђица. | ПОЗНАТО ЈЕ да туђица у књижевном | језику Срба има неупоредиво више него у | Хрвата. То само по себи не би морало | бити лоше, Лингвисти кажу да већа склоност властитим речима у Хрвата потиче отуда што су они у прошлости били изложени претњама мађаризације и германизације, па су се м тиме заштићивали такве опасности. Не знам колико је то тачно; за прошлост свакако јест, али данас постоје и други разлози.. _ „Независно од тога, могу рећи да их је у нас и превише. Кажу да су Срби стварали свој књижевни језик када су Турци почели, што милом, што силом, одлазити, „па су се у њих без одбојности примале и турске речи ми речи из других језика. ; „Добро је што нема одбојности, али ни"је добро што. је толико страних речи, и | што има м таквих које не би смеле уласвити у редовну књижевно-језичку употребу. Некс су турске речи, као нпр. авлија надет и даље гдегде у говорној употреби, али су с разлогом у књижевном је зику замењено речима двориште и обичај. Неке су, као башта, оџмак, _Ђубриво.и комшија без оправданог "разлога не само остале у књижевном је зику већ су постале чешће, много чешће, год "наших речи врт, димњак, гнојивдисусед. Е Занимљива је судбина турске речи сат | (сахат) која је двозначна: означава и време (60 минута) и' справу за мерење времена. Такво је стање у говорном језику на свим странама. Нико, ни у Србији, не каже; колико је часова, десет је часова: нико осим радија, телевизије и штампе. Ту је превладао русизам час. Реч час | Тима у нашем језику значење слично као тренутак (можда мало дужи). У Хрватској се употребљава само сат за означавање _ временске јединице а у Босни претежно сат. Пошто су час (60 м) и час (тренутак) неке врсте једносмерни синоними, а сат (60 м) и сат (справа) разносмерни, (било би пожељно да и ми пишемо 10 сати, 16 сати, колико је сати | итд. Час би могао остати, рецимо, као школски час, јер тада и не вреди 60 већ 45 минута. Тиме ћемо обрисати један од _ крстова, без напора и штете, јер томе на руку иде и говорни језик, Ово су можда . и ситнице, али сеи сптницама може дос· кочити, | До праве поплаве тубица из разних из- | вора дошло је нарочито после другог свет~ ског рата, а томе највише доприносе чес„то полттисмени повинари и слаби превоо диб ће Има јоне једна занимљива ствар: многи интелектуалци, свих звања, па им на-| ставници и професори, а потом и многи људи који би хтели показати да су образовани, а нису, доказују своју „ученост" | тиме што употребљавају туђице и тде тре- | ба, и тде пе треба. Ширењу туђица, често и наопако употребљених ми нетачно изгововених, доприносе и тзв. „дискусије“ у | којима суделују реке људи утркујући се гу њихову досећању и домишљању. Да весеље буде још веће, људи не само што су. делују у дискусијама већ имају и своје удискусије". — Ја бих се у својој дискусији надовезао... чује се сваки час. тако би лепо било рећи да љули беседе, да имају своју беселу, а беседе би се меотле сливати у разговор или расправу, а не, бар не увек, у дискусију. Наставимо ди овако, све што ваља у нашем Мезнку брзо ћемо „издискутовати" и „про. '“ дискутовати". : — М штампи свакодневно сусрећемо овакве речи: самит, ескалација, еспајг, пцајтнот,; ћорсокак, третирати (у значењу сматрати и раз“ матрати, али и у значењу лечити; ово последње уносе они који би хтели
"показати _ како знају чак и ентлески!), ефекат, ефемерпост, реперкусија, консеквенца, облици и
сформе (заједно), инвестициона удатања, рестрикција, индикатор, капитално питање, а може и окардинално, итд, Речи фах (у зна"цењу преградак или струка), Фрижидер (хладљак), келнер (конобар), џигтерица (јетра), привилетија (повластица), стомак (ова реч изворно означава само желулац, али је у књижевном језику убила две наше речи: и желудац и трбух), лилер (вођа), репипрочан (узајаман, обостран), база (основа, темељ), директно (пепосредко, 'изтавно), ' офипцпијелан (званичан, службен) респект (поштовање), детаљ (појелиност) "и хиљале других, непотребних и потребвих, знатно су чепуће од домаћих речи, а неке нате ђечи готово смо заборавили. "= (Стране речи не треба избегавати кад “нема добре замене (наточито у стручно! - дитеватури), дали је нелопустиво кад оне нотискуји напте лобре печи и у оним теке товима који нису стручни, | 3 Није лобро ни то што се русизми: до-
саволити, превасходно, присус. во, повиновати се, подршка, "изВинити, васкрсење, предска:
звање, преимућство, дејство и оваплоћење чепте употребљавају ол реч: првенствено. присутностлпо. корђити се, потпопта, опростити “скрснуће, пророчанство (или пат лик претказање), предност. дслотање (отиптат, учинак) и отеловљење. Не треба да бежимо Ол русизама кала су нам потребни, или кал желимо обетатити текст али пе смемо абат тога пате речи, Не знам је пуска реч СУлЂИ (смлија) избатити из игре нату реч су употребљава Кочић, па при
убилати заттто
мотпала у дат (коју
мер). Став према кроатизмима
писаца у нас, попут Добри. |
1 неких Има ! Никад нисам устук-
це Босића који каже „
снуо пред „хрватизмом" ако сам осетио његову изражајну и стилску надмоћност над „србизмом", који не беже од њих. Да није незнања или лицемерја или преосетљивости, и други. би слично мислили и поступали, а нарочито они којима су пуна уста уверења да је у питању један језик, а никад се не би сетили да употребе који „кроатизам". Пуно је речи које се
осећају као кроатизми, а које то никако.
нису с обзиром на то да их говоре и Срби у многим крајевима и да се могу наћи у српској књижевности. Ја разумем пошалицу околотрбушни панталодржац, али не и то да Телевизија. Београд „преводи" рекламу „Шапат иде од уха до уха. биће данас Подравкина јуха!" у „Шапат иде од ува до ува, биће данас Подравкина супа!' Ухо није никакав кроатизам, а свакодневно једемо јухе (и словеначке и хрватске), па нашим људима не мора бити зазорно да напишу или прочитају реч јуха, макар који пут. Зашто би нам реч јуха (и у руском постоји реч уха) била мржа од речи супа (преузета из немачког) и чорба (из турског); Зашто се грозимо рајчице (имају је и Че си), а употребљавамо парадајз (реч која у заподноевропским језицима 'означава управо рај! 2 Речи махуна играх говоре се и у Србији и у Босни, али ми увек пишемо пасуљ (лат. Рћазеојцк) и боранија (турц.). Зашто нема никад тисуће (има је у свим словенским језицима, осим бугарског и македонског), а позната је и у српској књижевности2 Наравно не треба гонити хиљаду зато што је грчког порекла, али немојмо стављати крст на тисућу!
Могли бисмо примити речи: сажетак (изврстан неологизам у значењу резиме), оруквица (манжетна од кошуље), ветровка (за виндјакну), разредник (за разредног старешину), тајник (за секретара, мала ни секретава не бисмо морали истерати) свезице (пертле; ту реч употребљава Ранко Маринковић). Ако смо за један језик, а многи веле да — упркос свему — јесмо, онда је мудро доказивати и показивати да јесмо, а мудрост у овим тренуцима треба да има н други смисао.
Зашто не бисмо примили „кроатизам" надићи-надилазити (правилно из веден глагол, баш као и подићи-подмилазити) и истиснули творбено мутну реч превазићи2 Тај несретни глагод превазићи није само стога лош што је творбено мутан, већ је то изразит конференцијализам, накарадна реч ко.
г „ја пбтискује низ других, значењем јасни"јих: надмашити, овуадати, надђасти, пребродити,
премашити,пре
премостити, савладати и застарети. Зашто пе бисмо усвојили ликове клаоница, продаваоница п праони“ца, које су у систему с низом речи што их свакодневно употребљавамо: учионица, слушаоница, сушионица, свлачнионица2 Запазио сам и један прихватљив _неологизам мокрионица (за писоар).
Ако нам се, можда с разлогом, непотребним или неприхватљивим чине речи: уљудба, (цивилизација), разудба (обдукција), рашчламба и растворба (анализа), просудба (оцена), обрал“ ба и настамба (насеобина), не треба да џдарамо крст на оне речи које су добре и исправно изведене, а најмање на оне
· за које можемо наћи потврду у наших пи.
саца.
Ако је Вук Караџић говорио и писао опћенито ин опћи, а пи Александар Бедић. једно време, зашто и ми не бисмо, „за инат", преузели те ликове2 Је ли
· праву Миханло Стевановић кад каже да
у
Радослав Златановић
ВУК КАРАЏИЋ — СКУАПТУРА ПЕТРА УБАВКИЋА
су „домаће речи: опћи, опћина и свећеник, с гледишта историјске фонетике, у српскохрватском језику оправдане само у овоме облику, са ћ, у коме се оне једино употребљавају у књижевном језику код Хрвата" (види „Наш језик", нова серија, књ. ХТУ, стр. 206)2 Можда и јест у тренутку кад су те речи изговорене. овом тренутку таква политика не би ваљала. На истом месту Стевановић додаје: „Алпи су те речи из старословенског, преко цркве н школе, у раније време, преко књиге, дакле, широко ушле у народ у 06лику са шт (општи, општина, свештеник) па се у томе облику употребљавају у свим српским крајевима, а и нешто шире, те их никаквим прописима више није могуће искоренити из опште употребе, и поред тога што су их Вук Караџић и неки каснији _ српски писци употребљавали у ономе првом облику". Ако је тако, зашто се у пеломе тексту нашета садашњег заједничког Правописа употребљавају само ликови са ћ2 Ја бих опћенито свакако обновио у књижевној употреби, јер општенито ис. иде никако; „А та је "реч веома потребна: "Они који преводе с енглеског муку-муче с речју вепегау која се преводи речима обич. но или уопште, али ти преводи нису добри. Преводиоци би то примили с лобродошлицом. Ако смо за један српскохрватски језик, онда тај став не сме остати апстракција. Не смемо допустити утисак да смо за то да бисмо неког подјармљивали, потчињавали или асимилирали, а ћутња о томе зашто смо за.један језик може кога упућивати на такве или какве друге -закључке. Ако иза кампање о посебном хрватском књижевном језику назиремо и асимилаторске тежње према делу српског народа у Хрватској (који ће се, ако не мењамо однос према свом језику, тешко од тога одбранити), па п недужна, посезања према језику у Босни, па чак и Црној Гори (таква су посезања, истина, усамљена, али има, оних који такве могућности заснивају на једнаком, ијекавском
„изговору), онда је потребно да се томе
супротстацимо. |
Бранислав Брборић
" Г рачаничка ђечера_
али ја нећу да певам о. њој "ја хоћу да вечерам
кад дочекивао ме камен златни који крали и прекрали
војници који се ноћу уплашени будили "обично се није стизало глатко 0 пленом до мара |" ено сељаци гледају кришом преко успаваних синова 7
како расте јечам на месечини
и рекоше нам: украдите грожђе и угњечите га. «а ма се плашисмо, али стид нас беше да признамо |
отворите тешка врата манаст. ирска
оче Нифонтије доносим ситну књигу || | 45
и 'дроб свој на рукама својим носим |. ~ у но не целивај ме,и на благосиљај - Ка
јоште нисам мнио умирати онај ко је пресретао страже.
мора једном стражом и пресретнуг бити ином,. ја сам овде у црквеном дворишту чувао свиње „о Кој бејах дете, тераху ме љуте калуберице | МАР 3
молим те не љути се ноћас У конак уводим и Циганку младу
ено чека ме иза капије, ништа. ниси видео | а сутра ме нико овде не задржа |
отићи ћу на. Косово равно
лепа ли је да је бог убије. Та Циганка Каја из Сазлије
па онда појење стоке па мирис. из главне, кујне · ноћас је свако мотао да чини шта усели У
дворкиња ми Евгенија тудена била за софром
и ковач ме Јаћим са сабљом тражио по, селу.и по њивама.
колико сам људи растужио пшсада ми неће бити опроштено
тада грачаничка вечера започе, људи ставшив хлеб
ал ја нећу да певам о њој ја хоћу да вечерам
но питам те премудра старино | | | | шта цар Лазо! рече иза тешких врата придошавшим јунаках ' |
Т 1 '
| |
» уста
Чеке Тауфер ГРУДЕ ЗЕМЉЕ
ТУ
момак осећа узели су се сунце и земља
дрвена жлепетала туку У грудима свих - момака света
раст грана осећају док се одупиру 0
земљу Кроз њих се претаче сунца и земље семење
бок земље и бок сунца су отворени дрхте и не маре за заљубљене погледе момка. кад њима под главу меке речи подметне тамна се језгра семења отворе и тад су | мртва
сунце и земља су спокојни после љубави мириши
у трави зрака ухваћена роса времена
постаје све тамнија и ноћу иструли
у свим момиима света сећање на љубав
се јавља више расте | живи песак , упитно се осипа тетов напев је резак
постављају јој споменик све
У
дан је пун ваздуха и меког снега у крошњама дрвећа пуцају мехурићи стаклени вода тече чиста и тихо се круни људи тредавају из руке у руку ћутање света
распадају се камена змијска. гнезда
_ крзају се падају плоштимице У локве
крви корење подмукло избија право на очи дете вришти моли оца да му снове промени
камен се откида У луку према земљи пада све већи лети на чело детету
у тами шкргуће зубима кацига
стуб се кроз облаке руши
човек сунчев излазак гледа суво кашље “ души
Ут
на тлу лежим моја коса цвате У трави и мрав је у моју кичму сакрио праскаву сламу очи прате Ттицу,
' "дуг поглед јој у лету прострели крило
месо плодова тамни п“ сок се згушњава тек уз коштицу вреба горак укус
плоћења и пољубац из уста не испира | земљу коју је испрао тамо дечји плач
у прашини цртам птицу што грожђе ' кљује сунце је дуго и све ближе посматра прво преко мог левог па преко десног рамена
зној ми цури на тле и земљана. груда.
разапне нацртана жрила језик ми искљује
нема одлети сунчани прах засипа моју главу
Превела Рокса ЊЕГУШ
Али Подримја
Тражећи човека
рекоше оде за ботама
рекоше оде за лептирима рекоше свашта рекоше о боже и дочекаше га крај хоризонта
јер рекоше оде за сунцем
"неочекивано довоше једног дина
гохеолози модерних времена
у једном великом оку дуго година су копали
да би му пронашли изгубљени осмех света
Превео Вохао ШИТА
КОИЖЕВНЕ НОВИНЕ
~" += 4Ц