Књижевне новине

"шљења.

ИНТЕРВТУ 1 .-

СВИРАМ Оно што ОТКРИЈЕМ

Разговор са пијанистом Свјатославом Рихтером новине“ специјално за „Књижевне

СУСРЕТ са Свјатославом Рихтером увек тече по утврђеном ритуалу: импозантан, тајанствена лика, спуштена погледа, погнуте тлаве на десну страну — он достојанствено корача бином. Званичан, дубок поклон, спушта се затим опрезно на столицу. Руке су му за тренутак приљубљене уз бисту, поглед лута негде горе и прсти одједном енергично полећу ка инструменту... Две незаборавне музичке вечери прошле суботе и понедељка на „Коларцу“ са Свјатославом Рихтером, прерасле су у врхунац музичке сезоне, у светковину музике. Препуна сала, стајање и сви пролази. И, побожан полукруг Рихтерових обожавала па, око њега, на бини. На крају концерта одушевљени аплаузи и узвици „Ораво“! „бис“! то Шуберт, Менделсон, Шопен, Шуман, Дебиси. Био је то пи Рихтер! Зашто уметност Свјатослава Рихтера изазива у свету музике најватреније полемике2 Сви се слажу: Рихтер је изузетна. појава, пијанистички виртуоз наше ере, геније свог инструмента. Али, њетове интерпретације изазвале су најжешће окршаје: „У детаљима величанствен, у целини збуњује.“ „Опозиција“ каже: „Он је рушилац традиционалних форми и стила извођења, а највећи поштоваоци га проглашавају ствараоцем и визионаром. Можда је појаву Рихтера најбоље објаснио његов професор, славни Хенрих Нојхауз: „Обични таленти долазе одоздо, Рихтер се појавио одозго!“

„..Рихтер је заклети непријатељ публипитета. Он највише воап концерте у малим салама, мнтимни амбијент та највише инспирише. Новинари су за њега највећи угњетачи. Муњевито прекида концерт чим угледа фоторепортера у сали...

За овај разговор са великим Ууметником из Одесе дуго се чекало. Можда ће нам одговори на нека наша питања помоћи да ближе упознамо Рихтера п његову велику уметност. ј

— Велика смелост и оригиналност ваше уметности удаљава вас, понекад, од традиционалних форми извођења. Шта, заправо, највише надахњује ваша остварења»

— Традиција је једно, а музички текст нешто друго. У тексту је садржано све. По њему п из њега ·црпем елементе својих интерпретација. А интерпретације треба да буду огледало ауторових идеја. А ја свирам само оно што откријем. Људско срце и природа играју у реализацији музичких дела превасходну улогу. Ја, у ствари, тежим да из композиторовог дела, својом слободном душом и Физикумом саопштим. аудитори“ јуму оно што се налази скривено у дубини пајинтимније зоне ствараоца. — О вашим остварењима често се чују и најконтрадикторнија миДок неки сматрају да свирате са безмерно страсти, други тврде да ваше, свирање подсећа на рад електронске машине2!

— То су закони срца п ума. Они су у уметности често чврсто спојени и често раздвојени, А и укуси су различити. Зато није нимало чудно што ме неки називају великим романтичаром, док други тврде да спадам у антиромантичаре. То је интересантна полемика и не трудим се да разбијем илузије ни једних ни других.

— Чудна је мало ваша интер. претација Моцарта. Зар нема У њој превише романтике, а мање естетике и филозофије

— Чудно! Неки кажу да у мом Моцарту нема романтике. Видите, свако доживљава музику на свој начин. За мене Моцарт није ни естетика ни филозофија. У њего. вој музици доминирају срце, јел“ ноставност, тарм ..,

— Ваша појава на Западу изазвала је најразноврсније растраве. Читали смо, на пример, критике о Рихтеру Мистику, а позната. пијанисткиња мадам де ла Бришолери назвала вас је визионаром. одричем аџторов ја се, са

= Ја се, верујте, не увек мистицизма! Ако текст захтева мистичност, можла, тада трансформишем халиком и у мистика!

— Данас се обично говори 9 руској и западној пијанистичкој школи. Којој, заправо, ви припадате» — Ја припадам школи професора Нојхауза. Он ми је отворио врата у више уметничке сфере. Он је моју некада скучену и згрчену технику разрадио до највећег степена. Он је заслужан за оно што сам данас.

— Да ли само велики пијаниста — педагог ствара виртуоза или то

може постићи и пијаниста који.

чије био неко запажено име»

·" сторством Микеланђела

РИХТЕГ

СВЈАТОСЛАВ

— Велики виртуоз може да се формира и без педагога. Основна. је ствар: таленту треба дати пуну слободу израза.

— Да ли критици поклањате. па“ жњу2

— Некада, кад сам био' млађи.

— Које вас преокупације, осим клавира, још привлаче»

— У часовима предаха бавим се, као аматер, сликарством. Своје слободне часове посвећујем позоришној литератури и поезији.

— дДа ли се може изразити колико вас преокупира ваш ипстру“ мент2

— Сваког дана сатима свирам и нешто ново истражујем и очекујем. Тежим савршенству, а далеко сам од њега...

— Због трагичног, и, драмоког елемента у вашем изразу неки вас упоређују са. славним позоришним глумцима Лоренсом Оливијем и. Полом Скофилдом ...

= Гледао сам м високо ценим оба велика енглеска уметника; непадмашно тумаче Шекспира. И ја сам се некада заносио глумом, па су ми ова упоређења веома драга.

— Да ли имате афинитета према. филмској уметности2

-— Мој отац је некада пратио на клавиру неме филмове у једном биоскопу у Одеси. У незаборавном. сећању остао ми је филм „Багдад ски лопов“ са Мери Пикфорд. И када су ме недавно питали У Холивуду коју бих филмску звезду најрадије посетио, рекао сам Мери Пикфорд. Жеља ми се, на жалост, није остварила. Осамдесетотодишиња Мери Пикфорд била је тада озбиљно болесна.

— Шта вас је највише импресионирало у Југославијиг

— Дубровник! Обожавам сунце и море. Никада нећу заборавити дане доживљене у том чаробном граду.

— Широм света слушаоци су опсењени вашом уметношћу. Пред па публиком најрадије свирате: — Неоспорно је да италијански, немачки и аустријски слушаоци спадају у најстручнију публику. А мени је најдража париска пуолика, не због њене музикалности, већ зато што она најбоље познаје и разуме уметност. Публика не мора да буде музикална.

— А са којим диригентима. најрадије свирате»

— Највише ценим оне дириген-

'те који не спутавају слободу мо.

јих уметничких схватања. На Западу најрадије концертирам са Лорин Мазелом, а у својој земљи са Мравинским.

— Недавно је један италијански музички критичар написао да је сваки ваш тон исклесан скоро до савршенства и пазвао вас не надмашним вајарем тонова, упоређујући вашу уметност са мајрсл и Родена. Да ли вас и сва: ова и друга поревења чине срећним2

— Због ових дивних сазнања „исплатио" се сусрет са Вама,.. Иначе, соећан сам, а понекад м несрећан. Као сваки човек! И ја живим пуним животом који нас о кружава.

Разговор водио. Винко Шале

ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУ МОРИ САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУ

Петрага

Врата моје самачке собе испунио је огроман млад човек у униформи. — Ти си Петровић» — упитао је. — Да, Петровић. = Јеси ли сигуран да си Петровиће — Да потражим крштеницу.

— Немој!

— Шта си радио пације2

— Чекао сам ослобођење.

— Само тог

— То!'

(Шта. сам згрешиор Шта хоће човек у униформи Можда је дошао по менер)

— Име оца2

— Миливоје.

— Кажеш, Миливоје... Где те он живео од 1930. тодине до окупације2 — У Обреновцу.

— Тако! У Обреновцу!

за време оку-

(Изгледа отац ми није све ис

причао. Можда су му пронашли мрљу на прошлости2)

— Име мајке2

— Косара.

— Где је она била од 1942. до 19432

— Код куће.

— Јеси ли сигуран да је била код куће» Р

(Шта је сад овог Ја сам у биот~

рафским подацима написао: роди тељи су ми мрзели непријатеља, класног и. немачкот, Нису их подносила и нису сарађивали.)

— Колико ти је отаи висок»

— Метар и осамдесет пет.

— Особени знаци2

— Расечена горња усна2

— Јеси ли сигуран» =— Јесам.

= Је ли рата2

— Ра-ра-радио је.

(Збогом тата! Што ниси рекао свег о себи. Можда смо, татице, могли да ти избрштемо мрље са прошлости.)

— Јеси ли се ти женио

— да.

— Име жене»

— Ана. Али. друже!

— Шрнка. Носи. сунцобранг

(Можда се моја жена убила. Разведена од мужа, од мене. Јер,

радио у суду током

ја сам разведен,

ја "сам био много привлачан.)

— Кад си се развеог

— Октобра.

— Падала је киша2

(Нашли су сигурно опроштајно писмо. Терети ме за самоубиство.) — Још једном: јеси ли ти Петровић Иван2

— Ја2 Ја сам.

— Отац ти је Миливоје2

— Сигурно2

-— Сасвим сигурно.

— Ако је сигурно. онда сам ти ја брат од стрица.

Влада Булатовић — ВИБ

Шунд етихови

Ј.

Славуј из кавеза Болном птичјом тугом Сетно пева славују

У кавезу

Другом:

Мој друже из рода, Дели нас Слобода ·...

рт

Нема неба којем Није дорастао Неки соко, Нема неба с којег Не крстари будно Соколово

Око.

3;

Нису јадни. Који су гладни. Пре ће бити Да су светла. Сити.

4.

Чему ивер кад је клада трула, Чему бројке када је збир нула; Чему чобан кад су овце клане, Чему ор'о кад га врапци хране: Чему сунце кад је дуга бледа, Чему зима када нема леда; Чему очи кад је све у мраку, Чему свила кад је на просјаку. Чему челик кад га гризе рћа, Чему камен кад је глава тврђа.

Растко Закић

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ. 11

о

Пријатељство.

. маљм

Мог _ најприснијег – пријатеља, човека коме сам поверавао своје снове, више не поздрављам — ни телефоном ни на улици.

Он не зна зашто га ја, његов најприснији „пријатељ коме је по“ веравао своје снове, не поздрављам. Њему то „зашто“ нећу да кажем. Вама ћу испричати.

Жена ми је саопштила свој сан: у том сну ја умирем и сахрањују ме. Била је то веома посећена сахрана. Кола је возио

· директор Градског потребног и

плакао. Говорила су два 20вормика: други се сложио са претходником. Вили су сви, чак и они. који су знали да сам имао сирово здравље и дотерану прошлост. Само он, мој наприснији пријатељ није дошао на сахрану. Није послао ни своје сузе.

Такав је био сан моје жене због кога сам одлучио да не поздрављам саог пријатеља. ·

Сваке ноћи молим своју супругу да поново сања моју сахрану, да сања неки велики сан у који ће стати и. мој 'пријатељ. Јер, некоме да поверавам своје снове.

Влада Булатовић — ВИБ

Завнет

СВАКО ИМА свој угао одакле посматра ствари и појаве око себе. Можда неко и нема угао, него цео круг, свих 360 степени, колико су математичари одредили за криву састављену линију, и одакле гледа. на све стране. Нарочито ако се тај круг добро заокружио пријатељима, везама и рачунима, истомишљеницима и онима који ништа не мисле, па сви гледају ис тим очима,

И комшије имају свој угао гледања. Мој, твој, њихов, наш комшија. И не само један, све комшије _ гледају из сопственог угла.

Гледа комшија преко тарабе, гледа и све види што други не виде или не могу да виде. А не могу, јер немају своје тарабе, немају ни свој комшијски угао, ћо-

шше, кутак, немају тачку гледања, |

Наврати поштар с целом тор. бом писама и упутницама код ме не. А комшија вируцка преко тараба. Није могао честито ни униформу да му види, али је сутрадан раструбио по комшилуку;

— Свакодневно му стижу упутнице. Ко зна колико хиљада, стотина хиљада, па и милиона добија и зашто2! Од котаг Можда и у девизама! Из иностранства, зар не2 Нешто ту није у реду. Откуд њему све то да стижег И то још у девизама, брајко мој. Јакако! Него како!

Донех једног дана целу плећку неког мршавог јагњета. Из се љачке торбе извађена, тако јевтиније добијена, јер није плаћала пијачне штамбиље и остале завргламе. А комшија опет вири, Негде између проштаца, кроз тарабе, на рупу од чвора... свуда, ко зна одакле ће најсигурније да вирушка, тобоже непримећен.

— Охо, браћо, другови, нацијо уставна! Тај се, богме, гости! Цедо свињче џтера у фрижидер. И пола говечета, оног млађег, што та зову телетом, спремио је чова у шпајз! А одакле, питам ја вас»! Зар је то легално, зар је то по редовном награђивању, социјалистички и по уставу, а2... Не, не, то нешто није у реду.

Труби комшија међу истомиш љеницима, који немају своје мишљење, једноставно зато што немају свој угао гледања. Труби он као да је завршио курс за републичке трубаче код неког висококвалификованог _ агитатора. знам како га слушају или ослушкују, али га чују, види се по из разима лица оних којима он даноноћно труби. Штампао би тон у новине, али тај медијум се строто држи закона о штампи, па неће да објављује све што се само из комшијског угла види. Тражи неки ауторитативнији угао...

Обуче моја жена ономад нову хаљину. Шарену, па шушкаву, али нову. А комшија опет не испушта, видиковац иза тарабе.

Сутрадан се у три атара около препричавало:

— И то је све из увоза, брајко мој! А одакле девизе, а7 Наше, заједничке, то јест оних који их зарађују. А они троше дам, троше, жени за стотину хаљина и ко зна какве све још луксузе. Зар је то равноправност, зар су то чисти рачуни, 22 И какав је то девизни и спољнотрговински систем, а2 Какав, какав и какавг...

Велико комшијско око. Велика

и завист која га отвара преко та- |

раба. А мала, ситна душа. И ср. це неко мало, ко зна да ди та ин има!...

Саво Марић

Не.

танина та ттнтаал=

Гледам их

како једу _

ГАЕДАМ ИХ КАКО ЈЕДУ, како им маст тече низ браду, па се слива низ кошуљу. А они ће, не прекидајући јело, мени:

— А ти нећеш да једеш, аг

Шта да им кажем, таман мис лим, а они опет;

— Знамо те, ти уопште не једеш принципијелан си. Нећеш што није твоје, што сопственим рука ма ниси зарадио, или сопственим ногама, данас се боље зарађује ногама. Рецимо фудбалери. А ти ниси као ми, знамо то, нећеш на пријеме, не идеш на коктеле и отварања, не идеш на ликовне и свечане академије... У реду, приндиапи су принципи, више вреди један добар принцип него добар ручак, паравно, за онога који нешто држи до принципа...

Најрадије бих распалио по њиховим масним њушкама, алионо што бих ја најрадије урадио, сукобљава се са прописима, па бих се на тај начин, посредно, и ја сукобио с прописима.

= А зашто ви, питам их, злита ви не једете у својим кућама2

— Ми смо већ почистилн у СВО јим кућама!

Не могу да их надмудрим, они кажу: Живели! И куцају се ча: шама, _фФлашама, принципима, плавим небом, показапељима, сатледали су све пред собом, само им није јасно оно позади. Још у детињству су им говорили да не гледају иза себе, није лепо, ис пред себе је боље.

Једино док једу не гледају. Само бришу.

=- Ја сам се други пут родио када сам почео да идем на при, јеме! — каже један. — Тамо су срећем људе сличне мени, а и они налазе људе сличне себи, сви смо ми сапчни некоме. Док нисам ишао, мислио сам да они живе од идеала, био сам наиван. Више ни сам онакав романтичар, знам ко колико вреди.

Ни други нису без искуства,

Један од њих може да појеле 147 ћевапчића ш да попије 17 битера, а да успут прича о мину. лим победама н будућим задацима на путу до лепше будућности. Она имају праксу, већ су једном ногом у тој лепшој будућности. а оном другом су закорачили У још лепшу будућност,

= Зашто ти не једеш» — пита“ ју ме п не нуде. Маст им цури на

одело, али они од силних актусл-.

них проблема ништа не примећују. = Што сам прошле ноћи читао један узбудљив реферат! — каже трећи. — Заборавио сам наслов, али, слатко штиво, кал поче неш да читаш, не можеш да ос тавитт док не добеш до краја.

= Па ја и мислим да смо дошам до краја! — ускаче његов су> сед. — Ја сам прекјуче био у 1ед: мом неразвијеном крају какав диван крај, то а вилети. У последње време нисам вилео тако лепо развијен неразвијен крај, све је тамо као у причи, све ивета, мислим у неразвијеном смисАу... — Не волим палачинке. оне се служе на крају, а ја не обожавам крајеве, макар били и у стилу хепиенда! — прозбори четврти. Не разумем људе који спавају на

| ловорикама код толиких 1оги АУ"

шека. Треба. брате, погледати ствар темељито, па ће се видети ха су поијеми кориснији од 01 трема. Смета ми само што сре ћем исте људе, а тако Счх желео да их сретнем поправљене. Имамо толико попоавних домова, а људи нам се слабо поправљају, ту не што не штима. |

— Лепо је што се ти држиш шриштипа, "треба се нечега ложа ти, треба пешто имати у тукама. а ако су конци, утолико боље А што нећеш да једеш, п то је пргаво, понекад у интересу злправља, Ми идемо проти свог злравља, а ти немој, кажу ми.

Миодраг Стојановић

Позоришне метаморфозе

Веровали или не

ал' некад на сцени тлумци су играли

обучени.

Онда неко запали авангарде зубљу,

на даскама, заиграшо у доњем рубљу.

За овим је следио нов авангардист, актерима свукао и смоквин лист.

Зов Талијин у нова тражења сад вуче: где је тај авангардист да глумце обуче2...

Иван Шоп

ит пп =

као пе рани није ловце ал мапа – пп а аи ата ваљања таван ита у