Књижевне новине
· сто по броју објављених
Шта се чита у свету данас
Наставак са 1. стране
религиозне и педагошке књиге се објављују у истој сразмери. Занимљиво је, међутим, и то да у Јордану и Танзанији приоритет имају књиге из математике, а на Новом Зеланду из пољопривреде.
Међу земљама у развоју нагло расте број објављених књита. Пре три године Нигерија је била водећа издавачка држава у Африци, а већ следеће године на прво место је избила Кенија, иако је годину дана раније штампала само десети део књига објављених у Нигерији. Међу књигама које су објављене у Кенији највише је религиозних и педагошких, зато што су у њој прве издавачке куће установиле _ разне мисионарске организације. На треће место, у овој земљи чувеној по изванрелдним тркачима, долази спортска аитература, а међу најмалобројније долазе књиге из белетристике (свега осам за годину дана). Један део књига у многим афричким земљама штампа се на локалним језицима, а један део на енглеском или француском језику, па читаоци који познају ове стране језике, наравно, увозе књиге из иностранства и не читату само књиге штампане у својим земљама.
Највећи издавачи међу _азијским земљама су Јапан (31.249 наслова у 1970. тодини) и Индија -(14:141 наслов у истој години). И једна и друга земља највише објављују књиге из белетристике, док је на другом месту и у једној и у другој земљи полдитич“ ка литература. У Јапану, међу тим, на треће место долазе књите из уметности, чији је број незнатно мањи од политичких књига, док се у Индији на трећем месту налазе, у прилично мањем броју, књите из теологије п историје религије.
У земљама Латинске Америке издавачка делатност је углавном мала и УНЕСКО је приморан да низу земаља, у којима има мало интересовања за издавање књига, пружа свесрдну помоћ. Прво ме књига заузима Бразил (6.400 наслова У 1970. години), на другом је Аргентина, а на трећем Мексико, који, као многе земље у развоју, највише издаје књиге из индустрије и — медицине. На Јамајци релативно значајно место заузимају
ијувије из. историје и — филозо-
|
| ПВШИТВЛЕНОВИНЕ. 1
· (79.530), али
3 ХРИЈЕ.
Занимљиво је такође да се ре дослед књига по струкама умно" томе поклапа кад се погледа У структуру излавачке делатности САД-а, Велике Британије, Француске п Савезне Републике Немачке, а то значи да свуда на прво место долази белетристика, а следе политичке науке, историја и биографије пили педагогија. Број књига објављених У 1970. години у СССР-у (78.899) приолижан је броју књига објављених у САД је структура издања сасвим различита. У СССР-у две од седам књига тичу се индустрије, политичке науке заузимају једну седмину издавачких, планова, на треће место долазе књиге из лепе књижевности (око 8:000 наслова) а затим, по заступљености у објављеним књигама, следе природне науке, пољопривреда, медицина и васпитање. Значајно место имају и дела о релитији, а, пако је го. тово невероватно, у 1970. години У СССР-у, по овој статистици, није објављена нијелна књига из етно трафије. Мако, као и СССР, при-
мат даје књитама из индустрије, .
Пољска има врло различиту структуру издавачке делатности од свог великог суседа: у њој на друго место долазе књиге из белетристике и политичких наука, а најмање су заступљене, опет као “м СССР-у, књиге из стпографије и фолклора.
Најзад, Аустралија стоји оттрт“ апке на средини лествице по сво“ јим _издавачким напорима (око 5,000 наслова у 1970. години), а ње на продукција књита сведочи 0 томе како се ова земља полако али сигурно претвара из пољопри“ вредне у индустријску земљу, Јер литература која третира проблеме индустрије долази одмах · иза белетристике.
У овој Међународно! тодини ктеите занимљиво је разматрати издавачку делатност у свету 36 само да би се видело колико се п каквих књига У разним земљама највише објављује него и ла би се иза структуре издавачких делат ности разних земаља открио МА рактер ових земаља, па + ХРРЕ тер људи за које се те књиге 47 јављују и који их, верол 740 ЧЕ ' амерно тој структури и читају, Једна сасвим друкчија структура издавачке делатности У свету сва "како би сведочила о сасвим АРУК; чијим земљама и људима _ него што су данас.
Трип писма
0 ЧОВЕКУ КОЈИ ВОЛИ ДА СЕ ПОТПИСУЈЕ
Поштовани друже Јеремићу, Захваљујем теби и редакцији „Књижевних новина“ (у којој, иначе, има неколико писаца и мојих пријатеља), на објективном, хумористичном тексту о мени као, „јунаку нашег _ доба: умјетнику“, објављеном у прошлом броју. Све до тог тренутка, у дубинама свог слепила, нисам ни слутио да се мој даноноћни списатељски напор, плаћен жр твом читавог једнот живота, који, како многа (па и ти), кажу, нешто значи у овом простору ! времену, који мени није донео ништа, сем усамљености и патње, дакле, да се тај и такав, несебичан, самоубилачки и торди напор, испуњен горчином, очајањем и лишавањем, може да изједначи са певањем „народних“ песама, јавно, без стида, срама и казне. Бојим се да си, заједно са својом редакцијом, објављујући тај инфамни текст некаквог. периферијског фолклористе, неопримитивца, доживотног белешкара (који се, како видим, потписује чак и као твој заменик), побркао неке основне ствари. Дар, који је, како рече један изванредан. писац, Светлост, са медиокритет“ ством, које је тама, незнање, заблуда, злочин, цинкарење, прљавштина и нискост, алавост и изобличеност. Још једном хвала на другарској, свесрдној, . девалвирајућој помоћи!
13. јул 1972, Београд.
Видосав Стевановић
П. С. (О дотичном хумористи Ве Ка — читај; Висококвалифи-“ ковани Вукодлак — не мољу да кажем ништа, јер немам несрећу познавати тог вшшеструког Хомо Сапненса са много лица и много плата, али му унапред праштам сва будућа пљувања по мени, јавна и тајна. Чак сам помало и поносан. Јер, једном сам у мана-
стиру Жичи, на бесмртној лепо.
ти фреске, нашао, ножем угреба“ но, име и презиме дотичног Ве Ка, који се, као што видиш, још ко зна када протласио за. провинцијског, неоварварског Херострата, што у мраку и скровитости бунака скрнави светиње, Досад се већ неколико пута, користећи. сва средства јавних информација, мал. тене „рођачки нажврљао на мом делу. Стота му, у знак свесрдно. трезира, допуштам тред градом пи светом, ако буде довољно послушан, добар и дебео, ако редовно устаје пред старијима, како долисује млађем и глупљем, ако до краја набуба азбуку, да се упише и испод „Тајне вечере"“!).
ВАРВАРОГЕНИЈЕ НА АЈЕЛУ
Хруже Јеремићу, није ми додуше јасно си одлучио да објавиш писмо горепотписаног „народног умјетника" кад у њему, осим покупаја да скрене пажњу на себе, нема ништа што већ није описано „њим самим" у мом тексту 0
јунаку нашег лоба који је објав: :
љен у протом броју „Књижев-
них новина“.
Али кад си већ ријешио ла објавиш то писмо које је, бар мени, смијешно по налувености и претенциозности, долуше –неоснованој, желим да Те упозорим да је нап „народни умјетник" и раније правило сличне „тарапане и коменлије". _Преносим, за Тебе и читаоце „Књижевних новина", фрагмент из ллста „Фељтон" (број 253. ол 8. 1 1972) у којему је горепоменути „варваротеније", пли како је у „Фељтону" хвплисавац у УАРУжењу књижевника, изложио неке своје „идеје":
„... За време Сајма књига у штампи је објављена изјава јелног писца која јавности није могла да промакне. „Сматрам да је моја књита — најбољи роман толине, Када бих био жири, дао бих јој све могуће награде".
народном.
зашто |
назван _
Реч је о роману „Нишчи" Видосава Стевановића, _ уредника „Просвете" који је изашао у „Просветином" издању, ван серије, посебно опремљен.
— Моја књига је заморче, прва у серији какве ћемо пздавати од идуће године — рекао је писац, и наставио са саморекламирањем у стилу америчког боксера Касијуса Клеја: — Не може се оцењивати која је књига најбоља. Не постоје такви критеријуми, сем личних, а они се мењају од човека до човека.
А то би требало да значи: најбоља књига може да буде само она за коју ја кажем да је најбоља, а то је моја књига. . Поставља се питање може ли онда „Роман о Лондону" Милоша ПЦрњанског, на пример, да – буде најбоља књига, кад њен аутор то
није рекао и, по свему судећи, никада неће ни рећи..." "М слиједећем броју „Фељто-
на" објављена је мала анкета о овој изјави јунака: нашег доба. Професор етике на Филозофском факултету у Београду Света. Стојановић изјавио је, тим поводом, поред осталога:
„... Блементарна је отвар да човек нема право да јавно говори о својим вредностима и манама. То је ствар критике. У културама са дужом традицијом људи имају извесну дистанцу и према властитом делу. То значи да У своје дело не инвестирају своју моралну личност,
За нашу средину је карактеристично да никако не можемо да се дистанцирамо од себе. Чим неко критикује, изазива мржњу. Тако је у свим областима,.."
Све је то речено прије више Ол шест мјесеци па је јунак на-
"чнег доба, чије писмо објављу-
јеш, из тога могао извући некакве закључке за своје добро, закључке који би му помогли да не буде толико смијетан. Али изгледа да има људи којима не вриједи говорити. У Босни има изрека: Будали је сваки дан Бајрам! Наиме, по мишљењу овог „варварогенија", он би требало да пот-
пише „Роман о Лоплону" јер је то, — заиста, најбољи роман године. .
Твој
Вук Крњевић
ЗА СЛОБОДУ, ПРОТИВ. УВРЕДА
Храги Крњевићу,
Пошто ме у писменој форми питаш зашто“ објављујем писмо Видосава Стевановића, морам Ти у истој форми и олговорити.
Има више разлога што сам тако поступио. 3
Један је свакако тај да нисам био задовољан Твојим написом објављевим у прошлом броју, а рекао сам Ти већ и зашто нисам задовољан: зато што се Вилосав Стевановић и Лепа Лукић никако не могу упоређивати нити сводити на исти заједнички именитељ „наролног уметника“.
Главни је, међутим, разлог тај што не желим да будем један од оних лажних слободара, који се боре само за то ла они сами могу да пишу шта хоће, па кукају против цензура свих врста кад то не могу, а чим лођу на место са кога могу да пишу шта хоће, спремни су дам своје дојучерашње пријатеље и колеге ублате свакојаким измишљотинама и увредама: Морамо примером показати да је такав став нечастан и недостојан и пружити могућност сваком писпу да слободно изражава своја мишљења,
То, наравно, не значи да се слажем с тоном Стевановићевог писма и неким квалификацијама које се тичу Твоје личности, али, исто тако, сматрам да све што неко ружно и неоправдано каже о другоме, пада на његов властити, а не на тућ образ.
Са срлачним поздравима,
Драган М. Јеремић
на
Аушан Тамни
Сад знам
Једна млада жена корача погнуте главе из будућности. Питам је: „Какво је моје сутра"
Она се смеје плавим очима препуним нежности,
затим каже: „Додирни моје усне благим пламеном чежње
и све ће ти бити јасно."
Прислоних усне на усијани жар и осетих удар муње.
Да, сад знам:
моје сутра ће бити препуно надања, болова, слатке језе и суза, Не знам само шта ми би да јој поставим неумесно питање.
ХУМОР И САТИРА
КАРИКАТУРА МИЋЕ МИЛОРАДОВИЋА
;
пилана
"У
2
КАДРОВСКА _ ПОЛИТИКА
Био сам необично задовољан својим послом. Већ тодинама водио сам са уживањем рубрику о филателији и филателистима у свом листу: Радио сам са жаром, јер сам и сам страстан скупљач марака: Али јуче! Занемео сам кад ми је уредник рекао:
— Од данас више нећеш писати о маркама. Преузећеш рубрику о пољопривреди. Већ у десет
часова имаш прву конференцију за штампу. Збуњен и зачуђен ишао сам
улицом, непрестано се питајући где сам то погрешио. Та; увек сам предњачио у свом послу. О свакој новој серији марака успевао сам да донесем вест пре осталих листова. Како било да било, тек, нашао сам се у незавидној прилици. Шта ћу сад с пољопривредом2 Све што знам то је да се лубеница мало засече пре него што се купи, а умем и да изаберем добар млад кромпир на пијаци:
С прилично треме обрео сам се међу колетама на конференцији за штампу: Прелиставао сам неразумљиве списе које су нам поделили, док су ми хектари, метричке центе и свакојаке друге цифре играле пред очима. Са очајањем сам схватио да ћу, на крају, морати да се обрукам, да ћу морати да замолим колегу из агенције да ми бар нешто од свега тога објасни: А онда ми је од-
једном лакнуло: Човек који је отворио _ конференцију. _ рекао нам је: 5
— Немојте ми замерити што
баш нисам упознао материју, јер сам тек пре неки дан из секретаријата за зларавље претао на ову дужност у секретаријату за пољопривреду · ·
Дубоко сам одахнуо и, наравно, савршено разумео сва објатњења која нам је тај човек дао. Оне списе нисам ни погледао, већ сам лепо написао ове то што сам и како сам чуо, а уредник је био — презадовољан:
Али, тога дана ме јошт једно изненађење,
Кад је лист увече био готов, злурадо и радознало сам окренуо. страницу за филателисте. Био сам убеђен да ће колега који је преузео мој посао — начинити бар стотину грешака. Логично сам мислио: неће он моћи да преко ноћи изађе на крај с маркама, кад је до јуче писао о пољоприврели: Међутим. био је то потпуни шок- Рубрика о филателији била је беспрекорна баш као да сам је ја сопственом руком уредио
Брзо сам полетео да нађем тог колегу:
— Побогу — муцао сам — ка. ко си успео да се одмах тако добро спађет2
— А ти2 — узвратио ми је:
— Па, ја сам се снатао захваљујући томе што нам је конференцију држао пески новајлија у секретаријату за пољопривреду.
— Гле чуда! — узвикнуо је колега: — А мени је податке о новим серијама марака дала нека другарица која је баш пре неки лан прешла из савета за штумарство у удружење филателиста. Лепо смо се разумели!
Задовољни и поносни што смо добро стартовали у новом послу, дуго смо се те вечери частили. Чак је и наш уредник лошао за сто да нам изрази своје задовољство што је извео два тако мудра потеза
Једино не знам да ли су сутрадан били задовољни и — филателисти п пољопривредници.,.
Миленко Матицки
је чекало
АНТИ-БЕБИ БАСНЕ
БАСНА О ПЕСНИКУ.
ДОБЕ ПЕСНИК вече.
— Ред је — обрати се песник окупљеним. љубитељима. мар — да вас упитам: хоћете ли од вам прочитам више краћих песа» ма, или једну дужу. Како. каже. те тако нека буде. |. ;
— Читај те краће — заграја-
на: књижевно
ше једни. —Читај ту дужу — повикаше други. 5 Песник, _ срећан, — пресрећан,
што му се пружила ретка прили ка, прочита оне краће, љубитељи ма који су желела краће, а за= тим прочита ону дужу, љубитељи ма који су желели дужу!
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Народе, не. наседај никоме, чак ни својим песнимима.
БАСНА О ЖИВОТИЊИ
ПОШЛА ЖИВОТИЊА у основну писолу. ји Бана
— Како ми се допада, — рече животиња тосле првог дана, завршићу ја на неком факулте; ту!
И животиња је вредно учила, док се после дугих тодина одрицања и рада, не наве, испуњена и препарирана, на ветеринарском факултету,
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Писмена животиња не заврши на клани“ ци мего има шансе и на факултету! .
ви
БАСНА О РУКОВОДИОЦУ
ПОБУНИ СЕ руководилац бас нописцу: 155 — Каква је то неправда! Свака животиња има' своју басну, а ја руководилац, па ниједну! Сагледа баснописан 'своју грешиу, и донесе више 'басана, про. су их пред руководиоцем, м рече: — Бирај коју хоћеш, нека ти буде. т. и“ — "Немам шта да бирам, рече руководилац, — мени као руководиоцу припада највећа. узе тако руководилац највећу басну, уђе у њу, раскомоти се као “ својој кући, и. никада не изађе. јер му се.“ басни страпла» но допало. ке
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Лако је Ру. ководиоцима „док су за њих ве зервисане највеће басне.
БАСНА О ЦАРУ
ПОВЕЛЕ ЛАВ своје лавиће до зоолописо7 втта, да им покаже ра» не животиње.
— Ето. дено. ако не будете доо бри, завпшићете као ове животи“ ње, — рече им: лав на крају оби“ ласка. . '
— Алп, тата, зар ти ниси пи ње хов царг. | 5:
= Не. дено. ја нисам цар жи: вотиња у зоолошком врту, = ре• че стари поносни лав — ја сам цар слободних животиња. |
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Јадних, за. робљених _ животиња, први се нар одрекне.
Растко Закић