Књижевне новине
–ш—__—_—= У о = И ==
· дан: становништву и . домету општег
ДОКУМЕНТИ
Програм развоја култура народности у Србији
Наставак са 1. стране
Подручје на коме живе представници (бугарске и албанске народности обухвата седам општина са укупно 186.178 становника. У самим општинским центрима живи 33.339 становника односно 18%. Значи, 82% становништва живи на сеоском под-
ручју. Овим подацима нису обу-
хваћени Роми за које ни статистика не.. даје прецизне показатеље. ' _ Као што је познато културни живот народности финансира се по два основа:
1. Преко друтштвено-политичких заједница (општина) у којама живе народности и њихових (локалних) културних установа и |
2. За бугарску народност фи-
нансирање _ делатности културе.
се врши-преко две институције културе. То су: а) Новинска установа „Братство“ и 6) емисије бутарске _ народности Радио-Ниша. На сличан начин ће се финансирати и потребе Рома.
А. ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
1. Осмовне културне активности Известан део културних ак-
тивности које се организују у отштинама, већ је, макар и индиректно, потпомогнут средствима Републике. Мислимо на већ позната давања недовољно развијеним подручјима за њихову за-
коном утврђену обавезу према библиотекарству, архивској граБи им , заштити споменика КУЛ-
е.
Међутим, и поред тота Републичка заједница културе ћеу наредном планском периоду ло 1975. год. са своје стране такође суфинансирати неопходне културне активности које само средлствима општине не ' моту да се развију у обиму који је неопхосадашњем културног _развитка. — Набавка књига за библиотеке народности финансираће се средствима Републичке заједнипе културе са 80% и средствима
тина са 20%. Циљ је да се до 1975. године обезбеди у књижњим фондовима по јелна књига по становнику.
— Приказивање филмова, ођтанизапије професионалних позоришних представа и осталих приредби финансираће се из три извора. То су срелства од улаз-
ница, општине и Републичке за-.
једнице културе.
— Културно уметничке манифестације, посебно манифестације које јачају братство и јединство наших народа или међудржавну сарадњу. Такође ће бити помагане од стране Републичке заједнице културе. Износ који ће бити обезбеђен не може бити већи од 50% од трошкова. Списак оваквих и висина учешћа. Републичке зајеанице културе требало би ла се утвраи на почетку сваке године, а предност имају већ традиционалне манифестације.
— Аматерске форме рада биће помагане кроз културно-уметничка друштва и на више начина, Могуће је, исто тако, предвилети и глобалне износе којима би се помогло _ постојање — појединих друштава и секција.
Предложени нормативи имају за сврху ла постигну што виши степен активности у свакој стедини гле живе наролности. _Глобална лавања по становнику Или кроз неке импровизоване паушталне износе не гарантују богатији и салржајнији _ културни живот стаповитштва. Сматрамо, кал се већ обезбеђују и лају средства, ла треба имати и пун увнА у њихово напосрелту функпију као и резултате који се постижу. Мосталом, пиљ | њихове намене је што већп број квали.
тетних културних манифестапија и што вите обухваћеног становиттитва, Само у том случају ова срелства моту у пуној мери олто. ворити својој функпији и
функ-
манифестација ,
1.000 становника
цији културе на подручју гле живе народности, _
2. Инвестиције
Критеријуми за инвесттитиона улагања требало би да буду исти као штосу и у општинама на недовољно развијеним подручјима. То значи 800м2 уз цену од 3.000. — динара за центре који немају више од 4.500 становника. За сваких 1.000 становника који прелазе горе утврЊену границу (4.500) одобрава се још по 170 мг.
Сматра се да је 25 седишта на ДОВОЉНО _ под условом да се дневно одрже бар три приредбе (филмске, позоришне, концерти, остале приредбе). Наш предлог да се за насеља величине до 4.500 становника граде дворане од 350 селишта, значи знатно веће него што је наведени и у свету одомаћени норматив, инспирисан је а) неекономичношћу градње сувише малих објеката, 6) чињеницом — да је број културних манифестација још увек мали и да се на овај вачин величина посете може бар донекле компензовати, ц) чињеницом да је општински центар средиште ширег гравитационог подручја и д) жељом да дворана за дуже време задовољи потребе
места у коме је подигнута.
Општине у којима живе веће скупине два нарола, односно народности,. моту у општинском
„центру подизати објекат 10—30%
већи од прелложеног норматива, Већом скупином се сматра 20% представника јелне народности у олносу на укупан број становника општине.
Општине у којима представници једне народности не живе углавном у самом општинском центру, већ на делу остале територије, могу такође добити помоћ Републичке заједнице културе за изградњу комплексних; више наменских објеката културе у месним заједницама или селима у којима живе представници неког народа или народности.
Комплексан културни објекат треба да задовољи потребе мештана за окупљањем (клуб), књигом (библиотека) и аматерским формама рада.
Величина _ објекта, = односно изграђеног простора, зависи од величине месне заједнице или села и непосрелнот гравитационог подручја. Мања села која имају пар стотина становника требало би да имају само клубове, односно читаонице. Центри месних заједница и већа села морају, поред просторија за наведену намену, имати салу и канпеларију. Величина сале исто тако треба да зависи од величине, месне заједнице, тј. села.
Учешће Републичке зајелднипе културе у финансирању ових 06јеката може да износи до 40% као неповратна средства и уз могућност коришћења кредита.
Потребе за инвестиционим улатањима не испрпљују се једино кроз : изградњу нових објеката.
Већина ових општина не располаже довољном и квалитетном опремом. Познато је ла ни функција објекта а ни делатност на селу не може бити задовољавајућа без олговарајуће опреме. При овоме првенствено мислимо на техничку опрему и реквизите за рал аматерских секција и друштава.
Републичка заједница културе ће финансирати у првом реду пгбавку оне опреме која омогућава п неопходна је за експанзију културних активности на полручју пеле општине.
Б. ИНСТИТУЦИЈЕ КУЛТУРЕ
· Новинска установа „Братство" са својом врло разгранатом делатношћу има значајну улогу у информисању и културном животу бугарске мчародности. Не-
лељни ланст „Братство“, лист за
лепу „Друтарче", часопис „Мост" и излавачка делатност омогућапају веома ттироку _ комуникацију“ измећу бутарске наролности и савремених културних и друш-
СА ЗАГРЕБАЧКО! ФЕСТИВАЛА АНИМИР АНОГ ФИЛМА — ПОПАЈ ДЕЈВА, ФЛЕЈ ПИТЕРА
општинске
твених токова Србије и Југосла“ вије. Њихово одржавање и постојање је неопходно и треба га
атрати културним · интересом наше Републике. |
Значајну и неопходну Аопуну делатности братства представљају и емисије бугарске народности на Радио-Нишу. Њихов значај је евидентан и у сталном порасту. :
Програмом активности и учешћа Републичке заједнице културе у подстицању развоја култура народности предвиђено је да сеу овом планском периоду оснује и покрене лист Рома. И финансирање овог листа осим трошкова потребних за његово покретање, треба да подлеже истим критеријумима као и лист „Братство".
ж
Биланс средстава је рачунат на бази Програма Републичке заједнице културе за период 1971 — 1975. године, у коме је за ове потребе одређено 4% од укупних средстава којима ће Републичка заједница културе располатати до 1975. године.
Биланс стедстава садржи средства за развој материјалне основе културе на подручју општина где живе припадности наролности и средства за развоји финансирање активности.и културних делатности,
Збот изузетно тешке ситуације материјалне основе културе на подручју ових општина, неопходно је до краја овог периода улатати _ најмање тодишње по 1,600.000. — „динара. (Са орочавањем ових средстава и коришћењем кредита могуће је су овом периоду решити најзначајнија питања материјалне базе за развој културних делатности.“
%) Овај „Предлог програма улагања републичких средстава за подстицање раз„воја култура народности које живе на ужем подручју СР Србије", који је припремила Републичка _ заједница _ културе СР Србије, у потпуности је прихваћен на Шестој седници Извршног одбора ове Заједнице 30. јуна ове године и оцењен као значајан допринос бржем развоју култура народности и истински прилог остваривању равноправности народа и нароланости које живе у СР Србији. „Књижевне новине" доносе основне ставове из „Предлога · програма",. „сматрајући да ће они бити од интереса за велики део њи. хових читалаца.
Ненад Радановић | Т јеснац,
СТРМИНА
Ово вријеме ово бреме
а стрм пут
неке сјене око мене
тежак мук
сунца звијезде некуд језде
у подножју тавна
из дубина рог се тласи м вамајц и таласи
а стрм
стрм је пут
ВЈЕТАР
Немогуће је зауздати 78. '" зазидати дићи нека стопут закључана врата устријелити та дотући крила саломити јаму ископати подмитити та тепањем молитвом немогуће је а снове а ријечи а љубави а земље плодне а домове односи нам односи односн.
ПЈЕСМА
Го мало сунце у тлави не освјетљава пут за чијим прстом идеш у предвечерје.
у предзимог ждрала крик
то мало сунце у тлави
не отрија све што зебе Е у пустари ти додијељено) у предвечерје у предзимог ждрала крик
КЊИЖЕРНЕНОВТЕЕ
ДАТУМИ _
Леополд (таф –
вечита
младвет пољске поезије
Поводом петнаестогодишњице смрти
великог пољског песника
ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ пољских песника ХХ века, човек који је својим стваралаштвом _ повезао три значајне развојне епохе пољске поезије, играјући при том У свакој прворазредну улогу. Леополд Стаф рођен је 14. Х1 1878. а умро 31. маја 1957, године у лепој старости али и у пуној стваралачкој снази. Детињство, школовање, младост и први кораци у књижевности (почиње објављивати У часописима 1898) везани су му за родни град Лавов. Ту је, у праскозорје ХХ века, приватно, за позајмљени новац, објавио и прву збирку својих песама, „Онови о моћи“ (1901), која ће одмах најавити новог талентованог песника и, у поплави не толико искреног колико помодног песимизма, не толико дубоких колико декларативних покушаја откривања тајни човекове душе и не толико мудре колико лепоречиве, па чак и брбљиве поезије пољског модернизма, открити нове, радосне тонове и заборављене, дубоке истине људског живота, Већ следећу своју књигу, младалачку и мало развучену поему „Маестро Твардовски“ (1902). као ни једну Аругу, после ње, неће морати сам да издаје. .
Нове путеве и стремљења које је тек наговестио у својим првим песмама Стаф ће ширити и развијати доследно кроз цео живот и стваралаштво. Већ његова следећа песничка збирка — „Дан душе
ЛЕОПОЛА СТАФ
(1903) сведочила је, како о брзом сазревању младог песника тако и о ширењу _ филозофско-песничке проблематике. У њој се први пут јавља мотив ходочасника и вечног тражиоца за кога већу врелност представља сам чин трагања него његов коначни циљ, У једној својој нешто каснијој песми („Лакомислене баладе“) песник ће чак рећи:
Ја желим само лепу смрт:
умрети у путу... потврђујући и на тај начин вредност самог чина путовања. Исто: времено, насупрот тадашњој пољској поезији, Стафово стваралаштво почиње откривати вредности и лепоте свакидашњет, једноставног живота.
Трећа збирка песама — „Птицама небеским“ (1905) увешће у пољску поезију мит Фрање Асиштог, чија ће љубав према ближњим и животна радост отада бити стална садржина песникова опуса. На Фрању Асишког, Христа и Марка Аурелија ће се песник најчешће позивати у свом стваралаштву и сваки од ових лткова пратиће одређен мит. Стаф ће их све уклопити у своју жи вотну филозофију грађену на темељима епикурејског хедонизма, Хорапијеве поезије и Ничеове филозофије. Иако у првим песниковим збир-
"кама постоје неке опречне умет-
ничке и филозофске тенденције у њима се истовремено јављају и нека основна начела којима ће песник остати веран до краја.жи вота, развијајући их, негујући пи усавршавајући, Формирајући свој песнички кредо и своју песничку визију света, стварајући своју „филозофију живота“, Стаф је мирио савремене тенденције и теорије са традицијом, а супротстављајући се декадентским струјањима проповедао је оптимистички активизам. Славећи вечито кретање живота он је пстовремено у њему откривао им сету пролазно“ сти. У својој млалалачкој песми „Клатно“ (из збирке „Дан душе") песник је, свестан својих сумњи и двоумљења, написао и следеће стихове:
А ипак моја свакодневна, опречна двоумљења
Сталан су пут напред. Ја се никада не враћам! Већ у тим збиркама пуним де сктчптивне поезије и стихова у којима доминирају расположења
"вредности у савременој
песник је стварао основе своје рефлексивне, филозофске лирике којој ће остати веран до краја живота и која ће представљати веома снажну струју у пелокупном његовом стваралаштву. М тој филозофији човек је, како сам песник каже „једно“ са природом, космосом, пролазност није траге-
· дија, а смрт је природна карика
у ланцу живота.
Нови елементи јављали су се “ Стафовој лирици постепено, нарастали су и тек после низа тодина достизали своје савршенство и коначан израз. Тако је, на пример, још у својим предратним песмама овај песник наговестио стваралаштво и поетику песничке групе „Скамандер“, која ће доминирати пољском поезијом првих година између два рата. У том њиховом првом периоду Стаф им неће бити нарочито близак по свом стваралаштву, а када ови почну напуштати своју поетику и тражити нове путеве он ће најпре збирком „Високо дрвеће“ (1932) а затим и збирком „Боја меда“ (1936) изне надити и читаоце и критичаре препородом и новом _ свежином свог талента, занатском савршеношћу, прецизношћу и богатством своје метафорике, парадоксално. шћу поенте, најчистијим лириз-
“мом и — блискошћу са поетиком
скамандроваца.
Поетику „Боје меда“ наставила је и збирка „Мртво време“ (1946) која је, означавајући истовремено и сумрак поетике скамандроваца, доносила и прве наговештаје по. слератне поезије, чији ће најзначајнији представник убрзо постати, иначе велики пријатељ и по штовалац Стафа и његове поезије — Тадеуш Ружевич.
Кадар да чује и схвати нове поезији, да им се прилагоди и да их усвоји па чак да их и сам ствара, у својим последњим песмама, од којих су неке биле издате тек после његове смрти Стаф се нашао, како по структури свога стиха тако и по својој визији, схватању и интерпретацији света, у истом колу са својим најмлађим савременицима. Његова последња збирка издата за живота ,— „Шибљика“ (1954) деловала је на читаоца, васпитаног па савременој поезији, као његова најзрелија збирка. Сличан утисак оставила је и посмртна збирка „Девет муза“ (1958) у којој, између осталог, налазимо и песму „Човек“:
Читам историју
И видим, шта си радио
Кроз хиљаде тодина, човсче!
Убијао си, мучио
И стално размишљаш
Како да то чиниш боље.
Двоумим се, да ли си достојан,
Да те пишем великим Ч.
После толиких песама и стихова написаних беспрекорним везаним стихом, песама пуних вел: рог лмризма, животне радости, мирења са судбином, ведре филозофије, на прагу на ком се врши обрачун са светом и своде рачуни са самим собом једно овако горко питање. Уосталом таквих питања
је било још и у својој нешто ранијој песми — „Три града“ (из збирке „Шибљика“ песник ће уз викнути:
Како је сиромашан човек, који
Ништа не пита.
Критика је често истицала да је Стаф изразити и најчистији лиричар и мислилац, да је његова априка _ „безлична“, објективна, као и да његова појава представља епоху у развоју пољске поезије. Сем можда ове „безличности“ све остало се може прихватити као апсолутно тачно.
Поред поезије Стаф је неговао и драму, много преводио и — путовао, увек је, да се послужим његовим речима, био ' птица небеска“, непоправљива „скитница“,
„краљ друмова“, „вечити сунцопија“, ' „поштовалац звезда и мудрости,
љубитељ вртова,
Следбеник снова и лепоте и учесник 2тозби
На које божанска Уметност позива своје изабранике“ упознао је горчину и разочарања живота, осетио је бол ми бригу, обману љубави, мрак сумње и му чнину чежње, па ипак је свих ше» десетак година своје песничке ка“ ријере певао похвалу живота. Пе. сму из које сам горе цитирао њетове речи и стихове Стаф је написао још 1908. године и то што је тада рекао о себи и својој пос-
зији никад није изневерио.
По много чему јединствена у пољској књижевности, поезија Леополда Стафа одликује се и необичном способношћу да се об навља и да вечито остаје млада. У сваком периоду своје делатно. сти Стаф је био присутан у полској књижевности не само као носилац и представник минулих уметничких вредности и песничке традиције него и као активни стваралац у књижевном пропесу.
Стојан Суботин