Књижевне новине

ЗА: ИЗПРОТИВ

0) ПЛАКАТУ

И САВРЕМЕНОМ | |

ЕИТЕРИЈЕРУ

· ПЛАКАТ ТУАМЗА АОТРЕКА

За почетак, веруј

очетак, верујте ми да плакат и ентеријер само привидно немају никакв међусобне везе, а а

ПЛАКАТ

(0 пролазном тј о првобитном одре. Бењу. ..

Деценијама је плакат скоро искључи. во текстом обавештавао цењено грађанство о културним и некултурним тј. сензационалним!) догађајима у вашем и у мом граду. То је било тужно и не баш инвентивно доба — бела, тек касније коаорисана хартија, прво црна а касније црвена, плава, зелена и љубичаста слова. Па распоред текста, па тип слова, па величина слова. Па често много текста, то ће рећи мало великих слова, тј, много читања, значи промашен начин за пн-

формисање,

Па се онда неко сетио да „добар цр теж вреди десет хиљада речи") али се није баш сасвим добро сетио. Творац ове сентенције мислио је на цртеж без речи или са врло мало речи, на цртеж који би био главни садржај — рецимо — цртежа, значи и плаката. Али су цртежи годинама остајали прилично безначајни и подређени, монохроми, па нису вредели ни десет а камоли десет хиљада речи.

А неки су опет веровали да ће такав нлакат спасти велика, поетска реч или бар права, громка реч. И Мајаковски је, колико знам, правио плакате и афише/) цртао их им писао текстове за њих. Али велика реч није спасла ни Мајаковскот,

плакат поготову.

Па ако сте добро разумели ово што сам досад ја можда лоше написао изгледа да би овде могли да се споразуме мо око тога да је плакат средство за пренос информације. Могди бисмо затим да се'споразумемо и око тога да такав претежно текстом говорећи плакат траје онолико колико траје информација коју преноси, значи краткотрајан.

.—_ А затим о непролазном тј, о друго. степеном одређењу

Али неки су били предодређени да схвате да добар цртеж стварно вреди де"сет хиљада речи. Прави уметнички ир. теж, Лотрек је био први, Његови плакати за Аристида Бријана, Меј Белфор, Жан Аврил и друте постали су весници нове енохе плаката. Бриљантан цртеж, чисте монохроме површине, две три боје, сасвим _ Аапидаран и цртежу подређен текст). Природи Лотрековог, генија нису биле потребне речи, али му је био потребан цртеж или слика, како већ хоћете, И то не било какав цртеж већ прави, његовог реномеа достојан цртеж“).

А после Лотрека све је било лако и мањи па и сасвим мали почињу да праве добре плакате који су прво цртежи тј. слика па тек онда текст тј, информација. И са таквим плакатом живимо и У овом нашем времену.

Па ако сте и ово добро разумели мо" гли бисмо овде да се договоримо да пла кат све више хоће да буде слика, права уметничка слика или ако пратимо најно“ вији развој, симбол, тпифра, али са мноте вештине направљена. де

Мегли бисмо да се дотоворимо и да такав претежно сликом товорећи плакат траје дуже него његов текстуелни део

пи

1) Помало упрошћавам ствар.

стари ни муу Веоисто товорио

2) Како је то дословце факултета

дри професор Архитектонског [ у граду Димитрије Леко, звани чика Леко. Ј тако је мисано али нешто друтачије ТВОР односно писао (или сам ја бар тако то писање схватио) ни Радомир Константиновић У ЈеАНОМ свом есеју кота је назвао „Робовање Виду (или“ тако некакој м објавио У културном додатку „Политике" оне тодине када су неки песници и сликари често ишли фијакером на Умку 2а та > крете својим драганама, тј, негде измећу 170. И

1960, тодине.

5) Прва књига са стиховима Мајаковскот, Зогорићева и „Културина", уз 1948. године, са снвим корицама, има и слику песника који, нешто нарагушен,. има (о греха) шарен За н шапе“ ну кравату, а слоји пред излогом својих плаката.

Гед тик пданата скоре је упадљи-

4ау На неким зонограм него текст плаката,

вији Лотрекев У

" гледано са становишта ликовног домета, Хотрекеви плакати ни по чему не заостају за ос талим његовим аптогтрафијама. (енм тога, неки ба његових плаката су о 76 мере слични неким уљаним сликама (на пример плакат за Меј Белфор из 1895. тодине и уљмана САНКА исте даме низ мете годинеу ла се може говорити о транспоновању

исте основне инспирације на АРУГН изражајни је

зик.

или његов текстуелно говорећи сабрат. За застаревање таквог плаката може се рећи исто што и за застаревање уметничког дела — дело тј плакат застарева у функ цији од његовог ликовног домета, тј. може веома дуго и веома кракто да траје").

Дветри речи о двојству

Плакат је дакле хибридан јер укључује два дејства: — информативно и — ликовно дејство.

„Пуне равноправности између та два дејства може да буде само у једном салу“ чају — када је трајност ликовног дејства равна његовом информативном де! ству, тј. када плакат уопште није ликовни резултат него само цртана, односно илустрована информација. У свим дру. тим случајевима плакат траје, његово ликовно дејство је доминантније.

Отуда напор да плакат буде креација кеја ће надживети аутора.

ЕНТЕРИЈЕР Шта је био и шта ће бити

Залвжимо се за тренутак само на ста ну: Ентеријер стана углавном зависи 04 намештаја — њему су обично подређени сви други делови ентеријера.

Намештај се некада правио да надживи човека. Пролазиле су деценије док се променио стил намештаја. Па и те промене често нису биле суштинске, јер величина и функција појединих делова

намештаја, то знамо, скоро да се векови-

ма не мења.

ХМ нашем времену намештај не налживљава човека. Због квалитета и због моде. Намештај је постао покретнији и лакши, компонован је од вишенаменских комада итд. Намештај је постао конфекција. Стил нашег времена је немање стила, Бар када се ради о намештају.

Тенденција је да и стан постане конфекција — изгледа да смо пред остварењем идеје о флексибилном стану.

За разлику од ситуације од пре неколико деценија данашњи ентеријер стана је еволутиван, адаптибилан, динамичан. А иста је ситуација и са бироима, крчма» ма, атељеима, ита:

0 последицама

Такав развој следеи теписи, завесе, Расветна тела и зидне декорације, које ће бити можда само тапет, можда слика, можда фотографија"), можда плакат.

Ако изузмемо тапете од онога што ос таје, слике су најмање флексибилне: оне су сталне по формату и облику, оне су скупе, оне обавезују; Оне траже оквир, оквир тражи ентеријер тј. намештај, оне траже светло, доминацију у ентеријеру

итд.

Плакат, У односу на слику, има одређена _ преммућства — он може да мења формат, он је јефтин, он се може заменити, он не обавезује, он, углавном, не трпи оквир, па је дакле неутралан у 04:

носу на ентеријер, ита.

Зато оставимо уметничке слике и њихове сурогате (тј репродукције) заљубљенипима, шпекулантима и лудајама"). Модерном и динамичном савременом човеку треба пружити јефтину по цени са: времену уметност — у модерне ентеријере треба, дакле, уносити и плакат.

па ЕП ИЕ НА

6) Док људи буду веровали у Лотрека вероваће и у његове плакате, А обичан, серијски плакат задовољиће нас 6 месеци „једну, две или пет годин“ на, И онда ће престати да буде ликовна сензација.

ту фотографији види сасвим на крају овог текста,

8) Нешто се мадо разумем у уметност али до сада нисам нашшао на слику коју бих могао да волим целога живота = недостаје ми један ропски инстинкт или заљубљивост ако хоћете. — Позна јем многе који су се напунили златом које губи вредност па су се касније преоријентисали на сан ке које не губе вредност. — Никада нико етру: чан није јавно написао ни реч а тав, продајним изложбама наших лАнковних уметника. Али је прилично јасно да се ту јефтино продаје још јефтини“ ја уметнаст, Мдеју о уметности за народ мегу ис компремитовати само уметници самм, зар нег

Наставак на 14. страни

Бранко Бојовић

СУСРЕТИ

АМРИТА ПРИТАМ

– ПЕСНИКИЊА БОЛА И САМОЋЕ

АМРИТА ПРИТАМ

„Гдетод нађеш Бар искру слобедног духа Тамо ме

Свакако можеш срести“,

(„Питање свести“),

НИЈЕ СЛУЧАЈНО што' је Амрита Притам увек у прави час и на правом месту присутна на литерарној сцени Индије, али Од интересовања и бриге ове песникиње нису далеко ни догађаји у другим крајевима света. У свим савременим трагичним догађајима, ма где се они десили и какав им узрок био, Амрита Притам се својим пе ром ставља у службу савести човечанства.

Ненасиље, неугрожавање мовековор физичког и духовног бића, одувек је био идеал за чијим су остварењем тежили најплеменитији духови човечанства, Ради њега је страдао и велики идејни вођа индијског народа Махатма Ганди, као и његов верни следбеник у Америци Ар Мартин Лутер Кинг. Страх од насиља је за Амриту Притам једно од најболнијих љулских искустава. Тако у песми „Бразготина“, она са тугом у срцу вели;

Насиље ми нареди да парастем У агонији своје земље,

Насупрот насиљу расте жеља за само сталношћу м слободом. Та 'агонија ин дијског потконтинента је љубав народа према својој земљи и његово непрестано самопрегорно одрицање које достиже своју кулиминацију у вечитој упорности ми“ рног отпора.

Истина је повест једнога живота и тражења његовог смисла. Ту се стално понавља' оно Амритино питање: „Питам се зашто пишем» Поезија ми је пружила један континуирани живот, зачела се џ болу самоће. Материнска ми љубав није била дата. Мајка ми је умрла када сам имала десет и по година“. Кћи угледног панџабског писца, а уз то и јединица, Амрита се одједном осетила веома осамљеном. Стога тема човекове самоће и ње-

гова нагонска потреба да себи непреста-

но ствара илузије присуства људи и ДАО тађаја, заокупља Амриту још у раном де“ тињству, Већ у својој четрнаестој годи-

ни она започиње мукотрпни процес тра-

жења себе и истине о себи и писању. Када јој је отац умро, Амрити је било двадесет седам година. Она је у знак захвалности и сећања на њега као човека и

писца, покренула часопис на панџаби језику.

Амрита ће касније један _ делимично нађени вид Себе описати у истоименој

песми „Амрита Притам“, Изванредно једноставним и неуобичајеним песничким језиком, она констатује функцију бола у уметниковом чину откровења:

И би бол. Удахнух га

Тихо

Као дим цигарете

И неколике песме Које отресох

Као пепео Цигарете.

Интересантна је чињеница да је. ова песма ушла у збирку „Егзистенција и дру те песме“ (1968. Бол је кључна реч „Амрите Притам“, Он је лајтмотив целе збирке, јер наш реализам у препознавању бола не отвара никакве друге перспек“ тиве осим сазнања трагичне пролазности људских судбина које није могуће чак ни патњом искупити, Бол, у зависности од узрока, у себи носи и особину пролазности, Као што се дан и ноћ смењују, тако се исто бол и радост наизменично јављају у виду срећних или трагичних догађаја у животу појединца, као му

посебним периодима историје једног народа. Бол је стална, мада на махове при-

"одговара:

тушена, компонента живота, која се, од часа рођења па до смрти непрекидно про влачи кроз нашу егзистенцију. Ипак, ње“ гово профано поређење са димом цига> рете, насупрот диму ломаче на којој је спаљиван мртвац заједно са својом неу-

тешном удовицом, по узору на древне обичаје неких региона, поготово кад компарација потиче од жене Амритине ге» нераније, рођене 31. августа 1919. године, у индијском друштвеном контексту значи одређени смелост и неконвенционалност.

У другој се строфи помињу „неколике песме“, као једино вредно достигнуће Амритиног _ уметничког опуса. Бескрајно скромна пред феноменом смрти, болести и елементарних непогода, песникиња је смерно удахнула бол, а потом га „отре“ сла као пепео цигарете“: поезија се управо и рађа ту негде између пепела и ватре,

Такав је и први сусрет са индијском песникињом Амритом Притам. Мирна искра која се временом разбукти у пламен пријатељства и љубави. Познати панџабски писац, Гур Бакш Синг, члан инди] ске Академије наука и уметности и оснивач чудесне колоније Прит Нагар, гра: да пријатељства и љубави у близини Ам ритсара, тост Струшких вечери поезије августа 1971, живо се сећа у разговору лика песникиње чије је прве стихове штам пао у свом часопису „Прит Лари“. Гур Бакш Синг је у Амритиним младалачким песмама уочио јако изражену црту ори. тиналности и препознао аутентичног песника. Зато је објавио њене песме када је Амрита имала свега деветнаест година и када су људи у њој гледали само лепу жену, а не и талентовану песникињу.

На питање какав је животни пут же не уметника у Индији, „Амрита Притам „Људи, претпостављам _ свуда у свету, не прихватају лако жену писца. Изгледа им природније да се жена определи за позив лекара или учитељице, Мушкарци се боје интелигентне жене. Прошла сам кроз све тешкоће и коначно сам прихваћена таква каква сам, чак и мој часопис „Нагмани“ има широк круг читалаца“. Реч наг значи змија, а мани означава спупоцени драги камен дијамант. Према томе мани симболично преаставља најдрагоценији део бића — његов дух и интелект. Зато се у часопису „Наг“ мани“ штампају само најбољи књижевни прилози. Он је основан 1966. године, с намером да пружи јединствену шансу младој, још неафирмисаној генерацији панџабских песника и прозних писаца ко , ји се редовно једанпут месечно окупљају у Амритиној укусно намештеној кући, у тихој, али отменој четврти Њу Делхија. Путник намерник има утисак да на вратима њеног дома стоји неисписани натпис из Камија: „Одакле год да долазите будите добро дошли“. Овај гос тољубиви храм уметности љубазно отвара своја врата и страним писцима. Они су увек радо виђени гости и срдачно позивани да учествују на књижевним вечерима. Тако сам и ја пре три и по године упознала Амриту Притам,

У низу слободних асоцијација она ис тиче писање као своју прву, праву и велику љубав. „Због љубави се понекад и страда“ каже Амрита Притам. Тако су Амритина основна обележја, 'универзалност и отвореност према свету, често угрожавала њену обичну људску срећу у друштву и породици, јер:

, Први трн беше конвенција

Други трн беше репутација.

Трећи трн беше сигурност Опаснести као много шрапнела, („Срећа“)

Али она ипак верује да ће можда доћи дан: |

Када ће неко поцрнелих руку Моћи да сломи конвенције. („Топлина. ватре“)

_ „Друга велика љубав ове песникиње је музика. Она је враћа у срећне дане ничим, непомућених детињих снова. Му. зику је заволела још у детињству када је живела у Лахору. Тратичне 1947. тодине ућутала је заувек њена музика, Убили су је мржња и свуда присутна несрећа. Делхи преко ноћи постаје главно уточиште избеглица из Пакистана. Ту се за. текла и ЛАмрита Притам. Људи су украли музику Амритиног ситара (индијска ги-

Наставак на 14, страни

Илеана Чура

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 15