Књижевне новине

ске редитељке Лилијане |

ФИЛМ

(адомазохистички однос као метафорична елика фашизма

Анализа филма „Ноћни портир" Лилијане Кавани

ФИЛМ „Ноћни портир“ италијанКава: ни спада међу она доста честа савремена кинематографска оства. рења чији стварни смисао лако може остати трајно замагљен за» хваљујући нелпомирљивој контра“ верзности у њиховим _ опенама. Када је конкретно реч о „Ноћвом портиру“ те се опене, “з одбаци вање сваке средње позиције, заустављају на безрезервној аполотији или безпоговорној негацији, што значи да се, у просеку, дело Каванијеве процењује готово сасвим независно од своје праве природе, са становишта априорних судова о феномену који се њиме истражује, Тако критичари који У „Ноћном портиру“ виде прворазрелни допринос тумаче њима фашистичке куте. пропу. штају да уоче како ]е филм Ли лијане Кавани доста, проблематачно направљен (он је, У профе» спионааном смислу, лош) да је могао да подржи суперлативни став о себи, док они који са че дигнацијом олбијају да о њему уопште расправљају демонстрирају тиме на посредан начин до ста распрострањену заблуду о фа» штизму као искључиво историјски условљеном и детерминисаном феномену који је већ апсолвиран,

Сам „Ноћни портир“, онакав какав збиља јесте, налази се не где у средини свега тога: евенту“ ална вредност овог филма састо. ји се у чињеници да његова 27 торка правилно уочава како је фашизам стање које структура грађанског света повремено х џвек изнова репродукује као свој финални производ, но исти је филм толико креативно полови чан, нападан и смушен да му до краја измиче и релевантно марки рање свих стварних, узрока те за. страшујуће појаве, Не треба ти» ме бити. посебно изненађен: чак а када га отворено оптужује, „НоЕнџи портир“ је и даље само производ свог грађанског света и доказује сву тежину тумачења, одређених феномена из друштвег не позадине у коју су и сами џроњени. Како је, опет, сваки поВОА довољно добар да би се петање фашизма поново размотри ао олако заобилажење каквогта-

«вот „Ноћнот-портира"“. такође се, исказује као специфична мани- | грађанске“ психологије |

фестација која, касније ће се видети, панично и са трагичним последица» ма "одбија сваку врсту ОАТОВОРности, |

Али, независно ФА света тета, о чему заправо товори »„ 50 ни портир“ Аилијане Кавани> Већ опште позната прича овог филма, одвија се на два плана: један ФА

њих, онај који се догађа у сада“ ·

шњости, прича о томе како 1957. године бивша „логорашица ЛЦИја (кћи предратног социјалисте католичке вероисповести) у ноћ ном портиру неког избледелог баро кног бечког _ хотела препознаје есесовског официра Макса и Је поставља са њим садомазохисти“ чку љубавну везу која ће трагично завршити, Истовремено се ОА вија и ретроспективни план зби“ вања кроз који УПОЗНА логорску епизоду живота акса и Аџције, њихов некадашњи однос крвника и жртве који се квалитетно нимало не разликује Од Фа: носа у који ступају депенију и нешто касније, Таква спенаристичка конструкција филма. Лили јане Кавани имплицира најмање два закључка. С једне стране, очи“ то је да „Ноћни портир“ жели да покаже како се права страхота нацистичких кампова унупите“ ња састојала у таквом систему психофизичке тортуре који _ је жртву чинио пасивним објектом воље есесоваца. Каванијева Ка же: „Очигледно посвојење тела и уха, као и полагани развој Љу" ди у мучитеља и жртву, дали су ми полстицај да размишам о механизмима којима подлежу оне особе што служе изрођено! идеологији". Да се овде зауставио, „Но ћни портир“ би био само један од филмова који терор истражу“ ју као једну ОА функција тоталитарног понашања и могао би сво ју радњу да са подједнаким успехом смести било где У истори“ Ју.

Но, са друте стране, крвава. ромапса Макса и Луције из 1957. године, као „Ноћном поргиру“ ради управо 0 фашизму дитнутом до нивоа сим> бола, поставља у прави план пита: ње положаја жртве систему поништења _ личности систематским терором: задовољење

и чињеница ла се У.

које Аџција проналази у самоуништа»

вајућој вези са својим некадаце

њим крвником посредно сутери“ ра. како се логорски систем тор“ туре, без обзира на своју савршеност, није могао ефикасно одви. јати без посебне врсте координа» ције са жртвом. Такав исход је поражавајући и, природно, увред. љив за оне који су имали непосредна искуства са фашизмом, но ништа мање очекиван, јер се иде» ја Лилијане Кавани о кривици жртве јавља само као површна и доста брзоплета реакција на је дан ол оних отштих морадистичких клишеа којима фаштзам и данас захваљује шуо још није истражен до дна своје монументалне бестијалности. Очито да

је дванаест тодина фашизма она

историјској позерници версаљске Европе и света произвело толико страхота да оне условљавају не ку врсту пихибиције.

7 телевизијској драми „Лутка. са кревета број 21" Борђе Лебовић се бави истом темом као Ди. лијана Кавани у „ноћном порта. ру' и показује да је евентуална. кривица жртве увек моралисти. чки условљена, то јест да је, У конкретном примеру, заточенина. ужуће аутака“ крива, јер смо ми ти који ће је осудити: будући како није у стању да опразда пре давање садистичкој машинерији нриштења људске дичности у време кала историја бележи толике примере херојског отпора ЖРтва, је приморана да прикрива. своје страдање. „Ноћни портир“ приказује тшта је резултат таквог моралистичког потискивања: Макс и њетови друтови, неколицина од оних бројвих што су избегли Нирнберг, организују сеансе свор „пра читћења“, „ослобађајући“ се ис торијске кривице 7 оној мери У којој су њихове жртве примора не да приме на. себе део психологике кривице, Како овај секундарни нагон прихватања те кри“ вице чини даље моралистичко по. тискивање нужним нормаано је да се ствар одвија У добро за твбреном круту, И Каванијева има право када мисли да је тај механизам можда још страшни. ји од претходног, јер је један од њетових резултата то да су се бивши нацисти „неосетно чкључи“ ли у постојеће друштвене струк-

туре западног света - „“

Наша досадашња анализа „НоЋног портира“ кретала се правпем којим и све друге, Постоји, међутим, још једна. метућност при лаза филму Лилијане Кавани. Јер, колико за тренутак натустимо

"терен на коме се Мекс п Луција.

сусрећу 7 функцијама крвника и жртве, уочавамо да њихова енитматична бечка епизода. дозвоља» ва бар неколико тумачења. . о бројвим интерпретацијама, „Ноћ ног портира,, основна. тенденција. овог филма је да се фашизам све де на декор, на оквир који јел ну садомазохистичку ~убавцу ве зу испуњава одређеном историј: ском симболиком: У једном преко сваке мере смутшеном тексту, фран ски критичар Жан-КАФА Берже Каванијевој што уопште не покушава да. амтизал ди као конкретну историјску чи: њеницу јер је, уколико смо А схватили, њена основна теза, да „сусрет зма. и сексџалнота иде сам по себи" као резултат тота што је фашизам отворио врата несвесног. Ова би тримелба можда имада неког смисла. да. „Ноћни портир“ није оно што

о стилизованом формом, да је он филм историјске реконструкције, и да са веза. Аџције и Макса, њетов' најбитнији чинилац управо по својој сте"

НА СЛИЦИ: „РИБЕ"

чионираности у јасне временско просторне координате, не успоставља, друштвеним околностима које су, бар привидно, потпуно друтачије од Фних У којима, се фаштизам конституисао _ као државна. идеологија Трећег Рајха. Верујемо да је решење на другој страни а Аа се очајни, посута» вајући садомазохизам ИН односу јунака. филма Каванијеве не јавља као продужетак оног не свесног које је фашизам — осдо" бодно у својим приручним филијалама пакла, већ да. је он у „Но ћном портиру, управо каои у „Последњем танту у Паризу" Берпарда Бертолучија, акутни социјално-психолошки феномен света. џ коме Макс и Луција свој самоуништавајући ритуал успоставља" ју џу облику какав је | својствен фашистичком понашању. 7 Ако се лако може прихватити да је за једног бившег есесовца. то само нова форма испољавања, њетове извитоперене природе, онда. став Ауције, некадашње жртве, оправхано изазива, нелоумицу. једној кискусији о „Моћном пор: тиру. СОЦИОЛОГ АР Јосип Жупа» нов упозорава како треба водити рачуна да су Ауцијини постопци џ логору последица. ментицида. (прања мозга), али и о томе да. учинак овог процега, није трајан: „Стога — каже Жупанов — на кон одређеног броја година, ко. је је поново провела грађанској средини, очекивали бисмо да ће се (Лупија) вратити у стање у којем је била прије одласка у 10 тор“. Питање у каквом се стању јунакиња „Ноћног портира" налази пре одласка У лотор не чини нам се толико значајним жао питање какав је стварни ефекат могао имати онај одређена број толина. које је Луција _ по" ново провела У грађанској среди“ ни. Наиме, будући да је Луцита, на почетку рата била готово де те, поцродно је претпоставити да се она никада више није могла вратити у пређашње стање пси“ хичке незрелости, нарочито _ не после боравка на месту какво је нацистички концентрациони камп, али зато није ништа мање верфватно како је деценија њеног по. новног живота у реконструмисаној грађанској средини (она је 1957. тодине жена познатог и бо“ татог америчког диритедта) само привидно неутралисала стање “ коме се налазила У лотору и, по. тискујући га у подовесно, аи“ да да се самоуништење трајно етаблира у њену психу. Она ће му се, уосталом, првом приликом предати као интимној потреби и трагичном задовољењу. · Уколико се определимо за ова кар могућност развоја ствари у „Неоћном портиру“, онда његов аттизам престаје да буде мета. ора на нивоу униформе за јел: ну садомазохистичку ~убавну ве зу, док се, обрнуто, садомазохитачки однос Луције и Макса ис казује као фаштистондано понаша“ ње и претвара у метафору фаши зма као акутног психолошког стања грађанског света. На начин

СА ИЗЛОЖБЕ СЛИКА КОСТЕ КРИВОКАПИЋА У ГАЛЕРИЈИ МАСА —

које У одређеним +" "рколностима. спречава. жамореали-

какб та представља, Лилајана. Кавани, фашизам је све друго _сем нешто што неопозиво _ припада. чињеничном стању прошлости, а стицај околности да је „Ноћни портир" снимљен у исто време када и „Велико ждрање“ Марка Ферерија или „Природна _ вели. чина“ Хозе-Луиса Ђерланте, фџл“ мови у којима се самоуништење слави као врхунски израз реализације човека наших дана, пот' поно у складу са његовом психоабштком 'условљеношћу природом грађанског света, даје више“ од света италијанској редитељки за право. У том смислу се два при. поведачка, слоја. „ноћног портира" могу посматрати “ јукстапозипији: епизода из садашњости као ретроспекција. епизоде из прошло“ сти, потпуно свођење сопствене днчности на пасивни објекат уништења као природни резултат оног механизма подвајања о ко. ме говори Каванијева и коме се човек предаје као задовољењу сво је нарасле потребе за самоуништењем, фашизам који је нешто што долази после. „Ноћни портир" није филм који говори шта је било после фашизма, нето филм који показује шта се догађа пре фашизма, на почетку процеса током кога ће се људи лагано раз вијати у категорије крвника и жртве.

Откриће природе фашизма као логичног производа, грађанске без перспективности живљења није оригинални изум Лилијане Кавани. Вилхелм Рајх је био тај ко“ ји је пре неколико деценија У -Масовној психологији фашизма" и другим својим књигама дефинисао фатистичку „емопионалну кугу“ као резултат потискивања, друштвеним

зацију човека и његову енерги“ ју усмерава У правцу мистичног предавања идеологијама. каква је била. она бечког молера. Фашизам је, заправо, по врста одбране пред фрустрацијом која је малограђанина обузимала након саз" нања да је његова. егзистенција. у нескладу са природом, њеним захтевима п потребама, и зато се њетова трансформисана. енергија. испољавала кроз фашизам у ви ду неконтролисаних експлозија. сваковрених зверстава и злочин“ става. У околностима. при којима. се јавља фашизам је једини издаз за трајање лишено смисла, спас од нарастајуће стихије, на: кнадно осмишљавање растурених нити егзистенције, ићи _ нешто друтачије речено, фашизам „про: лази" јер у одређеним друштвено-историјским околностима, што се пикличко понављају у истори“ ји грађанског света, немогућност задовољења потребе . ка индиви“ дуалном испуњењу егзистенције замењује рационалним идејама. које кужну личност малотрађанина изненада и ефикасно ослоба: Бају сваке даље одговорности за сопствену судбиВу, одговорности која је за њега несношљива. Он је „коначно ослобођење" од сва: ке тескобе живљења, и зато је Џекоб Броновски дубоко у праву када на једном месту „успона. чевека" упозорава да плин Није био тај који је усмртио жртве Аушвица, већ да је то дело оних чија је идеологија, проповедају“ ћи откриће коначног, смирење егзистенције и историје, на тако трагичан начин повезала једном за увек почетак и крај пелокупног човековог мишљења и дела» ња. Смрт је то коначно, апсолут фашизма, онај центар коме нема једнако вредног другог центра, те није зато чудно да су се нацисти економији смрти посвећивали са бирократском педантношћу која ће остати да заувек запањује: су“ протно веровању да крај филма Лилијане Кавани, када ноћни пор“

"тир гине у својој нацистичкој упи“

форми, оправдава Макса као че века који бира смрт У доследнос“ ти, права истина је џ“ томе да га он само потврђује као фаштисту, јер је доследно прихватање смрти као једино релевантног пиља оно на. чему психолошки феномен фа“ шизма одувек почива. „Ноћни портир“ говори о портиру ноћи историје: фашизам стоји на вратима таме у коју се, по природи ствари, грађански свет упутио.

Богдан Тирнанић

_ одржаној

СТАВОВИ

БЕЗ СБЛЕКЦИЈЕ И БЕЗ КРИТЕРИЈУМА

Наставак са 1. стране

Цело уводно вече Трибине било је посвећено музичком аматеризму. А разлога је за ово било доста. У пригодним излагањима о значају музичког аматеризма изнесена су сигурна гледишта а изнесени су и речити подаци о стању на овом сектору уметничке самоделатности. Веома занимљи, во је било и излагање дра Дра гутина. Гостушког који је, служе. ћи се финим и луцидним поређењима, изнео своје ставове о про. фесионализму, аматеризму, дилетантизму и о односу данашњег, савременог музичког ствараоца према аматеризму. У дискусији,

сутрадан, подвучен је недостатак стручних кадрова за вођење појединих аматерских музичких скупина, па је указано и на отпор код младих квалификованих кадрова да оду у унутрашњост, чак и када им се нуде од» дични и изузетни услови. Коњ статовано је да на сектору хор ске музике аматерским хоровима стоји на располагању велико и богато наслеђе које обогаћују и савременији композитори са интересовањем за хорску. композишију, а који су већ постигли У дисциплини лепе резултате. Слабије стоји квалитетна, литература. за хармоникашке, тамбурашке и дувачке оркестре. Ту Трибина покреће иницијативу и обраћа се композиторима да своје стварала. штво окрену и према аматерима, како би ови у поменутим врстама. оркестара добили квалитетна оригинална дела а не да их траже “ страној музици или да буду . Бени само на боље или МЕ аранжмане маршева или оперских потпурија. Као добри примери за ово изведене су на првом. вечеру композиције Бруна Бје линског, Рудолфа Бручија, Нела Мелотија п Дазорина Хауптфел» да. Свакако ће Трибина констата» ције и закључке са овог саветова» ња поенети улружењима комто зитора у републикама и покрајинама која ће онда предузети ПОтребне мере Код својих чланова.

У оквиру Трибине одржано је и саветовање, на коме је разматрано питање присуства дела за клавир и виолину југословенских савремених аутора У нашој педа“ тошкој пракси. Још једном (већ који пут2) било је констатовано да ваша музичка училишта, ч и бна највиша, у својим про мима додуше имају и дела савремених југословенских композитора ади само декларативно и формално, јер до остварења тога програма обично не долази. Појам савремено пренео се и на општу, светску музику. Изношена су мишљења, свакако потекла из добеот познавања ситуације на терену, да наши музички педаго» зи у односним дисциплинама (клавир и виолина) најчешће ни. су довољно информисани о стању модерне литературе 3а њихову ужу дисциплину, да не познају дела настала после Дебисија, а каткада чак и да пружају отпор према могућем продору дела с новијим изразом џ њихов помало учмали свето и утабане колотечи“ не барока, бечке класике и ро мантике. Међутим, потребно је да педагози буду обавезно веома интимно упознати с новим ГИ њима у музици и да они одтовор. но али и веома атторитативно упућују своје ученике у нове токове музике, да их навикавају благовремено, још за време студија, да буду добри и верни ин терпрети дела својих савремени“ ка, наших и светских. Да не до посте да касније буду осуђивани као заостали, учмали и учамрени, глуви према својој савремености.

Један од наших најпознатијих и одушевљених интерпрета савремене музике за клавир и У ансамблима где клавира има, Фред Дошек, том приликом је прочитао изврстан реферат о односу мо. дерног извођача-пијанисте према новим звучним творевинама. Ње. тово излагање је потицало из ДУ“ боког познавања материје и раз них техника и техничких поступа“ ка који се могу јавити у једном савременом музичком делу. Оди ста би требало створити могућ ност таквом искусном уметнику који има изванредан слмих за нове звуке и изузетне очи за модерну нотацију, нотну или графичку, да на нашим највишим музичким училиштима одржи Куре за младе пијанисте и да их амторитатив“ но упути у начин прилажења јел: ном савременом делу и како се оно може најбоље звучно да оствари. Такво упутство било хратоцено за младе извођаче ко зи после завошених студија не би морали тек сами да се спала зе с новим делима и да се сами упућју у оно, што је могло Ла се обави у школи, за време сту

дија.

Предраг Милошевић

СЦЕНА ИЗ ФИЛМА „НОЋНИ ПОРТИР" —

ИРЈИЕВНЕНОВИНЕ. 11