Књижевне новине, 01. 05. 1988., стр. 20
Ахарон Шабатај
Домаћа помоћ 4
Ја пишем
Поезију
Лишену
Двосмислености
Моја тема
Је
Душа
Што извире Испод корена.
2
Тема: , Верност
Стил
Погодан за размишљање
О забрањеним везама
О љубави
И о верности.
9:
О верности
О званичности
И сталности
О раду
(О домаћим пословима И спољним пословима) О чистоћи
4.
Ја видим
Комад намештаја Натрпан орман Прави дрвени сандук Али обојен
Што се зове орман И намештај.
53
И постављен у кухињу
Као одговарајући комад намештаја
Верујем да је у кухињи 6 Рај |
Мудрости
6.
Мудрост чини гнездо
У ватри и соли
Вода надокнађује
Митолошку
Храну другачијег физичког стања сна.
7.
Хлеб месо и поврће
Неопходно је да бисмо преживели Ипак их купујемо
Са свим значењима
Повремено у опасности
Да надживе себе
8.
Читам поему од Алкмана над сиром
И ја ћу написати поему О сиру.
:15:
Ми имамо лежај
Ми имамо лежиште
Имамо кухињу и
. Сто од пресног
Боровог дрвета с Ми имамо троножац
Ми имамо врећу за спавање
16.
Наше вредности гарантују Да је Тема садржајна
Сама по себи.
Са хебрејског Ана Шомло Рони Сомек
Тајм-аут
Кошаркашко игралиште поред биоскопа „Орли" још увек има бриљантин у коси. Узлети су се рабали из спортских патика, кројачи су шили тренерке душе а метар осамдесет и седам сантиметара било ми је довољно да побољшам реч „скок". Не схватите ме погрешно: самовољно сам напустио армију носталгије. Чак сам и тада примећивао како испод хаљине од цемента Улица краља Џорџа губи невиност, 1 како руке моторциклиста који су туда шибали никада нису биле у рукавицама и како се чак и моторцика 6 одбацује због праве брзине.
Са енглеског Давид Албахари |
Јицхак Данцигер; Господ је мој пастир
Т. Карми На прагу
1;
И би вече, и би јутро
дан трећи
кад нађох
мртво птиче на мом прагу.
А свуда унаоколо пролеће би пролећно поздрав зеленила и светлости светковина жеља и цвећа
црвеног као крв и белог
поздрав гримизних ружа.
Непомична птица на мом прагу мајушан сноп смрти,
ваздушно писмо без ваздуха.
2. Првога дана
мислио сам да ћу над својом главом чути
лупање безнадежних крила тужбалицу откинутог гнезда.
Невин сам, шаптао сам
(положио га у покров од новина), повијене главе над његовим кљуном.
А пролеће је било пролећно.
Другога дана
обложио сам га чврсто
белом пластичном чашом пажљиво да лупање крилима сенке
ухватим и утрнем сопствено дневно светло
А пролеће је било пролећно.
Трећега дана
тројка је чекала на мене
у истом часу и на истом месту, > као дух умрлог урлајући за осветом
дух нерођени
ишчупан као знак усклика.
3.
Какви су они били, песничег
Не знам.
Изненада се олуја сручила са прљавог прага
и засула моје лице.
Какви су они били, песниче2 Не знам.
Дужине стегнуте шаке као док неко посматра нежну стазу сна
· коју сам ја већ заборавио
Какви су они били, песниче2
Једна танана жута пега,
неки неодређени наговештај граорастог две црне честице,
слети безочни подсмех,
очи, очи, зло погледа —
Какви су они били, песниче2
Али, ја не знам. А пролеће је свуда унаоколо пролећно, између њих и мене је небо.
4. Четвртог дана
А сада, шта ми је чинити 2 Треба ли да се закључам горе у кући2
Треба ли да подвучем црту затворених очију
Нисам поступао са њима добро, Седео сам непомично, моје су очи непрекидно трептале
као лет мрака ка светлости, светлости у мрак
На главном улазу чујем опсаду чијукања =
И ако стигне неки други весни туговаћу седам целих минута ћ над узглављем те смежуране главе челоногу тих згрчених ногу
и гледаћу та
изблиза, врло близу,
док буде снаге у мени и у цвету да бих га достојно покопао
"М згради националне Аутрије, преко п
· Са хебрејског Ана Шомлс
Мордехај Гелдман
·" На степеницама кинотеке_
Вечерас у сали „Акатон", на улазу у кинотеку ан ~ | ута кинеског
ресторана
Где минијатурни,Кореанци пеку роштиљ ТЕ Припремају према локалној претпоставци кинеска јела Млади човек кружи као шарена птица
У подераном оделу скитнице
Које му је давно опрала мајка
У гумом пенџетираним ципелама дођоша
Са причама о пољским племићима на коњима Кључна реченица за разумевање
Да је то вече на степеништу кинотеке
Жудња за једном другом димензијом у мислима Племство и Кина као лековит наговештај
Странцима изгнаним у привремену земљу Настањеним у склептане ружне куће
Као да је извесно да ће их разрушити и напустити За неко друго избеглиште, за другу срећу
Да замене збиљу као одело ] : За рај или пакао створен или постојећи
И' ја сам био мештанини тамо, са мало наде _ Чија је једина домовина обичност, његова кућа Његово склониште, његово уточиште
Дрво његовог прозора његова једина шума.
Са хебрејског Ана Шомло
Јааков, Бесер
Са усана на усне
Одлазимо и враћамо се
у чежњи изгарамо
на кућном прагу
као на граници
стојимо и прелазимо
а међу нама мрак
спушта се
у слепило
што црни лед преноси нам, са усана на усне“
ОВИХ ДАНА КАО И НЕКАДА
Кључ у мојој руци
куће у којој станујеш, десет година | нисам дотакао. Говорили смо, говорили и на крају дуго смо ћутали
стварно, ко сам ја у твојим очима да могу
ових дана као и некада2
када смо одлазили и растајали се, препознајући знаке празнине
пустош је открила своју јазбину
да би се скрила у заклон времена, изазвана одједном да би тријумфовала
о, колико је тешких речи могло да остане неизговорено,
али ко си ти у својим очима да би могла ових дана као и некада2
Нема ничега међу нама сада |
пролазимо један крај другога као што се кружна стаклена врата окрећу на својим шаркама |
којима се не види ни улазна ни унутрашња страна.
Са хебрејског Ана Шомло А Далиа Равикович
Последња прта
а,
то још увек није 1, тоа последња црта,
недостају му неопходне речи
да би раскинуо.
Нејсно му је
била је то отежавајућа околност да нејасно му је.
Подигао је очи ка прозору. Облаци су се разишли савршена ведрина насупрот њему
усред јасног плаветнила. Последњи ударац за њега остаће нем.
У ствари
он признаје кривицу.
Још увек није му све јасно.
Једно перце
лебди небом над њим,
лепрша лако
поново ношено ветром.
Хитрост му није у природи
није у праву довољно.
У вечерњој трпези потражиће утеху, У. свежем јогурту и кашици пекмеза.
Не,
Нема разлога ла крикм себе. Биће боље да прелиста новине, Дапас неће успети
да подвуче црту,
Са хебрејско: Ана Шомло