Књижевне новине, 01. 06. 2004., стр. 32
у згради поред цркве у пространој сали где се налазио канцеларијски архив.
___У згради је постојала школа која је била основана и дотирана од трговца Јована Милетића (01омапт МПенсћ), који је према аутору књиге био један од највећих добротвора-оснивача Заједнице.
У вези са овом школом постоје још два важна записа онога времена. Први је од тршћанског историчара Пиетра Кандлера, у коме се наводи да је Стоуапш М1Тенсћ из Сарајева,з у Босни, задужује 24.000 форинти 1786. за оснивање двеју школа за своје земљаке, једну илирску, а другу немачко-италијанску.4 Други запис је објављен 1782. год. и недавно је поново штампан. Из овог сазнајемо да су Или-
ри или православни Срби 1790. год: подигли зграду поред своје цркве, у којој су 1792. год. отворили школу, која ће бити дуго времена једина школа на српском језику на целој илирско-аустријској обали.5
Исто то нам наводи и већ цитирани Пиетро Кандлер, наиме:
„1792. године отварају се илирске
школе у Трсту, које је' основао
Слоуаши МПепсћ из Сарајева у
Босни. То је и прва школа на срп-
ском језику у Средњој Европи, у
модерно доба".6
Што се тиче укључивања у градску структуру нових Тршћана, Агапито пише: „развоју поморске трговине Трста су успешно допринели чланови ове Заједнице, који су до 1810. год. имали у сталној активности 112 патентираних бродова. и дан-данас укупно поседују седамдесетак лађа, све велике носивости. Трговац на берзи Слоуапт Сипомтећ, који је већ од 1779. започео своју трговачку каријеру на овом тржишту имао је 1779. и 1780 (у периоду од 18 месеци) 1.139.747 фиорина у наруџбинама. Дотични
Сапомтећ је од самог почетка користио поморске капетане из Боке Которске7 за своје трговинске послове. Држави и њеној велетр-
говини дао је прилику да изблиза упозна способности овог вредног народа, који је и у прошлости толико допринео цветању трговачке пловидбе и просперитету Венецијанске поморске трговине. Исто толико заслуга припада трговинским кућама Елзтећ и Теоаогомјећ, за аустријску коннену трговину, а нарочито за трговину дуваном и житом из Мађарске на овом тржишту."
Уврштавање у тршћанску трговину, и на неки начин преузимајући водећу улогу у њој, била је веома битна чињеница за поједине трговце као и за целокупну Заједницу, јер је на тај начин придобила симпатије и поштовање.
То се потврђује и чињеницом да су при оснивању „Берзе" 1807. године од 181 акционара са 545 акција била 23 трговца који су припадали Српској заједници, са 43 акције. Међу највећим акционарима био је Споуапт Сигсомтсћ са 6 акција, затим браћа Гласа е ЕШрро Рабтомјећ (Лука и Филип Дабировић) са 4, (. Тоуоуојећ и де За тиомјћ са 4, 10уапомећ Р!опоз са 2 акције колико и остали.9
Године 1816. аустријски Цар Фрањо ! посетио је Српску заједницу Трста и обишао цркву и школу Заједнице. Почашћени царском посетом, старешине Заједнице су одлучили да са обе стране главне порте цркве поставе две плоче (једну на лашинском и једну на српском језику).
ОМОРр. ЕКАМСВСУ 5. 1. АМОУЗТУ 5.АМ ЗТЕТАЕЛМРЕКАТОЕ. РТО.ОГОЕЛОЗОУ Е МАЕТЕ РАСЕ.ТЕЕКА.МАНОУМЕ.РАЕТА АВ.АУ ЗОМА.ЕЕРУХ 5РАМ О-БЗЕКЕВТСАЕ МАТОК5.ТЕВВЕ5УПМАВ ТЕМРЕУМ.3.53Е ТЕ РОМ 5 ЛМУ15ТГ МРрСсссхм
Срби у Трсту
(Наставак са стране 31)
Комеморативна плоча у знак сећања на царицу Марију Терезију, постављена 1992. год. од комитета „Марија Терезија" на згради у Ма Ноззт! бр. 16,
угао Ма Зап Зртдопе, на неколико корака од Српско-православне цркве у Трсту
ОКАТА.СОММУМТТА5 НОСНЛМТЕСЕАЕ ЕРЕГРЕКЕММЕ.МОМУМЕМТУМ РЕКАЕЗОГВУ 5 ТНЕОРОКОМЕСНЗА ЈОАММЕ.7М/1ЕТСОМТСЗ.ЕТ ТОНАММЕ.САТСЗ.РЕОРОЗТУМ ХЕГО.АСЈЕТАТЕ.5У ССЕ5ЗОКУМ.ЕКОУМ РЕТЕГТНЕОРОКОМ1С5.МАХ-
МЕСУКТОМ1С5 _ ЕТ.МСОГАТВОТТА ЕКЕХТ.АММОМРСССХУП
Три године касније, 1819. године је и престолонаследник и будући аустријски краљ Фердинанд посетио Заједницу.
При крају поглавља посвећеном српској Заједници у Трсту аутор хвали српски народ који је, како каже, „заузео целу јужну линију аустријског Царства, која Држави даје снажни војни кор-
1–30. јун 2004. КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
пус...."а у вези са оданошћу према владајућој династији каже: „увек се истицао у добровољним даровима као и зајмовима траженим сваком приликом од државних пореских власти, као и субвенцијама датим у корист великог Института за Инвалиде у Бечу".
Поглавље о становништву словенско-српског порекла у Трсту завршава се списком главних трговачких кућа Заједнице, које су у оно доба биле активне: Слоуапш Еајомећ (Јован Рајовић), Р1епо Теодогомјсћ (Петар Теодоровић), Дтохапт Е:зтсћ (Јован Ризнић), М:сћеје Мисепсћ (Миховил Вучетић), Маззшто Сипомеећ (Максим Куртовић), Споуапт Санећ (Иван Катић), Меесојо Воџа (Никола Бота), РшШрро Сегсомећ (Филип Ћетковић), Споуапш Сегсомећ (Иван Ћетковић), Етан Меопећ (Браца Николић), О1огло _ Месћза – (Ђорђе Мекса), Спаојог 2 мегсомећ (Христо Цветковић), Спагојого Сорсемесћ (Христо Гопчевић), Ретешо Теодогомјећ (Димитри Теодоровић), Слогло Ошгомећ (Ђуро Ђуровић), ВагШо 5ипеоп! (Василије Симеони), ВазШо сопге Уотомсћ (Василије гроф Воинновић), Споуапп! Зтагхемећ (Иван Старчевић), Оађпеје Вајомјсћ (Габриел Бајовић), АЈеззапаго Кајепсомјсћ (Александар Рајенковић). (10)
Ово мало али значајних информација о пореклу СрпскоИлирске или једноставно Српске заједнице у Трсту нису сигурно довољно да би се створила општа слика, нити представљају дубинско истраживање о овој Заједници, већ само служи стварању представе о томе како и колико
је ова Заједница допринела у раз-
воју градска Трста.
Ова теза се потрврђује у чи. њеницом да је 1992. године у Трсту откривена плоча која сећа на Царицу Марију Терезију и њен допринос изградњи „Вогоо Теге. зјапо" то јест на њено својство просвешљене Царице. Међу разним натписима се појављује џ српски, са ћириличним словима (вид. слику).
Штета је што садашњи Срби, којих је у Трсту сада мнго више, знају мало или ништа о свему овоме.
Напомене:
1 Епоге епепт: Стари и Трст – Трст 1884.
2 У плану града Трста од 1890. још увек постоји земљиште бившег гробља и цркве. Земљиште је продато и црква срушена, те је подигнута зграда. Данас је седиште стручне школе „АРПА" 3 Сарајево (у италијанском тексту ЗегагПо, нап. прев.)
4 Улпсепхо Зсизза (1620 – 1702): Хронографска историја Трста од свога оснивања до 1695. године од каноника дон Улпсепса Зеџ55а Тршћана — са аналима од 1695. до 1848. градског заступника сау. (сауаНеге = чин витеза, нап. прев.) Р!ето дон. Капајега – Трст 1863. (докоге = титула доктора. нап. прев.)
5 Историјско-статистички опис града Трста и његове шире територије (1782). Презентована, преведена и забележена од Зегејо дер! Гуапвзеујећ – Ефгот Кајо 5уемо – Трст 1863.
6 Уапсепхо Зсизза: Хронографска историја Трста од свог оснивања до 1695. године. од каноника доп Утсепса Зеџз5а Тршћана – са аналима од 1695 до 1848 од грађанског заступника сау. Ргето дон. Капајега – Трст 1863.
7 Воссћезе = пореклом из Восеће а! Сагаго = Боке Которске
8 Очигледно је да су имена сакаћена у писању, или да су неки аутори једноставно покушали да италијанизују имена другог порекла, посебно словенска, пошто се то ретко дешавало са именима немачког или грчког порекла 9 Антонио Тибел: Шетња кроз хисторију Трста – Трст 1884.
10 У заградама: Покушај да се преведу
имена у изворни облик.
модерни
Превод с италијанског Биљана Томић
био у срећној доби да узме прву књигу
у руке прелиста и ишчита њене странице – чуо да је књига најбољи друг, да је не само врело знања, ризница животне мудрости и стециште искуства, већ, надасве, оплемењивач душе и ореол лепоте људског постојања. Колико јуче, на једном скупу на којем су, осим мене, учествовали Милош Јевтић и Милан Тасић, Богдан Терзић и Предраг Пипер, једна млада песникиња из Костолца рекла је, поздрављајући нас – да је „дружење с лошом књигом опасније од дружења с лошим људима", што би у парафразираној верзији могло да значи да је „дружење с лепом књигом понекад можда лепше него дружење с добрим људима". Ако ово друго и не-мора можда бити тачно, тачно је свакако да је књига највећа вредност коју је људски ум изнедрио. Књига која је пред нама“, међутим, јесте књига за коју бих, рекао да бих био срећнији да никада није написана, тачније – да никада није могла и морала бити написана као део истине и живота. Уместо о љубави или болу који сваку животну биографију неумитно испуњавају, пред нама је штиво ужаса и мржње, слика о наслади смрћу, о времену када су, као што је речено, живи завидели мртвима, а мртви призивали живе. Таква књига је, нажалост, могла и морала бити написана и, ево, стоји пред нама као сведок ужаса, неживота и смрти, над којом се усне коче, дах грчи, очи скамењују и памет стаје. Књига ужаса нељудског против људског, смрти против живота, злочина које не бележе, ваљда, ни најцрња времена човековог постојања.
Реч је о страдањима. Страдањима људи од нељуди, о бездушно уништаванима, једна
~ је свако од нас једном – кад је
Шабац и Јевреји у сусрету
Егон Фекеше
истина више о животињској крвожедности људи, таквој која се није горе могла смислити. Књига-сведочанство о страдањима шабачких Јевреја и шабачких Срба и шабачких Цигана, људи, у времену које је било, а није смело да буде, али је било, а данас – као да не можемо поверовати, разумом разумети, да је било, а било је, јер је немогуће било могуће. Књига је настала као скуп сећања и сведочења живих о мученицима мртвих. Настала је из племените побуде да се страхоте не забораве и жртве недужних и злочина невиђених овековече.
О појединостима, описаних у књизи, нећу говорити. О томе ће можда моји суговорници. Уосталом, страхоте крвавих прича рата сличне су многим другима широм наше земље и широм нашег народа.
Ја бих хтео да поглед зауставим на нечем другом. Јер, књига поред судбине људи у раљама нељуди, говори о још нечем, у овом ужасу – светлом, дргоценом и светом. О људима који су обележени као Јевреји, Цигани или Срби, али у којима су се ови последњи уздигли изнад свега попут људских светиња.
У књизи пише: „Шабачко-јеврејска прича је само исечак опште српско-јеврејске приче. То је прича о трагедији неслућених размера, али и доказ да су саосећања, солидарност, хуманизам и 'смисао за човека' неутро-
шиви, да надживљавају свако зло". Да, управо то – у данима највеће трагедије и смртне опасности за свакога, људи, Срби, нису одређивали друге, своје сумештане, ни по нацији, ни по вери. Ни по вери, ни по нацији, као што то не би ни по коже, и као што то нису чинили ни по жутој траци на рукаву. једни у другима видели су људе. Солидарност и хуманост највећа је у часовима смрти славила победу као најдрагоценији залог људскости и човечности.
Не може се, а не помислити (после свих ужаса за које знамо и не знамо) по чему су, заправо, други другачији ако су, по божјој вољи, рођени – у вери и нацији у којој су створени. Ако је Бог некога дао црним, а некога белим, хришћанином или хотентотом, није ли га створио по свом обличју. Ко, дакле, има право и ко сме (суманути се не рачунају), да од патњи божјих створова себи чини задовољство, крвави пир и невиђену несрећу.
О томе, заправо, рекао бих, говори основна порука књиге која је пред нама. Управо је ајплеменитија вредност казивања о мукама у томе што је нагласила људскост, такву по којој један божји народ у другом божјем народу види себе самог, оваплоћеног бића творца свих живућих. Српски народ, боље рећи људи српскога рода, књига сведочи, показали су у Шапцу, и не само у њему, шта у
данима највећих страдања значи бити пре свега и изнад свега – човек.
Ова књига подсећа и памти, али и опомиње – да никада више не забораве законе Бога-створитеља, који у једном свом начелу налаже људима да „љубе ближњега свога као самога себе"; гесло етичког принципа који чини суштински и темељ не само религијских канона, већ и најважнији темељ опстанка човека и његовог рода. Да ли ће човек икада разумети реч богова и реч разума7 Књига опомиње.
Примери о којима говори књига која је пред нама, племенита је збирка казивања живих о мртвима, казивања која је неуморни хуманиста и хроничар нашег доба Милош Јевтић преобликовао у писану реч – више од осуде злочина уздиже у светачке висине принцип људскости, идеал по којем се човек може или чак мора мерити – по вредноћи и поштењу, способности и умећу, привржености и пријатељству, љубави и оданости, по моралу и поштењу и свему ономе што човека чини човеком, а не по траци на рукаву или крсту у руци.
Ако ова књига, дакле, буде читана као књига која над жртвеником нечовечности слави човекољубље, не и мржњу и освету, достојно ће се одужити незаборавним патњама два народа која су у време смрти доживела своја највећа страдања и мучења, али и исказала највише вредности не само једног народа већ и неизмерну величину – човека у њему.
# Милош Јевтић, Шабац и Јевреји у сусрету, Београдска књига, Београд, 2003.
Уредништво: Петар В. Арбутина, Предраг Р. Драгић Кијук (главни и одговорни уредник), Лабуд Драгић (оперативни уредник), Мирко Жарић, Владимир Јагличић, Мирољуб Јоковић (заменик главног и одговорног уредника), Жарко Команин, Љубица Милетић, Васа Михаиловић, Петар Пајић, Марија Петричевић, Негован Рајић, Нађа Тешић и Срђа Трифковић. Уметнички лого: Миле Грозданић. Коректура: Љубица Наранчић. Компјутерска обрада: Радован Галоња. Графичко решење: Јордан Бан. Лист излази два пута месечно, 1. и 15. Штампа: „Биграф", Спот. Адреса редакције: Београд, Француска 7. Рукописи се не вр;
· Телефакс: 626-278. Телефони: 627-286 и 626-081. Е-та : КпугеупеМомпе(фбогавбја.-р.сот