Књижевне новине, 01. 03. 2011., стр. 24
оме би био некролог поводом смрти
Сава Лекића, песника из Подгори-
це, добитника књижевне награде “Марко Миљанов“, аутора неколико књигаг – Можда целом једном духу, пре него једној генерацији.
Саво Лекић био је, кад сам га упознао, титоградски гимназијалац. Нашли смо се, во времја оно, око 1970, у Клубу младих пјесника Дома омладине "Ђудо Томовић": “Исте (смо) године сви били рођени, исто су нам текли школски дани, на исте свечаности заједно смо вођени, од истих болести сви пелцовани,..." Иста нам је била и лектира, у њој најузвишенија – поезија.
Његов матурски рад – о поезији Стевана Раичковића. – Определио се још онда.
Љубичасте ноћи
На наше књижевне вечери, у то време, долазило је пола гимназије, чак и оне лепотице којима је Саво певао препознатљиве оде: Кад јој мјесец витки стас опточи, и раскопча прси граном жутом, искује ми гријех за небесне очи – врела метафора под свиленим скутом... – За ове стихове,
| | |
професор Момо Ускоковић поправио му је кеца из математике, која је увек била мора младих песника.
Песме су му биле пуне љубичасте ноћи. О његовој лирици написао сам у гимназијском шапирографисаном листу “Кораци" своје прво тумачење поезије, отприлике: “У поезији Сава Лекића зачућемо хук узљућеног мора... Из памћења није избледела ни реч "узљућено", ни покоја рана строфа ондашњих другова.
Чланови Клуба младих пјесника: Илија Лакушић, Саво Лекић и Драган Лакићевић (2010) у Маестру:
ух једне генерације
Саво Лекић (1952-2010)
Драган Лакићевић
Заблистао је једном на Фестивалу младих пјесника Југославије "Мајска руковања". Годину дана пре мене отишао је на студије књижевности у Београд – тамо су водили наши уобичајени путеви. Пре одласка носио је и занесено читао књиге двојице београдских лиричара: Варке Стевана Раичковића и Свет нам није дом Слободана Ракитића. Могле су се купити у Просветиној књижари у згради “Металке", улица Браће Златичана... Као да се, одлазећи у Београд, упутио њима, као што ћу се, 1972, упутити ја – ка Бранку Ћопићу и Матији...
Београдски дани
У београдским данима један песнички Диптихон објавио му је Просветин часопис "Књижевност". Уредник је био пажљиви Иван В. Лалић... Савовом успеху сви смо се радовали – било је то тада велико признање. Такво је било време, таква генерација.
Да се, после студија, није вратио у Титоград, овог некролога не би ни било.
Многи који су се вратили окренули су се против Београда, где су научили непоновљиве ствари, највише из љубави – то се у Београду учило најбоље – тешко их је набројити и описати...
Саво је остао заљубљеник Београда, као да му је Бели Град Деспота Стефана и Милоша Црњанског – песнички завичај. Песнику је завичај поезија у којој се родио.
Био је тек привремени грађанин Студењака, подстанар и шетач по Звездари, а осећао је тих неколико година – пресудним добом свог живота.
И овога лета (2010) у подгоричком ка-
Удружење књижевника Србије
КОНКУРСИ
На основу члана 24. Статута и Правилника о систематизацији радних места, Управни одбор Удружења књижевника Србије расписује конкурс за избор главног и одговорног уредника листа „Књижевне новине" и за уредника и водитеља Трибине „Француска 7".
1) Главни и одговорни уредник листа „Књижевне новине“
Услови за избор главног и одговорног уредника „Књижевних новина“
су, поред услова предвиђених Законом о информисању Републике Србије, следећи:
– даје истакнути књижевни стваралац, члан УКС,
– даимаосведочено искуство у уређивању књижевних листова и часописа, или на пословима уредника у издавачкој делатности.
Кандидат је дужан да уз пријаву достави кратку биографију, уређивачку кон-
цепцију, план и програм рада, као и финансијски план.
Уговорни однос.
Један извршилац.
Уредник је за свој рад одговоран Управном одбору. Бира се на четири године, с правом још једног мандата.
2) Уредник и водитељ трибине „Француска 7"
Услови за избор уредника и водитеља Трибине „Француска 7" су следећи:
– да је истакнути књижевни стваралац, члан УКС,
– да има високу стручну спрему, да познаје један светски језик и рад на рачунару, те да поседује осведочену организациону способност и искуство на сличним пословима.
Кандидат је дужан да уз пријаву достави кратку биографију и предложи уређивачку концепцију – годишњи програм и план рада Трибине „Француска 7".
Уговорни однос.
Један извршилац.
Уредник је за свој рад одговоран Управном одбору. Бира се на четири године, с правом још једног мандата.
Рок за подношење пријава: 8 дана од дана објављивања конкурса.
Пријаве доставити на адресу: Удружење књижевника Србије (за Конкурсну комисију), Француска 7, 11 000 Београд.
КРИЖЕВНЕ НОВИНЕ | ПРЕТПЛАТА НА “КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ" за 2011. годину по цени (заокружити износ) од: 1200 динара, за организације а или одговарајући износ у другој валути. За нашу земљу уплату слати на жиро-рачун: Агробанка, Београд, 245-0015892701024-54- за КН. За иностранство уплате се врше код посредничких банака: ОКЕБОМЕК ВАМК АД, ЕКАМКЕЏЕТ АМ МАТ, ДЕЕМАМУ 1! АМЕЕЈСАМ ЕХРКЕ55 ВАКК, 1Т0.МЕМ УОКК, МУ ОМТТЕР 5ТАТЕ5 па гасип КОМЕКСЦАЈМА ВАМКА А.Р.ВЕОСКАР, 5УЛЕТ-ВТС: КОВВЕ5ВОХХХ ,9уе!ов Заме 14, Веоггад, 5гбуја, за пагпакот и Ккол5 ОК8, ЕЕАМСОЗКА 7, ВЕОСКАР, ЗЕВЦА, ВЕОЈ КАСОМА : К535205000702541600067. РОРОМЈЕМЏ МАКОРЕВЕКСО ан Гогокор:ји рптлатсе (докагх о арјап) роз Веоггад, Ртапсизка 7. Моје зе ргетр]а те! да пите зуоје ођауг
Лист за књижевност и друштвена питања Оснивач и издавач
Удружење књижевника Србије Београд, Француска 7
2400, за иностранство 50 еура, авионом 70 еур
феу "Маестро", уз кафу и успомене, питао ме за ишчезле другове са студија, за старе професоре: ко је где, ко је жив... Сећао се светлог лика професора Владана Недића, заборављених песника са јесењих маратона у Једанаестици Филолошког.
Питање у "Маестру"
У Титограду је био наставник, а много дуже лектор у "Побједи". У “Побједи" је дочекао политичке промене његошевске Црне Горе у антињегошевску, укидање Обале Немањића, али је у превремену пензију отишао тик пре преласка "Побједе" (у којој смо исто одрастали) на латиницу, после 60 година ћирилице!
Своје песничке књиге штампао је знатно касније од осталих из генерације: Ноћни стихови (2005), Тихи рушитељ (2007), фантастичне приче Ловац на лептире (2008), Грађа за сјенку (2009) – све у Подгорици. Све ћирилицом.
Питао ме, једном, у “Маестру“: "Може ли се у Београду објавити књига" – Док не стигне књига, објавићемо некролог. Остао сам му дужан књигу у Београду.
Није римовао, али је римоване песме памтио и волео. Од почетка до краја његовим песмама треперила је елиптична музика Момчила Настасијевића и Васка Попе. Волео је флуидни исказ, тајновита значења. Ране љубавне песме смениле су доцније – метафизичке и лирски религиозне.
Некролог заносу
Тодине 1996, срео сам га у возу ка Подгорици. Ишао сам на сахрану свог оца. Стајали смо крај прозора у ходнику – причали, сећали се. А код нас се прича сатима, па се не исприча. И сећа се годинама: памћење је једини поуздани дар.
Кад смо стигли, Саво напомену;
“Извини ако сам те превише задржао. То је да лакше поднесеш пут. Прошао сам кроз то: ишао сам и ја на сахрану оца у Црну Гору.
Већ смо били остарили.
Старим
Прозор
И
Вријеме Закривљујем
(Песма "Аутопортрет", Грађа за сјенку)
У Црној Гори својом вољом не објављујем, ни у чему јавно не учествујем, откако се отцепила од Србије, откако је признала албанско Косово... А негде морам написати слово туге за Савом Лекићем, пјесником из моје гимназије, када смо највише веровали и у себе и поезију... То је саучешће тој гимназији и тој поезији и тој младости – велике љубави за речи и ритам српског језика.
Нека му звезде и винова лоза, птице и анђели певају над гробљем у родном Буковику – Црмничка нахија. Божја литургија земље и неба. И његов занос био је део те поезије.
Молимо вас, уколико нисте измирили претплату за "Књижевне новине" за 2010. годину, да то учините на жиро рачун Удружења књижевника Србије: 245-0015892701024-54, Агробанка Београд, са напоменом запрепо ЕЈ ера оса ДА ОРИ у импресуму. Такође вас љубазно Пе До о Те НИ | УНИ АЕЈ ту за 2011. годину, за појединце 1200, а за правна лица 2400 динара, за иностранство 50 еура, авионски70 еура.
Драма фарсе „Крв није вода“ Жака Конфина
Бранислав Бане Јовановић
београдском _ радничком
друштву „Абрашевић“ власт
је 4. јуна 1938. године забра-
нила премијеру фарсе у три чина
„Крв није вода“ Жака Конфина, коју
је он са супругом Гретом написао
1934. године и која је, пре заказане
београдске премијере, играна у Скопљу 1936. и Загребу 1937. године.
ма је била и збирка приповедака „Међу мојим Манчестерцима“.
Четврт века после тог догађаја у стану Конфина зазвонио је телефон. Председник Савеза јеврејских општина др Владислав Каделбург упитао је писца да ли се сећа неких својих изгубљених рукописа.
„Сећам се, али шта ми то вреди кад их немам и кад их више нећу видети“ – одговрио је Конфино.
Др Каделбург му је саопштио да су „ухапшени рукописи пронађени и да су из Совјетског Савеза на основу реституције културних добара враћени у земљу.
Изненађење и радост Конфина су били неизмерни, иако је у међувремену, по сећању, реконструисао ту фарсу, под новим именом „Експеримент“, која је приказана после рата на Београдској телевизији.
„Ухапшена“ фарса „Крв није вода“ разматра питање: „Да ли у одређе-
ним околностима литар крви после трансфузије може аријевца да прет-
је | еп а ЈИ +)
вори у Јеврејина и обратно, и да ли је [6]
такав експеримент у животу могуће Кратак садржај Конфинове фарсе је следећи:
1) Аријевац Ханс, након аутомобилске несреће, у болници добија крв Јеврејина др Кона, који му тако
5 ла По оку- спасава живот. Хансова сестра ГерЕ - | пацији Ју- труда том приликом се заљубљује а гославије у др Кона, а потом, као чланица | Тестапо је Хитлерјугенда и жестоки расиста, 5 у премета- почиње да опажа код брата „јеврејсчини на- кеособине“. 5 пуштеног 2) После бекства из концентраципишче- оноглогора др Кон налази уточиште вог стана у дому Ханса и своје девојке Гертрузапленио де, која је са њим остала трудна. овај комад 3) У завршним сценама открије са другим се да једр Кон као немачко дете уссписима, војен из сиротишта и васпитаван у међу који- јеврејској породици. По том сазнању
Ханс, „напојен јеврејском крвљу“ аријевца Кона, радосно каже супрузи Ели: „Није мени било лоше ни са том јеврејском крвљу у мени... Немаш појма колико ти то олакшава живот: док чиниш какву свињарију, верујеш и говориш да то не радиш ти него та проклета јеврејска крв у теби.
Фарса се завршава тако што др Кон напушта дом Ханса одводећи му и жену Елу, која не жели више „ни часа да остане овде“.
Овај експеримент, на срећу могућ само у фарси, објавила је Јеврејска заједница Југославије јуна 1972. године, поводом осамдесет година живота писца. О Конфину и његовој фарси „Крв није вода беседио сам, после пишчеве смрти, на једном од омажа на „Данима Жака Конфина“ у његовом родном Лесковцу, који су се некад одржавали сваке године, а којих, како то код нас обично бива, већ одавно нема.
гези: Одгихепје Ккпј емгиКка згбије- за а поуше“ ап пас да помше знати до одте
КЊИЖЕВНЕ НОВИ добитник су Велике јубиларне награде УКС, _ установљене поводом __ стогодишњице удруживањ књижевника у Србији _ (1905-2005), и награде "Теодор Павловић" за
15та.
а ле а аи а ===
' ' [ .