Књижевне новине, 01. 03. 2011., стр. 23
и Ц
т ===>
| | | | |
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
март 2011.
Приче старог Београда
зузетни истраживач из
Ваљева, Велибор Бер-
ко Савић, аутор је више изузетно вредних монографских књига из српске историје, књижевности и културе. Заједно са Југословенском кинотеком из Београда, недавно је објавио обимну монографију од близу деветсто страница „Чича Илија Станојевић“ (Најлепше приче старог Београда), о човеку који је обележио читаву једну епоху.
(ај
МАКО
ПЕШ ока с еј
Чича Илија Станојевић (18591930), сјајни јеглумац са преко 500 улога, у Српском народном позоришту у Новом Саду и путујућим позориштима, а највише у Народном позоришту у Београду. Носилац је високих државних признања и ордена Академске палме, као најбољи тумач Молијерових комада, поводом његове тристогодишњице (1922). Написао је комад „Дорћолска посла, а са Јанком Веселиновићем „Потеру“. Објавио је и бројне приче, фељтоне и песме, а по угледу на своју књижевну сабраћу из боемске Скадарлије: Бору Станковића, Милована Глишића, Стевана Сремца, Јанка Веселиновића, Нушића, браћу Илић и друге из плејаде великана свога времена.
В. Б. Савић марно је сабрао грађу о легендарном чича Илији и представио његов лик и дело, осветлио изузетног комичара и боема, шмекера старог духа Београда, Скадарлијског ноћобдију у часовима севдаха, дерта и мерака. Човека који је обележио једно незаобилазно и незаборавно време у животу српске престонице.
МЦ.
Младомир Кнежевић
Као живот
Одтвоје зарне лепоте Застаде у извору вода |
И осмех се Крику оте
У Кораку нежна сенка хода
Алминуће све као прхут нежног крила Пашће у заборав и живот што вене Попут жутог лишћа без хлорофила Остаће само давне успомене
Бар да сећање остане у нама
И заспи као тајна на рукама
Јер време ће све друго да однесе Као Живот као наше удесе
ПА У еј
Различитост као симбиоза
ови број часописа за књижев-
ност, културу и уметност Ви-
дело, који у Београду излази четврту годину у континуитету на македонском језику, на више од 370 страница доноси веома занимљиве прилоге македонских и српских писаца.
У рубрици Осветљења објављена је студија проф. др Мила Мићуновића Љубав као покретач света, или предрасуде Македонки и есеј Јелене Лужине: Балканска јеретика љубави. Вукоман Бошковић и Милутин Тијанић су заступљени афоризмима, а прозом се представљају Влада Урошевић, Руменка Бужаровска, Стево Симски, _ Анета Василева, Игор Исаковски и Жарко Кујунџијски. У рубрици Погледи, која је есејистичког карактера, заступљени су Наум Пановски, Елизабета Шелева, Горан Стефановски и Роберт Алађозовски. У Савременој српској поезији представљени су портретима
Култура језика
самнаести годишњак „Даница“,
чији је издавач Вукова задуж-
бина, појавио се у своме препознатљивом руху. Овај српски народни илустровани календар, на Вуковом трагу и у модерном духу, нуди за сваки укус понешто, па и за најпробирљивијег читаоца. Разноврстан је и актуелан, чему доприносе осмишљени и пажљиво бирани садржаји.
Календар „Даница“ за 2011. годину у основи је посвећена култури језика, чиме сепридружује обележавању Године књиге и језика, на коју чињеницу указује у своме уводнику Миодраг Матицки, главни и одговорни уредник („Језик наш насушни“). Та тематска оријентација реализована је кроз његову троделну структуру. У првом блоку Култура језика објављена су саопштења са истоименог округлог стола, који је одржан у Вукове дане (2009, чији су аутори најмериторнија имена језичке историје, теорије и праксе. Овим референтним излатањима придодата је
Бранислав Петровић, Александар Милошевић, Мићо Цвијетић, Бранислав Вељковић, Андреј Јелић Мариоков, Бајо Луковић, Бојан Максимовић, Љиљана Јанаћковић, Радмила Павловић, Биљана Обрадовић – Доновски, Зоран Андрејић, Радмило Мићковић и Живојин Андрејић. Дејан Дуковски и Стефан Таневски заступљени су драмским текстовима. Портретима у рубрици Македонска поезија, представљени су Матеја Матевски, Богомил Ђузел, Гордана Михајлова Бошнаковска, Санде Стојчев-
руковет песама – савремених српских аутора, особених по своме језичком песмотворству. Други део представља Граматика српског _ језика за основну школу Душке Кликовац, чија је вредност већ потврђена у пракси.
Трећи део је Даница за младе, такође посвећен књизи и језику. Томе је придодат и одељак Деца говоре, који је такође у функцији језика и језичке културе.
Међу корице овогодишње „Данице“ сабрани су вредни прилози бројних аутора, од имена и угледа.
ДАНИЦА,
А_Б ~ в ин ин за -такинт =-8=>="6.
Ћук Слеф Караџић,
ВУКОВА ЗАДУЖБИНА
М,Ц.
ски, Раде Сиљан, Веле Смилевски, Јордан Даниловски и Маја Апостоловска. У новим просторима, портретима су заступљени песници македонске националности који стварају и живе у Србији: Живко Стојановски, Круне Алексоваски, Александар Корбутовски, Искра Пенева и Бистра Илин Шећеровска. Рубрика Истраживања, доноси студију др. Јанета Коџабашија: Димитар Златанов-Градоборски, о балканском музикологу, композитору и црквеном певачу из друге половине ХЛХ века.
Чоловић на енглеском
есме Душана Чоловића обја-
вљене су поткрај минуле го-
дине у преводу на енглески језик у неколико часописа: у октобру у Енглеској, новембру у Канади, а у децембру у САД. Такође, у јануарском броју турског часописа на енглеском језику "Истамбулска књижевна ревија" већ му је публиковано шест песама.
Моћ речи
ризнање Милану Миловићу за поезију припало је на ХГХ Светосавском конкурсу Народне библиотеке "Његош" из Књажевца, која је крајем 2010. године по деветнаести пут расписала конкурс са темом Моћ речи, на коју је прстигло 237 радова из читаве Србије. Милан Миловић, члан Удружења књижевника Србије, добио је на том конкурсу добио награду - посебно признање/ за најуспелију слику једне
животне околности.
Никола Гигић
Безимена тамница
За празним столом тамне се одела Картонски чекић, што лупа у даску од најлона
Светли се тепих на зиду шрапнела
Отвори поље, продужи ланце Незнано слово по поду звецка
Изнемогла фруло, рупичасто лице
Отвори прозоре пода, пронађи име Покажи прстом сопствено чело Оквиру незнане шуме, тамно одело.
Божур
Цвет што расте из неба, кроз поље цвили Крвљу јунака зачет мачем прободен што вечно живи
Кап црвена што му стабло струже
Усијане латице свемиром круже
У шуми празној без претка и прапочетка
Из тамне круне полуделог цвета израста торањ
Новоги старог света.
Властимир Митровић
Проширени хаику
000
Иза мене скривен И не могу га видети Док ме уходи
000 Твоја рука Милује белутке Из моје реке
000
Твоја мека рука Топло гнездо За распевану гугутку
000 Љубим твоју руку Реке умива мој облутак
000 Цвет прекрасан Са моје обале Преко угледах
Уметнички савет манифестације „Јефимијини дани"и жири за доделу књижевне награде „Јефимијин
вез“, расписује
Конкурс за доделу књижевне награде „Јефимијин вез“
Услови конкурса:
1. Позив је јаван и упућује се свим издавачима, за поезију.
ауторима и установама. 2. 2. Књига мора бити објављена на српском или
преведена на српски језик. коју оцењује жири за прозу. 3. Награда се додељује за књигу поезије која је 3.
објављена у 2010. години.
4. Образложене предлоге и књигу (у 5 примерака)
доставити на адресу:
Културно-просветна заједница Трстеник (са назнаком: за књижевни конкурс) Кнегиње Милице 16, 37240 Трстеник. Конкурс је отворен до 10. апри-
Савет Шумадијских метафора Младеновац расписује
Двадесетчетврти књижевни конкурс за поезију, прозу и есејистику
Пропозиције :
1. Песници достављају по три песме које оцењује жири
Прозаисти достављају једну кратку причу, искључиво дужине до 5 куцаних страна новинарског прореда,
Овогодишња тема есеја је: Поезија Рајка Ђурића. 4. Све радове слати под шифром у три примерка. Решење шифре као и саме радове послати у посебном коверту, запечаћеном, на адресу: Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“ 11400 Младеновац , Краља Петра 1175. |
Народна библиотека "Илија М. Петровић"
Пожаревац расписује
Наградни конкурс "Слободан
Стојановић"
за најбољу необјављену драму
Награда обухвата објављивање драме, доделу
2011. године.
Повеље "Слободан Стојановић" и новчани износ.
Радове слати у три примерка под шифром, до 25. априла 2011. године, на адресу:
Народна библиотека "Илија М. Петровић" Дринска 2, 12000 Пожаревац
са назнаком: "Конкурс за драму"
Резултати конкурса биће објављени до 31. маја,
Хроника
четвртак, 3. фебруара, у 19 часова, у Удружењу књижевника Србије, о роману Славена Радовановића „Није било Сунца“, говорио је Зоран Стефановић и аутор. Том приликом дат је један комплекснији поглед на целокупно прозно дело овог аутора. ЖЕХ О најновијем броју часописа „Збиља“ који је представљен у петак 4. фебруара, у 19 часова, у УКС, товорили су Предраг Драгић Кијук, Владимир Димитријевић, Наташа Јовановић и уредник часописа Момир Лазић. У понедељак, 14. фебруара, у 19 часова, у УКС разговарано је о књизи Младена Гвера „Јованка Броз – Време изолације“. О књизи су говорили Јована Стојковић, Предраг Томић и аутор, док је одломке читао драмски уметник Тома Курузовић. У четвртак, 17. фебруара у 19 часова, у УКС одржан је разговор са Маријом Лином Веком, италијанском новинарком и писцем романа „Вучје срце, о трговини људским органима са простора Косова и Метохије. У разговору са гошћом суделовали су: Живадин Јовановић, Владислав Јовановић, Милица Јефтимијевић Лилић, Ранко Ђиновић, Живорад Ајдачић, Драган Мраовић и Душан Цицвара.
У уторак, 22. фебруара, у 12 часова, у УКС одржана је промоција тридесет трећег броја часописа „Драма. О овом броју говорили су Миладин Шеварлић, Ђорђе Вукадиновић, Гојко Шантић, Милан Јелић, Лидија Делић, Миодраг Новаковић и Драган Коларевић.
=
Промоција четрдесет четврте свеске едиције „Савремена српска драма одржана је у среду, 23. фебруара, у 12 часова, у УКС. Драме које су окупљене у овој свесци, тзв. „женске драме, сведоче о чудесној виталности српске драмске продукције. Разнородне у одабиру тема, три драме за децу и три за одрасле, показују запањујућа сагласја и сличности у поетици, драматуршким захватима, сценским решењима.
У овој промоцији учествовали су аутори драма: „Драгана Абрамовић „Земља. у недрима“, Ана Бујић „Оснивач“, Смиљана Ђорђевић „Мала и ноћна музика“, Владислава Војновић „Деца ере компјутера, Јелена Попадић „Кохио“, и Мирјана Јевтић „Кафана у Њујорку . Увод и коментар дао је Бошко Сувајџић.
Нове књиге приспеле у редакцију
(узана Рајић: Александар Обреновић владар на прелазу векова и сукобљених светова; студија, СКЗ, Београд.
Добрица Ћосић: „Бајка“, роман, Коло (К3, Београд.
Новица Петковић: „На извору живе воде“ (Из заоставштине), изабрао и приредио Драган Хамовић, Завод за уџбенике, Београд.
Срба Игњатовић: „Пролазна кућа“, проза, „Беоштампа“, Београд
Рада Илић: „Милутин Миланковић“ и „Главна улица“, књиге за децу, ИП „Оскар и принцеза“, Београд.
Лидија Ђого: „Галушат“, поезија, „Мали Немо“, Панчево.
Живко Николић: „Сеоба у невреме“, поезија, „Граматик“, Београд.
Радивој Прокопљевић: „Златно доба Срема“ и „Црква сељачких јутрења“, поезија, „Свет књиге“, Београд.
Срећко Николић: „Беле магле покапане“, поезија, „Калиграф“, Београд.
. Лаура Барна: „Црно тело“, роман, Завод за уџбенике, Београд.
са назнаком: „За књижевни конкурс“ Конкурс је отворен од 1. до 31. марта 2011. године.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 23
ла 2011. године. Информације на тел: 012/221-957, 531-929