Књижевне новине, 01. 03. 2011., стр. 22
Михаиловићу „Златни сунцокрет“
аграда „Златни сунцокрет“, коју додељује фабрика „Витал“ из Врбаса, припала је (једном од најистакнутијих послес) ратних српских писаца Драгосла17) ву Михаиловићу, за збирку прича „Преживљавање, издање Завода (У за уџбенике из Београда. Књига је 515 сачињена од седам прича које темаКА) тизују из угла особене уметничке | осетљивости, судбине људи у размерама препознатљиве историје друге половине прошлог века и почетка новог миленијума, каже се у образложењу жирија.
Две награде Матијевићу
розном писцу Владану Матијевићу припале су у кратком временском размаку две престижне награде за роман „Врло мало светлости“, издање „Агоре“ из Зрењанина. Прво је стигла награда „Меша Селимовић“, коју додељује Компанија „Новости“. Према гласовима великог жирија од 47 критичара, његов роман привукао је наклоност 16 судионика, а тиме прибавио аутору велико књижевно признање. Владан Матијевић је лауреат и награде „Борисав Станковић“, која му је додељена за исто романескно дело. Овим се уврстио у истакнуте носиоце награде која носи име великог српског писца, а већ годинама је додељује Књижевна заједница „Борисав Станковић“ из Врања.
Награде Вукове задужбине
а свечаности у Вуковој задужбини, у подне 22. фебруара, уручене су награде ове културне установе за минулу годину. Награда за науку припала је Ненаду Љубинковићу за књигу „Грагања и одговори“ (Студије из народне књижевности), а за уметност добитник је Никола Кока Јанковић за ауторску изложбу „Скулптуре и цртежи“, одржану у Галерији САНУ. Награде је уручио Миодраг Матицки, председник Вукове задужбине, а о награђеним делима говорили Слободан Грубачић, Драшко Ређеп, Бошко Сувајџић, Срето Бошњак и Саша Миленић. Истог дана у холу Вукове задужбине, проф. Слобо-
дан Ж. Марковић открио је бисту Вука Ст. Караџића, дар Николе Коке Јанковића.
Букове награде
укове награде за 2010. годину, које додељује Културно просветна заједница Србије, припале су: песнику Благоју Баковићу, свестраном ствараоцу Јовану Ћирилову, академику Владимиру Величковићу, академику Ивану Јевтићу, уметничком фотографу Рајку Каришићу, академику Чедомиру Попову, професору Љиљани Мркић-Поповић, диригенту Миловану Панчићу, публицисти Слободану Ристановићу и Кући Ђура Јакшић. На свечаности у Скупштини града, признања је уручио Љубивоје Ршумовић.
Награде „ Павле Марковић Адамов“
ктуелни добитници награде „Павле Марковић Адамов“, коју додељује Културни центар Сремски Карловци, су: Љиљана Хабјановић Ђуровић за укупно књижевно дело, Драшко Ређеп за антологичарски рад, Предраг Бјелошевић за књигу прича „У шетњи без главе“ и Небојша Кузмановић за допринос осветљавању српско- словачких културних веза. Награде су уручене на свечаности у Спомен библиотеци Карловачке гимназије.
Сладоју „Одзиви Филипу Вишњићу“
ризнање за родољубиво песништво за 2011. годину - плакета „Одзиви Филипу Вишњићу“ - додељено је угледном песнику Ђорђу Сладоју, за „особен лирски глас ововременог родољубља које је уроњено у таму прошлости и невоље садашњости, красотом речи и завичајних слика зари будућност, по чему је достојан следбеник славног узора песника буне“.
Награду додељује Задужбинарско друштво „Први српски устанак“ из Орашца, а уручено је лауреату на свечаности у Марићевића јарузи, на Сретење. „Матијевић Веселину Марковићу
њижевну награду „Матијевић“, која се додељује у знак сећања на трагично страдалог књижевника Шпира Матијевића у ратној Тузли, добио је прозни писац Веселин Марковић. Припала му је за роман „Ми различити“, издање „Стубова културе“.
„Лаза Костић“ Горану Петровићу
аграда „Лаза Костић“ припала је Горану Петровићу за роман „Испод таванице која се љуспа“. Уручена је на Салону књига у Новом Саду, у оквиру манифестације „Дани Лазе Костића“.
Стојановићу „Никола Милошевић“
њига године 2010. по оцени жирија Радио Београда 2, је „Енергија сакралног у уметности“ Драгана Стојановића, издање „Службеног гласника“. За ово дело аутору је припала Награда „Никола Милошевић“, која се додељује за дела из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије. Ово признање је Стојановићу уручено на свечаности у Каменој сали Радио Београда, 2. фебруара ове године.
22 КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ —_
март 2011.
Међународни дан језика
а међународни дан матерњег језика, 21. фебруар увече, у Француској 7, уприличен је програм под називом "Поезија и матерњи језик". Обележен је у организацији Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и покрета "Песници света". Уводну беседу одржала је песникиња Душка Врховац, амбасадор "Песника света" у Србији, а поетским прилозима придружили се: Слободан Ракитић, Душко Новаковић, Милица Јефтимијевић Лилић, Томислав Стефановић, Војислав Карановић, Драган Јовановић Данилов, Мићо Цвијетић и Братислав Р. Милановић. Међународни дан матерњег језика обележава се широм света, према прогласу Унеска од 21. фебруара 1999. године, те резолуцији коју је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација.
Филозофско-књижевна школа
авет Крушевачке филозофско-књижевне школе, којим је председавао Миле Савић, утврдио је да ће тема овогодишњег заседања Школе бити Аутономија писане речи и друштвени ангажмани.
Више од двадесет година Школа ради у оквиру Видовданских свечаности у Крушевцу, а ове године одржаће се од 23. до 25. јуна. Учесници у њеном раду су познати српски књижевници, филозофи и теоретичари. Овогодишњи рад школе одвијаће се у сарадњи са Удружењем књижевника Србије, чији је председник Радомир Андрић члан Савета, Српским филозофским друштвом и Културно-просветном заједницом Крушевца. Оснивач ове јединствене филозофско-књижевне школе је град Крушевац, а њени главни иницијатори били су Добрица Ћосић, Михаило Марковић, Светозар Стојановић, Миладин Животић, Драгољуб Мићуновић и др.
Основан синдикат писаца
Удружењу књижевника Србије основан је Самостални синдикат писаца Србије. За председника је изабран Драган Томић, а за секретара Бранислав Вељковић. У најужем руководству су јоши
Петар Жебељан, Виктор Б. Шећеровски, Бранко Стевановић, Снежана Кутрички, Адам Пуслојић и Миладин Шеварлић. Синдикат ће, како је најављено, бринути о статусу писца, положају књиге, односу писаца и издавача, положају самосталних уметника...
У Самостални синдикат писаца Србије позвани су сви писци, без обзира на удружења, а циљ синдикалне борбе је да се писцу омогући да наплати свој рад и у Србији. Председник синдиката Драган Томић каже да „издавачи данас никоме ништа не плаћају, него чак траже да се њима плати! Предстоји нам жестока борба, уз помоћ републичког Самосталног синдиката. За почетак, борићемо се да се не спајају Министарство културе и Министарство спорта...“
Минић председник секције сатиричара
а скупштини Секције сатиричара Удружења књижев-
ника Србије, одржаној 19. фебруара у седишту УКС,
за председника је једногласно изабран сатиричар из Београда Драгутин Минић Карло. За заменика председника је изабран Саво Мартиновић, а за секретара Александар Чотрић. Обојица сатиричара, такође, су добили гласове свих присутних колега.
Чланови Секције сатиричара усвојили су Прогласу којем су истакли да се организација формира ради остварење следећих циљева: подстицања и афирмисања сатиричне књижевности, превода српске сатире на стране језике, учешћа сатиричара на књижевним и уметничким манифестацијама које организује Удружење књижевника Србије, организовања књижевних скупова, расправа и трибина, домаћих и међународних књижевних манифестација, пријема сатиричара у чланство удружења књижевника који то заслужују својим стваралаштвом, предлагање сатиричара за добијање националних признања за посебан допринос у култури (односно националних пензија), итд.
Секретар Секције Александар Чотрић прочитао је поздравне поруке пристигле од колега сатиричара из САД, Русије, Италије, Пољске, Словеније, Румуније, Бугарске, Македоније и Републике Српске, који су истакли да је српска сатира у самом светском врху.
Драгутин Минић Карло
Поетско вече у Стокхолму Писци као
мађионичари
рајем прошлог месеца у Клубу новинара Поморавља у Јагодини одржана је
организацији Српског књижевног удружења „Милош Црњански“ и Удружења просветних радника из Стокхолма, у амбијенту прелепог рестора-
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
Сећање на Ивана Растегорца
организацији Српског књиже-
вног друштва, у Француској 7,
у петак у подне, 11. фебруара, одржано је сећање на недавно преминулог писца Ивана Растегорца. Учествовали су Бојана Стојановић Пантовић, Ибрахим Хаџић, Адам Пуслојић, Ратомир Рале Дамјановић и Душко Новаковић. Растегорчеве стихове говорио је Синиша Кукић.
Новица Тадић
во примера како се две књи-
жевне _ организације — могу
срести скупа у истој књижевној мисији. Српско књижевно друштво и Удружење књижевника Србије, у четвртак, 10. марта, у 12 часова, организовали су сусрет - Сећање на Новицу Тадића. О овом вероватно најзначајнијем песнику који се јавио скраја двадесетог века као аутентичан и особен песник, са сложеном и личном митологијум града и градског ужаса, говорили су: Јован Делић, Гојко Тешић, Милован Марчетић, Милан Ђорђевић, Братислав Милановић и Душко Новаковић, његови критичари и генерацијски другови, истакнути српски песници.
Миодраг Булатовић
оводом двадесетогодишњице од смрти истакнутог писца Миодрага Булатовића (19301991) у Удружењу књижевника Србије, у уторак, 15. марта, у 1 часова, одржан је сусрет у част аутора књига које су обележиле једно време као што су „Ђаволи долазе, „Црвени петао лети према небу“, „Херој на магарцу, „Људи са четири прста. О овим и другим делима говорили су: Радослав Братић, Милисав Савић, Мирослав Јосић Вишњић, Стојан Ђорђић, Адам Пуслојић и Небојша Јеврић.
на „Јактхорнет“, одржано је, недавно, још једно поетско вече. У опуштеној атмосфери, окупили су се песници, љубитељи писане речи и пред многобројном публиком представили своје радове.
На самом почетку веома садржајног програма, присутнима се обратио др Александар Милошевић, председник Српског књижевног удружења „Милош Црњански“, који је поздравио све учеснике, песнике и писце, а пре свих госпођу Вјеру М. Милачић Дрекаловић песникињу из Београда.
Присутни су имали прилику да уживају у поезији и прози наших писаца који се труде да својим радом дају допринос у очувању српског језика у Скандинавији. За добро расположење потрудио се г-дин Стаменко Кандић, један од великих љубитеља писане речи и донатора који је ово вече учинио незаборавним. редовна Годишња изборна Скупштина Подружнице УКС-а за Поморавски округ чије је седиште у Јагодини.
У извештају о раду у претходном периоду досадашњи председник Слободан Жикић подсетио је да је Подружница без динара сталних дотација успевала да објави по десетак нових књита годишње, као и Антологију песама о кнегињи Милици и покрене часопис „Ново доба“. Тако су се писци показали као прави мађионичари јер су без динара сталних средстава остварили пуно тога. Осим тога остварена је изванредна сарадња са књижевним фестивалом „Српско перо" у оквиру кога се уручује награда Подружнице - „Поморавски Орфеј" и културолошким пројектом „Јухорско око" где се представљају нове књиге Подружнице, а одржано је и мноштво књижевних вечери и промоција нових књига, одлична сарадња са матичним Удружењем и листом „Књижевне новине".
За новог председника изабран је Бајо Џаковић, књижевник из Јагодине, за секретара Миле Лазаревић, књижевник из Ћуприје, а за чланове Управе још и Слободан Жикић и Предраг Стефановић из Јагодине и Мирослав Димитријевић, Ђорђе Петковић и Предраг Јашовић из Параћина, док су у Надзорни избор изабрани Борисав Благојевић из Ћуприје, Миомир Нешић из Свилајнца и Рада Стефановић из Јагодине.
Џаковић је истакао да и у наредном периоду треба наставити са већ поменутим активностима, али и остварити контакт са представницима локалних самоуправа у циљу прибављања сталних средстава, објављивати бар један број часописа „Ново доба“ годишње и успоставити ближу сарадњу са другим подружницама. Б,Џ.
Мракићу „Вибова награда“
есник и новинар из Темиш-
вара, Горан Мракић, доби-
тник је „Вибове награде“ за сатиру листа „Политика“. По оцени жирија, он је „бунтовник с разлогом, оштар, бескомпромисан и духовит аутор. Кад пише, штеди речи, али не штеди мете своје критике“.
Признање Мијовићу есету годину заредом "Клуб умјетничких душа" из Мркоњић Града додјељује престижну на-
раду "Пјесма над пјесмама“, названу у
знак сјећања на мудросну књигу Старог
завјета, која се приписују цару Соломону. Овогодишњи лауреат награде "Пјесма над пјесмама" је угледни пјесник Томислав Мијовић из Зајечара. Награда се додељује за опус његове љубавне поезије
и тиме за допринос развоју савременог
српског пјесништва.
Горан Мракић
На а