Књижевне новине, 01. 07. 2011., стр. 10

јул-август 2011. КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ |

ондон је град моје младости, језика који

сам учила од детињства. Захваљујући

знању енглеског језика запослила сам се у престижној савезној институцији и радила 32 године на пословима међународне сарадње у науци и технологији. Мој посао је био занимљив и динамичан и ја сам путовала у свет службено и приватно. Обишла сам више европских и медитеранских земаља, боравила и у САД два пута. Увек сам маштала да посетим Лондон и да видим све оне споменике, музеје и историјска здања, цркве, мостове, Темзу. Да видим све о чему сам дуто учила и читала.

Прилика ми се указала у мају 1972. године када је први Јатов боинг имао промотивни лет за Лондон.

Лондон нас је дочекао обасјан мајским сунцем и пријатним, пролећним штимунгом. Град је био препун туриста, свуда гужва, али сви стижу где су наумили. У Лондону су свуда јасно назначени правци кретања, имена улица и тргова. Свуда се могу добити планови града са линијама аутобуса и метроа као и редови вожње.

Имали смо једнодневно разгледање града са стручним водичем, а других дана смо сами лепо шетали, читали инструкције и налазили све знаменитости. Ја сам одмах заволела Трафалгар сквер јер је одговарао представи из моје маште. Национална галерија ме је импресионирала количином уметничких предмета од антике до савремене уметности. Посебно волим сликарство и ту сам имала шта да видим. Колекције националног сликарства, стране колекције, вајарска дела.

На Трафалгар скверу је мирисало цвеће, а голубови су слетали на Нелсонов споменик. Хајд парк је био пун шетача као и оних који су лежали на трави и сунчали се или дебатовали у групама.

Вестминстерска катедрала нас је очарала јер је била већа и раскошнија него у машти. Барок са свим одликама тога доба и катедрала која стреми висинама. Било је време мисе и звук оргуља нас је омамио. После смо отишли да видимо Бакингемску палату и Биг Бен. Палата ме није очарала, а Биг Бен јесте. Видели смо и катедралу св. Павла. Била је аутентична као у описима из романа или историје уметности. То је било време сер Кристофера Рена. Били смо у Британском музеју и Националној Тејт галерији. Британски музеј са благом које поседује, веома је импресиван, иако је део тог блага донет/или отет/друтим земљама./ Грчка, Египат, земље Блиског истока/. Тада је приказивана изложба о фараону Тутанкамону и цео Лондон је стајао сатима да види ову изложбу. Увече смо шетали Пикадилијем, куповали у Оксфорд стриту, разгледали бутике у Карнаби стриту и Бонд стриту.

Била сам одушевљена виђеним, само нисам волела енглеску храну. Пила сам радо чај са лимуном, јела лепе сендвиче и колаче и јела одличан сладолед. Том приликом смо посетили Стратфорд на Ејвону, Оксфорд и замак Варвик. Доживљај енглеске провинције је нешто што остаје у сећењу заувек. Возили смо се аутобусом око 3 сата кроз мала, уредна енглеска места пуна зеленила, негованог дрвећа и цвећа, са малим кућама и баштама. Свуда је било ливадског пољског цвећа и ваздух је био мирисан. Неке мале реке или потоци жуборили су дискретно и имали сте утисак да сте у рају. Свуда мири спокојство. Шекспирово родно место је задржало свој аутентични изглед. Кућа је вешто конзервирана тако да имамо утисак да ће Шекспир однекуд доћи да нас поздрави.

Лондон је светска метропола, али и симбол британске империје, њене моћи и трајања. Краљевска палата је ту, а у Вестминстерској катедрали се крунишу, венчавају и сахрањују краљице и краљеви. Ту су сахрањене многе значајне личности енглеске историје, политике, науке, културе. Има их око 3500. Када сам се, стицајем срећних околности, награда Британске националне авио компаније три дана у Лондону, плаћен хотелски смештај и авионске карте за двоје, обрела у Лондону у априлу 2008. године, била сам изненађена и узбуђена што налазим онај град из маште, али и град који новим садржајима припада 21. веку.

То је, пре свега, доживљај кад се слети на аеродром Хитроу. Од недавно Хитроу има нови Терминал 5 који је чудо науке и технологије. Огроман је, потуно комјутеризован, све бљешти од табли које најављују доласке и поласке авиона као и великих билборда са рекламама или корисним информацијама, мноштвом шалтера и кафеа, киоска са ситним потребним стварима, али и великих бутика пуних свакојаке светске робе по последњој моди. Ту су удобни тоалети, све врсте сервиса и услуга, продавнице светске

8

10 КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

Разгледница из Лондона

Милка Чабрило

штампе, књижаре, фри шопови. Чекирање се обавља компјутерским путем и свако може да се чекира уз помоћ одговарајућег апарата. Путницима који не говоре енглески, ову услугу обави аеродромско особље. Пушење је, као и свуда у Енглеској, забрањено. Цео терминал је покривен камерама и уколико неко запали цигарету, бива опоменут да је угаси јер следи казна. Заморно је пешачење од изласка из авиона до гејта за полетање. Мора да се прође кроз мноштво ходника, користе покретне степенице као и воз. Од аеродрома до Лондона има око 50 километара. Може се користити метро који је најјефтинији /4 фунте/ или Хитроу експрес који за 30 минута довози до центра Лондона /17 фунти/. Такси кошта 40-50 фунти. Стигли смо у сумрак јер је авион каснио из Београда више од два сата. Узели смо

|

Лондон ноћу - Биг Бен

метро и путовали скоро два сата до Расел сквера где смо имали резервисан хотел „Ројал нешнал“. Хотел је велики, Б категорије, намењен масовном туризму, Био је пун екскурзија и туристичких група. Место је идеално јер је Расел сквер у срцу града, одлично повезан са свим важним туристичким дестинацијама. Прошетали смо мало, вече је било прохладно и вратили смо се у хотел. Направили смо план за сутрадан.

Сутрадан је био мој рођендан. Пожелела сам да га обележим у Галерији Тејт модерне уметности. О њој сам много читала, видела је на интернету, пратила изложбе и остале догађаје који су у њој организовани. Узели смо такси, Тејт је на левој обали Темзе, изгледа сјајно иако је зграда вешто адаптирана од старе електричне централе. Отворена је 2000. године и једна је од најпопуларнијих и највише посећиваних галерија ове врсте у свету. Видела сам ремек-дела уметности 20. века као и значајна дела 21. века. У току је била изложба дела Крега, Дишана и Пикабије. У пријатном кафеу са погледом на Темзу, попили смо пиће и моја другарица Боба пожелела ми је да и догодине рођендан проведем на неком сличном месту.

У подне смо се укрцале на брод који плови Темзом узводно и низводно и то је прилика да се лепо види град са реке. Вожња је удобна и пријатна, има ветра и седимо у салону. Пред нама се ређају слике лондонских насеља, пословних модерних зграда, монумента. Видимо куполу катедрале Св. Павла, Миленијумски мост, Око Лондона, велики точак који се окреће и у чијим капсулама од специјалног стакла можете да видите Лондон са висине од 135 метара.

Затим се искрцавамо код модерног пословног центра Оксижен, који изгледа веома привлачно са својим крововима, који изгледају као велика једра. У центру су различити садржаји, пословни, комерцијални, културни. Центар је пун лепих бутика и радњи, занимљивих ресторана и кафића. У једном ресторану, који је био специјализован за италијанску кухињу, јела сам одличну карбонару уз енглеско пиво. Служио нас је један млади Словенац који нам се обратио на српском.

Центар има и уметничку галерију где се приказивала изложба „Тутанкамон и доба фараона... Из Оксижен центра вратили смо се натраг и искрцали код катедрале св. Павла. Било је касно послеподне и катедрала је била затворена, обишли смо је и сликали. Свратили смо у кафић преко пута на кафу и дезер. Пошто смо били уморни, узели смо такси до хотела. Коштао је 8 фунти. Као две карте за метро.

Сутрадан смо се укрцали у црвени туристички аутобус који вози непрекидно 24 часа и може да се прекида вожња по жељи и наставља сутрадан. Обишли смо град уздуж и попреко и видели много монумената и осетили живот мегалополиса у непрекидном ужурбаном ритму и са много динамичних садржаја. Обишли смо Трафалгар сквер, Националну галерију, Пикадили и Вестминстерску опатију. Прошетали кратко Хајд парком јер је било ветровито и свеже време. Сликали неке споменике, цвеће и гарду на коњима. Купили пригодне сувенире и сликали неуморно све што би нам се допало. А све је било лепо на свој начин како чувени монументи тако људи и саобраћај, радње, раскошни излози светских креатора моде, пабови, кафићи, робне куће... У Макси Спенсеру сам купила у драгстору одличне чајеве себи и својима.

У Лондону се могу чути сви језици света. Туристи са свих континената су ту, млади, стари, деца. То даје граду ноту космополитизма и у Лондону се сви добро осећају. Енглези су уздржани, али љубазни и хоће да помогну. У трговини нема преваре, кусур се враћа тачно у пени. Кад такстисти дате скроман бакшиш, дуго се и љубазно захваљује.

Те вечери смо вечерали у симпатичном пабу у близини хотела. Паб је био пун, Енглези сваког дана сврате после посла на чашу доброг пива и неки снек, виде се са пријатељима и комшијама, испричају, насмеју. — Вечерале смо неки специјалитет од печеног кромпира са сиром и укусне мале кобасице на роштиљу са два пикантна соса и црним пивом. Ту вечеру нећу никада заборавити јер ми је пријала више него вечере у раскошним амбијентима са државним делегацијама, којима сам морала да присуствујем од Вашингтона до Атине, Рима и Париза док сам била запослена у ресору за међународну сарадњу.

Атмосфера у пабу је била пријатна, људи срдачни и весели, паб добро загрејан. Ни ту се не сме пушити па сам изашла у двориште да бих после укусне вечере попушила једну добру енглеску цигарету.

Сутрадан смо отишле на Пикадили да прошетамо и обиђемо музеје и галерије. Вест енд је блистао на јутарњем сунцу. Са зграда су бљештале велике рекламе позоришних представа и биоскопа. Зауставила сам се пред излогом једне велике књижаре. Морам да купим најновије есеје Орхана Памука „Друге боје“ и збирку прозе и поезије великог Харолда Пинтера. У књижари ме упућују на трећи спрат. Срећом лифт ради. На трећем спрату је велика сала пуна полица у дрвету и клуб гарнитура. Ту је и леп кафе са погледом на кровове Лондона. Мирише на чај и софистицираност. Уживам у сваком тренутку. Услужује ме брзо и љубазно млада девојка. Узбуђена сам јер сам одмах нашла књиге које сам желела, а које се не могу купити у Београду. Одлучујем да, док Боба разгледа велике полице са кљигама из архитектуре, попијем чај од бергамота. Добијам чај, пијем са великим задовољством и гледам кровове Лондона. Тренуци који остају у свести за увек. Око мене седе Енглези, сами или у паровима, послован свет, али и љубитељи књиге који имају времена да уживају у правим вредностима. Код куће сам доцније сазнала да је Ууајег 5топез, књижара у којој сам уживала, највећа и најзначајнија у краљевини где се сваки наслов из света може набавити по повољној цени за један дан. Наравно, могу да наручим преко Интернета, али уживање које сам себи приуштила је непроцењиво. Као када сам као студент била у московском „Дому књиге“ или касније у најбољим књижарама Њујорка, Вашингтона и Рима.

Посета Краљевској академији уметности, која сеналази у непосредној близиничувенекњижаре, била је такође велики доживљај. У академији су се тих дан одржавале светске изложбе као што су Изложба ремек-дела руских и француских уметника из ризница Москве и Петербурга, које су обухватиле период од 1870-1925. године. Била су изложена дела Шагала, Кандинског, Татлина и Малевича као и дела Реноара, Сезана, Ван Гога, Гогена, Матиса и Пикаса. Била је такође у току

сгеососовососоесососсоесвосесессесесесеоесоссесеоессоесвсессоссесоеосессесосососвссосососеососесесосесвосеоесоссвсеосоосвсесоссесесесеосесососсесесоссосвсссосе

Чворови

За Елку и Валерија

Док сам на тераси Персеја у Варни испијао кафу, указао се занимљив призор: сред пута ка хотелу гавран је изнео чврсто свезану кесу с отпацима и упорно покушавао да је кљуном развеже.

Погледао ме је љутито,

погледом старим двеста година:

– Човек си, имаш две ноге и две руке, Устани, брате, помози да одвежем чвор.

– Нека те је стид, гавране, стара птицо, стотине година имаш и ништа ниси научио а ја, момак млад, седобрад,

читавог свог века непрестано

везујем и развезујем чворове.

Овде

Овде пропадају империје. Ово је стара Европа.

Ми волимо наше освајаче: умотамо их у топао кожух, наспемо ракију и вино – наше жене се саме снађу.

Историја дође и оде. Једемо сир и бели лук, кусамо таратор,

зла су времена, мрмљамо чешкајући се иза ува.

Империјама је суђено да дођу и оду, да се оспу у шодер и прах.

Али то није разлог, моја добра жено, да не легнемо загрљени,

ноћас и занавек.

Срба Игњатовић

Варна, 24. 5. 2011.

25,5: 2011.

овесвсесессесососссосссоесвсоссоссоссосесесососсососеоесосесесвсосссесессесесвсесоссесесвесесесесесвсесвссоссесвссессоссесессесессесесоесесвсесоссе

изложба дела Луке Кранаха. За изложбу великих руских и француских мајстора интерес публике је био велики тако да су Енглези и други заинтересовани стрпљиво чекали више сати у дворишту Академије да би ушли на изложбу. Преко пута смо ушле у Галерију Пикадили где се приказивала изложба дела немачке вајарке Изе Гензекен. То је презентација архитектонских индукованих скулптура направљених у консултацији са посебним тимом инжењера да би нас уверили да сваки модел може да се реализује према приближној величини Кула Светског трговачког центра. Гензекенова представља Немачку на венецијанском Бијеналу и недавно је проглашена од магазина Монопил за најзначајнију уметницу у свету. Учинили смо кратку посету Националној галерији где сам поново видела дела енглеског романтизма, светске класике, Тернера, дела савременог сликарства. Национална галерија је лепа као и благо које чува и она је увек пуна света, деце, омладине.

У подне смо направили паузу и ручали на тргу Ковент гардена. Раније нисам била на том тргу и сада ми је било дивно откриће. У 18. веку пијаца, потом су ту изграђиване куће, па опера и тако је постало култно место. Трг је пун кафића, ресторана, пабова, добрих радњи и богатих бутика.

Опера и балет Ковент гарден је отмена, велика грађевина у којој стално одјекују звуци најлепше оперске и балетске музике. Оперске арије се чују свуда по тргу. Закаснили смо за обилазак Ковент гардена и то ћемо надокнадити следећи пут.

Лондон је свет, Лондон припада Енглезима, Лондон је велики, растући мегалополис који ће увек да нас пријатно изненађује. Лондон је успео да усагласи традицију и савремени живот и да гради непрекидно своју легенду.

Волела бих да одем још једном у Лондон. Да надокнадим бар делимично пропуштено и да уживам у позоришној представи на Вест енду и у опери Ковент гардена. Да се поклоним Сер Лоренс Оливијеу у Вестминстеру и да покупујем све књиге које ми се допадну. То значи да проведем читав дан у књижари У/ајег 5гопе5.