Књижевне новине, 01. 07. 2011., стр. 9
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
јул-август 2011.
Алгоритам суб-фонемске интеграције
• Светионик
• г У морима постоје хриди
г Скаквих се на крај света види.
Отуд светло пада по свима • Који верују да спаса има. •
• И сумрачне душе су чуле • Да неко светло баца са куле.
• •
• Шта онда може ноћна вода • .
• Оном, који по води хода; ' •
ососесвесесвесвсесесососсвсессесвососвеосве
а теоријом о био-психо-ин-
формационој основи језика ис-
товремено је потврђено да на бази информационих технологија и суштинске улоге коју у дистрибуцији информација имају мождани таласи, да овај, до логичко-математичких кореспонденција и релација продубљен лингвистички ниво, већ сада (са квантно-холографског _ интерфејса према неуралном нивоу) омогућује да се говор (и језичка креација „писања“ уопште) фонемометријски (линијски, конфигурационо и конформационо) представи и „види целина (смисао) његовог артикуационог импулса као интенционалне антиципације. При
5
Милан Ђорђевић
ки изразити, а да као неуро-квантна основа омогућују идентификацију и продукцију фонема „чије је кодно својство промена конфигурације надглоталног акустичног система“. Отуда се стеченена логосна представа о позицији и нумеричкој вредности суб-фонетских циљева у датој синтагми, речи, реченици, клаузи уопште, може и фонемометријски описати преко модела (у математичкој модалистици: алгоритму од 36 фонемометријских _ „слова/релација“) неуро-квантних синергетских мрежа које хијерархијским обједињавањем по свим виртуелним нивоима (неуронски, виртуелни, суб-ћелијски, квантни) могу „да производе ефекте свесног доживљаја, попут коначног повезивања перцептуалних одлика у јединствено холистичко квалитативно искуство“ (Д.Раковић). Штавише, оно што из овог искуства потврђује оправданост математичке модалистике у поезији свакако је чињеница да су фонони квантне природе а потом и доказ М. Перуша о томе да постоје директне математичке паралеле између квантних и неуро-информационих процеса
= А том се мора имати у виду да је ~ ЈЕ
већ давно (новембар 1985. год.) . и ји ћ 8 публикован рад нашег научни- Ва
ка Ђуре Коруте о солитону као
„технолошке“ могућности пре-
носа полу-проводљивих засеб- Сл.1 =
них класа дуж атомског низа и да се молекули попут ДНК (сада већ плазмони!) могу употребити за чување, копирање и преношење података. Тако је и сам одговор великог Јакобсона (Роман) на сопствено питање (У „Шест предавања о звуку и смислу“) о томе која садржина одговара гласовном облику фонеме, али и која вредност одговара разлици између две фонеме, употпуњен једном паралелном тврдњом да се присна веза између гласова и смисла не заснива искључиво на деловању неуропсихолошких закона синестезије, већ и закона синергије у језичком коду (М.Совиљ: „Квантитативним пратиоцима говора.) заснованом на односима квантномеханичких енергија и фракталних структура. Ако је отуда по Карлу Поперу циљ сваке праве науке проналажење задовољавајућих објашњења на боље проверљиве теорије, онда је теорија о био-психо-информационој основи језика та, теорија богатог садржаја, вишег степена универзалности и вишег степена прецизности, и из сопствене перспективе теорија која предсказује чињенице. Једна од таквих, у лингвистичкој науци врло значајних чињеница, свакако јесте лоцирање суб-фонемских акустичких циљева у говорном сигналу поводом којих у свом истраживању Горан С. Јовановић каже да је „симболички опис на субфонемском нивоу заснован на претпоставци да се процес акустичког кодовања на фонемском нивоу састоји у специфичном, гађању, фонемских акустичких циљева који одговарају језичким стандардима датог језика“ („Говор и језик, Бгд. 2003. год. Стр. 180.). Како у питању није никаква насумичност, изазвана појавна акустичност по себи, већ синицезијско сажимање (прец. стапање у једно), које се према класичној неуропсихолошкој парадигми свести „повезује са улогом хијерархијског проширеног ретикуларно-таламичког – активирајућег система“ (Д. Раковић), фонеми се могу у-писати (и њихов низ атракторски о-писати!) са низом различитих суб-фонемских акустичних циљева. Значајно је притом да се ови (циљеви) као целина могу нумерич-
што омогућује да се аналогијама у овим неуро-квантним синергетским системима може постићи обрада субфонемских акустичких циљева са високом (с-мисленом) хијерархијом атракторских облика. Међутим, како јасноћа и артикулациона целовитост једног гласа не зависи само од степена интензитета фонационе струје (о томе: интра-квантитавни пратиоци говора и екстра лингвистички моменти) већ и од положаја (иницијални, медијални и финални) у једној или више речи, не може се притом занемарити ни њихова семантичко-дифенцијална функција. Отуда је индицирање суб-фонемских циљева (будући да ови одражавају инваријантна кодна својства нуклеуса појединих фонема) неодвојиво од процеса трансформације изговорног гласа у фонему и вице верса као обухватне аудитуивне перцепције започете (интраутерино) и засноване на неурофизилошком нивоу као тлодиз – еззепфа! – коартикулационих сегмената у говорном континууму. Притом морамо имати у виду да се према емпиријски утврђеном моделу развоја говора са аспекта сегментације овај (говор) перцепира у континуитету, најпре реченица, реч, слог па потом фонема, док експресивно, процес изговора има супротан правац. Као што је већ познато на ту логосну истовременост у природи фонеме указао је још Фердинанд де Сосир заступајући одбрану начела линеарности означитеља приказујући је у фононско-фонемскофонетској синергији двеју оса: осе узастопних низања (међу члановима однос 1п ргаезепћа) и осе истовремености (спајању чланова !п ађзепца у могућном мнемоничком низу). Да се из тог пројективног приказа семантичко-диференцијалне функције суб-фонемске акустичке стварности математичка модалистика у великој мери приближила увиду линијске, конфигурационе и комформационе природе песничког језика, најбоље се може видети на откривеном тематичком моделу песме „Светионик“ (сл. 1.) на њеном фонемометријском нивоу, аутора Мирјане Булатовић.
Наиме, у хармонијској композицији неколико узајамно прожетих фонемометријских, типолошких „слова/ знакова“ већ са прва два стиха приказан је ах 55 типа положај светлости која у сопственој мери одређује и висину хриди (мера дужи од тачака „1“ и „3“ према дужи од тачака „!“ и „2“) као однос 1:3! Према тој сразмери у светлу, „хриди“ су заправо узајамна прој(јејкција слика/слова и троуглова у знаку „Х (Христа) оног који по води хода оваплоћеног у семантизму 15. слова основне типологије фонемометријских облика као појма, означене релације на правој, о кретању. Штавише, како нам се онај део хода по води у светлости при-казује, „хриди“ ( хр-иди!) имају значење спаса будући да се знак кретања у овом случају сам по себи може узети као удвојено, „ходајуће“ слово „С“. Наиме (и дословно!) та се словотворна, отногенична способност писања/у-писивања трага оних „који верују да спаса има“ најбоље може да се види (јер „неко баца светло са куле“) будући да архетиполошки дијаграм у транслацији приказије и креатање по вертикали (ка хриди“) у размерама од тачака „2“ и „8“, „скаквих се на крај света види/оном који по води хода Наиме, према францу-
ском физичару Огистен - Жан Френелу који је 1821. године објавио математички трак-
тат о светлости, „таласи могу
да осцилују на два темељно различита начина – у правцу
| кретања, попут звучних та| ласа, или под правим углом у
7 односу на тај правац, попут
таласа на ужету (Цит. по Леонарду Млодинову: “Еуклидов прозор“, стр. 163.). Отуда ако из ове фонемоатраторске комплементарности логосног збирања и разабирања опозиција вокал/консонант у референцијалном систему (целини) стихова („Парменидовско значење“ Јерејп које се односи на поел) можемо рећи да су звуци (овде акустични циљеви) и слова структурне јединице изражавања наших мисли у аутентичној песничкој креацији, онда је дубинска суштина кључног слова (у речи Свети-оник), слова сажетог значења настала из квантно-холографске, суб-фонемске интеграције и како по Дљасину произилази, „из дубинског смисла спојева слова који превазилази смисао ниво речи и директно се одражава на читаву фразу, дајући јој смисао и квалитет“ о узвишености и светости. Ова интенционалност не произилази само из еуритмиије (квантитативне еуфоније) и интонацијске једнакости (женских рима) и аналогија јасно издвојивих колона, она је у овој песми превасходно резултат испољавања слоја схематизованих аспеката чији облик и грађа по Ингарденовом закључку одликује „суштинска унутрашња повезаност са свим осталим слојевима“ коју смо овде открили у својеврсном алгоритму архефонемске интеграције. Преко суштине фонеме као менталне слике гласа, психолошког еквивалента у продукцији и серијацији гласа, јединствен алгоритам математичке модалистике је и овим примером особене песничке духовости потврдио да језички аутентитичног бивствовања има (е5 обе) само тамо где је на делу и појављивање из ноеин као функционалне (стремеће) са-припадности у логосниом интегралу. И као што Фуђимуров закључак гласи да „сваки глас артикулационо учествује у формирању претходног гласа, а сваки претходни глас није без дејства на наредни глас“ (цит. по М. Совиљ), тако ни фонемски архетиполошки запис/ писање као оно треће (епа!) није овде одвојиво од певања и мишљења.
! Мирјана Булатовић: „Салон за негу душа“, АРТИСТ, Београд, 2006. год, стр. 45.
_ Читање песме Наопаки свијет Жарко Ђуровић
народу је већ одомаћена „жалопојка“ о науму човјека, који тражећи срећу, доживи немилост божју. По оној већ познатој синтагми:
Радоје, Радоје- пукло срце на двоје!
Шта је згријешио Радоје да му се то деси. Ништа.
Судбина га је одабрала за тај чин.
ам 775)
Један такав Радоје, без кривње у животу, уселио
се у пјесму Рајка Петрова Нога, А сије крст Радоје:
Рајко Петров Ного - цртеж Мома Капора Стах
Бога молећи И зла не мислећи
И уби ме
Тром
Узмножни мужеви војводе властело Кнезови казнаци тепчије и ини
Ви што сте живели како вам се хтело Који се гордите стећком у Хумнини
И ви што имате и душу и тело Штиоци што чтете да смо били фини Који сад хрлите у пороке смело Почујте шта тули Радоје у тмини
Стах
Бога молећи И зла не мислећи
Критичарева напомена:
И уби ме
Тром
Овдје је пјесников језик пружио мноштво значењских парења, да би се дошло до ове гротексне слике тдје се ни божја милост не осврће на Радојеву некривњу. О наопаки
свијете!
осесесесевеосеесвесеоесосвссоососеоессоссососсесососеоесесеосеосессоссоссосососве
Инатник
1. Живим у свету који не разумем, уз људе које, углавном, жалим и мада сви мисле да живети умем знам да немам чиме да се хвалим, јер ово што живим није одистински, нити је нешто хвале вредно: висок сам зато што су други ниски и вредим ако се пореди безвредно.
2. Чешће пијем него што се бријем и све више лажем што истина кажем, па се, ваљда, зато и инатим, спреман на то да инат платим овом главом којом не желим да се за могуће икад определим. 3: Више волим да сам комад сибирског леда, него да ми је Џорџ Вашингтон деда и пре бих да будем облутак из Дона, него власник виле у центру Лондона.
сесеасессесгссооссвсвососеосососососгоео
Јовица Ђурђић
Употреба зла
Земљама које је бомбардовао НАТО
Сад све око нас је коначно ништа Тек као шачица стиснутог мрака Изгубљени усред лудог клизишта У крви – заљуљаном пољу мака
Ћутимо сви у болу и немоћи
Чак и онај што је до јуче викао Сада у црној смо од најцрњих ноћи Све нас је скупа сам ђаво сликао
И ето нови век тек што отпоче Боље да се није ни пробудио Шта ли од Човека сад још остаде
Каљужа га тихо све више лоче Узалуд се Човек све досад трудио Коначно и то Ч у блато паде
осдсесоососсеосоосесоеоссесосгссвососсесососессесгвоссосососеоососсоесосве
Милош Јанковић
4. И, шта би ти садг Да умрем млад. Зашто младг Да не постанем гад.
Стварно, шта би сад“ Да умрем млад.
Али, већ си стар!!
У томе је ствар.
5: Ја често одлучим да коначно научим како то изгледа живети од победа, али и даље живим тако како, иначе, живи свако: чврсто газим исту стазу, од старог ка новом поразу.
6. Нема те тек четрдесет дана, а као да је четрдесет година. Неко би рекао – зарасла је рана, а ја знам – тек пупи у грудима.
(20.05.2011. – четрдесети дан од смрти Слободана Стојадиновића Чу Деа)
осесеососесосесесосесососвсссо«•
Даница Дана Додић
Невреме
Узлећем из пепела
Земља у земљи
Хранимо се везани,
Ствар судбине
Делом огрнути,
Невести глас звучи отуђено.
Пут до метрополе Непокретност стварања Пролете, живи
Мотиве цивилизације.
Звона звоне
Жртвама немоћи Сабрани у бројке
У свемиру прошлости Хучи и прети,
Нови талас непогода.
14/15. 5. 2011.
__ КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ