Књижевне новине, 01. 07. 2011., стр. 7
|
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ _ јуљавгуст 2011.
Пријатељска и непријатељска
оследице симбиозе Револу-
ције и Теополитике по односе
између Србије и исељеништва нису у првом плану дом политичких анализа мада се српска дијаспора мери милионима. Значај и улога нашег исељеништва у периоду пре и после Другог светског рата, те након 2000. године завређује пажњу антрополога, етнопсихолога, историчара, али и геополитичара будући да је бројно исељеништво, кад мање кад више, утицало на економске, политичке и културне прилике у матици. Ако се самери број исељеника, њихово образовање и економска те политичка моћ у расејању, чини се да је њихов уплив на живот и пут Српства сасвим скроман.
Емиграција или дијаспора
Људи који напусте земљу у којој су поникли различито се називају: емигранти, исељеници, расејање, дијаспора. Емигрант је онај који је напустио отаџбину, исељеник, избеглица који је отишао у страну земљу док дијаспора (грч. фазрога) означава расељење, расељавање народа, расап, део неког народа који живи у другим земљама, економску и политичку емиграцију.
После Другог светског рата Револуција је у политички дискурс увела негативне одреднице – непријатељска емиграција и екстремна емиграција. Њима су обухваћени четници, љотићевци, недићевци и други противници комунистичке власти у Југославији, заједно са усташама. Потоње су српски емигранти пре сматрали зликовцима него политичким противницима. Синтагма "непријатељска емиграција: лебдела је изнад главе и сваког другог исељеника, али и њихових рођака.
Ако је Револуција јасно одредила непријатељску емиграцију намеће се питање: кога је сврставала у пријатељску емиграцију“ Дали је међу српским сеобарима било пријатеља Револуције“ Строго узев, пријатељска емиграција није постојала јер није именована, будући да је Револуција била сумњичава према свим исељеницима. Наиме, тактичким издвајањем мањине из скупине протераних прикриване су праве намере Револуције да би 'непријатељска емиграција била лакше подељена а потом савладана. Зато је Револуција наш свет који је привремено отишао из земље са 'цењеним“ црвеним пасошем у руци, радио и зарађивао, слао вишкове и подмазивао систем, сматрала пријатељском емиграцијом. Овај статус људи на привременом раду увек је био изражен у кондиционалу и подложан ревизији, у случају да се укључе у политички живот на штету комунистичке власти. Дакле, привремено одсутни грађани нису били емиграција, а сви који су напустили завичај, пре Револуције, сматрани су исељеницима.
Револуција против непријатељске емиграције
Завреме Другог светског рата наша емиграцијапривлачилајепажњуодговорних људи владе САД који су будно пратили њен рад. Многи исељеници часно су дигли глас против злочина над Србима у НДХ. СНО је издала проглас и осудила страховите покоље стотина хиљада Срба „у земљи наших отаца“. Јован Дучић, наш песник и дипломата, који се обрео у САД, заједно са СНО и Српским народним савезом, супротстављао се раду Уједињеног одбора јужнословенских Американаца, основаног средином 1943, у ком су били Хрвати, Словенци, Срби, Македонци и Бугари чије је средиште било у Њујорку а у управном одбору седели су Луј Адамич, Злат-
Славољуб С. Лекић
ко Балоковић, Страхиња Милетић, Фране Петриновић, Сава Косановић. Уред за ратне информације у Вашингтону поводом писања „Американског Србобрана“ упереног против Срба који се изјашњавају за Југославију, али и америчких држављана који су били поборници свесловенског јединства, послао је писмо Сими Врлинићу, председнику Српског народног савеза у Питсбургу 10.6.1943. У писму се апострофира писање и неподобност „Американског Србобрана“: „Његови жестоки напади на сав народ хрватског порекла, као и његови увијени
емиграција
корак по корак, започела раздвајање исељеника на више група (често супротстављених) какопо политичкој тако и верској основи. Тиме је олакшана пацификација слабијих делова емиграције и ликвидација најистакнутијих екстремних емиграната. Јосип Броз је у разговору са Картером 1977, затражио ликвидацију политичке емиграције што је овај примио к знању. Четири месеца након овог разговора убијен је Драгиша Кашиковић. Ричард Фелман, председник Удружења америчких ратних пилота, спасених у Србији за време
Манастир Нова Грачаница у Чикагу
покушаји да брани квислинга Недића, који подупире нацистички режим у Србији често имају последицу која се може описати као помагање нацистичке кампање несношљивости, расне мржње, па зато делује штетно на ратне напоре Америке.... Све што ви, као председник Српског народног савеза, можете учинити, како би дошао крај досадашњем раздору између Американаца српског и хватског порекла – раздору који сада добрим делом распирује „Американски Србобран“ – биће стваран допринос ратним напорима.“
Две групе исељеника који су се одселили из наших крајева у време Брозовог режима - политичка емиграција и радници на привременом раду у иностранству нису смеле остати изван политичке контроле Револуције. Надзирала их је и Империја у сарадњи са Револуцијом која није имала недоумицу: политичка емиграција је непријатељски елемент. (Стога је према српском исељеништву усталила џелатски однос. О томе сведоче убиства истакнутих емиграната Андра Лончарића, Драгише Кашиковића и Иванке Милошевић, Борисава Васиљевића, Боривоја Манића и др. изведена на зверски начин од стране тајне службе комунистичке Југославије. У ствари, ликвидације угледних емиграната биле су наставак грађанског рата (1941-1945) али изван Југославије, без којег би Револуција изгубила битку с временом али и смисао.
Од 1945. до 2000. Револуција је своју активност водила на више фронтова. Пре свега извршила је инфилтрацију својих повереника да би стекла увид у верски и политички живот исељеништва. Потом је,
Другог светског рата тврдио је да су америчке тајне службе, па и ФБИ, антисрпски расположене и данас. Зато не треба да чуди што је орден којим је амерички председник Труман 1948. одликовао генерала Дражу Михаиловића уручен у мају 2005. његовој ћерки Тордани, као врућ кромпир кога се некако ваља отарасити. Предаја одликовања обављена је у дискрецији у резиденцији америчког војног аташеа у Београду док су Хрватска и БиХ протестовале. Да је о томе одлучивала постбиполарна номенклатура Империје мало је вероватно да би орден и био додељен. Отуда је разумљиво што је влада у Београду учинила све да свечаност остане у другом плану и изван будне пажње јавних гласила.
Осим 'припитомљавања политичке емиграције матица је, корак по корак, пропагандом одвајана од расејања и коначно, између њих подигнут је зид који ни до данас није срушен. Али у часу клонућа Револуције, у време доласка С. Милошевића на власт, синтагме екстремна и непријатељска емиграција скоро нестају из јавног дискурса а сав наш свет који се у различитим сеобама премештао којекуде постаје дијаспора. Ова, скоро неприметна, промена није последица само идеолошког заокрета у Србији, већ и чињенице да су 'најекстремнији емигранти“ побијени или су умрли природном смрћу. Упркос почетним успесима, нехатни и беневолентни рушитељ Револуције Милошевић, није успео да успостави дубље односе са дијаспором, можда зато што се нашао у вртлогу догађаја, што је више хтео за себе него за Српство или пак што је схватио да је најутицајнији део дијаспоре подједнако далеко од ма-
Марија Трација Марамоти
(Мапа Отада Магатот)
арија Грација Марамоти, пес-
ник и књижевни критичар,
рођена је у Остиљи, код Мантове, 1951., дипломирала је на Филолошком факултету у Болоњи, живи у Фиренци. Члан је Академије инкаминати за науку, књижевност и уметност, која је основана 1660., и Управног одбора италијанског ПЕН-а.
Објавила је књигу приповедака Иронија (Фиренца, 1988.), према чијем тексту је на радију РАМ изведена радиофонска игра, и књиге песама О кониу немира (Удине, 2001.), О кониу добра и зла (Удине, 2003.), Алхемија љубави (двојезично италијанско-ентлеско издање, Удине, 2005.), Арабеске светлости (тројезично издање италијанскоенлгеско-шпанско, Удине, 2009.)...
Заступљена је у бројним антологијама, између осталих и у антологијама
Чист рубин
(Вибо ршо)
Слободу од укосница...
обећава ветар
твојој коси
ако скинеш вео са твоје тајне,
жено,
и понудиш мушкој жељи отрежњење од илузија о голотињи...
Али, ти... вечна Ево, Миомир УМ
и саване...
опојни миро!
што прикиваш чула за душу као чисти рубин... само, допусти да будеш
опточена срцем мушкарца!
У литургији
осећања
достојних
да славе,
на олтару праве љубави, складно сједињавање супротних начела
'Смола која цури из стабла и гране једног ниског дрвета и постаје уљаста смола. Било је састојак светог уља за помазање код Јевреја, користило се и као парфем (пс 45,8) – прим.прев.
Циганка (Хапвата)
Продај ми... Циганко, твоје умилне опсене, корале украдене
у ноћима без месечине,
када уморни коњи сањају ливаде
и баршуната роса умиљава се цвећу!
Татај ми судбину и прећути... несрећу
тице и од њега. Ипак, у време његове владавине односи матице и дијаспоре, били су садржајнији него од 1945. до 1985. године, и што је још важније, него у првој деценији 21. века. Но, "прочишћена' и подмлађена српска емиграција, крајем двадесетог века, била је спремна да уђе у нову игру у којој ће Револуција повратити снагу а Империја стећи жељене позиције на Балкану. Симбиоза Револуције и Геополитике била је делотворна и смислена што је показала рестаурација извршена 2000. Игра је завршила тако што се дијаспора претворила у мрежу утицаја САД на Србеа не Срба на америчкуадминистрацију, упркос часних намера наших људи из расејања. Милионско српско исељеништво, осим ретких изузетака који су били блиски врховништву Империје, није учествовала у рестаурацији Револуције 2000. Остало је немоћни посматрач пропасти Србије и пошиљалац нов-
Италијанска књижевност од друге половине двадесетог века до данас и Поезија двадесетог века у Тоскани.
Њена књига песама Арабеске светлости добила је значајну награду «Фјорино доро» у Фиренци.
мојих дана без светлости
када Он
присутан је
само
као далека магла...
Стави црвени украс
на моју сметеност...
Данас је искушење било јако, потребне су ми твоје лажи!
Продаје се
(Мепдеч)
Канџе мушкарца
у ноћи у којој се иде до сазнања... Поносне гриве
језде кроз ветар
градске џунгле
и вребају...
небрањену јагњад
на тротоарима
премрлу од страха...
Тамо где шака евра вреди цели један живот насилно отет
и на земљи... напуштен!
Можда и крај
неких изгажених новина
које објављују:
«Продаје се душа само преко интернета,
улила шта. Молимо пожурити!»
Ако се хоће... све се може! За трансплантацију... довољна је једна стародревна душа и да се убаци у њу нека наслепо одабрана... неискомплексирана.
Избор и превод са италијанског: Драган Мраовић
које су обновитељи Револуције и грађанског рата имали да улију у транзициони финансијски систем. Да ли је обнова Револуције последица удаљавања матице од дијаспоре може се расправљати. Али није тешко докучити далекосежност операција југословенске тајне службе у западноевропској и северноамеричкој емиграцији, прећутно или тајно одобрених од земаља домаћина у доба владавине Броза. Ваља се само запитати дали би људи који управљају Србијом последњих тридесетак година, час са власти час из опозиције, пред лицем Српства били уверљиви да сусеу матицу вратили поштоваоци Јована Дучића, Лазе М. Костића, Слободана Драшковића, Драгише Кашиковића или Андра Лончарићаг Управо да би се предупредила нелагодна поређења било је нужно да се на истакнуте по-
еден одјела
чаних оброка времешним родитељима и рођацима,
"КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ