Књижевне новине, 01. 11. 2021., стр. 29
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
новембар-децембар 2021.
Душан Цицвара
Бескомпромисни обрачуни с прошлошћу и жудња за слободом
27. „Фестивал ауторског филма" (26. 11. – 3. 12. 2021.)
АФ је и ове године публици
приказао пресек актуелних
токова и тенденција превасходно у уметничким, арт-хаус кинематографским остварењима. Такви филмови бескомпромисношћу и инвентивношћу привлаче не само филмске професионалце, теоретичаре, есејисте и критичаре, већ и публику. И ове године, гледали смо остварења која вешто комуницирају с публиком, и тако разбијају предрасуду да уметнички и арт-хаус филмови, априори нису комуникативни. Да појасним: такви филмови не могу се упоредити са холивудским блокбастерима, али то не значи да се они од уводне до завршне шпице, не могу гледати без даха.
На 27. ФАФ-у видели смо и два филма снимљена у време пандемије ковида: комедију Оскаровца Даниса Тановића „Десет у пола“ и победника овогодишњег Берлинског фестивала „Баксузни секс или луда порнографија“ Радуа Жудеа. За разлику од Тановићевог остварења, у коме се о Ковиду само приповеда, у Жудеовом филму сви актери носе маске.
У „Баксузном сексу или лудој порнографији, који жанровски можемо окарактерисати као социјалну драму са израженом политичком конотацијом, Жуде (Букурешт, 1977), знатно бескомпромисније него у филму „Није ме брига ако ћемо у историју ући као варвари", своје земљаке суочава са псеудополитичким незнањем, предрасудама о историјским неправдама нанетим „великој Румунској нацији, и укорењеном лице-
ј
. Мирјана Ковачевић, Последњи и први, новела, Интерпрес, Београд, 2021.
2
Обрен Ристић, Часни сонефи, песме, Православна реч, Нови Сад, 2021.
о
Верољуб Вукашиновић, Тилућ, песме, Православна реч, Нови Сад, 2020.
4. Балша Рајчевић, Покајање, песме, Атноста, Београд, 2021.
5. Милан Малешевић, Тра: недостајања (теме и камеје), песме, Нова поетика, Београд, 2021.
6. Зорица Арсић Мандарић, Мисли лице, песме, Драслар, Београд, 2020.
7. Милан Живановић, Свако осваја свој Арарат, записи о ствараоцима и делима, Градска библиотека Нови Сад, 2020.
8. Раша Перић, Родош у пољу, ауторово издање, Петровац на Млави, 2020.
9. Раша Перић, Јесам ли антолотијски песник, избор песама других аутора, ауторово издање, Петровац на Млави, 2021.
10. Богдан Делић, Уџишник шишине, песме, Пресинђ, Младеновац, 2020.
11. Србислава Лазин-Илић, Жишно поље у мочвари/уУћеаг јеја т те зуатр, песме (српскијенглески), Градска библиотека Вршац, 2019.
12. Симеон Костов, Реквијем за село, песме, Друштво за народно просвећивање Светионик, Крагујевац, 2020.
13. Гордана Смуђа, Долазак, песме, Центар за културу и туризам Младеновац, „Шумадијске метафоре“, 2021.
Књиге пристигле у редакцију од 01. 09. 2021.
мерју које последњих деценија царује по друштвеним мрежама. Жудеов триптих у коме се аматерски порно снимак из кућне радиности преплиће са стресним свакодневним бивствовањем по улицама Букурешта је духовит филм. Уводну
Филм посвећен Матији Бећковићу
На 27. ФАФ-у приказан је и најновији документарац доајена наше кинематографије, редитеља, сценаристе и књижевника Младомира Пурише Ђорђевића, „Господин“. Филм је посвећен животном путу Матије Бећковића и његовој љубави према Вери Павладољској, која му је на том путу највише значила.
и завршну приповест повезују сатирично-гротескни колажи, који по абецедном реду говоре о заблудама народа коме Жуде рођењем припада. Превасходно због монтажних атракција, многи критичари најновије Жудеово остварење поредили су са филмовима Душана Макавејева. Раду Жуде, попут Кристија Пујуа, Корнелија Порумбојуа, Кристијана Мунђиуа и трагично преминулог Кристијана Немескуа, припада новом таласу румунских филмских стваралаца, који су пре око три деценије смогли снаге да се ослободе сопствених историјских заблуда и прочисте од режима оличеног у породици Чаушеску.
14. Божидар Шујица, Излаз, изабране песме, Центар за културу и туризам Младеновац, „Шумадијске метафоре", 2021.
15. Душан Стојковић, Звезде речи са дна бића, прикази песничких књига, Центар за културу и туризам Младеновац, „Шумадијске метафоре, 2021.
16. Владимир Кирда Болхорвес,
Визије, до короне и у њеној демонији, ауторско издање, 2021.
17. Гордана Влаховић, Транссидир – пут којим ме писци воде, путопис, Агора, Београд, 2021.
ЧАСОПИСИ И ЗБОРНИЦИ
ПРИСТИГЛИ У РЕДАКЦИЈУ Злашна треда, лист за књижевност, уметност, културу и мишљење, број 234-236, Друштво књижевника Војводине, Нови Сад, 2021.
• Пушеви културе, часопис за културу и уметност, број 32, Културни центар Крушевац, 2021.
•
• Прича, часопис за причу и приче о причама, Књижевно друштво „Свети Сава", број 52, Београд, 2021.
• Поља, часопис за књижевност и теорију, бр. 529, мај-јун 2021, Културни центар Новог Сада, 2021.
• Стварање, часопис Удружења књижевника Црне Горе, април-мај-јуни 2021, Удружење књижевника Црне Горе, 2021.
• Злашна треда, лист за књижевност, уметност, културу и мишљење, број 2371238/239, Друштво књижевника
Филм потере руског редитељског тандема Наташе Меркулове и Алексеја Чупова „Капетан Волконогов је побегао“ (дистрибутерски назив „Гробница за капетана Волконогова“), урађен у жанру градског вестерна, поставља религиозно-филозофско питање: може ли џелат да се искупи, и уђе у рај: Овај филм о Стаљиновом Савлу, капетану Волконогову, на радикалан начин проговара о суровој совјетској комунистичкој прошлости, у којој је главни маг био товариш Џугашвили. Режиран стриповски, уз брзе монтажне резове и смену кадрова, „Гробница за капетана Волконогова" проговара не само о борби за голи физички опстанак, већ и о томе може ли човек који је својим чињењем огроман број невиних људи послао Господу на исповед, добити коначан опроштајг А на то питање сами морамо пронаћи одговор.
Ученица чувеног руског редитеља Александра Сокурова, Кира Коваленко (31. 12. 1989. Москва), пре реализације дебитантског дугометражног играног филма „Опуштање песница" (руски кандидат за Оскара) била је позната као сценаристкиња филма „Софичка" и једног од најпопуларнијих тв-серијала „Радио Полин“. Овај филм снимљен у суровим зимским пределима Северне Осетије, у којем се и говори дијалектом тога подне-
бља, прича нам о потреби младе девојке да побегне од једног у бити патријахалног друштва у коме је сви мушкарци, и поред чињенице да је одрасла, третирају као малоумно дете. Сви глумци осим
Војводине, Нови Сад, 2021.
• Шумадијске метафоре, зборник песничког фестивала „Шумадијске метафоре", Центар за културу и туризам Младеновац, „Шумадијске метафоре", 2021.
• Кораци, часопис за књижевност, уметност и културу, свеска 7-9, Народна библиотека „Вук Караџић, Крагујевац, 2021.
Милане Агузарове (Адасја) и Алика Караева (тврдоглави, патријахални Адасјин отац) су натуршчици! Редитељкин рад чак и са непрофесионалним глумцима, студентима глуме могао би послужити као покаазна вежба на који начин експресијом лица дочарати унутрашњу борбу и читав спектар емоција, од ината, беса, задовољства, повређености, сете, разочарења... Коваленкова је већ првим филмом доказала да је успешно савладала све конвенције класичног наративног филма. Поред школских правила драматуршке композиције, развоја радње, психолошки профилисаних ликова и драмских односа међу њима, одлично влада и ликовним компонентама. У визуелном смислу фотографија у кадровима није превише осветљена. Суштински расвету представља природни амбијент Северне Осетије, а лица глумаца, без претераног шминкања исказују скрханост и тескобу коју млади људи – а Адасја највише – осећају у једном класичном патријахалном друштвеном окружењу. Такав редитељски приступ филмском наративу гледаоца усисава у саму радњу, чинећи га тако њеним судиоником! Фестивалска награда за најбољи сценарио „Гордан Михић“ припала је Коваленковој, а кадрови Адасјиног психоделичног коначног бекства у слободу (завршне секвенце „Опуштања песница“) понеле су награду „проф. Влада Петрић за најсинематичнију секвенцу у част Славка Воркапића“. Филмови попут „Француске депеше, маштовитог и ироничног редитеља Монти-Пајтоновске провенијенције Веса Андерсона, провокативно трагање за Богом путем сексуалности „Бенедете“, Паула Верховена, и бескомпромисни приказ хиперинфлаторног Београда деведесетих година прошлог века у „Келтима, Милице Томовић, заслужују посебне критичарске и есејистичке осврте. Све у свему, о филмовима приказаним на овом ФАФ-у, дуго ће се говорити.
Траг, часопис за књижевност, уметност и културу, свеска 65, Јавна библиотека „Данило Киш“, Врбас, 2021.
• Нова Стварност, часопис за књижевност, умјетност и културу УК Републике Српске, број јун/септембар 2021, УК Републике Српске
• Једрењак, часопис Института за дечју књижевност, број 1, Институт за дечју књижевност, Београд, 2021.
Позив за плаћање чланарине УКС
Имајући у виду тешку финансијску ситуацију додатно појачану епидемијом, молимо чланове УКС да измире неплаћене чланарине до 31. марта 2022, јер дугови старији од две године доводе до брисања из чланства. После тога рока примениће се одредбе Статута УКС, пречишћени текст од 19. децембра 2019, чл. 11, алинеја 3. Износ годишње чланарине је 1.800 динара,
за године закључно са 2021.
Чланарина за 2022, па надаље, повећана је на 2.000 динара, одлуком Управног одбора УКС од 14. 12. 2021. године.
Чланови који не могу да плате из социјалних разлога, не треба да достављају потврде или образложења о материјалном стању, већ само писмено обавештење да из социјалних разлога не могу да плате (подразумевају се теже болести, незапосленост, минимална примања). Управни одбор ће на основу Статута УКС донети одлуку да се ослободе плаћања чланарине уз задржавање свих права члана УКС (чл. 12, став 2, Статута УКС).
Чланарину за 2022. сви чланови могу да плате током наредне године, али се моле, они који могу, да то ураде почетком године, како би се олакшала финансијска ситуација, нарочито сада када су буџетска средства сведена на минимум, бар до новог буџета за 2022.
Плаћање се може извршити електронски, у пошти или банци, са напоменом о години за коју се чланарина плаћа, на рачун бр. 205-200273-87 или
у Секретаријату УКС.
Управни одбор УКС
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 2