Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

89

Дође к себи.

Скројио је у себи план, који ће да изврши.

Чист, анђеоски невин и добар план.

Беше недеља, јутро.

Машине дестилирне пећи каменог угљена одмарају се. Велики водени басен, који пита парни шмрк, недељом из јутра даје се радницима, те да у њему исперу накупљену прљавштину преко читаве седмице.

Од шест до седам остављен је благи прилив басена радницама, а по том од пола осам до девет радницима.

Кључ, што отвара стају шмрка у великом басену, предавао би обично суботом у вече машиниста Ивану, да не би могао ући какав љубопитљив, несташан, досадан човек.

Ивану није никада ни падало на ум, да би он могао употребљавати овај кључ.

У брави пред шмрком намештено је мало прозорче , кроз које се може гледати унутра у басен — на пр. да се види, да није поремећено стање воде, када шмркови раде.

Ат у недељу изјутра, могао је човек око шест сахати уживати олимпијски видик.

И Евила је тамо!

Иван узе кључ с клина и ћушну га у џеп.

Но то не уради измеђ' шест и седам, већ тек после осам сахати. Хтес је да посматра мушке раднике.

За штог

Јер је познавао рударску навику, да, кага ко има љубазницу или заручницу, то обичто