Међу својима : роман

УШ МАРКО ЦАР

предмет разговора међу књижевном омладином. Те се песме рецитовале на шетњама, претресале у кафанама и приватним селима. Па као свугде, тако и у тадашњем идилски-академском Мостару. Политичке прилике у то доба не бејаху особито подесне за културно-политички рад, како га замишљаше · млада ентузијастичка група прегалаца око Зоре, али је њима, опет зато, сваки ма и најмањи догађај у јавном животу добро долазио, само кад могаше да им пружи потку за какав згодан чланак или пригодну песму. Макаква била вредност тих састава, то су опет била литерарна вежбања која налажаху јаког и симпатичног одјека у целој земљи. А све то на домаку крупних догађаја о којима, додуше, онда нико не слућаше да су тако блиски, но који су опет зато, у будућности, спремали васкрс и обнову читаве наше нације. >

Сиромах Светозар! Он је умро таман онда кад се његов дар почео опћенито признавати, и кад се спремао да своју књижевну каријеру окруни још снажнијим делима. Са своје болесничке постеље могао је да назре тек прве блескове великих догађаја којима смо ми данас још једнако збуњени сведоци.

Умро је — као што рече Исидора Секулић „пред прагом наших богатих година“. Тренутак · његова одласка био је, међутим, врло неподесан за тачну и праведну оцену његова рада. Кад јавни живот болује и стење под теретом последица ратних ужаса, људи су слабо вољни да се обзиру на интелектуалне раднике, а поготово на литераторе чисте крви. Већ је много учињено кад је, у таким приликама, Светозарева смрт · видно забележена. Но доћи ће несумњиво једно време кад ће критика морати да се његовим делом позабави опширније. То је овај српски писац у пуној мери заслужио.

За овај мах, нек буде довољно казати да је српска приповетка у Светозару Ћоровићу изгубила јелнога од својих бољих представника, а још нејаки српски роман онога који је могао да му поклони нарочиту Његу, па можда чак и да га подигне на снагу.

: Марко Цар.