Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

8

Подробније говори Полит о Змајевом универзитетском школовању и студентском животу на другом местуДЗ) »Змај је постао вееељак прича Полит том приликом тек -када је дошао на универзитет. Ту никад није »кварио« друштво, већ остао док се хтело. Билијарио се врло често, али је био веома љут кад је когод, ма и у шали, покушао какове »варанције«, било на билијару, било у картама. Ту би Змај варалиду на сву меру изгрдио.« »Змај, као универзитетлија, хтео је често да покаже да је Бачванин, па да може чашу вина више да поднесе. Морам се и сад насмејати, кад се сетим некога призора са Змајем на мом салашу. Било је ђачко друштво. Хоће да се пије, али да се не сме сипати воде. Пок. Јова Бошковић донесе флашу, па he свакога да пита три пута: »Одрицајеш ли се сотоне?« Онај је морао рећи: »Одрицају сја«, и тек на треће питање: »Одрекох сја«. Али, кад Бошковић дође код Змаја, чим га запита: »Одрицајеш ли се сотоне?« Змај одмах трн пута рече: »Одрекох сја, одрекох сја, одрекох сја«, а читаво друштво грохотом у смех. Да, али онај весели Јоца Кишјанош, за кога се већ држало да је »пропао« у »рђаву« друштву, тај се наскоро подиже међу својим друговима као звезда првога реда. Змајеве песме почеле се читати, н он наскоро постаде омиљени песник, као и сам Бранко«. Поред тога што су били школски другови, Полита и Змаја везивала је још и та околност што су обојица били из најугледнијих (»патрицијских«) породица, које су међу собом биле у најинтимнијем пријатељству. »Према свему томе прича Политl4) сасвим је природно да сам душевно биће Змајево кроз и кроз познавао, као што је и он моје познавао. Живели смо у дугом низу година као прави другови из детињства. Ја сам често био у винограду Змајеве породице, а Змај опет на нашем салашу. Наше несрећне страначке прилике нису могле ннкад то учинити да сам са Змајем прекинуо. У последњим годинама Змајева живота, када је становао у Каменици, ретко сам с њиме долазио у додир. У оно доба, када смо били заједно око Милетића, много смо се чешће састајали, али када је био у Каменици врло ретко«. Међутим, иако су се све ређе састајали, иако после распада некадање Српске народне слободоумне странке нису били више ни политички једномишљеници, Полит је и на даље сачувао старе симпатије и свагдашње поштовање -према песнику. То најбоље сведочн да Полит, иако вођа либерала, није никада био странчар, није никада био партизан, јер иначе не би о в а к о говорио о песнику, кога су радикали уздизали и величали као свога барда. Напротив, Полит је увек знао да се уздигне високо изнад свих страначких

13) Бранково Коло, бр. 23 н 24, посвећен Змају, поводом педесетогодншњиде књижевиог рада, 1599. 14) Како сам свој век лровео, стр. 8.