Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

9

обзира, изнад сваке партијске нетрпељивости, искључивости и ускогрудности, изнад свега што је ефемерно и пролазно. Он је зато остао и на даље веран Змају, денио ra за живота, оплакао његову смрт и cehao ra се у својим успоменама. Велика је штета што ове Политове успомене нису исцрпније и што нема у њима више карактеристичних појединости из Змајева детињства, из његове младости и из његова живота уопште. Тим пре, што подаци који су дати нису б:з вредности. Тако исто, није без значаја ни Политово сопствено мишљење о Змају као песнику и преводиоцу. Цитираћемо само неколико карактеристичних пасуса из којих се може јасно видети како је Полит високо ценио Змаја. »Штета што Змај вели Полит у својим успоменама 15 ) ако није хтео писати своју аутобиографију, ако није хтео описати сам свој живот, није описао бар неке црте из свога детињства; знам да би то било класично, јер је он био велики пријатељ дечјега света, што се види и из његових класичних з,ечјих песама.« »Као сатирички, политички песник, Змај је, као што је познато, недостижан. Ја сам доста политичких чланака писао у Застави и у Бранику, али ја могу рећи исповеда се Полит l6 ) —да ни десет мојих чланака нису могли чинити тога утиска у српском народу, као кратки Змајеви стихови. Када је била она борба за нашу народно-црквену аутономију против Аиђелића, па када су неки српски свештевици потписивали своја имена са »plebanos« и »esperes«, то је Змај требао само написати познати сатирички стих: »ешпереш, ешпереш, ту љагу не спереш«, па је клерикална странка била утучена.« Али, поред свих признања којима је Полит тако издашно обасипао Змаја, он му је понешто и замерао. Тако му је на пр. замерао што је толико преводио. »Истина, ти преводи готово да се не могу назвати преводима, јер су преводи бољи и лепши од оригинала. Али, ипак, да је свој труд у већем делу уложио у своју оригиналну поезију, много би боље користио свом народу.« 17 ) Ма истој страни Полит замера Змају што није »имао стрпљења за драму, за трагедију и шаљиву игру.« јер да је имао само мало више стрпљења за веће ствари, Полит је уверен »да би и у томе имао сјајнога успеха«. Полит наводи и један конкретан пример: Змајева Ш а р а н а. Полит мисли да је Ш а р а н »као- мала шаљива игра и сатира« »тако изврстан« да »досад у тој врсти поезије није ништа боље српски написано«. Имајући у виду ово делце, Полит верује да би Змај био у стању да створи и већа дела за позорницу, само да је имао више аутоконцентрације, мало више усредсређпва-

15) Како сам свој век провеО, стр. 21. 16 ) Како сам; свој век провео, стр. 21. 17 ) Како сам свој век провео, стр. 21.