Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

11

оној добро познатој истини да се песник рађа, али да се уметник постаје. Змај је заиста био песник (богодани песник, како се то обично каже) али уметник већега стила и једне значајније естетичке концепције није био. Полит је то јасно видео, али није хтео из већ наведених разлога да то и отворено каже. Зато му је признао св е што му се може признати, али му је замерио што није имао довољно стрпљења! Као што је познато, Змај се, у јесен 1878, преселио у Београд, где је постао драматург Народног позоришта. Пред Змајев одлазак у Београд, његови другови и пријатељи приредили су му опроштајно вече, коме је и он сам присуствовао. Том приликом, Полит је наздравио песнику једним срдачним говором 18 ), у коме је, поред осталог, рекао и ово: »Растанак са нашим песником не може бити прави растанак. Он где год крочи у Српству, свуда је у свом завичају. Његов песнички дух облеће све крајеве Српства: на венцу Фрушке горе, на висини Авале, на тимору Ловћена. Његове мисли обузимају читаво Српство; у својој прошлости, у својој садашњости, у будућности. ..« Нарочито је занимљиво ово духовито поређење: »Мени се чини да наш песник наличи на оне птице, које у извесном времену остављају омиљене им пределе, па иду даље —■ у времену када настане студен, па траже блаже поднебље. У нас је овде настала студен, и то не само физичка студен, него студен која нам наше биће овде језом пробија. Ако нам песник у слободној Србији блажег поднебља тражи, ми му на том лету, на том путу, само добру срећу можемо желети. Нека и тамо пева, као што је и овде певао, па нека буде уверен да ће му се глас и преко Саве овамо чути, да he његов глас студен овде кравити, нас овде храбрити.« При крају свога говора, Полит се обраћа директно песнику, и вели; »Ако би имали при овом расћанку какву жељу изразити, то би била та: ти ћеш нам и тамо певати, а твој ће се глас, као глас славуја, и издалека чути. А ако се у нас време обрати, ако у нас отопли, а ти нам дођи макар и као гост, да те не само као славуја издалека слушамо, него да те и видимо.« Размимоилажење између Змаја и Полита наступило је крајем осамдесетих година, када се стара Српска народна странка почела распадати на два дела, у фракцију око Браника, и у фракцију око 3а ст ав е. Полит и већина угледнијих политичара из старије генерације окупљала се око Бран и к а; Јаша Томић и један део млађег нараштаја, социјалистички обележеног, окупљао се око 3а ст ав е. Змај се испрва колебао.

18) На растанку са Змај-песникох, .Застава, 15. октобра, IS7B.