Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

12

У један мах изгледало је да he прићи онил?а око Бр ан и к а, којима је нагињао и знатан део универзитетске омладине, која је своје науке свршавала у Пешти. Тај део омладине енергично је устајао против Јаше Томића и његовог демагошког писања преко 3а ст ав е, упереног против интелектуалаца уопште. Академска омладина, која је студирала на универзитету у Грацу, отишла је још корак даље, избацивши из своје студентске организације Томићеву Заставу, о чему је опширно писано у Бра н и ку. Међутим, Змај се још увек колебао, неодлучан. Тада је Полит написао један значајан чланак, уперен утлавном против Јаше Томића у коме се дотакао и Змајева држања: »Змај има пријатеља и другова, с којима је детињство и младост провео, с којима се кроз читав век раме уз раме борио за свој народ, који су му били приснији другови него рођена браћа, и у редовима тих његових присних другова данас Змаја нема. Он се колеба, дуго се колеба, али песнику најмање приличи неодлучност.« Но песник се и даље колебао, не знајући на коју he страну. .. Међутим, један догађај од великог политнчког значаја преломио је ствар. Тај је догађај убијство Мише Димитријевића, уредника Браника, на Туциндан 1889, на перону железничке станице у Новом Саду. Као што је познато, убијство је извршио сам уредник 3а ст ав е, Јаша Томић. После тога, било је јасно да између групе око Браника и групе око 3аст ав е више не може бити никаквог компромиса. Распад Српске народне странке на либералну и радикалну био је дефинитиван. Према томе, Змај више није имао куд; или he осудити убијство и тиме се дефинитивно изјаснити за групу око Бр ан и к а, или ће тражити помиловање за Јашу Томића и, самим тим, прићи 3а ст ав и. Сви стари ЗмаЈеви другови и пријатељи скорб једнодушно осуђивали су убијство и одлучно тражили најстрожију казну за убицу. Очекивало се, с разлогом, да he и Змај учинити исто. Међутим, Змај је демантовао сва та очекивања и такорећи једини из старије генерације тражио помиловање Јаше Томића. На то је, разуме се, Бр аник реагирао, само уместо да то учини неко који има врло много такта и отмености, као на пр. сам Полит, на Змајев поступак реагирао је Арса Пајевић, без довољно обзира, сувише жестоко и енергично, а то је Змаја увредило, и он је одговорио Пајевићу, могло би се скоро рећи: еквнвалентно, са исто тако мало отмености, уопштавајући и генералишући. Овај сукоб између Змаја и Пајевића имао је и политичкнх последица; приближио је Змаја сасвим радикалима. Али, ако би се све ово можда још и дало разумети (не и оправдати), заиста се никако не може разумети да је Змај тако брзо прежалио и заборавио свога пријатеља Мишу Димитријевића чију је погн-

19) На коме је грех раздора.у нашем народу? Бранпк, 26. марта, 1888.