Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

13

бију уНев е н у оплакао као »велики губитак народа« • да је већ после неколико година, без икакве резерве, пришао Јаши Томићу, који је »донео собом олују братоубилачког рата« 20 ) и постао активан сарадник његове 3а ст ав е. »Онда кад је Јаша Томић срозао скоро цео политички живот Срба у Војводини на неплодну једну десетогодишњу борбу против патријарха Бранковића, који није био исто што Герман Анђелић; кад је стално и до смрти радио против идеје народног јединства’ српско-хрватског; против критичне школе у српској историографији, само да би што јаче изоловао народ своје странке од његове боље интелигендије, - вели исти писац на истој страни онда је Змај пунио божићне и ускршње прилоге 3аст ав е, радио наВрачу Погађачу, на календару Рад, па 1899 чак објавио у Застави »један значајан политички чланчић«. Па ипак, Полит је прешао преко свега тоГа, узвисио се над људске слабости и страсти, и написао чланак »у славу педесетогодишњице Змаја Јована Јовановића« 21 ) који му заиста може служити на част, јер је написан ретко поштено и објективно. У свом чланку Полит прво говори о Змајеву оцу, Змајеву детињству и његовој младости. »Како сам се ја са Змајем упознао, то вам не бих знао казати, јер смо још од раног детињства бити познати. Змајев пок. отац, Павле Јовановић, негдањи сенатор новосадски, долазио је често у кућу пок. Хацића Светића, мога тече, па ми се чини да смо се ту као деца упознали. Змајев пок. отац крстио је децу Хаџићеву. Како је савесно и ср пс к и то кумство узимао Змајев пок. отац, види се отуд што се при крштењу није дао замењивати. Роди се Хаџићу за време његова становања у Београду кћи Милица (садања удова пок. пуковника Барића). У оно доба морао се држати у Земуну такозвани »контумац« од 14 дана. Змајев отац дође у Земун, али да при повратку из Београда не би морао бити 14 дана затворен у контумацу Земунском, донесе дете из Београда у Земунски коитумац и ту, уз »пристојну« даљину кума, крсти дете у контумацу!« Полит затим прича своје успомене на веселе часове, проведене у винограду Змајева оца у Фрушкој гори. »Тај ми је виноград у тако лепој, живој успомеки остао, да ra никад заборавити не могу«. Тако исто: »Слика Змајева оца остаће ми увек у памети. Змајев отац имао је тако благо, тако добро лице, да је морао на свакога најсимпатичнији утисак учинити«. »Ја држим, наставља Полит, да су на Змаја утицале повољно породичне прилике, особито благост његова оца. А држим да на њега није била без уплива она наша дивна Фрушка гора, па у њој онај виноград, што је тако романтично лежао и у који је Змај као дететом тако често долазио, где су

20) Васа Стајић, Јаван Јовановић-Змај, Новп Сад, 1933. Стр. 123. 2i) Бранково Копо, 1899. бр. 23 и 24.